Научная статья на тему 'ПРИРОДА И СУЩНОСТЬ ОНОМАСТИКИ'

ПРИРОДА И СУЩНОСТЬ ОНОМАСТИКИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
202
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУЩНОСТЬ / СОДЕРЖАНИЕ / ОНОМАСТИКА / ИМЕНА СОБСТВЕННЫЕ ЛЮДЕЙ / МЕЖДУНАРОДНЫЕ ОТНОШЕНИЯ / ОПРЕДЕЛЕННОЕ КОЛИЧЕСТВО ЛЮДЕЙ / АНТРОПОНИМИКА / НАРЕЧЕНИЕ ИМЕНИ / СПЕЦИАЛИСТЫ СФЕРЫ НАРЕЧЕНИЯ ИМЕН / ТРАДИЦИЯ ТАДЖИКОВ / ИМЯ И ФАМИЛИЯ / ИСТОРИЧЕСКАЯ НОМИНАЦИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каюмова Мубина Бобоевна

В статье рассматриваются особенности сущности и природы ономастики как науки. По мнению автора статьи, каждый язык в процесе своего развития постепенно совершенствуется. Процесс становления и развития языка, непосредственно связанный развитием экономической, социальной, политической и культурной жизни общества, взаимоотношение народов и наций, в основном происходит на основе лексического состава и грамматического строя. В контексте исторического развития общеста, содействующее возниконовению предмета и бурных событий, появляются соответствующие понятия, также формируются новые слова. Автор отмечает, что к сожалению, в Таджикистане мало уделено внимания именам как со стороны ученых, так и специалистов. Например: 1.Большинство названий населенных пунктов страны все еще функционируют в тюрко-узбекской форме и их должны заменить компетентные учреждения; 2.В традиции таджиков и вообще арийцев никогда не присволи названия населенным пунктам, таким как города, районы, селения, страны имена людей и это не признавали как нормальное явление, наоборот, исторически люды заимствовали из названия населенный пунктов себе собственные имена. А теперь некоторым районам, присвоили такие названия как: Н.Хусрав, А.Джоми, Б.Гафуров, Дж.Балхи, М.С.А.Хамадони и некторые другие, не характерные традициям наречения имен; 3.Большинство граждан республики составляют коренные таджики, однако, как видится, множество священных родственных понятий смешены грубыми тюрко-монгольскими лексическими единицами: оча (мать), ата (отец), таға (дядя), ака (брать), апа (сестра), келин (сноха) и другие священные понятия, подлежащие на основе нормативно-правовых документов, регулированию.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NATURE AND ESSENCE OF ONOMASTICS

The article deals with the features of the essence and nature of onomastics as a science. According to the author, each language in the process of its development is gradually improving. The process of formation and development of the language, directly related to the development of economic, social, political and cultural life of society, the relationship of peoples and Nations, is mainly based on the lexical composition and grammatical system. In the context of the historical development of the community, contributing to the emergence of the subject and violent events, there are relevant concepts, also formed new words. The author notes that unfortunately, in Tajikistan little attention is paid to the names of both scientists and specialists. For example: 1.Most of the names of settlements in the country still function in the Turkic-Uzbek form and should be replaced by the competent institutions; 2.In the tradition of the Tajiks, and the Aryans never prizvali the names of settlements such as cities, districts, villages, country the names of the people and is not recognized as a normal phenomenon, on the contrary, historically, people have borrowed from the name of the locality points their own names. And now some areas have been given such names as: N. Khusrav, A. Jamie, B. Gafurov, J.Balkhi, M. S. A. Hamadoni and some other, not characteristic traditions of naming names; 3.Most of the citizens of the Republic are indigenous Tajiks, however, it seems that a lot of sacred related concepts are mixed with coarse Turkic-Mongolian lexical units: OCHA (mother), ATA (father), TA таa (uncle), aka (take), APA (sister), Kelin (daughter-in-law) and other sacred concepts subject to regulatory documents.

Текст научной работы на тему «ПРИРОДА И СУЩНОСТЬ ОНОМАСТИКИ»

Это произведение является одним из шедевров таджикской литературы, и использование этих типов топонимов отражает отраженный в произведении образ жизни, занятия, обычаи и традиции жителей городов и мест, а также их изучение для других дисциплин, включая историю и историю. этнография и др. имеют большое значение, и по ним можно идентифицировать некоторые народные обычаи и традиции региона.

Ключевые слова: топоним, ойконим, эргоним, хороним, агрономия, полионим, комоним, урбаноним, сода, сохта, комплекс, словосочетание-топоним, язык, структура, таджикский, топонимы, полезная, красивая земля, древний, синоним.

CONSIDERATION OF LEXTURE STRUCTURES OF OIKONYMS

"MEMORIES" S. AINI

The main content of the article is the lexical analysis of the oikonyms "memories" by S. Aini, and the author tries to discuss these aspects on the basis of oikonyms. The author notes that the oikonyms "memories" of the master S. Aini as terms of the nomenclature field in terms of construction should be divided into simple, artificial, complex andphraseotoponyms. This work is one of the masterpieces of Tajik literature, and the use of these types of toponyms reflects the lifestyle, occupations, customs and traditions of the inhabitants of cities andplaces reflected in the work, as well as their studyfor other disciplines, including history and history. Ethnography and others are of great importance, and some of the folk customs and traditions of the region can be identified from them.

Keywords: toponym, oikonym, ergonym, khoronim, agronomy, polyionym, comonym, urbanonym, soda, sokhta, complex, toponym phrase, language, structure, Tajik, toponyms, useful, beautiful land, ancient, synonym.

Сведения об авторе:

Имамбердиева Саломат - старший преподаватель кафедры методики преподавания таджикского языка и литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Телефон: (+992) 907303119. Адресс, гДушанбе, хиёбони Рудаки, 45.

About the author:

Imamberdieva Salomat — a senior lecturer of the Department of Teaching Methods of the Tajik Language and Literature of S. Aini Tajik State Pedagogical University. Phone: (+992) 907303119. Address: sh. Dushanbe, Khiyoboni Radak, 45.

ТАБИАТ ВА МОХИЯТИ ОНОМАСТИКА Цаюмова М.Б.

Коллеци омузгории Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Хар як забон дар чараёни рушди худ тадричан пургановату мукаммал мегардад. Ч,араёни ташаккулу тахдввули забон, ки ба рушду тарвичи хдёти иктисодй, ичтимой, сиёсй ва фархднгии чомеа, муносибатх,ои байнихдмдигарии халку миллатхр робитаи мустаким дорад, асосан дар замина ва бунёди таркиби лугавй ва сохти сарфунах,вй сурат мегирад. Дар пасманзари рушди таърихии чомеа, ки ба пайдоиши предмету хдводиси нав мусоидат мекунад, маф^умх,ои мутобики онх,о пайдо гардида, бо номбаршавии онх,о калимах,ои нав низ ба вучуд меоянд.

Калимах,ои нав дар замина ва бунёди таркиби лугавй ва сохти сарфунах,вии худи забон ва дар баъзе х,олатх,о дар натичаи икттибос аз дигар забонх,о пайдо мешаванд. Аз забонх,ои дигар гирифтани калимах,о барои х,ар як забон х,одисаи маъмулию табий буда, бах,ри такмили бештари он забон имконияти зиёд фарохдм меоранд.

Антропонимх,о кисми таркибии сарват ва гановати лугавии забон мебошанд. Аз ин ру, онх,оро бидуни конунмандих,ои забон омухтан номумкин аст.

Номх,ои хоси одамон х,ама гуна дигаргунии чамъиятро зуд эх,сос мекунанд. Онх,о аз нуктаи назари мухдккдаи рус З.Г.Исаева аз дигар категориями лугавй бештар бо тагйирпазирию серхдракатиашон фарк мекунанд. Вале ин чунин маъно надорад, ки номх,ои хоси одамон номураттабу номуташаккил бошанд. Хангоми шиносой бо микдори муайяни антропонимх,о ба

кaдoм зaбoн тааллук дoштaни онхоро мyaйян кардан чaндoн мушкил нecг, зepo вижагии миллии онхо дар чихатхои oвoзй, мaънoй ва coхти таркибии онхо зохир мeгapдaд .

Тадкики aнтpoпoнимия аз нуктаи назари ичтимой марбути coтcиoлингвиcгикa мeбoшaд, ки чузъи зaбoншинocии умумисг. Мyaйян кардани тaFЙиpoти антропонимхо, аз як тараф, рушду дигapгyнии coхти чoмeapo нишoн дихад, аз тарафи дигар, co6mt мeнaмoяд, ки aъзoëни чoмea нисбат ба чунин тaFЙиpoтy тахаввулаг бетараф набуда, oнpo дар лeкcикaи зaбoн ба таври вассъ иcтифoдa мeкyнaнд. Чунин мавзуъхо дар якчоягй мyнocибaти байни зaбoн ва чомс^ зaбoн ва шуур, зaбoн ва тaфaккyppo муайян мeнaмoянд.

Нoм ба шахс махз дар чoмea мав^и xoca дoштa, бapoи мyнocибaти мутакобилаи ахли чoмea зарур мeбoшaд. Нoми фард бapoи чoмea бeтaфoвyт нecт. Аз ин py, марок ба нoмхopo дарку фахм кардан мумкин асг.

Тарш£ ки И.В. Бecтyжeв-Лaдa зикр мeкyнaд, aнтpoпoнимхo чун дигар нoмхoи xoc тaнхo бapoи oн мавчуданд, ки вазифаи мyaйянpo ичро мeкyнaнд. Дар сохтори ин вaзифaхo 4op гурух маълуманд:

1. Фарккунонии фардхо аз х,амдигар. Ин вазифа зарурй ва окилона буда, бe oн aнтpoпoнимия умуман мaънoe нaxoхaд дoшт.

2. Ичтимой. Ин вазифа ба макоми фард дар coxтopи ичтимoии чoмea ишopa мeкyнaд ва oн дар хаети чoмea арзишмандии амалй дopaд.

3. Анъанавй. Он ба расму русум, анъана, муд ва завки шахсй мyвoфикaт мeкyнaд. Вазифаи мазкур на oн кадар зарурисг, вaлe вoбacтa ба oмилхoи айнию зeхнй (oбъeктивй ва cyбъeктивй), ки aнтpoпoнимияи гузашта ва мyocиppo муайян мeнaмoяд, нoгyзиp ва хатмй мeбoшaд.

4.Хурофотй. Ин вазифа ба эътикoди нoмгyзopoн ба кувваи фавкуттабии нoм [мyхoфизaт аз Kyввaхoи бадй ва пyштибoнй аз чoниби кyввaхoи нeк, xyдoвy фapиштaгoн] aлoкaмaнд буда, oн на oн кадар зарур ва комилан мeвaи xypoфаг асг, валe дар чoмeaи мафкураи динй ва хамин гуна бoкимoндaхoи зaмoни гузашта дoштa нoгyзиp мeбoшaд.

Бapoи мaълyмаги муфассал гирифтан oид ба антpoпoнимияи точик чapaëни пaйдoиш, ташаккулу инкишoфи coxTy таркиб ва мapхилaхoи acocии таърихи нoмхoи шaxcиpo бoяд дoниcт.

Нoмхoи шахс пeш аз хама дар заминаи кaлимaхoи мукаррарй (aпeллятивхo) пайдо гардида, 6o мурури зaмoн гoхo poбитaи xyдpo 6o acocи пaйдoишaшoн гум карда, хамчун аломатхои номй, нишoнaхo бoкй мeмoнaнд.

Азбаски чapaëни oнимизaтcия (табдили кaлимaхoи мукаррарй ба ном) дар шакли тачассуми номхои шахс дар aпeллятивхoи cepшyмop ифoдa мeгapдaд, аз руйи чанбаю хусусияти aпeллятивхo хусусияти ирсии aнтpoпoнимхopo муайян кардан мумкин асг. Дар ин poбитa теш аз хама нoмхoи анъанавии бocтoнй дар мyкoиca 6o нoмхoи иктибocии дар зepи эътикoдмaндии динй ë таъсири маданияти xaлкхoи дигар азхудшуда, хамчунин нoмхoe, ки пaйдoишaшoн ба ин ë oн чapaëни рушди фархангиву ичтимoии чoмea вoбacтaгй дopaнд, мaвкeи чyдoгoнapo ишFOл мeнaмoянд.

^исми муайяни нoмхoи бocтoниpo 6e тaдкикаги махсус низ фахмидан мумкин аст, зepo онхо алoкаи xeшpo 6o лeкcикaи зинда to хануз накандаанд ва аз руи маънии xeш гyнoгyн буда, oдaтaн мустаким ë бaвocитa ба чихатхои маънавию axлoкй ë чиcмoнии сохиби ном, хoлaти тавлид, шapoити ичтимoивy иктиcoдии вoлидoн, тacaввypoт oид ба oлaмy мухити aтpoф, чaхoнбинй, хусусиятхои xocи синни кудакй ишopa мeкyнaнд .

Таърихи нoмхo oдaтaн 6o таърихи хаети чамъиятии халк aлoкaи зич дopaд. ^онуни рушди зиндагй табъу завк ва мафкураи инcoнpo тaFЙиp мeдихaд, ки oн тачассуми мустакими xeшpo дар aнтpoпoнимия мeëбaд.

Тадкикатхои этнoгpaфй нишoн мeдихaнд, ки aнтpoпoнимия мархилаи муайяни пaйдoишy pyшдpo тай кардаасг. Аз руи тадкикаги И.В. Бecгyжeв-Лaдa антрапанимия ce мархилаи рушдро тай намудаасг: ибтидой, Fyлoмдopию фeoдaлй ва капигалистй.

Мархилаи ибтидой бо чoмeaи ибтидой ва сохти ибтидой вобасга мeбoшaд. Дар ин давр тахаввули тадричии ном -лакабхои сода руй мeдихaд, ки тавассути низоми мураккаби тахаввулот чapaëн мeгиpaд.

Омили нахусгини мураккабшавии номхои шахс эътикод ба нepyи фавкуттабиии он мeбoшaд. Мардум бовар мeкapд [хозир хам аксар эътикод доранд: хангоми дидани фол ва ceхpy чоду номи шахс лозим асг], ки истифодаи ном бо нияти бад метавонад ба сохиби он таъсири манфй расонад, хатто нобуд созад. Анъанаи махфигардонии номхои аслй махз аз хамин гуна эътикод маншаъ гирифта, боиси арзи вучуд намудани мачмуи мураккаби номхои рамзй шудааст. Дар бeштapи навохии Точикисгон то солхои 40-50 махфигардонии ном (то ба синни бaлoFaт ба чойи номи расмй

иcтифoдa шyдaни лaк;aб) мaвчyд 6уд. Aнъaнaи мaxфй нигox дoштaни нoми pacмй дap зеpи нoми Faйpиpacмй, ки aß умки тaъpиx (as дaвpaи мyштapaк бyдaни зaбoни xиндyиpoнй вa xиндyaвpyпoй) capчaшмa мегиpaд вa нaтичaи тaxaйюлoтy тacaввypoти ara^a дoиp бa aлoк;aмaндии нoм 6o pyxи oдaм, нoми мaxфй бoшaд, вocитaи xимoяи coxиби нoм aB кyввaxoи бaдй мебoшaд, тo кунун яке aB вижaгиxoи нoмгyзopии кдоме aз мapдyми Бaдaxшoн acr. Aнъaнaи дyнoмгyзopии точишн бa тaвpи умумй a8 тapaфи oлимoн M. С.Aндpеев, О.F.Faфypoв кдйд гapдидaacr. Эътикрд бa кyввaи фaвкyттaбиии нoм тo бa oн дapaчae дap шyypи инcoн чoй гиpифтaacт, ки oн мyддaти acpxo та тaнxo бapxaм нaxypд, бaлки 6o шaклy мaзмyни нaв дaвoм ëфт.

Тaдpичaн 6o caбaбxoи бoлoй томми oилaвй (дap шaкли ишopa бa acлy нacaб), нoмxoи тoпoнимй (ишopa бa мaвзеи тaвaллyд вa зиет), томми кacбй (ишopa бa тавъи мaшFyлияr ë мaвк;eи ичтимoй) na^o шyдaaнд. Taprnç ки Беcтyжев-Лaдa кдйд менaмoяд, 6o тaнaззyли coxти ибтидoй ин низoм бa бyxpoн дyчop шyдa бapxaм меxypaд вa шaклaн нaв мегapдaд, xapчaнд ки ocopи oн дap дaвoми мapxилaи минбaъдaи pyшд, дap бaъзе мaвpидx,o то кунун мyшoxидa мешaвaд.

Mapxилaи дуюм, ки дaвpaи гyзapиш acт, бa тaвpи xpoнoлoгй 6o coxти Fyлoмдopй вa феoдaлй aлoк;aмaнд мегapдaд. Дap ин дaвp нaxycт кaме coдaгapдoнии низoми пешинaи нoмгyзopй pyй медш^, ки oн бa тaшaккyли дaвлaт вa гyзapиш aз динxoи ибтидoй бa клaccикй aлoк;aмaнд мебoшaд. Bane тaдpичaн як гapдиши нaви мypaккaбшaвии низoми нoмгyзopй мyшoxидa мегapдaд, ки дap 4op paвия cypaт мегрел: a) тaшaккyли нacaб (мaxcycaн бapoи aшpoфoн), б) пaxншaвии нoмxoи тотонимй, в) пax,ншaвии кacбй, г) вaceъ пaxн гapдидaни aввaл шы^и шaxcй, cипac

тaxaллycy лaк;aбxoи нacaбй.

Бapoбapи гyзapиш a8 coxти фeoдaлй бa capмoядopй дap ин низoм низ бyxpoн pyй мeдиxaд, зepo дap шapoити нaв нoм aз чи^ти мaвк;eъ ycтyвop нaбyд. Дap ин дaвp, ки кучиш вa микдopи axoлй зиëд acry кopгyзopй шaxoдaтнoмaи шaxcиpo дap шaкли xaira тaлaб мeнaмoяд, лaк;aб бa caбaби xycycияrи ивaзшaвй вa бa фapдияrи гyнoгyн (ë бapъaкc 6o вapтанrx,oи мyxтaлиф бa як фapд) тaaллyк; дoштaнaш, дap мyoмилaи pacмй шкушй мeгapдaд. Аз ин py, низoми нaви мyocиp -нoм ë якчaнд нoм 6o илoвaи нoми naAap вa нoми нacaбй [roxo дyкapaтй] бa pox мoндa мeшaвaд. Хдмин Tap^ xaм мeшaвaд, ки тaдpичaн тaxaллycy лaк;aбxoи нacaбй чoйи томми нacaбиpo мeгиpaнд, яъне aз том^и Faйpиpacмй нoмxoи pacмй пaйдo мeшaвaнд.

Тaбииcт, ки xaмaи ин мapxилaxopo xap xa-лк бa Taprn^ гушгун дap шaклy ycлyби xocи xeш aз cap мeгyзapoнaд. Аз ин py, дap бapoбapи мapxилaxoи умумй oмyзишy Tax^E^ мyшaxxacи мapxилaxoи pyшди тaъpиxии xaлкxoи мyaйян apзиши мyxимpo дopocт. Дap тaшaккyлy pyшди нoмнoмa бa нaзapи aввaл биcëp 4œxo тacoдyфй вa нoмaфxyм мeroбaнд. Ин зyxypoт бa нoмнoмaи точишн низ тaaллyк дopaд, зepo дap oн томми coxTy пaйдoишaшoн гyнoгyни 6o oлaми xaйвoнoт, acбoби pyзгop, тaбиaт, чaxoнбинию фaxмиши фapxaнгй, эътикэди динй, 6o ин ë oн зaбoн (apaбй, тypкй, pycй вa д.) aлoк;aмaндpo вoмexypeм. Худуди мyшoxидa вa TaA^^ ниcбaт бa вaкгy зaмoн чй E^ap тaнгy мaxдyд бoшaд, зyxypoти aнгpoпoнимй xaмoн E^ap тacoдyфй, нoмyнaззaм вa нoфaxмo бa нaзap мepacaд. Bare arap бa умки тaъpиx, зaмoн вa мaкoн xap H^ap вopид шaвeм, xaмoн микдop paвшaн мeгapдaд, ки нoмнoмa та мaчмyи кaлимaxoи тacoдyфй, бaлки ëдгopиxoи xocи фapxaнгй буд^ oн дap бapoбapи тaчaccyми мapxилaxoи гyнoгyни xaërn мoддивy мaънaвии xa^ мyгтacилй вa тaнocyби xaмaчoнибaи фapxaнгx,opo coбиг мeнaмoяд.

Дap зaбoншинocии дyнë, aз чyмлa зaбoншинocии шбик шypaвию pyc пepoмyни мacъaлaxoи гyнoгyни дом^и xoc ë aнтpoпoнимxo тaдкикoгx,oи зиëдe бa aнчoм pacидaaнд, ки ин 4o Tarao зикpи чaнд мaчмyaи библиoгpaфии мaнcyби oнoмacтикa шoяд кoфй бoшaд.

Омузиш вa TaA^m^ иом^и xoc дap зaбoншинocии иpoнй тaйи coлxoи 30-юми acpи ХХ nac aз нaшpи мaк;oлaи зaбoншинocи шypaвй, пpoфeccop B.И.Aбaeв 6o yнвoни «flap бopaи нoмxoи xocи дocroни Haprxo» вycъaт г^ифт [1]. Ин paвaнд xocaтaн тaйи coлxoи 60-уми caдaи ХХ to кунун pyшд мeëбaд вa дap aтpoфи иcмxoи xoc, aз чyмлa нoмвoжaxoи amxoc, cилcилaи тaдкик;oтx,o 6a aнчoм pacидaaнд, ки xap яке дap бappacй вa TaA^m^ ин зyxypoти зaбoнй caxм гиpифтaaнд. ^мшиш^ точик Ш.Хaйдapй (Хaйдapoв) дap acapи тoзaэчoди библиoгpaфии xeш тaдкикoтx,oи бaxши oнoмacтикaи зaбoнxoи иpoниpo чaмъ нaмyдa, oнxopo 6o 6axrnx^ oнoмacтикa (aнгpoпoнимикa, эт^ними^ гeoнимикa, тогоними^ xpeмaтoнимикa, ктeмaтoнимикa, тeoнимикa, мифoнимикa, зooнимикa, гeopтoнимикa, фaлepoнимикa, xpoнoнимикa) гypyxбaндй нaмyдaacт, ки мaвoди oн aз oxиpxoи acpи XVIII to шли 2011 мapбyr мeбoшaнд.

Дap тaдкик вa кopкapди нoмвoжaxoи amxoc ë aнrpoпoнимxoи зaбoни точикй такш вa xидмaти oлимoни мaъpyфи нoмшинoc О. Faфypoв, Ш. Хaйдapй (Хaйдapoв), Ф. Aбдyллo, Д.Д. Mиpзoeвa, А.

Акрамов, M. Диловаров, С. Aбдyллoeвa, M. Аюбова, Р.Х. додихудосв, Ш. Рустамов, О. ^осимов, Д. Саймиддинов, Х,асани Ёрзод, Н. Шарофов, Я. Калонтаров, Б. Бобохонов, Т. Ваххобов, А. Х,асанов ва дигарон шоисгаи зикр мeбoшaнд.

Мухаккики дигар, ки ба омузиши номвожахои ашхос сахми бориз дорад, забоншинос ШДайдаров (Х,айдарй) махсуб аст. Асару маколахои мавсуфро бо назардошти мансубияти маводи тахлилй ба ce гурух тасниф намудан ба максад мувофик аст: а) асару мaкoлaхoe, ки ба номвожаю лакабхои нохияи Ашт ва атрофи он (яъш водии ФapFOнa) бахшида шудаанд. Аз кабили «Антропонимияи точикони шимолу Fapби водии ФapFOнa (дар мисоли нохияи Ашт), <«iïyFarn чандомади ангропонимхои точикони нохияи Ашт, «Пажухиши лакабхои мардуми нохияи Ашт» [17;18]ва Faйpaхo; 6) асару маколахои оид ба номвожахои нохияхои дигари ЧТ Умуман, ШДайдаров аз зумраи зaбoншинocoнecт, ки хасганопазирона дар атрофи масоили номшиносй тадкикот мeбapaд ва аз поягузорони илми ономастикаи точик махсуб мeëбaд. Асару маколахои мавсуф хосатан ахамияту арзиши амалй дошта, дар онхо чанбаи тахлили сохторй дар заминаи чанбаи синхронй рохандозй шудаанд ва 6сш аз хама тамоюлхои номгузорй хадафи тадкикотхри муаллиф карор гирифтаю ба чанбаи диахронй таваччух камгар зохир гардидаасг.

Дар тадкик ва баррасии номвожахои ашхоси манотики Точикистон, аз чумла нохияхои Шахртузу Кубодден забоншинос М.Аюбова сахм дошта, дар атрофи ин мавзуъ рисолаи номзадии хсшро 6о унвони «Антропонимияи точикони навохии Шахритусу ^у6одисн» дифоъ намудааст [3]. Мухаккик тавонисгааст тамоюлаги рушди чoмea ва тачассуми он дар савияи номгузорй, сохтори номвожахо ва усулхои сохтмони онхо, таърихи иддae аз номхои ашхосро ба риштаи тахлил кашад. Дар робита ба тадкикагхри номшиносон О.Faфypoв, ШДайдаров ва М.Аюбова зикр бояд намуд, ки дар илми забоншиносии точик бахши антропонимика ба сохаи нави илми номшиносй мубаддал гаштаасг.

Солхои ахир дар номшиносии точик тадкикотхои мукоисавии номвожахои ашхос арзи вучуд кардаанд, ки хадафи онхо нишон додани вижагихои хоси номвожахо дар ду забон мeбoшaд. Ин чо зикри чaндe аз онхо зарур аст. якс аз онхо тадкикаги номшинос Д.Mиpзoeвa махсуб аст, ки ба омузиши забонии ангропонимхои точикию русй (дар чанбаи мукоисавй) бахшида шудааст.

Добили зикр аст, ки номвожахои ашхос дар сахифахои асархои энсиклотедй низ мавриди шарху эзох карор гирифтаанд ва онхо чанбаи хикоявй доранд. Дар ин кабил маколахои энсиклопсдй FOлибaн маълумоти умумию мукаддимагй оид ба номхои мавриди тахлил тешниход карда мeшaвaд ва онхо аз тахлили амики илмй хслс кaмбaFaл мeбoшaнд. Чунин маколаг, ки оид ба номвожахои таърихию устуравй бахшида шудаанд, дар сафахаги «энсиклопсдияи советии точик» (иборат аз 8 чилд), «Энсиклождияи aдaбиëг ва санъат» (иборат аз 3 чилд) ба тарики фаровон манзур гардидаанд.

Як силсила тадкикагхри дигар, ки мустакиман ба омузиш ва коркарди номвожахои ашхоси осори китобй бахшида шудаанд, ба чанбаи омузиши як кисмати ангропонимхои забон, яъж номвожахои осори хаттй поя гузоштанд. Дар ин бахш зикри тадкикагхри ршосв ва С.Aбдyллoeвa хатмист, ки мо асархои онхоро мавриди apзëбй карор додсм.

Дар мавриди омузиш ва баррасии номвожахои осори бaдeй ба тарики мушаххас то ба хол асари тадкикотй арзи вучуд накардаасг. Оид ба номвожахои ашхос дар асархои чудогона бaъзe кайдхои мукаддимагй, масалан, дар асархои профсссорон Д.Саймиддинов, Мдосимова, О. ^осимов дида мeшaвaд. Х,амчунин, дар атрофи номвожахои ашхоси «Шохнома» маколахои чудогона аз чониби забоншиносон Р.Х. додихудосв, Т. Ваххобов, Ш. Гайдаров ва дигарон ба табъ расидаанд, ки дар онхо 6a^e чихатхри номвожахои ашхоси «Шохнома» ë номвожахои алохида ба риштаи тадкик кашида шудаанд. Дар Точикистон дар робита ба тадкики мачмуи антропонимияи «Шохнома» Майнусов Д.Ф. тадкикаги махсуге муфассалан анчом дода шудааст [5].

Омузиш ва тадкики пахлухои мухталифдар забоншиносии Ирон низ хслс гусгурда ва чашмрас аст, чаро ки дар ин кишвар номхо ба тахаввулоти Faйpизaбoнии асл камгар дучор гаштаанд. Аз ин py, мухаккикони Ирон ба омузиши номхо ва исмхои хос аз хама 6сш таваччух доранд ва ба итминони комил гуфта мeтaвoнeм, ки номшиносй як бахши 6исср мухим ва устувори улуми адаб ва забони ин кишвар махсуб аст. Мутаассифона, ин бахоро нисбати улуми адаб ва забони точикй гуфтан наметавон.

Дар забоншиносии Ирон ба тахия ва маънидоди номхои хос ахамияти махсус дода мeшaвaд.

Map6yr 6a ин paвaнд якчaнд лyFaт, фapxaнг вa нoмнoмaxoи мapбyти ocopи дaвpaxoи мyxтaлиф имpyз дacтpacи ax^ эxтиëч вa мyxaк;кикoн xacтaнд [5;6;7;8;11;12;13;14;15;16].

Macaлaн, aз ocopи зикpшyдa дap мaвpиди чaмъoвapй вa тaшpexи нoмx,oи «Шoxнoмa»-и Xaкими Tycй «Фapxaнги нoмx,oи «Шoxнoмa»-и дoктop Maнcypи Рacтaгopи Фacoй шк;ши мaxcyc дopaд [16]. Дap фapxaнг нoмвoжaxoи xocи «Шoxнoмa» гиpдoвapй шуд^ aз pyи имкoн бaъзe нoмвoжaxoи oн 6o тaкя 6a acapy мaнoбeи нaшpй oид 6a тaъpиxи тaшaккyли obxo мaълyмoт гаш^ш гapдидaacт. Бaxycyc, мyкaддимaи фapxaнг шбит мecoзaд, ки дap тaxияи фapxaнг мyaллифи oн 6a xyлocaxoи чиддии илмй oмaдaacт. Аз чyмлa: a) дap мaтнxoи мaвчyдaи «Шoxнoмa» дap нaвишти бaъзe нoмx,oи xoc 6a гyнoгyннaвиcй pox дoдa шyдaacт, ки мaxcyли фaъoлияти кoтибoн мeбoшaнд. Бapoи caxex вa дypycтнaвиcии нoмx,oи xoc мaтнxopo бoяд бapгyзидa, мaтни иcлoxшyдa, илмй вa caxex aз «Шoxнoмa»-po oмoдa кapдaн зapyp acr; 6) aкcapи FOлиби нoмвoжaxoи xocи «Шoxнoмa» пopcй (яъне иpoнй) мeбoшaнд вa иcбoти oнpo xaмин мeдoнaд, ки aз миëни нoмx,oи мyндapичa дap «бoи aлиф»-и ин фapxaнг Tarao ду нoм пopcй неег вa дap бaxши «xaмзa» aз мдени 93 нoм 70 нoм roprä acr, 10 нoм apaбй вa мoxияти бaкияи нoмxo низ pyшaн нecт; в) нoми бeштapи «бeгoнaгoн, бaвижa тypoниëн, пopcй» бyдaacт; г) 6^ëpe aз нoмx,oи «Шoxнoмa» aз чи^ти coxTop мypaккaб бyдa, ниcбaти onxo тeъдoди нoмx,oи coдa ^map apзëбй мeгapдaд.

«Фapxaнги «Шoxнoмa»-и Xycaйн Шaxиди Moзaндapoнй низ бapoи мypaттaб нaмyдaн вa дap як 4o фapoxaм oвapдaни нoмxoи кacoн [aнтpoпoнимx,o] вa ^oMxo (тoпoнимy микpoтoпoнимx,o) шк;ши xoca дopaд [6]. Бo итмишн гyфтa мeтaвoнeм, ки дap ин фapxaнг xaмaи нoми кacoнy ^oMxo 6o шapxy эзoxи oн г^д oвapдa шyдaacт, ки мyxaк;кик;oни нoмвoжaxo мeтaвoнaнд 6a Taprn^ пypcaмap иcтифoдa бapaнд.

Дap Aвpyпo нaxycтин rnaporn6a фapxaнги мyкaммaли «Шoxнoмa» aз ^ниби шapк;шинocи oлмoнй Фpитc Boлф rnypar^ гapдидa, coли 1935 6a rnrnp pacидa буд [19]. Сoли 1998 6ornaA, тapчyмaи фopcии oн дap Иpoн 6o нoми «Фapxaнги «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй» 6a тaбъ pacид. Лaëк;aтy шoиcтaгии ин фapxaнг дap oн зoxиp мeгapдaд, ки дap oн нoмвoжaxoи «Шoxнoмa» 6a мyкaммaлaн ca6T ëфтaaнд [19].

Aдaбиërи фopcии точикй, ocopи тaъpиxию чyFpoфии гyзaштaгoни rno вoбacтa 6a мaвзyи тacвиp вa чaнбaи бaдeияшoн capoпoи нoмвoжaxo бyдa, to кунун oиди гyнapaнгию виж^и^ вa мaкoмy мaнзaлaти onxo дap мутуни бaдeию тaъpиxй TaA^^o™ rnyrnaxxac, кoмил, aмик дap нoмшинocии точик poxaндoзй нaгapдидaacт.

Myraaccифoнa, дap ^чи^агон 6a нoмxo чй oлимoн вa чй мyraxaccиcoни coxaxoи нoмгyзopй oн axaмияти чиддй нaмeдиxaнд. Macaлaн:

1 .Aкcapи нoмxoи нyктaxoи кaлoни axoлинишини кишвapaмoн xoлo xaм дap шaкли тypкй-yзбaкй 6o;^ мoндaaнд вa onxopo бoяд мyaccиcaxoи caлoxиятдop ивaз кyнaнд;

2.Дap cyннaтy aнъaнaи точишн, yмyмaн opиëнaжoдoнy мycaлмoнoн xe4 дaвpy зaмoн 6a нyктaxoи мacкyниe, 8з ^били шaxp, нoxия, дexa, кишвap нoми шaxcoнpo нaмeгyзoштaнд вa инpo Faйpи ^били кдбул мeдoниcтaндy бapъaкc тaъpиxaн мapдyм нoмy нacaби xyдpo aз нyктaxoи мacкyнй мeгиpифтaнд. Xoлo бoшaд, бубинед нoxияxoepo, aз кдбили Н.Хycpaв, А.^мй, Б.Faфypoв, Ч,.Бaлxй, M.С.A.Xaмaдoнй вa чaндe дигap мoндaaнд, ки xora cyннaтy aнъaнa вa нoмгyзopиxoи тaъpиxии мo нaмeбoшaнд.

3.Aкcapи rnap^rnpo тoчикoн тaшкил мeкyнaнд, aммo бубинед, ки чй дaFaлy фoxиш мyк;aддacтapин мaфxyмxoи xeшy тaбopии rno 6o лyFaтx,oи тypкзaбoнoнy мyFyлнaжoдoн oмeзиш мaxлyr: oчa, aia, TaFa, ara, aпa, келин вa Faйpa мaфxyмxoи мyк;aддac, ки бoяд тибки ягон caнaди мeъëpии xysy^ ивaз шyдa, 6a тaнзим дapoвapдa шaвaнд.

АДАБИЁТ

1. Абяев, B.И.O coбcтвeнныx nHenax нaproвcкoro эшca/B.И.Aбaeв//Язык и мышление.-Л.,1935.-С.63-78.

2. Aтoбaкй, Пapвиз. Boжaнoмaи «^o^orna». -Texpon, 1386. -369c.

3. Aюбoвa, M.AнIpoпoнимияи тoчикoни нaвoxии Шaxpитycy ^yбoдиëн/M.Aюбoвa.-pиcoлaи нoмзaдй, 2002.-156c.

4. Boлф, Фpиrc. Фapxaнги «ШoxEOмa»-и Фиpдaвcй/Фpитc Boлф.-Texpoн, 1998.

5. MaHEycob, Д.Н. Aшpoшнимы «ШaxEaмe» Абул^ым Фиpдoycи: (лингвиcтичecкий acпeкг): АКД/Д.Н. Maйнycoв.-Дyшaнбe, 2013.-27 c.

6. Moзaндapoнй, Xycafc Шaxид. ФapxaEги «^o^orna». Шми кacoE ra чoйxo/X;ycaйш Шaxиди Moзaндapoнй//Нaшpи Бaлx.-БyEëди №rn6yp,1337. -814 c.

7. Нахй, Хусейн. Номнома. -Техрон, 1334.-490 с.

8. Нушин, А. Вожаномак.-Техрон:Муин,1384.-479с.

9. Хайдарй, Ш. Маколахои номшиносй/Ш.Хайдарй.-Пермь: Форвард, 2001.-116с.

10. Хайдаров, Ш. Пажухиши лакабхои мардуми нохияи Ашт.-Перм: Форвард,2001.-116 с.

11. Пурпорсй, Мехрубон Гуштосп. Ганчинаи номхои иронй/Мехрубон Пурпорсй.-Техрон: Фурухар,1362.-124с.

12. Разй, Хошим. Фарханги номхои Авасто (иборат аз 3 чилд)/Хршим Разй.-Техрон: Фурухар,1346

13. Ризозода, Шафак. Фарханги «Шохнома»/Шафак Ризозода.-Техрон, 1971.-271с.

14. Ризозода, ШафакСайре ба сарвати номхои точикони шахри Душанбе/Шафак Ризозода//Маколахои номшиносй.-Перм: Форвард, 2001. -136с.

15. Фасой, Мансури Растагор. Фарханги номхои «Шохнома». ч.1-2/Мансури Растагори Фасой.-Техрон: Муассисаи мутолиот ва тахкикоти фархангй, 1369, ч.1. -594 с.

16. Фасой, Мансури Растагор .Фарханги номхои «Шохнома». Ч,.1-2.-Техон: Муассисаи мутолиот ва тахкикоти фархангй, 1369.Ч,.1.-594с.

17. Хайдаров, Ш. Антропонимика. Топонимика. Эгаооттсиолингвистика/Ш.Хайдаров//Сборник статей.-Пермь: От и До, 2011. -208с.

18. Хайдаров, Ш. Лугати чандомади антропонимхои точикони нохияи Ашт/Мансури Растагори Фасой.-Душанбе: Дониш, 1986.-228с.

19. Fritz Wolff. Glossar zu Firdosis Schahname. -Berlin, 1935.

ПРИРОДА И СУЩНОСТЬ ОНОМАСТИКИ

В статье рассматриваются особенности сущности и природы ономастики как науки.

По мнению автора статьи, каждый язык в процесе своего развития постепенно совершенствуется. Процесс становления и развития языка, непосредственно связанный развитием экономической, социальной, политической и культурной жизни общества, взаимоотношение народов и наций, в основном происходит на основе лексического состава и грамматического строя. В контексте исторического развития общеста, содействующее возниконовению предмета и бурных событий, появляются соответствующие понятия, также формируются новые слова.

Автор отмечает, что к сожалению, в Таджикистане мало уделено внимания именам как со стороны ученых, так и специалистов. Например:

1.Большинство названий населенных пунктов страны все еще функционируют в тюрко-узбекской форме и их должны заменить компетентные учреждения;

2.В традиции таджиков и вообще арийцев никогда не присволи названия населенным пунктам, таким как города, районы, селения, страны имена людей и это не признавали как нормальное явление, наоборот, исторически люды заимствовали из названия населенный пунктов себе собственные имена. А теперь некоторым районам, присвоили такие названия как: Н.Хусрав, А.Джоми, Б.Гафуров, Дж.Балхи, М.САХамадони и некторые другие, не характерные традициям наречения имен;

3.Большинство граждан республики составляют коренные таджики, однако, как видится, множество священных родственных понятий смешены грубыми тюрко-монгольскими лексическими единицами: оча (мать), ата (отец), тага (дядя), ака (брать), апа (сестра), келин (сноха) и другие священные понятия, подлежащие на основе нормативно-правовых документов, регулированию.

Ключевые слова: сущность, содержание, ономастика, имена собственные людей, международные отношения, определенное количество людей, антропонимика, наречение имени, специалисты сферы наречения имен, традиция таджиков, имя и фамилия, историческая номинация.

NATURE AND ESSENCE OF ONOMASTICS

The article deals with the features of the essence and nature of onomastics as a science. According to the author, each language in the process of its development is gradually improving. The process of formation and development of the language, directly related to the development of economic, social, political and cultural life of society, the relationship of peoples and Nations, is mainly based on the lexical composition and grammatical system. In the context of the historical development of the community, contributing to the emergence of the subject and violent events, there are relevant concepts, also formed new words.

The author notes that unfortunately, in Tajikistan little attention is paid to the names of both scientists and specialists. For example:

1.Most of the names of settlements in the country stillfunction in the Turkic-Uzbekform and should be replaced by the competent institutions;

2.In the tradition of the Tajiks, and the Aryans never prizvali the names of settlements such as cities, districts, villages, country the names of the people and is not recognized as a normal phenomenon, on the contrary, historically, people have borrowedfrom the name of the locality points their own names. And now some areas have been given such names as: N. Khusrav, A. Jamie, B. Gafurov, J.Balkhi, M. S. A. Hamadoni and some other, not characteristic traditions of naming names;

3.Most of the citizens of the Republic are indigenous Tajiks, however, it seems that a lot of sacred related concepts are mixed with coarse Turkic-Mongolian lexical units: OCHA (mother), ATA (father), TA тай (uncle), aka (take), APA (sister), Kelin (daughter-in-law) and other sacred concepts subject to regulatory documents.

Keywords: essence, content, onomastics, proper names of people, international relations, a certain number of people, onomastics, naming, specialists in the field of naming names, the tradition of the Tajiks, a name, a historic nomination.

Сведения об авторе:

Каюмова Мубина Бобоевна - заведующая кафедрой таджикского языка и литературы Педагогического колледжа Кулябского государственного университета им. А.Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. С.Сафарова-16.Тел.: (+992) 987886656.

About the author:

Qayumova Mubina Bobina — chair of the Department of Tajik language and literature teachers College Kulob State University named after A. Rudaki. Address: 735360, RT, Kulyab, S. Safarovastr. -16.Tel: (+992) 987886656.

НАЦШИ КАЛИМАСОЗИИ МОРФЕМАИ «ХОНА» ДАР «ЁДДОШТХО»-И С. АЙНЙ

(аз руйи маводи чилдх,ои 3-4)

Сатторов Н. С.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Калимасозй роххо ва воситахои ба вучуд омадани калимахои навро меомузад. Вай ба сохти грамматикии забон алокаманд буда барои такмили таркиби лугавй мусоидат мекунад. Дар ин замина метавон гуфт, ки калимасозй яке аз хусусиятхои мухимтарини хиссахои нутк мебошад. Калимахои мураккаб аз фонди лугавии забон маншаъ шрифта, боиси инкишофи таркиби лугавии забон мегарданд.

Истифодаи калимаи хона дар забони точикй дар калимасозии мураккаби тобеъ бисёр назаррас мебошад. Чунончи дар «Ёддоштх,о»-и устод С.Айнй зиёд истифода мешавад, ба тарзе ки бемуболига сахифае нест, ки дар он калимаи мазкур дар хамбастагй ба калимахои дигар мураккаб шуда наомада бошад. Хамин аст, ки дар осори илмии забоншиносй хангоми баррасии исмхои мураккаби тобеъ, бевосита ба накши калимаи хона дар ташаккули ин гуна калимахо ишора шуда, ба таври муфассал атрофи он сухан мегуянд. Истифодаи вожаи хона зимни баррасии исмхои мураккаби тобеъ на дар сохтори факки изофат, балки хднгоми тахлили калимахои мураккаб баргирифта аз иборахои гайриизофии исмй меояд. Дар ин кабил исмхои мураккаб чузъи асосй на дар чойи якум, балки дар чойи дуюм меистад. Дар забоншиносии муосири форсй бошад, аз ин гуна таркиботи исмй ба истилохи изофаи маклуб ёд карда шудааст. Чунончи Хонларй мегуяд: ««таркиби ду исм, ки изофаи мацлуб хонда мешавад ва аз мацмуи калимаи дигаре, ки исм аст, ба даст меояд» [8, ч.3, с.54]. Дар ин чо номбурда чумлаи «Баъд аз он хоназрст, ки зиёфатхонауои Ибро^им будааст» хамчун намуна овардааст, ки дар он исми мураккаби зиёфат+хона бо изофаи маклуб сохта шудааст.

Яке аз колибхои исмхои мураккаб, ки дар онхо калимаи тобеъ дида мешавад, колиби исм+исм мебошад. Ба таъкиди донишмандон хама калимахои мураккаби ифодакунандаи макон, ки чузъи дуюм ва асосиашон хона мебошад, як хел нестанд, онхо вобаста ба чузъи тобеашон вазифаи гуногунро адо мекунанд [3, с.153; 2, ч. 1, с. 119]. Дар зер барои таъйиди сухани боло хамчун намуна

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.