Научная статья на тему 'ТУРАКУЛ ЗЕХНИ И НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ ВОССОЗДАНИЯ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА В 20-30-Х ГОДАХ ХХ ВЕКА'

ТУРАКУЛ ЗЕХНИ И НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ ВОССОЗДАНИЯ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА В 20-30-Х ГОДАХ ХХ ВЕКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
74
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Т. ЗЕХНИ / ВОССОЗДАНИЕ ЯЗЫКА / 20-30-Е ГОДЫ ХХ ВЕКА / ОКТЯБРЬСКАЯ РЕВОЛЮЦИЯ / КУЛЬТУРНАЯ РЕВОЛЮЦИЯ / ЯЗЫКОВОЕ ВОССОЗДАНИЕ / ДИСКУССИЯ О ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ / РАЗГОВОРНЫЙ ЯЗЫК / БУХАРСКИЙ / САМАРКАНДСКИЙ ГОВОРЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Вахобов Толиб

В 20-30-е годы ХХ века происходили большие и судьбоносные изменения в истории таджикского литературного языка и таджикской культуры. Данное событие прозошла благодаря победой Октябрьской революции. Цель и требования Революции заключились том, чтобы во всех сферах и слоях жизни людей произошли революционные изменения. Одна из важнейших целей Революции было внесение всеобщего изменения в сфере культуры и цивилзации. Поэтому, культурная революция считалась в числе тех сфер, необходимых к преобразованию. В этом русле и должны были подвергаться к рассмотрению алфавит, орфография и терминология таджикского литературного языка. Научная общественность тех времен собралась вокруг данных вопросов, результат, которого был представлен на Первом научно-лингвистческом съезде Таджикистана (август 1930 года). Одним из выдающихся персоной данного времени был Т. Зехни, который внес свой вклад в решении некоторых лингвистических проблем таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TURAKUL ZEHNI AND SOME PROBLEMS OF CONSTRUCTION OF THE TAJIK LANGUAGE IN 20-30 S OF THE XX CENTURY

In the 20-30s of the XX century there were great and crucial changes in the history of the Tajik literary language and Tajik culture. This event was due to the victory of the October revolution. The purpose and requirements of the Revolution were to make revolutionary changes in all spheres and layers of people's lives. One of the most important goals of the Revolution was to bring about a General change in the sphere of culture and civilization. Therefore, the Cultural Revolution was considered among those areas necessary for transformation. In this vein, the alphabet, spelling and terminology of the Tajik literary language had to be considered. The scientific community of those times gathered around these issues, the result of which was presented at the First scientific and linguistic Congress of Tajikistan (August 1930). One of the outstanding person of this time was T. Zehni, who contributed to the solution of some linguistic problems of the Tajik language

Текст научной работы на тему «ТУРАКУЛ ЗЕХНИ И НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ ВОССОЗДАНИЯ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА В 20-30-Х ГОДАХ ХХ ВЕКА»

ЗАБОНШИНОСЙ I ЯЗЫКОЗНАНИЕ

ТУРАКУЛ ЗЕХДИ ВА БАЪЗЕ МАСЪАЛА^ОИ СОХТМОНИ ЗАБОНИ ТОЧДКИ ДАР СОЛ^ОИ 20-Э0-И САДАИ ХХ

Ваххрбов Т.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Faфyров

Тypaкyл Зехдй яке as дoнишмaндoни тиpoзи aввaли илму фapxaнги точи^н дap caдaи биcтyм мaxcyб ëфтa, дap тaъpиxи илми филoлoгияи точик нoмaш aбaдaн 6o xaira зapxaлин нигoштa шyдaacт. Вaй a8 чумгаи шoгиpдoни coдикy дoнишмaнди ycтoд Айнй мaxcyб ëфтa, дap coлx,oи 20-уми acpи XX, ки тaкд;иpи минбaъдaи мapдyми точик xифoзaт, мyaйян вa эxë мeгapдид, дap naxnyM уещд rçapop дoшт. Гyшзaд нaмyдaни cyxarn^ aкaдeмики АФ ЧТ Myxaммaдчoни Шaкypй (Шyкypoв) дap мaвpиди cax^ Т. Зех,нй вa мaкoми вaй дap pyшдy xифoзaти фapxaнги точик хеле бемиш apзëбй мeгapдaд: "Зех,нй яке aз пypмaxcyлтapин мyбopизoни зидди нecтaнгopй (нигилизм)-и тaъpиxии фapxaнгй, яке a8 coбиктapин тaлoшгapoнe буд, ки бapoи Fyнчoишфaзoии ëAH тaъpиxии миллaт кушиш бa кop бypдaaнд. У шoгиpди Ca^^.n^ Айнй буд вa мyбopзaи ycтoди xyдpo бapoи кaм кapдaни rni^ax^ миллиятситезй вa мaънaвиятзyдoии зaмoн идoмa дoд" [10, c.5-12]. Mo тaнx,o як xидмaти бyзypги уагод Т. 3expnpo зикp кapдaниeм, ки бaëнгapи шaxoмaт вa дopoи дoниши бyзypги зaбoни тoчикй бyдaни эшoнpo нaмoиш вa нишoн мeдиxaд. Бo эътиpoфи яке aз мyxappиpoни '^apxamrc зaбoни точикй" [12] aкaдeмик M. Шaкypй: "Дoмyллo Зех,нй яке aз xaмин кaлoнcoлoни xyшcaвoд бyдaнд, ки 6o Влaдимиp Кaпpaнoв як iypyx тaшкил нaмyдa, чaнд xapфxoи В, Д, Л, M, С, Ф, Ч, Ш, F, Ч-po тapтиб дoдaнд. Яъне, aз 1747 caxифaи "ФЗТ" 786 caxифa бa китами дoмyллo Зех,нй вa В. Кaпpaнoв, бeштap бa к;aлaми якумй (Т. Зехрй - Т. В.) тaaллyк дoшт. Аз ин шyмypд бapмeoяд, ки rçap^ ними китoби бyзypги "ФЗТ" чaкидaи кaлaми 3ex™CT" [10].

^били зикp acт, ки бaъди п^узии Инкитоби Октябp дap нaзди мapдyми шypaвй xa-лаи мyxимтapин мacъaлaxoи Инкитоби мaдaнй вoгyзop гapдидa буд, ки ич£юи мyвaффaкoнaи on им^н фapoxaм мeoвapд, ки opмoнy x,aдaфx,oи acocии coxтмoни Дaвлaти Шypoxo дap aмaл тaтбик гapдaд. Дap ин pocro бocaвoдкyнии мapдyм axai^^-rn дapaчaи aввaлpo дopo буд, зepo oдaми бecaвoд cиëcaти нaви дaвлaтpo фaxмидaю пaзиpyфтa нaмeтaвoниcт вa эъмopи чoмeaи нaвpo, ки xaдaфи acocии Инкитоб буд, дapк кapдaнaш имкoннoпaзиp буд.

Max^ дap xa^^ra дaвpa мacъaлaи coxтмoни зaбoн, ки бapoи мax,ви бecaвoдии aкcapи мapдyми шypaвй зaминaи ^вй мeгyзoшт, мaвpиди xa^ny фacл rçapop гиpифт. Ин pyйдoд дap Чyмxypии xyдмyxтop (1924) вa бaъдaн Чyмxypии му^^кили Тoчикиcтoн (1929) низ бa aмaл oмaд.

Дap мaвpиди Инккигоби мaдaнй чун xaдaфи acocm Дaвлaти Шypoxo мaxcyб мeëфт, дap улуми тaъpиxшинocию зaбoншинocй, мaxcycaн зaбoншинocии ичтимoй, тaдкикoтxoи дoмaнaдopи пpoфeccopoн Mffi. Шyкypoв, M.И. Иcaeв, Т.Вaxxoбoв, Б.С. Оcимoвa вa дигapoн бa cyбyт pacидa, чaнбaxoи ин paвaнд бa хубию aмик бappacии xyдpo ëфтaaнд. Бaвижa, дap тaдк;икoти пpoфeccop M.H. Иcaeв чaнбaи зaбoнии ин зyxypoт хеле дaк;ик бa pиштaи тaдк;ик кaшидa шyдa [8, c.7-41], мyxaкк;икoни бaъдинa aфкopи oнpo бa тaъpиxи Инкитоби мaдaнй дap чyмxypияxoи дopoи aлифбoи apaбиacoc тaтбик вa зимни oн вижaгиxoи oнpo нишoн дoдaaнд.

Дap coлxoи 20-30-и acpи XX дap poбитa бa иcтилoxи coxтмoни мaдaнй, ки бa Инккигоби мaдaнй paбти бeвocитa дopaд, иcтилoxи coxтмoни зaбoнй apзи вучуд нaмyд, ки 6o эътиpoфи дoнишмaндoни бaxши зaбoншинocии ичтимoй як naxnyH cиëcaти зaбoн ë зaбoнй эътиpoф шyдaacт. Бo тaшpexи мyтaxaccиcoни ин coxa - нaзapия вa aмaлияи бoшyypoнaи тaъcиpи чoмea бa paвaнди инкишoфи зaбoн, яъне бa тaвpи мaкcaднoк вa poxбapии coбитшyдa бa aHarnap.n^ зaбoнxoи мaвчyдa вa тaшкил coxтaн вa тaкмили вocитaxoи нaви мyoшиpaтpo cacara зaбoнй apзëбй мeкyнaнд [11, c.111]. Вaлe тaъpиxи зaбoншинocии шypaвй нишoн мeдиxaд, ки бa мaънoи бoлo бeштap сохтмони забони мaвpиди иcтифoдa буд [8, c.9].

Тaвpe ки зи^ нaмyдeм, бaъди Инккигоби 0^m6p coxибoни зaбoни тoчикй бapoи py^, инкишoф вa тaкмили зaбoни точикй дap acocи бapнoмaи инккигоби миллй xaмaчoнибa иштиpoк вa caxjw гиpифтaнд вa ичpoи нyктaxoи acocии ин бapнoмa (coxтaни xaт, мaкoтиб, opфoгpaфия, тepминoлoгия, китoбxoи дapcй, тaдкикoтxoи нaзapиявй вa aмcoли oнxo, ки бoиcи вaceъшaвии вaзoифи зaбoни aдaбй мeгapдaд) дap paвнaкy pивoчи Инккигоби мaдaнй хеле мyaccиp xoxaд буд.

Хдмин тaвp, бapoи тaтбики xaдaфy opмoнxoи Инкитоби мaдaнй дap Тoчикиcтoн хил^ти aдиб, зaбoншинoc вa дoнишпaжyxи вapзидa Тypaкyл Зexнй хеле чaшмpac вa кaлoн acт.

Дap coлxoи 20-уми acpи XX дap Оcиëи Mrérn бaъди Инккигоби Октябp мacъaлaи мycтaкилияти зaбoни тoчикй вa мapдyми тoчикзaбoн бa мaйдoни бaxc кaшидa шуд. Бaъди тaтбик;и cиëcaти дaвлaтcoзй дap ин кишвap, ки тoчикoн a8 кaдимyлaйëм coкинoни бумй вa aœra

ин мapзy макон бyдaнд, аз чониби тypкcapоëн хамчун миллати доpои забони кадима мaвpиди paAnyy инкоp кapоp гиpифтaнд. Махз бо дapнaзapдошти акидаи пaнтypкиcтон, ки точиконpо тypкони ба та^ирт забону aдaбиëти фоpc забони "xyдpо аз дает додаанд" бappacй мeкapдaнд, дap ягон давлати нaвтaъcиcëфтa номи точико^о зикp нaкapдa, забони окк^о тамоман аз pyrna.™ забонхои 6умию тахчой xaтти 6утлон кашиданд. Дap ин мaъpaкa биcëp точикони бо истилох мaшxyp низ xyдpо аз тaбоpи тypкон эътиpоф кapдaнд, ки дap байни онхо дap OFOЗи ин амал Т. Зехнй низ буд. Хyшбaxтонa, баъди андаке онхо аз ин амали xeш дacт кашида, то оxиpин нафаш xeш бapои paвнaкy иcтиклолy пойдоpии тaъpиx, фapxaнг, aдaбиëтy забони мapдyми точик мyбоpизa ва ^а^амони^ нишон доданд.

Добили зикp мебошад, ки Зехнй дap мубохдоахои голхои 20-30-юми aтpофи забони адабии точикй фаъолона caxjw гиpифтa, дap ин боб маколахои машхурт xyд "Мубохжа дap боpaи забон ва адабдат" [2, c.3], "Точикон забони xyдpо xоxaнд" [4], "Забони "Овози точик" [5], "Забони "Овози точик" (ë ки дaвpaxои ceгонaи y дap боpaи забон) [6], "Фикpи ман дap боpaи забони чопагй" [7] ва Faйpaxоpо ба табъ pacонидaacт, ки дap халли масталахои забони адабии точикй, мeъëpxои муайян намудани забони чопакй (истилохи Зехнй), умумияти забони точикй, фоpcй ва дapй, забони лахча ва aмcолaшон макоми xоcca доpaнд. Зехнй чун дycтдоp ва хомии забони ноби точикй дap маколаи xeш "Мубохдоа дap боpaи забон ва aдaбиëт" ибpози ифтиxоp менамояд: "xap гохе, ки мо cyxaнxои дилпaзиpи забон ва адабжти точик (фоpcй)-pо ба миëн мeоpeм, дap pyxaмон фавкулодда як шодй ва xypcaндй хошл мешавад, здада нозиш ва болидан дap вучудамон xhc мекунем... Ин забон ва адабдат ачаб cexp^py чодyкaмоecт, ки каге, ки буе аз он бypдaacт, дeвонaвоp шайдо ва гиpифтоpи чодуву а^уш^и^ои вай гapдидaacт, то ба мавдд нapacидaacт, дacт аз вай накашидааст" [2]. Вай дap ин маколаи пypмyxтaвои xyд дap чавоб ба душманони миллати точик ва mR^p^^m чавоби caзовоp ва вокей дода, cобит мecозaд, ки забон ва адабжти фоpcй бapои мapдyми Эpон, AфFOниcтон ва Мовapоyнкaxp мyштapaк ва ягона acт. Ба таъкиди донишманди мумтоз Зехнй, "гузашта аз ин мо, точикон, ин забо^о аз cоиpи фоpcизaбонон амонат ва оpият нaгиpифтaeм. Ин забон моли халол ва мaшpyxи xyдaмон acт, зepо ин забон аз пaдapони xyдaмон ба мepоc омадааст. Яъне, ин забони адабии мо забони хамон Рудакй, Дакикй, Муъизй, Низомии Apyз, Рашидй, Сузанй, Имат, Камол, Адиб, Собиp ва cоиpe, ки чумлагй аз хамин Сaмapкaндy Бyxоpо, Хучанд нашъунамо намудаанд ва аз xоки поки хамин Мовapоyннaxp capбapзaдaaнд, мебошад" [2]. Ин aфкоpe буд, ки баъди чопи "Намунахои aдaбиëти точик" боpи дигap caдо медихад ва cобит мeгapдaд, точикон мepоcxypи aдaбиëти беш аз xaзоpcолa мaxcyб мeëбaнд ва забони фоpcии точикй низ ин ифтиxоppо доpо мебошад.

Мулохизахои ycтод Зехнй оид ба забони гуфтугуии xозиpaи точикон (истилох аз Зехнй) кобили тaзaккyp acт. Дap cолxои 20-уми acpи Хх дap байни ахли чомеаи точикон акидае дap гapдиш буд, ки тибки он баъзехо "гумон мекунанд, ки iyë забони (гуфтугуии - Т.В.) точикон дap тахти тaъcиpи забонхои тypкй мондaacт. Аз он caбaб acт, ки монанди тapкибxои тaвcифй, xycycaн, адотхо ба оxиpи калима меояд!" ва xyn;H Зехнй низ дap хамин акида буд [2]. Бaъдгap мaвcyф аз ин акидаи xeш дacт мекашад ва ин тaбaддyлотpо дap aфкоpaш ба он paбт менамояд, ки "замоне, ки миллати точик шиноxтa гapдид ва нойили чyмxypият шуд, забон ва aдaбиëти нозанини y, ки дap хамчун acpи биcтyми маданият ва иpфон зepи пapдaи фapомyшй ва xоpй афтода буд, боpи дигap ба pyxcоpaxои гyлноpй нaмоëн омад. Чунон ки аз xap тapaф ва гуша толибилмони хакикии y гиpд омаданд, дap чycтyчyй ва пepоcтaни забони модapй ва миллии xyд кaмapи химмат бapбacтaнд" [2].

Зехнй муаммои болоирт баъди cyxбaгx,о бо донишмандони pyc ва бappacию киëcи ин мавод ба xyлоcaи чолиб меояд, ки "... биcëpии ин тaъcиp на аз забонхои тypкй, балки аз та^ирт хамон забони cyFдиe, ки забони кухнаи точикон буд, пеш омадааст" [2]. Чунин xyлоcaи донишманд иxтиcоcмaндони тaъpиxи зaбонpо водоp метозад, ки дap ин боpa пажухише ба анчом pacонaнд ва зимни он бypдy боxти ин aфкоppо бappacй кунанд [2]. Хyлоcaи дж^и Зехнй дap боpaи лахчахои Сaмapкaндy Бyxоpо ва вижагихои онхо дap замоне, ки мавзуи бaxcи олимон ба лахчаи муттакои забони адабии точикй мapбyт буд ва иддае ба ин накщ ë лахчаи Бyxоpо ва ë лахчаи Сaмapкaндpо пешниход мeкapдaнд [муф. ниг.: 9], ахамияти xоcca дошт. Мaвcyф дap мaвpиди тоза будани тapкиби лyFaвии лахчаи Бyxоpо ниcбaт ба лахчаи Сaмapкaнд ибpози акида намуда, менавжад, ки "... мо имpyз caмapкaндиëн дap пеши бyxоpиëн xeлe дap xycycи гуфтугуи одй ва му^ов^о™ ypфй чи аз pyи камияту чи кайфият камем ва кaмбaFaл хаотем. Мacaлaн, мо caмapкaндиëн "кадудам", ë ин ки баъзе "каввудам" гуем, ки кaлимaxоpо аз дахон бyppо, пyppa ва нapм бepyн нaëвapeм. Вале бyxоpиëн бapъaкcи мо "кapдa будам" гуянд, ки дap xap cypaт фатеху pyшaн cyxaнpонй намоянд ва шиpин гуфтугу кунанд. Аз ин pycт, ки точикони чахон дигap xap вакт таклиди гапзанони бyxоpоиxо кунанд. Бyxоpоиxо дap фacоxaт зapбyлмacaлaнд ва дap айни замон биcëp калимахои кyxнapо нигох доштаанд, монанди: aбpyй, cоxтyк, коза, ropa, пул, caнчид. Вале мо (caмapкaндиëн - Т.В.) ба чойи ин калимахои фоpcй acлaн ту^й мегуем:

кош, омоч, челак, таш, купрук, чигда ва хоказо" [2].

Умуман, Зехнй дар маърузаю баромадхои хеш, бахусус, дар чаласахои аввалин Анчумани илмй-забоншиносии Точикистон (мохи августи 1930), ки халли масоили бахсноки забони адабии точикй дар рузномаи он чойи асосиро ишFOл мекард, ба масъалаи лахчаи муттакои забони адабй дар солхои 20-30-и садаи ХХ таваччух намуда, таъкид месозад, ки "баъд аз гузаштан ба лотинй (алифбои нав) лозим омад, ки дар бораи савтиёт ва шаклиёти як махалли маданй, марказй, иктисодй, истехсолиро, ки забони адабиамон дар он чо нашъунамо ёфта омадааст, карор бидихем, бинобар ин, дар савтиёт ва шаклиёт Бухоро, баъд Самаркандро карор додан дуруст аст. Чунки савтиёт ва шаклиёти ин махалхо нигох дошта шудааст. Вале дар чумлабандй Кухистонро карор додан лозим" [1].

Добили зикр аст, ки дар Анчумани нахустини илмй-забоншиносии Точикистон афкори Зехнй ва тарафдорони у дар масъалаи кабули лахчаи Бухоро ва Самарканд ба хайси лахчаи муттако мавриди бахс карор гирифт, вале кобили кабул нагардид. Анчуман дар ин масъала карор намуд, ки забони адабии точикй таърихи беш аз хазорсола дошта, идомаи он дар забони осори имрузаи адибон ва матбуоти даврй (солхои 20-уми асри ХХ) ба назар мерасад ва сохибони забон вазифадоранд, ки онро сода намоянд...

Хулоса, Зехнй чун донишпажух ва адиби мумтоз дар солхои 20-30-и садаи ХХ дар раванди сохтмони забон фаъолияти густурда дошта, тавонистааст, ки дар халлу фасли масоили доги забони адабии точикй сахмгузор бошад. Мо кушидем, ки як пахлуи фаъолияти Зехниро дар маърузаи хеш мавриди баррасй карор дихем. Умед аст, ки дар маърузахои дигар фаъолият ва таълимоти забоншиносии ин олими нуктадонро хадафи омузиши амик карор хохем дошт.

АДАБИЁТ

1. Баромади рафик Зехнй дар Анчумани нахустини илмй-забоншиносии Точикистон // "Точикистони сурх", 28 августи соли 1930.

2. Зехнй Т. Мубохиса дар бораи забон ва адабиёт // "Овози точик", 25 майи соли 1926.

3. Зехнй Т. Мубохиса дар бораи забон ва адабиёт // "Овози точик", 6, 9, 17, 19 июни соли 1926.

4. Зехнй Т. Точикон забони худро хоханд // "Овози точик", 2 августи соли 1926.

5. Зехнй Т. Забони "Овози точик" // "Овози точик", 1926, №100.

6. Зехнй Т. Забони "Овози точик" (ё ки даврахои сегонаи у дар бораи забон) // "Овози точик", 26 августи соли 1928.

7. Зехнй Т. Фикри ман дар бораи забони чопагй // "Овози точик", 4 ва 6 декабри соли 1928.

8. Исаев М. И. Языковое строительство в СССР. - М.: Наука, 1979. - 350 с.

9. Масоили сохтмони забони точикии адабй дар солхои 20-30 садаи ХХ. Китоби 1. Нахустин Анчумани илмй-забоншиносони точик (Мавод, тахия, андузиш). Баргардон, тахия ва муаллифи мукаддима д.и.ф., профессор Т. Ваххобов. - Хучанд: Ношир, 2010. - 278 с.

10. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Яке аз муборизони рохи худшиносии миллат (ба чойи сарсухан) // Зехнй дар дилу дидаи дустон. - Душанбе: Ирфон, 2007. - 198 с.

11. Никольский Л.Б. Синхронная социолингвистика. - М.: Наука, 1976. - 168 с.

12. Фарханги забони точикй. Дар ду чилд. Ч,. 1 - 952 с.; Ч,. 2 - 952 с. - М.: Советская энциклопедия, 1969.

ТУРАКУЛ ЗЕХНИ И НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ ВОССОЗДАНИЯ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА В 20-30-Х ГОДАХ ХХ ВЕКА

В 20-30-е годы ХХ века происходили большие и судьбоносные изменения в истории таджикского литературного языка и таджикской культуры. Данное событие прозошла благодаря победой Октябрьской революции. Цель и требования Революции заключились том, чтобы во всех сферах и слоях жизни людей произошли революционные изменения. Одна из важнейших целей Революции было внесение всеобщего изменения в сфере культуры и цивилзации. Поэтому, культурная революция считалась в числе тех сфер, необходимых к преобразованию. В этом русле и должны были подвергаться к рассмотрению алфавит, орфография и терминология таджикского литературного языка. Научная общественность тех времен собралась вокруг данных вопросов, результат, которого был представлен на Первом научно-лингвистческом съезде Таджикистана (август 1930 года). Одним из выдающихся персоной данного времени был Т. Зехни, который внес свой вклад в решении некоторых лингвистических проблем таджикского языка.

Ключевые слова: Т.Зехни, воссоздание языка, 20-30-е годы ХХ века, Октябрьская революция, культурная революция, языковое воссоздание, дискуссия о литературном языке, разговорный язык, бухарский, самаркандский говоры и др.

TURAKUL ZEHNI AND SOME PROBLEMS OF CONSTRUCTION OF THE TAJIK LANGUAGE IN 20-30 s OF THE XX CENTURY

In the 20-30s of the XX century there were great and crucial changes in the history of the Tajik literary language and Tajik culture. This event was due to the victory of the October revolution. The purpose and requirements of the Revolution were to make revolutionary changes in all spheres and layers ofpeople's lives. One of the most important goals of the Revolution was to bring about a General change in the sphere of culture and civilization. Therefore, the Cultural Revolution was considered among those areas necessary for transformation. In this vein, the alphabet, spelling and terminology of the Tajik literary language had to be considered. The scientific community of those times gathered around these issues, the result of which was presented at the First scientific and linguistic Congress of Tajikistan (A ugust 1930). One of the outstanding person of this time was T. Zehni, who contributed to the solution of some linguistic problems of the Tajik language

Keywords: T. Zehni, a construction of the language, the 20-30-th years of the twentieth century, the October revolution, the Cultural Revolution, language construction, the debate about literary language, spoken language, Bukhara and Samarkand dialects, etc.

Сведения об авторе:

Вахобов Толиб - доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка, Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, городХуджанд), E-mail: tolib.1950@mail.ru

About the author.

Vahobov Tolib - Doctor of Philological sciences, Professor of the Tajik Language Department, Khujand State University named after Academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujandcity), E-mail: tolib.1950@mail.ru

ББК.83.3+84 точик 7-5 ХУСУСИЯТХОИ МАЪНОИИ ИБОРАХОИ ФЕЪЛИ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ТО^ИК

Раффоров А.О.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Иборахои нахвиро на танхо аз руйи сохт ва воситаи грамматики, инчунин аз чихати маъно хам тахкик мекунанд. Мохияти грамматикии иборахои феълй махз дар ягонагии сохту маънои он зохир мегардад. Ташаккули иборахои феълй на факат ба хусусиёти морфологии вожаи асосй ва калимаи тобеъ, инчунин ба хусусиёти лексикии онхо робитаи зич дорад, чунки хосияти лугавию грамматикии чузъхо яке аз омилхои асосии ташаккули ибора махсуб меёбад. Ин нуктаро аксари забоншиносон низ таъкид кардаанд. Дар ташкили ибора на факат сохти морфологии калимахо, ки барои муносибат пайдо кардан воситаи муайяни алокаи синтаксисй талаб мекунад, балки инчунин маънои лугавии калимахо низ макоми бузург дорад.

Бинобар ин хангоми тахкики иборахои феълии насри осори давраи мавриди назар ба эътибор гирифтани чихати маъноии чузъхои онхоро талаб менамояд, зеро иборахои феълй аломатхои ашё, ходисахо, чараёни вокеаву ходисахои мухити атрофи моро инъикос намуда, на факат пайвастхои грамматикй, инчунин пайвасти лугавию маъной низ мебошанд.

Маънои лугавии вожахо омили мухими алокаманд шудани чузхои иборахои феълй ва шарти асосии ифодаи муносибатхои гуногуни нахвй махсуб меёбанд. Бинобар ин хам иборахои феълй на танхо дар дохили чумла хамчун унсури сохти он, инчунин берун аз он хам хамчун вохиди лугавию семантикй омухта мешаванд.

Чузъхои иборахои феълй байни якдигар хамеша дар муносибати муайяни маъной мебошад, яъне маънои иборахои феълй аз маънои чузъхои он ба вучуд меояд. Хусусияти маънои нахвии байни чузъхо бештар ба маънои лугавии калимахои дохили ибораи феълй муайян мегардад.

Дар забони сарчашмахои хаттии асрхои XV-XVI доираи маънои феъл дар таркиби иборахои феълй нисбат ба хамаи хиссахои нутк фарохтар, дарачаи амалиётнокй ва муассирии он бештар аст, зеро дар сухан бештар фаъолй, характернокй ва муассирй бахшида, дар фахми кас оид ба ходисахо таассуроти пурра пайдо мекунад. Аз ин чихат иборахои феълй дар забони сарчашмахои хаттии ин давра гурухи калонеро ташкил карда, хамчун воситаи забонй ва услубй накши мухим мебозанд.

Ин аст, ки муаллифони сарчашмахои хаттии давраи мавриди назар ба калимаву таркибхо ва иборахои феълй ахамияти махсус дода, шаклхоеро интихоб карда гирифтаанд, ки онхо нисбат ба хама вохидхои дигари забонй пуртаъсиртар, ба характери ходисахо мувофиктар

И

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.