Научная статья на тему 'КОНЦЕПТ - КЛЮЧЕВОЕ ПОНЯТИЕ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИИ'

КОНЦЕПТ - КЛЮЧЕВОЕ ПОНЯТИЕ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
231
75
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОНЦЕПТ / ЯЗЫК / КУЛЬТУРА / ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЯ / ЛИНГВОКОГНИТОЛОГИЯ / ПОНЯТИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурмадова Гулчехра Кувватовна, Холикзода Айнидин

Статья посвящена описанию понятия «концепт» в лингвокультурологии, всестороннему обзору и подробному анализу истории изучения концептов в лингвистической науке. Представление концепта как базового понятия лингвокультурологии - главная цель данной статьи, которая достигнута посредством описания истории развития, анализа основных направлений в изучении и исследовании структуры концепта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONCEPT AS A KEY OF MEANING OF CULTURAL LINGUISTICS

The article is devoted to the description of the meaning of «concept» in cultural linguistics, a comprehensive review and detailed analysis of the history of the study of concepts in linguistic science. Presentation of the concept as a basic meaning of cultural linguistics is the main goal of this article, which is achieved by describing the history of development, analyzing the main directions in the study and research of the structure of the concept.

Текст научной работы на тему «КОНЦЕПТ - КЛЮЧЕВОЕ ПОНЯТИЕ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИИ»

indication of the complete or partial coincidence in time, for the absence or presence of an interval and its duration, for a limiting moment, interruption, regularity, anticipation, premature, unexpectedness, values that can be expressed by the semantics of the conjunction or refined using specifiers connected to the conjunction. Examplesfrom the works of the Russian and Tajik writer were used as materialsfor the study.

Сведение об авторе:

Каримов Нусратулло Асадуллоевич - кандидат филологических наук, старший преподаватель Российско-Таджикский (Славянский) университет, г. Душанбе, Таджикистан. E-mail: nusratullo.karimov@outlook.kom

About the autor:

Karimov Nusratullo Asadulloevich - Candidate of Philology, Senior Lecturer, Russian-Tajik (Slavonic) University, Dushanbe, Tajikistan. E-mail: nusratullo.karimov@outlook.kom

КОНСЕПТ МАФХУМИ КАЛИДИИ ЗАБОНШИНОСИИ ФАРХАНГЙ

Нурмадова Г.Ц., Холикзода А.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Забоншиносии фархангй забонро хамчун падидаи фархангй меомузад. Забон на танхо воцеахои муайянро, шартхои воцеияти гарду атрофи моро тахлил мекунад, балки барои мо мустациман шинос аст ва хамчун воситаи сохтани лоихахои гуногуни ацлй хизмат мекунад. Забон ва фарханг падидахое мебошанд, ки бо хам алоцаманданд, фарханги миллиро бе забони модарй тасаввур кардан гайриимкон аст. Забон тахкурсй ва мухимтарин унсури фарханг аст. Сатхи инкишофи он вазифахо ва имкониятхои забонии миллиро дар сатхи ичтимой муайян мекунад. Барои фахмидан ва ворид шудан ба фарханги маънавй ва моддии мардум, забони онро хуб донистан лозим аст. Забон на танхо воцеияти атроф, сатхи зиндагии шахсро инъикос мекунад, балки тафаккур, хислати миллй, психология, урфу одатхо, дарки воцеияти одамони одиро низ инъикос мекунад. Сарвати фархангии забон дар лугат, грамматика, фолклор, адабиёти бадей ва илмй дар шакли дахонй ва хаттй нигох дошта мешавад. Омузиши мушкилоти робитаи забони модарй бо фарханги миллй ва таърихи халцхо яке аз сабабхои асосии пайдоиши шохаи нав дар забоншиносй - забоншиносии фархангй мебошад.

Ба гуфтаи В.В. Воробёв, забоншиносии фархангй як фанни мураккаби илмиест, ки робита ва хамбастагии фарханг ва забонро дар фаъолияти он омухта, ин равандро хамчун сохтори чудонашавандаи вохидхо дар ягонагии мундаричаи забонй ва гайри забонии (фархангии) онхо бо истифода аз усулхои система ва бо таваччух ба самтхои афзалиятноки замонавй ва муассисахои фархангй (системаи меъёрхо ва арзишхои умумибашарй) меомузад.[7, с.36-37].

Е.И. Зиновьева ва Е.Е. Юрков бошанд, забоншиносии фархангиро яке аз илмхои филологй мехисобанд, ки роххои гуногуни пешниходи дониш дар бораи чахони сухангуёни мушаххасро тавассути омузиши вохидхои забонии сатххои гуногун, фаъолияти нутц, рафтори суханронй, ки имкон медихад чунин тавсифи инхоро ба назар гирад ва инчунин ашё, ки маънои пурраашонро ифода мекунанд, тахлили вохидхои тахлилшаванда, сояхо, пайвандхо ва ассотсиатсияхо, ки тафаккури гуфторони махаллиро инъикос мекунанд [9, с.13]. Муаллифон таъкид мекунанд, ки ба назар гирифтани маълумоти энсиклопедй, ки бо худи забон алоцаманд аст, тахияи принсипхои интихоб, ки барои онхо яке аз мушкилоти забоншиносии фархангй аст [9, с. 13]. Дар натича, дар илм истилохи нави «консепт» пайдо мешавад. Консепт яке аз истилохоти асосй ва унсурхои марказии забоншиносии фархангй мебошад. Консепт муносибатхои забон, тафаккур ва фархангро дарк мекунад. Консептхо барои цонеъ кардани ниёзхои рухй, ичтимой ва муоширатии инсон пайдо мешаванд. Нацши шахс дар чомеа бо донистани забони фархангии у муайян карда мешавад. Ба ибораи дигар, забон вижагихои фархангй ва миллии консептро ифшо мекунад. Системаи гояхо дар бораи олам, ки дар тамоми умр дар инсон ташаккул меёбад, тадричан бо донишхои нав, ки дар мафхумхои умумй ташаккул меёбанд, ганй мегардад. Ин мачмуъ аз консептхо иборат аст, зеро шахс дар чараёни фаъолият ва иртибот, дар чахони консептхо аломатхои муайяне дорад. Консепт объекти омузиши як цатор илмхо, аз цабили забоншиносии маърифатй ва фархангй, фархангшиносй, фалсафа, сиёсатшиносй, чомеашиносй ва этнопсихология мебошад. Забоншиносии фархангй мачмуи мафхумхои асосиро меомузад, ки дар якчоягй зухури фархангро дар забон тавсиф мекунанд ва имкон медиханд, ки робитаи байни забон ва фарханг дар рушд тахлил карда шавад. Дар айни замон, консепт яке аз мафхумхои асосии забоншиносии фархангй мебошад.

Консепт дар забоншиносии муосир яке аз истилоххои маъмултарин ва муайяншуда мебошад. Он пеш аз хама, бо парадигмаи инсонмарказии забоншиносй ва методологияи когнитивй-прагматикй алоцаманд аст ва дар якчоягй бо мафхумхои калидй ба монанди «тасвири забонии чахон», «тасвири чахон» ва гайра ки инъикоси чахонбинй, зехнй ва эхсосии шахсият, ки дар он инъикос ёфтааст,

иcгифoдa мeшaвaд. Дap зaбoншинocии фapx,aнгй омузиши кoнceптхopo дap тaхкикoтхoи Н.Д. Apyтюнoвa, З.Х. Бижeвa, A. Вeжбицкaя, С.Г. Вopкaчeв, В.И. ^para^ B.A. Macro^a, Г.Г. Слышкин, Ю.С. Стeпaнoвa, В.Н. Тeля, Г.В. дидaн мумкин aCT.

Кoнceпт як мaфхyми кaлидии зaбoншинocии фapx,aнгй мeбoшaд, ки дap зaбoншинocй бa тaвpи ycтyвop My^ppap шyдaacг, aммo бо вучуди мaвчyдияти шум^и зиёди тaъpифхo вa paвишх,o бa омузиши он, хaнyз xaM тaфcиpи хaмaчoнибa дopaд. Aввaлин истилохи «контет» дap aдaбиëти илмй тaнx,o дap миëнaи acpи XX пaйдo шyдaacг, хapчaнд иcгифoдaи он coли 1928 дap мaкoлaи C.A. Acкoлдoв-Aлeкceeв «Контент вa кaлимa» caбт шyдaacг. Мувофики aкидaи олим, кoнceпт «тaшaккyли a^rä мeбoшaд, ки Mopo дap paвaнди тaфaккyp мaчмyи нoмyaйяни oбъeктхoи якxeлa ив8з мeкyнaд» [2, 269]. Myaллифи тaъpифи пpинcипи «ивaзкyнй» -po xycycrara acocии кoнceпт мeхиcoбaд. Aлбaттa шбояд фикp кapд, ки кoнceпт хaмeшa ивaзкyнaндaи aшëи во^й acг. Он мeгaвoнaд ивaзкyнaндaи бaъзe пaхлyхoи ин ë он мaвзyъ ë aмaлхoи во^й бoшaд. Дap нихоят, вaй мeгaвoнaд чойхои гyнoгyнpo, хaдди aK^n xeлe дaкик вa paвшaнy вoзeх ивaз кyнaд [2, c.267-268].

Лиxaчëв Д.С., нyктaи нaзapи C.A. Acкoлдoвpo тapaфдopй шмуд^ кoнceптpo ивaзкyнaндaи мaфхyм MemyMopaA вa oнpo ифoдaи «aлreбpaвй» мaънидoд мeкyнaд. Кoнceпт мycгaкимaн aз мaънoи кaлимa бa вучуд MMeo^, бaлки нaтичaи бapxypди лyFaти ин кaлимa бо тaчpибaи шaxcй вa миллии шaxc мeбoшaд [12, c.281].

Истилохи «кoнceпг» дap aдaбиëти зaбoншинocй aз ибтидои шлхои 90-ум бa тyфaйли кopхoи илмии Д.С. Лиxaчeв вa Ю.С. Стeпaнoв бa тaвpи умум кaбyл кapдa шyдaacг. Д.С. Лиxaчeв дap бopaи мaкoлaи иннoвaтcиoнии C.A. Acкoлдoв мycбaт cyxafí Mery^, aMMO бapoи мyaйян нaмyдaни мохияти кoнceпт, бapъaкc, мeнaвиcaд, ки ^^erni нa бapoи кaлимa, бaлки бapoи xap як acoc, яънe лyFaти як кaлимa aлox,идa вучуд дopaд вa бappacии oнpo тешниход мeкyнaд, кoнceпт хaмчyн ифoдaи мaънoи aлгeбpaвй aCT, ки мо дap нутки xyд иcгифoдa мeбapeм. Бa aкидaи олим, шaxc вaк;г нaдopaд ë мaънoи nyppapo ифoдa кapдa нaмeтaвoнaд, бaъзaн вaй вoбacгa бa xycycrarao вa шapoиги ичтимой oнpo бa тaвpи xyд мeфaхмaд [12, c.281].

Ю.С. Стeпaнoв кaйд кapд, ки контет xaMHyïï тaълими мaъpифaти фapхaнгй-pyхй-зaбoншинocй вa дapки фapхaнг дap шyypи инcoн тaвcиф мeëбaд. Myx,aKKHK кoнceптpo бacгaи шяхо, мaфхyмхo, донишхо вa тacaввypoт мeшyмopaд, ки бо кaлимa xaMpox aCT [18, 14]. Бa aкидaи олим, дap шaкли контет фapхaнг aз чониби шaxcият дapк кapдa мeшaвaд. As тapaфи дт^, бa гyфтaи Ю.С. Стeпaнoв, тaвaccyти кoнceпт шaxc xyдaш бa фapхaнг вopид мeшaвaд вa бaъзaн бa он тaъcиp мepacoнaд [18, 43].

Хдмин тapик, мувофики тaхкикoти Acкoлдoв вa Лиxaчëв, paвaнди тaшaккyли кoнceптpo хaмчyн paвaнди coдa кapдaни во^ияти дapкшaвaндa бa ^8дди aкaл, ки aз чониби зaxиpaхoи м8хдуди xoraparn инcoнй вa шyypи инcoнй гузошта шyдaaнд, тешниход кapдaн мумкин aCT. Дap aдaбиëти зaбoншинocй, «кoнceпт» бо тapзхoи гуногун шapх дoдa мeшaвaд, aз ин py, истилоххои зиëдe вучуд дopaнд. Бaъзe олимон чунин мeшyмopaнд, ки кoнceпт ин xaMa чизe aCT, ки мо дap бopaи oбъeкт, дap тaмoми пax,ншaвии он мeдoнeм. Бa aкидaи дж^о^ кoнceпт як oбъeкти дyнëи идeaлй мeбoшaд, ки бaъзe нaмoяндaгиx,oи фapx,aнгии шaxcpo дap бopaи чaхoни во^ият инъикoc мeкyнaд.

Бa гyфтaи С.Х. Ляпин, кoнceпт «вapиaнти инъикocи мaънo» aCT [13, 16]. Биcëpe aз зaбoншинocoн кoнceптpo хaмчyн мaчмyи бepyнй, истинодхои кaтeгopиявй вa coxтopи дoxилй, ceмaнтикй, ки тaшкилoти кaтъии MamHKH дopaд, бappacй мeкyнaнд. Кoнceпт бa мoдeли ибтидоии мaънoи acocии кaлимa, яънe тaFЙиpи xaMa мaънoхoи кaлимa acoc ëфтaaст. Чaнбax,oи омузиши тешниходи кoнceптx,o дap мapхилaи кунунии pyшди илми зaбoншинocй бa нaзap мepacaнд.

Бa гyфтaи Н.Ф. Aлeфиpeнкo, онхо бо paвaндхoи дapк кapдaни зyхypoт вa бо омузиши мaъpифaт вa тaфaккyp aлoкaмaндaнд, «киcмaн aз чониби cистeмaи зaбoн тaкpopй мeшaвaнд ë дap иpтибoтoти мyкaммaл бо онхо хaстaнд»[1, 8].

Aß нукгаи нaзapи К.Ш. Жapкынбeкoвa, кoнceпт «тaшaккyли мypaккaб, бa тaвpи дaкик coxтaшyдa, aKrä вa ceмaнтикй нeст, бaлки Maxcynrn инъикocи вoкeият, дониш дap бopaи чaхoни бepyнй мeбoшaд, ки бо як тaшкилoти биcëpчaбхa тaвcиф ëфтa, чузъхои кoнceптyaлй, xaëлй вa apзишй, дap ин ë он rnararn зaбoншинocй ифoдa ëфтaaст» [8, 18].

З.Д. Пoпoвa вa И.A. Стepнин кoнceптхopo хaмчyн вохиди pyхии зaбoн тaвcиф мeкyнaнд. «Кoнceпт як вохиди мypaккaби paвoнй мeбoшaд, ки дap чapaëни фaъoлияти paвoнй дap camxorn мyxтaлиф хapф мeзaнaд, нишон8хо вa кaбaтхoи мyxтaлифи oнpo дap чapaëни фaъoлияти pyхй aмaлй мeкyнaд; aлoмaтхoи мувофик ë кaбaтхoи кoнceпт м^^омед бо зaбoни мoдapии шaxc тaъинoти зaбoнй дoштa бoшaнд»[16, с.15-16].

Кoнceптpo дap кopхoи Н.Д. Apyтюнoв xaMHyïï мaфхyми фaлcaфaи хaмapyзa шapх мeдихaнд, ки нaтичaи фaoлияти мyштapaки фoлклop, дин, aнъaнaхo, хиccиëт вa apзишх,oи миллй мeбoшaд; олим кoнceптpo хaмчyн aнaлoги истилоххои чaхoнбинй, ки бa зaбoн вopид шyдaaст вa дap интиколи фapхaнги мaънaвии мapдyм caxM мeгyзopaд, бappacй мeкyнaд [3, 3-6]. Дap ин ф8хмиш, кoнceптхo aз чихaти фapхaнгй мyхимaнд вa мaфхyмхoи шyypи хappyзapo кaдp мeкyнaнд.

B.И. Kapac™ Ba Г.Г. Слышкин xocrarx^ мух,ими кoнcептх,oи зaбoншинocиpo Tainan шмуд^ xycycrarx^ acocии oraapo мyaйян кapдaнд: мaвчyд бyдaни мypaккaбй, ки бa омузиши х,aмaчoнибaи зaбoн, myyp Ba фapх,aнг acoc ëфтaacт; тaфaккyp, ки мaфхyмpo aз вох,идх,ои дигap дap зaбoншинocии фapх,aнгй фapк мекyнaд; ^отологи, зеpo мaфхyми зaбoншинocй aз дж^ вох,идх,ои pyx^ дap yнcypи apзиш фapк мекyнaд; кoнвенcия Ba нopaвшaнй (кoнcепт capх,aди мyaйян нaдopaд); тaFЙиpпaзиpй, зеpo дapки мyндapичaи кoнcепт метaвoнaд 6O мypypи зaмoн тaFЙиp ëбaд; тaфaккypи мaxдyди интик;oлдих,aндa aз caбaби мaвчyдияти кoнcепт дap шyypи инфиpoдй ё кoллективй; cе кoмпoнент -мaфхyм чузъхаи apзишй, paмзй Ba кoнcептyaлиpo дap бap мегиpaд; биcëpчaнбa - вох,идх,ои aнъaнaвии зaбoншинocии фapх,aнгй бapoи тaх,ияи кoнcепт иcтифoдa мешaвaнд; кyшoдa бyдaни po^xo® метoдoлoгй Ba пoликлaccификaтcия (дap дoиpaи зaбoншинocии фapх,aнгй иcтифoдaи уеулхои зaбoнй Ba Faйpи зaбoниpo ичoзaт дoдa мешaвaд; мaфхyмх,opo aз pyH xycycrarx^ гyнoгyн тacниф кapдaн мумкин acт) [11, 15].

C.Х. Ляпин чунин мешyмopaд, ки кoнcепг бa як мaфхyм acoc ëфтaacт, ки бa мaънoи aлoмaт coбит шyдaacт: бa истилох,и илмй, кaлимa ё ибopaи зaбoни xapp^a aлoкaмaнд acт [13,18]. Бapтapии ин пиндoшт дap oн acr, ки мyaллиф кoнcептpo 6o дoиpaи coxтopи лекcикй-гpaммaтикй м8хдуд нaмекyнaд, яъне x,ap як кoнcепт бa вох,иди мyaйяни лекcикй мyвoфикaт нaмекyнaд. Чунин вaзъият aмaлaн Faйpи имкoн aCT, зеpo бaйни фикp Ba кaлимa иxтилoф мaвчyд acт.

Хдмин тaвp, мacaлaн, кaлимax,oи pycии «жний» Ba «гaлyбoй» бa як кaлимaи aнглиcии «blue» мyвoфикaнд, aммo ин мaънoи oнpo нaдopaд, ки arn^c^o х,шгоми мyoшиpaт ин parn^o фapк кapдa нaметaвoнaд. Дap чapaëни мyoшиpaт вocитaи фaъoлcoзии кoнcепг acocaн aлoмa'Iх,oи зaбoниcт. Чунин вох,идх,ои зaбoнй вучуд дopaнд, ки метaвoнaнд кoнcептpo дap шaкли пyppa Ba умумй ифoдa кушнд Ba чунин вох,идх,о кoнcепт мебoшaнд, aммo нoми кoнcепт ягaнa вocитaи фaъoлcoзии кoнcепт нест. X,aмa гута кoнcепг 6O кoбилияти aмaлй шyдaн дap шaкли дигapи paмзй тaвcиф мешaвaд. «Пaгенcиaли ифoдaи aлoмaтx,oи кoнcепт x,ap кaдap гyнoгyн бoшaнд, ин кoнcепт хдмон кaдap кaдимгap Ba apзиши oн aз нyктaи нaзapи чoмеaи зaбoнии дoдaшyдa бaлaндтap aCT» [17, 18]. Дap дaвoми мaвчyдияти xyд, кoнcепт метaвoнaд бaъзе вох,идх,ои зaбoнpo aз дaст ди^д, aммo raB^erno^ низ чaлб кyнaд.

Хдмин тapик, кoнcепг «як вохиде мебoшaд, ки 6o хдм пaйвaстaни Tax,KPKorn илмй дap шхди фapх,aнг, myyp Ba зaбoн lapxp^ шyдaaст, зеpo oн бa тaфaккyp тaaллyк дошта, фapх,aнг мyaйян кapдa

мешaвaд Ba дap зaбoн ифoдa ëфтaaст» [17, 9]. Koнcептх,o дap тaфaккypи зaбoншинocии кoллективй

мaвкеи мyх,имpo ишFOл мекуганд Ba aз ин py, омузиши онха бa пpoблемaи фaвкyлoддa мyбaддaл мегapдaд.

З.Х. Бижевa кoнcептpo хдмчун як пешнихади мyкaммaли мaфхyми идеaлй, ки нyктaи нaзapи cyxaнгyии мaх,aллиpo дap бopaи вокеияти aтpoф ичигах мекyнaд, ки 6o aнъaнaх,oи фapх,aнги дoдaшyдa мyaйян кapдa шyдaaст. Вaй xocrarx^ acocии кoнcептpo чунин мyaйян мекyнaд: мaвчyдияти доимй, тacвиpи бaдей, нигах дoштaни cинкpетизми мaънoи pешa, х,aмгиpoй бa cистемaи чузъхаи фapх,aнги дoдaшyдa [4, 14].

Мacлoвa В.А. дap зеpи мaънoи кoнcепт дap нaзap дopaд yroypx^ acocии тacвиpи чaх,oнpo, ки 6o фapх,aнг вoбaстaaнд, бapoи хдм xycycияти зaбoнй Ba хдм бapoи чoмеaи зaбoншинocй дaxл дopaд. Мухдккдк чунин номхаи aбстpaктии ^од^ гунох,, вaтaн, вичдoн, тaкдиp Ba Faйpaх,opo хдмчун кoнcепгх,oи мух,ими фapх,aнгй тacниф кapдaaст. Вaй инчунин кзйд мекyнaд, ки омузиши ин кaлимaх,o xеле мух,им aCT, зеpo ко^еп^ои кaлидии фapх,aнг дap шyypи зaбoнии xaлк мaвкеи мyх,имpo ишFOл мекyнaнд [14, 51].

A. Вежбицк8я якчaнд мaфхyми кoнcептpo т8х,лил мекyнaд [5, 549]. Дap фaх,миши Ba^ кoнcепт хдмчун як oбъекти чaх,oни идеaлй тacвиp кapдa мешaвaд Ba 6o истифoдa aз мaчмyи мaълyмaги cемaнтикй мyaйян кapдa мешaвaд, инчунин FOях,oи фapх,aнгиpo дap бopaи вокеият инъикoc мекyнaд. С.Г. Вopкaчев бoшaд, кoнcептpo хдмчун як cyбъекти aлoх,идaи тaфaккypи кoллективй мyaйян шмуд^ бa шaxcoни бoлaгap paвoнa ^д^ ифoдaи зaбoниpo ифoдa мекyнaд Ba дopoи мoликияти этникй мебoшaд. Бa aкидaи олим, ягoнa мaънoи истилох,аги вoжaи «кoнcепг» зapypaти х,aмoх,aнгcoзии вох,идх,ои cемaнтикй 6о шaxcи зaбoншинoc acr, ки нaмoяндaи тaфaккypи миллй acr [6, 109].

B.И. Kapac™ кoнcептpo хдмчун як тaшaккyли биcëpчoнибaи cемaнтикй мyaйян мекyнaд, ки дap он чaнбaх,oи тacвиpй Ba фaх,мишиpo фapк кapдaн мумкин acr. Олим кдйд мекyнaд, ки aгap дap ин coxa тaфaккypи зaбoнй гиpд oвapдa шуд^ дap як кaлимa нишoнa гиpифтa шaвaд, бояд дap бopaи кoнcепгх,o cyxaн poнд [11, 109].

В.И. Kapac™ Ba Г.Г. Слышкин чунин мешyмopaнд, ки poбитaи бaйни ко^епт - зaбoн - myyp, ко^епт чунин acr: 1) myyp фaзoи кoнcепт acr; 2) кoнcепт - п^икоеи pyx^ фapх,aнг; 3) зaбoн Ba ё гyфтop - дoиpaи объекти кoнcепт acr. Олимон ^йд мекyнaнд, ки ин cxемa ндобй acr, зеpo poбитaи зaбoн Ba фapх,aнг пaдидaи мypaккaб acr, дap бaйни зaбoн Ba фapх,aнг низ poбитaи дyчoнибa вучуд дopaд. Бa aкидaи онха, кoнcепти фapх,aнги зaбoншинocй aз дигap мaфхyмх,oе, ки дap зaбoншинocии фapх,aнгй дap тaфaккyp истифoдa мешaвaнд, фapк мекyнaд, бинoбap ин онха кoнcептpo хдмчун як тaшaккyли pyx^ бо моликияти apзишмaнд бapтapй медихднд [11, 76 - 77].

Тaхкикoтхoи anMrne, ки оид бa омузиши кoнceпгx,o бaxшидa шyдaaнд, бо тaвcифи кaлoн, мyфaccaл вa хaмaчoнибaи xyд aз якдигap фapк мeкyнaнд. Axcap вaк;г, хaнгoми омузиши кoнceптхoи гуногун, олимон бa ибopaхoи зaбoнй, этимология («rnararn дoxилй») кaлимaи кaлидй (номи кoнceпт), бa мaълyмoти лyFaтx,o, тaхлили cинoнимхo вa xairo aнтoнимхo, тaхлили мyвoфикaт вa мyкoиca бо дш^ кoнceптxo py мeopaнд.

Xyзypи ифoдaи зaбoншинocй вa нaмoяндaгии доимй кoнceптpo бa OMMa мepacoнaд. Xap як кoнceптpo aз нyктaи нaзapи вохидхои лeкcикии caтxxoи гуногун тaxлил кapдaн мумкин ad: кaлимaxo, вохидхои фpaзeoлoгй, ибopaxoи озод вa пeшниxoдxo. Myaйян кapдaни тaмoми дoиpaи вохидхои зaбoнии кoнceпт вa poxxoи ифoдa ^дши онхо бapoи мyaйян кapдaни axaмияги он бapoи чoмeaи мaxcycи зaбoншинocй кyмaк xoxaд кapд.

Илoвa бap ин, бa гyфтaи М.В. Пимeнoвa , «тaвcифи пyppaи ин ë он кoнceпт тaнxo дap cypara oмyxтaни мaчмyи пyppaи вocитaxoи ифoдaкyнaндaи он имкoнпaзиp acr», зepo ««o^ern! дap aлoмaтxoи зaбoнй, ки ornpo ифoдa мeкyнaд, пapoкaндa aCT»[15, 29.]. Кдоми acocии кopxoe, ки кoнceптpo тaвcиф мeкyнaнд, бa мaвoди лeкcикй вa ceмaнтикй acoc ëфтaacг. Омузиши ceмaнтикaи вохидхои лeкcикй, ки кoнceптpo ифoдa мeкymaнд, бa мо имкон мeдиxaнд, ки чузъи тapкибии кoнceптxopo oшкop coзeм, aMMO кoнceпт тaнxo бо ин м8хдуд нaмeшaвaд. Кoнceпт мeтaвoнaд xycycияги инфиpoдй, шaxcй, rypyxй, миллй дoштa бoшaд. Олимон оид бa coxтopи кoнceпти зaбoншинocй нукгаи нaзapи гуногун дopaнд.

Macaлaн, С.Х. Ляпин кaйд мeкyнaд, ки кoнceпт тaшaккyли биcëpчaнбaи фapxaнгии ичтимоиву поколот дap шyypи кoллeктивй мeбoшaд, ки дap шaкли зaбoнй aCT [13, 55].

C.B. Ивaнoвa дap coxTOprn кoнceпт чузъхои зaбoнй, мaъpифaтй, фapxaнгй вa пcиxoлoгиpo тaъкид шмуд^ ^йд мeкyнaд, ки apзëбии apзиш rnapra acocии тaшaккyли кoнceпт бa хишб мepaвaд [10, 184].

В.И. ^pac™ кoнceпгpo як тaълими биcëpчaнбaи зaбoншинocй мeшyмopaд, ки дopoи шaкли acocrnrn дoxилй, xocияIxoи тaкcимoтй, poбитaxoи иxтиëpй вa xycycиятxoи фapxaнгй мeбoшaд [11, 29]. Baй инчунин ce тapкиби кoнceптpo мyaйян мeкyнaд:мoxияти acocoнoк - ифoдaи истилохи кoнceпт дap зaбoн; тacвиpи - дapки xycycиятxoи arnë вa pyйдoдxoe, ки дap xornpa ë тacвиpxo тaвaccyти биниш мaвчyдaнд, шyнидaн, мaзa вa буй; пaxлyи apзиш бо axaмиятнoкии мaфxyм бapoи шaxc вa чoмea мyaйян кapдa мeшaвaд [11, 76].

B.A. Macлoвa кoнceптpo xaмчyн мaчмya тaвcиф мeкyнaд, ки бa Faйp aз мyндapичa, apзëбй вa мyнocибaти шaxc бa oбъeкти тaвcифшyдa чузъхои зepинpo дap бap мeгиpaд: yмyмибaшapй (yнивepcaлй); миллй вa фapxaнгй, ки aз rnapornra зиндaгй дap шapoити мyaйяни фapxaнгй вoбaстaaнд; ичтимой - ин чузъи мaнcyбият бa тaбaкaи ичтимой мyaйян мeкyнaд; гypyxe, ки бa мaнcyбияти cиннy coли мyaйян ë rypyxи чинcй мyaйян кapдa мeшaвaд; фapди инфиpoдй-шaxcй, ки тaшaккyли он бa xycycиятxoи шaxcй тaъcиp мepacoнaд [14, 45].

Дик^ти Maxcyc бояд бa acocнoкии фикpи Ю.С. Cтeпaнoв дap бopaи coxтopи кoнceпт дoдa шaвaд, мувофики он coxтopи кoнceпт xaмa чизpo дap бap мeгиpaд, ки ornpo бa вoкeияти фapxaнг тaбдил мeдиxaд: этимология, тaъpиx дap шaкли xycycиятxoи acocии мyндapичa, мyappифй, apзëбй вa Faйpa [18, 41]. Олим кэйд мeкyнaд, ки кoнceпт coxTOprn «кaбaтй» дopaд вa xap як «кaбaт» нaтичaи xaëги фapxaнгии дaвpxoи гуногун мeбoшaнд, яънe кoнceпт aз кaбaтx,oи тaъpиxaн гуногун, дap этимология вa дap зaмoни тaшaккyл вa бо мaънoи гуногун ибopaт aCT. Бa aкидaи мyxaккик, кoнceпт чузъхои зepинpo дap бap мeгиpaд: xycyc^ra acocй, бapoи xaмaи зaбoнxoи мaxaллии зaбoн вa фapxaнг axaмияти xoca дopaд, ки зaбoни шифохй вocитaи иpтибoти нaмoяндaгoни як миллaт aCT; як xycycrara илoвaгй, Faйpифaъoл - бapoи ^ухи мyaйяни ичтимой дaстpac aCT; як xycycияти этимологй ë rnararn дoxилй -пaйдoиши кaлимa дap шaкли бepyнии он эътиpoф кapдa нaмeшaвaд, aз ин py, бapoи интикoлгapoни фapxaнг кaмгap мухим aCT, aMMO чи тaвpe, ки олим ^йд мeкyнaд, дap ин xycyc мaънoи дигap пaйдo мeшaвaд [18, 44-45].

Г.В. Тoкapeв дap мoдeли coxтopии кoнceпт ду швъи мyндapичapo мyaйян мeкyнaд: нaвъи якум yнcypxoи дoнишpo дap бap мeгиpaд, ки бapoи xaмaи кaбaтxo axaмият дopaнд - кaбaти кoнceпт, ки бa гyфтaи дoнишмaнд ин жмуди дoнишpo дapбap мeгиpaд, yнивepcaлй нoмидa мeшaвaд; нaвъи дуввум дониши Myrnaxxacrn миллиpo дap бap мeгиpaд, ки бapoи як гypyxи мyaйян xoc aCT, ки бо зaбoн, тaъpиx вa фapxaнги мyштapaк мyттaxид шyдaaнд - ин кaбaти гyнoнгyнтapкибии кoнceпт,ки дopoи чунин донишхо aCT, фapxaнгй нoмидa мeшaвaд [19, 16]. ^доми ядpoии кoнceптpo нa xaмa вaкт бо як кaлимa мyaйян кapдaн мумкин aCT. Хyлoca кapдaн мумкин aCT, ки ин ду paвиши acocrnrn омузиши тaбиaти кoнceпт якдигappo nyppa мeкyнaнд вa ceмaнтикaи paвoнй, фapxaнгии вохидхои зaбoнй вa pУxиpo мyaйян мeкyнaнд.

Ab xaмaи ryфтaxoи боло мeтaвoн xyлoca бapoвapд, ки омузиши мугакобигаи зaбoн вa фapxaнг, якe aз вaзифaxoи мyxимтapини кoнceпт бa шyмop мepaвaд вa xaмчyн кaлидии зaбoншинocии фapxaнгй мeбoшaд. Кoнceпт бо мyндapичaи биcëpaндoзa вa биcëpчaнбa тaвcиф мeшaвaд. й^уз мaфxyми yнивepcaлй, ягoнa вa мyкaммaли ин истилох вучуд нaдopaд. Тaнxo мeтaвoн дaлeл oвapд, ки xaM

равишх,ои забони-маърифати ва х,ам фарх,анги бо хусусиятх,ои якхелаи омузиши консептх,о - омузиши забон дар хдмкорИ бо фарх,ангу маданият фаъолият мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Алефиренко, Н.Ф. Проблемы вербализации концепта: теоретическое исследование / Н.Ф. Алефиренко. - Волгоград: Перемена, 2003. - 96 с.

2. Аскольдов С.А Концепт и слово // Русская словесность. От теории словесности к структуре текста. / С.А Аскольдов Антология / Под ред. В.П. Нерознака. М.: Academia, 1997. - С. 262-269

3. Арутюнова Н.Д. Введение // Логический анализ языка: Ментальные действия: сб. статей / Н.Д. Арутюнова // Под ред. Н.К. Рябцевой. М.: Наука, 1993. 176 с.

4. Бижева З.Х. Антропоцентризм культуры - антропоцентризм языка / З.Х. Бижева // Русская и сопоставительная филология: состояние и перспективы. Казань, 2004. - С. 207.

5. Вежбицкая А. Семантические универсалии и описание языков. / А. Вежбицкая - М.: Языки русской культуры, 1999. - 780 с.

6. Воркачев С.Г. Сопоставительная этносемантика телеономных концептов «любовь» и «счастье» (русско-английские параллели). / С.Г. Воркачев - Волгоград: Перемена, 2003. - 164 с.

7. Воробьев В.В. Лингвокультурология (теория и методы). / В.В. Воробьев М.: изд-во РУДН, 1997. - 331 с.

8. Жаркынбекова КШ. Языковая концептуализация цветов в казахском и русском языках: / К.Ш. Жаркынбекова // автореф. дис. ... докт. филол. наук. Алматы, 2004. - 49 с.

9. Зиновьева Е.И. Лингвокультурология: теория и практика. / Е.И. Зиновьева, Е.Е. Юрков СПб.: МИРС, 2009. - 291 с.

10. Иванова С.В. Лингвокультурологический аспект исследования языковых единиц: / С.В. Иванова дис.. Уфа, 2003. -

364 с.

11. Карасик В.И., Слышкин Г.Г. Базовые характеристики лингвокультурных концептов // Антология концептов / Под ред. В.И. Карасика, И.А Стернина. Волгоград: П-радигма, 2005. Т. I. С. 13-15.

12. Лихачев Д.С. Концептосфера русского языка // Русская словесность. От теории словесности к структуре текста. / Д.С. Лихачев - Антология. М.: Academia, 1997. С. 281-287.

13. Ляпин С.Х. Концептология: к становлению подхода / С. Ляпин // Концепты. Научные труды Центрконцепта Вып. 1. Архангельск, 1977. - С. 11-55.

14. Маслова В.А Лингвокультурология. / В.А Маслова - М.: Академия, 2001. 208 с.

15. Пименова В.М. Методология концептуальных исследований / В.М. Пименова // Антология концептов. Под ред. В.И. Карасика, И.А Стернина. Том 1. -Волгоград: Парадигма, 2005.- С. 15-19.

16. Попова З.Д. Язык и национальное сознание. / З.Д Попова, И.А Стернин - Воронеж: Истоки,2007. - 61.c.

17. Слышкин Г.Г. Лингвокультурный концепт как системное образование // Вестник ВГУ, Серия «Лингвистика и межкультурная коммуникация». 2004. N°1. С. 29-34.

18. Степанов Ю.С. Константы. Словарь русской культуры. / Ю.С. Степанов Опыт исследования. М.: Академический проект, 2001. 990 с.

19. ТокаревГ.В. Концепт как объект культурологии. / Г.В. Токарев - Волгоград: Перемена, 2003. 233.c

КОНЦЕПТ - КЛЮЧЕВОЕ ПОНЯТИЕ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИИ.

Статья посвящена описанию понятия «концепт» в лингвокультурологии, всестороннему обзору и подробному анализу истории изучения концептов в лингвистической науке. Представление концепта как базового понятия лингвокультурологии - главная цель данной статьи, которая достигнута посредством описания истории развития, анализа основных направлений в изучении и исследовании структуры концепта.

Ключевые слова: концепт, язык, культура, лингвокультурология, лингвокогнитология, понятия.

CONCEPT AS A KEY OF MEANING OF CULTURAL LINGUISTICS

The article is devoted to the description of the meaning of «concept» in cultural linguistics, a comprehensive review and detailed analysis of the history of the study of concepts in linguistic science. Presentation of the concept as a basic meaning of cultural linguistics is the main goal of this article, which is achieved by describing the history of development, analyzing the main directions in the study and research of the structure of the concept.

Key words: concept, language, culture, cultural linguistics, cognitive linguistics, meanings.

Сведения об авторах:

Нурмадова Гулчехра Кувватовна - Таджикский национальный университет, докторант общеуниверситетской кафедры английского языка. Адрес; 735360 Республика Таджикистан, г. Куляб, ул. Ориено 29. E-mail: nurmadova@list.ru_Тел: (+992) 988506604. Холикзода Айнидин - Таджикский национальный Университет, кандидат филологических наук, доцент общеуниверситетской кафедры английского языка.

Адрес:734025 Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки17. E-mail ayinjon@mail.ru Тел (+992) 918780047.

About the authors:

Nurmadova Gulchehra Quvvatovna- Tajik National University, PhD student of the Department of English language. Address; 735360 Republic of Tajikistan, Kulub city, Orieno Street 2.E-mail: nurmadova@list.ru_Тел: (+992) 988506604.

Kholikzoda Ainiddin- Tajik National University, Candidat of Philology, Associate Professor of the university Department of English language. Address:734025 Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave,17E-mail: ayinjon@mail.ru Тел(+992) 918780047.

УДК 809.155.0

НИЗОМИ ИСТИЛОДОТИ ХЕШОВАНДЙ ДАР ЗАБОНИ ТОЧДКИ ВА МАЩЕИ ОН ДАР СО^АДОИ ГУНОГУНИ ИЛМ

Матробиён С.Ц., Салимова М.

Донишкадаи давлати забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Истилох гуфта дар забоншиносй вожахоеро меноманд, ки ба ин ё он касбу кор ё сохахои чудогона тааллуц мебошанд. Х,амчунин, як истилох метавонад дар якчанд соха истифода шавад, аммо ин маънои муродиф будани онхоро намефахмонад, зеро яке аз хусусиятхои барчастаи истилох хамин аст, ки он харгиз муродиф цабул намекунанд ва сермаъно низ шуда наметавонанд. Чунончи профессор Мачидов X,. дар мавриди сермаъноий ва якмаъноии калимахо зикр мекунад: «Хамаи калимахои мустацилмаънои забон аз бобати ифодаи маънохои лугавй ба моносемй - якмаъно ва полисемй -сермаъно чудомешаванд. Калимахое, ки хамчун истилохи илм ва ё фан ба кор мераванд, якмаъно хастанд. Чунончи, калимахои мубтадо, пешоянд, пасоянд, сарчумла, садонок, хамсадо, зада, исм, чонишин, феъл фацат хамчун истилохоти забоншиносй дар истеъмоланд ва шомили хамин гуруханд» [9, с.46]. Яъне, калимахо дар як маврид метавонанд хамчун вожаи мустацили дорои маънохои гуногун истифода шаванд, вале дар як маврид метавонанд хамчун истилохи ин ё он соха истифода шаванд. Истилохшиносони барчастаи точик Сайфиддин Назарзода ва Мирзо Хасани Султон дар самти истилохшиносии точик корхои назаррасе анчом дода, доир ба масаъалахои стандартсозй ва хамгунсозии истилохоти забони точикй ва усулхои истилохнигории точик ацидахои бикр пешниход намудаанд. М. Султон доир ба маыфхуми «истилох» зикр кардааст: «Истилох калима ё ибораест, ки тобиши махсуси маъноии илмй дошта, дар хавзаи амалкарди як илми мушаххас мафхуми муайянеро ба шакли мучазу дациц ифода мекунад. Бояд таъкид кард, ки хангоми маънои истилохй пайдо кардани калима ва ё вожа хамаи маънихои дигари он цатъи назар мегардад» [11, с.3]. Шархи мафхуми «истилох»-ро Матробиён С.К. чунин овардааст: «Истилох ё ки термин калима ё ибораи махсусест, ки мафхуми муайяни ягон соха (илм, санъат, маориф, харбй, иктисодиёт, техника, истехсолот ва г.)-ро дар бар мегирад. Яке аз мухимтарин хусусиятхои истилох ин ба як маъно кор фармуда шудани он мебошад. Хусусияти сермаъной (полисемия) барои истилоххо хос нест, вале дар хотир бояд дошт, ки ин ё он истилох танхо дар сохаи муайян як маъноро ифода мекунад. Истилохот барои ифодаи тобишхои маъной низ цодир нестанд, аммо як калима метавонад, дар якчанд соха истилох (термин) шавад». [10, с.235].

Тафсири гуногуни мафхуми «истилох», пеш аз хама, бо муайян кардани чойгохи истилохот дар низоми лугавии забон бояд фахмида шавад. Аз ин нуцтаи назар «Истилоххо як гурухи калимахое мебошанд, ки аз калимахои дигари забони адабй фарц мекунанд ва дар забон мутаззодти вожаи истилох ва вожаи гайриистилох истифода мешавад» [4, с.76]. Сархади байни истилохот ва вожахои гариистилохиро забоншиноси рус Виноградов В.В. чунин шарх медихад «Калима вазифахои номбаркунй ва муайянкуниро ичро менамояд, яъне ё воситаи ифодаи возех, ки дар ин маврид он хамчун аломати оддй хаст, ё воситаи муайянкунии мантицй, ки дар ин маврид он истилохи илмист» [2, с. 12-13].

Тазаккур бояд дод, ки пайдо шудани илмхои гуногун дар чомеа боиси ба вучуд омадани истилохот дар забон мегардад. Истилохот бо роххо ва тарзхои гуногун сохта мешаванд. Аз он чумла: 1) истилохоте, ки бо истифодаи цоидахои гуногуни калимасозй ва ибораороии забони миллй сохта мешаванд: бузурги, афзоиш, нобаробари, адади натурали, хосила (дарриёзй); 2) калимахои махсусе аз захираи лугавии забон, ки ба онхо мазмуни илмй нисбат дода шудааст, низ истилох махсуб мешаванд (амр, ташхис, парванда, цазо, авф, циноят, шохид (дар хукукщиносй); 3) истилохоти байналмилалй, ки маъниву мазмуни онхо танхо ба мутахассисони хамон соха фахмо аст (нота, кодекс, камера, казус, кворум, консенсуали, конгресс, консенсус, дуайен ва г. (хукуцшиноси); 4) истилохоте, ки номи ашёхои вобаста ба ин ё он сохаро ифода мекунанд: тилло, нура, сурма, симоб (геология); куввасанц,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.