Научная статья на тему 'ЖУРЖИЙ ЗАЙДОННИНГ “ФАРҒОНА КЕЛИНИ” РОМАНИДА ТАРИХИЙ ШАХСЛАРНИ АКС ЭТТИРИЛИШИ'

ЖУРЖИЙ ЗАЙДОННИНГ “ФАРҒОНА КЕЛИНИ” РОМАНИДА ТАРИХИЙ ШАХСЛАРНИ АКС ЭТТИРИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Араб адабиёти / Журжий Зайдон / халифа / Бобак / Маъмун / роман / Ҳуррамийлар / тарих / Фарғона.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нурматова М.М.

Ушбу мақолада Ж. Зайдоннинг фаолияти унинг тарихий романлари, ва унинг “Фарғона келини” романидаги тарихий шахслар билан боғлиқвоқеалар бадиий талқини таҳлил этилган. Ж. Зайдон тарихий романлар асосчисидир.У адабиёт соҳасидагина эмас,балки фан ва маданият бобида ҳуқуқ,география,журналистика соҳасида ҳам анчагина ишлар қилди. Зайдонни адабиёт оламига машҳур қилган унинг романлари бўлди. У араб тарихий романчилигига асос солди,уни юқори поғонага кўтарди. Зайдоннинг 22та тарихий романи бўлиб (буларнинг кўпи ўрта аср тарихига оид), улар чуқур ўрганишга, тадқиқ этишга арзийди. Унинг энг машҳур тарихий асари бу “Фарғона келини”дир. Ушбу асар реал воқеликларга асосланган тарихий асардир. Ушбу асарда бир неча тарихий шахслар акс эттирилган. Фағона келини” асари IХ асрда араб халифалигида бўлиб ўтган воқеаларга бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖУРЖИЙ ЗАЙДОННИНГ “ФАРҒОНА КЕЛИНИ” РОМАНИДА ТАРИХИЙ ШАХСЛАРНИ АКС ЭТТИРИЛИШИ»

Нурматова М.М.

Узбекистон давлат жахон тиллари университети

уцитувчи

ЖУРЖИЙ ЗАЙДОННИНГ "ФАРГОНА КЕЛИНИ" РОМАНИДА ТАРИХИЙ ШАХСЛАРНИ АКС ЭТТИРИЛИШИ

Аннотация. Ушбу мацолада Ж. Зайдоннинг фаолияти унинг тарихий романлари, ваунинг "Фаргона келини"романидаги тарихий шахслар билан боглицвоцеалар бадиий талцини таулил этилган. Ж. Зайдон тарихий романлар асосчисидир.У адабиёт соуасидагина эмас,балки фан ва маданият бобида ууцуц,география,журналистика соуасида уам анчагина ишлар цилди. Зайдонни адабиёт оламига машуур цилган унинг романлари булди. У араб тарихий романчилигига асос солди,уни юцори погонага кутарди. Зайдоннинг 22та тарихий романи булиб (буларнинг купи урта аср тарихига оид), улар чуцур урганишга, тадциц этишга арзийди. Унинг энг машуур тарихий асари бу "Фаргона келини "дир. Ушбу асар реал воцеликларга асосланган тарихий асардир. Ушбу асарда бир неча тарихий шахслар акс эттирилган. Фазона келини" асари IX асрда араб халифалигида булиб утган воцеаларга багишланган.

Калит сузлар: Араб адабиёти, Журжий Зайдон, халифа, Бобак, Маъмун, роман, Хуррамийлар, тарих, Фаргона.

Nurmatova M.M.

Uzbekistan State University of World Languages

teacher

REPRESENTATION OF HISTORICAL PERSONS IN THE NOVEL "THE BRIDE OF FERGANA" BY JURJI ZAYDON

Annotation. This article analyzes the work of Djurjiy Zeydan, his historical, in particular, literary interpretation related to historical figures in the novel "Bride from Fergana ".

J Zaydon is the founder of historical novels. It was his novels that made Zaydon famous in the literary world. He laid the groundwork for Arabian historical romance and took it to the forefront. Zaydon's 22 historical novels (many of them related to medieval history) are well worth exploring. His most famous historical work is the "Bride of Fergana ". This work is a historical work based on realities. This work presents several historical figures.

Keys words: Literature of Arabic, Jurjiy Zeydan, khalifa,Bobak, Mamun, novel, history, Fergana.

X,ap б^ миллий aдaбиёт к^дои тилдa Ba к^дои минтaк;aдa яpaтилгaн бyлмacин,жaxpн aдaбиётининг тapкибий кисми хиcоблaнaди.Фaк;aт бyндaй шapaфaгa эpишиш УЧУН 6У aдaбиёт шaкллaниш Ba pивождaниш ЙУЛИНИ боодб утган^ошкд миллий aдaбиётлap билaн ижодий aдок;aдa xдpaкaт этaётгaн 6Улиш лозим.

Жypжий Зaйдон 1861 йил 14 декaбpдa Бaйpyт (Ливaн)дa тугилиб 1914 йил 21 aBryCTa K;оx1иpaдa вaфот этди. У кaмбaFaд оилaдa мycтaк;ил куп укишга кypби етмaди.,пойaфзaд мойлaб юpиб,мycтaкил paвишдa китоб мyтолacигa киpишди;aдaбиёт, тapих уни эpтa кизик;тиpди. У уз кучини cинaб кypгaн cоx1aдapнинг биpоpтacидa хдм pacмий тaълим олмaгaн. X,aммacигa шaхcий мyтолaa билaн эpишгaн эди. Жypжий Зaйдон пpотеcтaнтлap коллежига киcмaн кдттаб Укиб,доpичи дегaн гyвоx1номa олгaн холоc. Кейин y M^pra боpиб, y еpдa "Аз Зaмон" жypнaди pедaкцияcигa ишгa киpиб б^ биp йилчa ишлaйди(1982) кейин Ливaнгa кaйтaди, cyнгpa Бaйpyтдa биp йилчa олимлap cyx1бaтидa булиб. куп rapca Уpгaнишгa мyвaффaк бyлaди. Ундa Лондонга боpиб,тaбобaт cоxдcидaги билимлapини ошиpишгa ypинaди, y еpдa шapк aдaбиёти Ba тapихини билaдигaн олимлap билaн тaнишaди, кyтyбхонaдapгa кдттайди. Бpитaния музейи кyтyбхонacидa y aйник;ca куп мyтолa килади. Бyндaги apaб мaнбaдapи унинг ижодига кaттa тypтки булди. Сyнгpa Зaйдон Евpопa бyйлaб caëx^ килaдиДоx1иpaгa к;aйтгaч,мyaдлимлик к;илaди,aйни зaмондa "ara -Myктaтaф" жypнaлидa ишлaй бошдaйди. Зaйдон 1892 йил Mиcpдa "Ад Хдтаол" жypнaдигa aœc cолaди Ba yмpининг оx1иpигaчa -йигиpмa йилдaн кyпpок Ba;? мобaйнидa унинг нош^и булиб к;олaди. Бу aдaбий жypнaд шyндaн буён yтгaн caл кaм caкcон йил дaвомидa apaб aдaбиёти Ba мaдaнияти pивожигa гатта ^cca кушган.

Зaйдонни aдaбиёт олaмигa мaшx1yp килган унинг pомaнлapи булди. У apaб тapихий pомaнчилигигa aœc cолди,yни юк;оpи п0F0нaгa кyтapди. Зaйдоннинг 22тa тapихий pомaни булиб (бyлapнинг купи ypтa acp тapихигa оид),yлap 4y;yp ypгaнишгa, тaдкик этишгa apзийди. Унинг энг мaшxyp тapихий acapи бу "ФapFOнa келини"диp. Ушбу acap pеaд вок;еликдapra acоcлaнгaн тapихий acapдиp. Ушбу acapдa биp нечa тapихий шaхcлap axc эrтиpилгaн.

"ФaFонa келини" acapи IX acpдa apaб хaлифaлигидa булиб yтгaн вок;еaдapгa бaFишлaнгaн.Ромaн вок;еacини яхшиpок тacaввyp килмо; учун тapихий вокеaдapни биp лax1зa куз олдимизга келтиpaмиз.

Xaдифaдик xyдyдидa IX acpдa xan; озодлик xдpaкaшapи бошлaниб,бaъзи жойлapдa aвж олиб кетгaн эди.Xaдифa хyкyмpонлигини дax1шarгa cолгaн вокеaдapдaн биpи Бобaк SS кyзFOлони эди.

Бобaк Xyppaмий Озapбaйжон, Apмaниcтон Ba Шимолий -Fapбий эpондa бошлaнгaн хyppaмийлap ^apa^rara бош булиб, йигиpмa йилдaн

SS Бобaк- Xyppaмийлap xapaкaтиra бошчилик ;илган Ba apaô боcкинчилapиra кapши кypaш олиб боpгaн.

ортик курашади. Хдтто халифа Маъмуннинг89 хам бу кузголонни бостиришга курби етмайди. Шу билан бир вактда Мисрда (829-832) кузголон кутарилиб, уни бостириш учун халифанинг узи бош булиб Мисрга боради, кузголончиларни катти; жазолайди. Бу орада ички зиддиятлар ва тахт учун курашиш зураяди. Халифаликда хатто араб кушинларига хам тулик ишонч колмайди,уларнинг турини узгартиришга киришилади. Багдод аёнлари ва кумондонларининг домий фитналаридан хавфсираган халифа, аввало Урта Осиёдаги халклардан кушин туплаб, уз тахтига таянч килиб олади. Дастлаб бу аскарлар чегара тукнашувлврда асир тушган хамда уша даврда кул бозорларидан сотиб олиб келинган куллардан,кейинчалик махсус тузилган кушинлардан иборат булди.Булар Халифа даргохида туриб,пойтахтдаги араб исёнкорларига карши курашда,уларнинг кузголонларини бостиришда хизмат килган.Бу аскарлар махаллий араб ахолиси билан алокада булмас,хатто уларга уйланиш хам такикланган эди.Шу боисдан хам улар учун Урта Осиёдан турк чурилари сотиб келтирилиб,бир кисмини уйлантириб куйишарди.(Бу холат романда хам акс эттирилган)Халифа булар хизматидан яхши манфаатдор булгани учун уларга етарли маош ва мукофотлар бериб турган.Турк аскарларидан тузилган гвардияга кейинчалик шу халкдан саркардалар тайинланган.Сунгра ички низолардан курккан халифа Муътасим (813-845) янги шахар Сомуррони90 бунёд этиб,турк гвардиясига уша ерни кароргох килиб белгилайди, сунгра пойтахтни хам унга кучиради.Лекин халифа Сомуррода хам бора -бора турк кушинлари ва лашкарбошларидан хавфсирай бошлайди.Чунки бу гвардия бошликлари тож-тахт учун узаро курашларга хам аралашиб,уз манфаатларига хизмат киладиган номзодни куллашга харакат кила бошлайди.

Араб халифалигига кирган бошка халклар, хокимликлар халифалик тахтини саклаб колишга уринишган. Чунончи, Ушрусана хокими Афшин халифаликнинг энг йирик саркардаси булган. Шу Афшин ёрдамида Муътасим91 акаси Маъмун хам бостиролмаган Бобак кузголонини бостиради ва Бобакни Сомуррога келтириб улдиради. Афшиннинг усиб бораётган нуфузидан курккан халифа унинг Бобакни тутиб берганини хам хисобга олмайди,хиёнатда айблаб улдиради.

Тарихни яхши билган Зайдон тарихий асарлар ёзиш билан каноат хосил килмаган. У одамларга тарихни бадиий асарлар оркали таргиб килишни,уларни тарихдан урнак олишга даъват этишни маъкул курган. Шу сабабдан роман жанрини танлаган. Бундаги барча кахрамонлар тарихий шахслар булиб, баъзилари эса муаллифнинг ижодий махсулидир. Ёзувчининг узи шундай дейди: "Одамларнинг тарих укишига ва ундан фойдаланишига энг яхши восита тарихни роман шаклида оммалаштириш

89 Маъмун - аббосийлар халифаси (813-833)

90 Сурра Ман рао-" Курган киши севинади"демакдир.Буни кискартириб "Сомурро" хам аталади.

91 Муътасим - аббосийлар халифаси (833-841)

этанлигини тaжpибaдa кypдик. Бyндa, хycycaн, бaъзи биp Евpопa ёзyвчилapидa кypгaнмиздек,pомaн тapихдaн ycтyн тypмacлиги кеpaк,бaдки тapих pомaндaн ycтyн тypиши Ba pомaнни бошкapиш кеpaк. Унинг "ФaFOнa келини" acapи кyпгинa apaб дaвлaтлapидa тapкaдиб,биp нечтa тиллapгa тapжимa килингaн.

Xyлоca килиб aйтaдигaн бyлcaк Ж.Зaйдоннин тapихий pомaнлapини Укигaн x,ap биp yкyвчи,aдбarтa узига мaънaвий озyкa олaди.Унинг тapихий шaхcлap x1aкидa фикpлapи кенгaяди.XXI acp ёшлapи келaжaкдaги ютyкдapи учун aдбaттa уз yтмишлapини билишлapи зapypдиp. "Утмишcиз келaжaк йyкдиp".

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Жypжий Зaйдон, "Иcлом мaдaнияти тapихи" 3 жилд, Техpон.

2. Р. Xоджaевa "Зaмонaвий apaб aдaбиёти" 2000. Тошкент.

3. Ш. Шоиcломов. "ФapFOнa келини". 1970 йил.

4. Ф. Штидокий "Apaбcкaя летеpaтypa" 1970. Mоcквa.

5. X. Гибб "Apaбcкaя летеpaтypa" 1946. Mоcквa.

6.Жaхон aдaбиёти ^dabiyotuz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.