Научная статья на тему 'АБУ ҲИЛОЛ АЛ-АСКАРИЙ ҲАЁТИ ВА ҚОЛДИРГАН ИЛМИЙ МЕЪРОСИНИНГ ЛУҒАТШУНОСЛИКДАГИ АҲАМИЯТИ'

АБУ ҲИЛОЛ АЛ-АСКАРИЙ ҲАЁТИ ВА ҚОЛДИРГАН ИЛМИЙ МЕЪРОСИНИНГ ЛУҒАТШУНОСЛИКДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
41
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБУ ҲИЛОЛ АЛ-АСКАРИЙ / ИЛМИЙ МЕЪРОС / ЛУғАТШУНОСЛИК / "АЛ-ФУРУқ АЛ-ЛУғАВИЙ" / ҚУРЪОН / ТАФСИР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Muxammadjonov A.M.

Ушбу мақола Абу Ҳилол ал-Аскарий илмий меъроси тадқиқига бағишланган. Маълумки, Абу Ҳилол ал-Аскарий луғатшуносликда ном таратган олим ҳисобланади. Айниқса, унинг “Ал-фуруқ ал-луғавий” асари бу борадаги салмоқли ва ҳозирги кунгача ўз аҳамиятини йўқотмай келаётган илмий манбалар сирасига киради. Мақола муаллифи ушбу фикрларни келтириш билан биргаликда, муаллифнинг бошқа китоблари ҳақида ҳам маълумот бериб ўтади. Унинг фикрича, Абу Ҳилол ал-Аскарий ушбу асар устида ишлар экан, исломгача давр шеъриятига мурожаат қилиб, улардан кенг фойдаланган. Бу ўз навбатида араб мумтоз адабиётида образ ва баён уйғунлигини тадқиқ этиш учун ёрдам беради. Мақола хулосасида Қуръонда синонимия масаласини ўрганиш тафсир тараққиёти учун янги истиқболларни очиши ҳақида гапирилади. Бу борада Қуръоннинг сўз бойлигини контекстуал таҳлил қилиш оятларни шарҳлашда фойдали бўлиши мумкинлиги исботланади, дейди мақола муаллифи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SIGNIFICANCE OF ABU HILAL AL-ASKARY'S LIFE AND SCIENTIFIC LEGACY IN LEXICOLOGY

This article is devoted to the study of the scientific heritage of Abu Hilal al-Askari. It is known that Abu Hilal al-Askari is a scientist who has made a name for himself in the field of lexicology. In particular, his work "Al-Farouk al-lugovaya" is among the significant scientific sources in this regard and has not lost its relevance to this day. The author of the article, along with quoting these points, also provides information about other books by the author. In his opinion, Abu Hilal al-Askari used them extensively, referring to the poetry of the pre-Islamic period, working on this work. This, in turn, helps to explore the combination of images and descriptions in Arabic classical literature. The conclusion of the article suggests that the study of the issue of synonymy in the Quran opens up new prospects for the development of interpretation. In this regard, it is proved that contextual analysis of the vocabulary of the Quran can be useful in interpreting verses, says the author of the article.

Текст научной работы на тему «АБУ ҲИЛОЛ АЛ-АСКАРИЙ ҲАЁТИ ВА ҚОЛДИРГАН ИЛМИЙ МЕЪРОСИНИНГ ЛУҒАТШУНОСЛИКДАГИ АҲАМИЯТИ»

Muxammadjonov A.M.

Toshkent davlat sharqshunoslik universiteti Arab filologiyasi kafedrasi o'qituvchisi

АБУ ХИЛОЛ АЛ-АСКАРИЙ ХДЁТИ ВА ЦОЛДИРГАН ИЛМИЙ

МЕЪРОСИНИНГ ЛУГАТШУНОСЛИКДАГИ АХАМИЯТИ

Аннотация: Ушбу мацола Абу Хилол ал-Аскарий илмий меъроси тадцицига багишланган. Маълумки, Абу Хилол ал-Аскарий лугатшуносликда ном таратган олим уисобланади. Айницса, унинг "Ал-фуруц ал-лузавий" асари бу борадаги салмоцли ва уозирги кунгача уз ауамиятини йуцотмай келаётган илмий манбалар сирасига киради. Мацола муаллифи ушбу фикрларни келтириш билан биргаликда, муаллифнинг бошца китоблари уацида уам маълумот берибутади.

Унинг фикрича, Абу Хилол ал-Аскарий ушбу асар устида ишлар экан, исломгача давр шеъриятига мурожаат цилиб, улардан кенг фойдаланган. Бу уз навбатида араб мумтоз адабиётида образ ва баён уйгунлигини тадциц этиш учун ёрдам беради.

Мацола хулосасида Куръонда синонимия масаласини урганиш тафсир тарацциёти учун янги истицболларни очиши уацида гапирилади. Бу борада Куръоннинг суз бойлигини контекстуал таулил цилиш оятларни шарулашда фойдали булиши мумкинлиги исботланади, дейди мацола муаллифи.

Калит суз ва иборалар: Абу Хилол ал-Аскарий, илмий меърос, лузатшунослик, "Ал-фуруц ал-лузавий ", Куръон, тафсир.

Muxammadjonov A.M.

teacher

department of arabic philology Tashkent State University of Oriental Studies

THE SIGNIFICANCE OF ABU HILAL AL-ASKARY'S LIFE AND SCIENTIFIC LEGACY IN LEXICOLOGY

Abstract: This article is devoted to the study of the scientific heritage of Abu Hilal al-Askari. It is known that Abu Hilal al-Askari is a scientist who has made a name for himself in the field of lexicology. In particular, his work "Al-Farouk al-lugovaya" is among the significant scientific sources in this regard and has not lost its relevance to this day. The author of the article, along with quoting these points, also provides information about other books by the author.

In his opinion, Abu Hilal al-Askari used them extensively, referring to the poetry of the pre-Islamic period, working on this work. This, in turn, helps to

explore the combination of images and descriptions in Arabic classical literature.

The conclusion of the article suggests that the study of the issue of synonymy in the Quran opens up new prospects for the development of interpretation. In this regard, it is proved that contextual analysis of the vocabulary of the Quran can be useful in interpreting verses, says the author of the article.

Key words and phrases: Abu Hilal al-Askari, scientific heritage, lexicology, "Al-Farouk al-lugovaya", Quran, interpretation.

Манбаларда Абу Х,илол ал-Аскарий 310 хижрий (мелодий 920) йилда таваллуд топган. Вафоти хджрий 395 (мелодий 1005) йилга тугри келади19. Куфа, Басра ва Богдодда тахсил олган. Унинг тулик исми - Абу Х,илол ал-Хдсан ибн Абдуллох ибн Сахл ибн Саид ибн Яхё ибн Михрон ал-Лугавий ал-Аскарий. Лугатшуносликда ном чикарган кузга куринган олим. У бундан ташкари "Балогат илми", "Танкид" ва "Ахлокшунослик" илмлари доирасида хам рисолалар ёзган. Дастлабки билимларини "Тасхих ва тахриф" муаллифи булган тогаси Абу Ахмад ал-Аскарийдан20 олган. Унинг лугатшуносликда амалга оширган янгиликлари хилма-хил, баёнлари ёки таърифлари бир-бири билан уйгун эди. Урта асрлар Шар; уйгониш даври анъаналарига кура, устози каби билимдон булгани учун унга хам Аскарий куняси берилган.

Абу Х,илол ал-Аскарийнинг хам ва тогаси илк устози Абу Ахмад ал-Аскарийнинг хам таржимаи холи хакида маълумот жуда оз. Уларни шеърият ва адабиёт, танкид ва тилга булган кизикишлари туфайли дунё матоси булган нарсаларга ёки савдо-сотикка купда аралашмаганликлари хакида ёзадилар. Очкузлик, исрофгарчилик, таъмагирлик каби сифатлар уларга бегона эди дея замондошлари тилга олишади21.

Олим таълиф килган асарлари орасида "Ал-фурук ал-лугавийя" китобидан бошка бизгача етиб келганлари куйидагилардир: ^IjW^ Jl^VI [Жамхарат ал-Амсал] (Маколлар туплами); [Китаб ас-

санъаатайн] (Икки санъат хакида рисола); ^ ¿^L^JUijSlI - "Куръон тафсирларидаги гузалликлар", jljtP - "Маънолар девони", 4-wUaJl ^j^ - "Жасоратнинг изохи", J-jIjVi - "Биринчилар", jjSJl ^ - "Кибрнинг ёмонлиги", ^Vl - "Одоб маънолари", sl^Sil Jl *lakJl ¿л ¿л -"Халифалардан козига мурожаатлар", Ъ^Л - "Изохлар", jU£Jlj fAj^I -

19 ^¿iJl .^yi ¿¿jU <^j*Ji ^t&i jb - ^JJJJ / jUJ. » 1407 .338 /9

20Абу Ахмад хижрий 846 йил Мадина шахрида тугилган. Унинг «ал-Аскари» лакаби араб тилида "харбий" маъносини берувчи «Аскар» сузидандир. Унга мазкур кунянинг берилиши узи тугилиб усган Самарра кишлогида харбий аскар булгани сабабидандир. Х,асан ал-Аскари 22 ёшида отаси жангда халок булади. Бошка манбага кура аббосий халифа Муътамид томонидан захарлаб улдирилган дейилади. (Eliash, J. «Hasan al- Askarl , Abu Muhammad Hasan b. All.» Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010.Brill Online.Augustana. 13 April 2010).

21 ^¿iJl .^yi ¿jjlj ^jj^Ji ^t&li jb - ^JJJJ / jUJ. » 1407 .338 /9

"Дирхамлар ва диноралар",^^« - "Беш жилдлик тафсир",

- "Берилганларнинг фазилати", Я^иЛ - "Хосларнинг овози".

Юкоридаги китобларнинг аксарияти тулалигича бизнинг замонамизгача етиб келмаган. Улардан айримлари хакида маълумотлар туплашга мувоффак булинди.

Муаллифнинг зикри келтирилган юкоридаги асарларида хам араб тили лексикисига оид мухим масалалар ёритилган. Улар орасида нисбатан купрок тадкикот олиб борилган асар "Жамхарат ал-Амсал" китоби булиб, мазкур асар тилшуносликка кушган кийматли хиссаси билан алохида ажралиб туради.

- "Жамхарат Ашъар аль-Араб" (Араб шеълари туплами) деб хам юритиладиган китобда муаллиф араб шоирларининг шеърлари ва касидаларида уз ифодасини топган сузларнинг ишлатили ва кандай маъноларда келиши курсатиб берган. Китоб етти кисмда иборат ва уларнинг хар бири етти касидадан таркиб топган.

Биринчи кисмдан етти муаллакот урин олган. Маълумки, исломгача давр араб шоирлари ижоди намуналари булган касидалар йиллар давомида огиздан-огизга етиб келган булиб, Аббосий халифалар даврида араб грамматикаси ва лексикасини урганиш максадида улар туплам холатига келтирилган. Мазкур тупламлар Антологияги Муаллакот деб номланган. Даставвал улар етти касидадан иборат булгани учун "Еттилик" деб хам номланган. Аммо, юксак бадиият билан битилган байтлар узига хос бетакрор маънавий дуру жавохирларни англатгани учун унга берилган Муаллакот (аёлларнинг буйнига осадиган кимматбахо маржонлари) номи машхурлик топган. Мазкур тупламларга Ал-^ураший, ан-Набига ал-Аъша ва Ал-Харис томонидан айтилган касидалар киритилган.

Иккинчи кисм «ал-Мужамшарат» («тупланганлар») деб номланади. Ади ибн Зайд, Антара ибн Шаддад шеърлари киритилган.

Учинчи кисм - «ал-Мантукайад», «танланган» деб номланган. Унда куйидаги шоирларнинг ижодидан намуналар куриш мумкин: Абу Лейло ал-Мухалхил, Урва ибн ал-Вард ва Дорайд бин ал-Сома.

Туртинчи кисм «ал-Музаххабат» ("олтинланган") Мадина ахли булган Авс ва Х,азраж кабиласига мансуб ширлар огзидан янграган шеърлардан иборат. Улар орасида энг машхурлариХдсана ибн Сабит, Абдуллох ибн Равоха ва Амр ибн Имру ал-Кайслардир.

Бешинчи кисмбагшида шеърлардан(элегия)иборат ваолтинчи кисм «ал-Машбухот» (Шубхалар) деб номланади, таркибида ишонч ва ишончсизлар маъноларини уз ичига олган шеърий сатрлар кирган. Бундаги муаллифлар орасида пайгамбаримиз Мухаммад алайхи-с-салом олдиларида шеър укигани билан машхурлик топган Кааб ибн Зухайрни тилга олиш мумкин.

Еттинчи кием «ал-Мулхамот» дегaн ном олган, уруш Ba мyборaзaлaргa бaFишлaнгaн шеърлaрдaн иборaт. Ундaн Aл-Фaрaздaквa Дл-Aхтaл aл-ТaFлибий кaбилaрнинг кaсидaлaри Урин олган.

Муаллиф ушбу китобидa турли мaвзyлaрдa битилгaн шеърлaрдa бaдиий тaсвир воситaлaрининг кУллaниши сyзлaрнинг алохида Ba жyмлa тaркибидa aнглaтaдигaн мaънолaри борaсидa бахе юритaди.

[Kитaб aс-синъaaтaйн] "Икки сaнъaт хакида рисола"да муаллиф ^aroFar илми" хакида суз юритaди. Икки сaнъaт дегaндa "ёзув" Ba "шеър" сaнъaтлaрини нaзaрдa тyтгaн. Мaълyмки, ёзувнинг узи, aйниксa aрaб ёзуви алохида бир сaнъaтдир. Бу ёзyвдaн хaбaрдор бyлгaн Ba бyлмaгaнлaр хaттотлaрнинг yтa дaкик махоратлари билaн ярaтилгaн ёзув сaнъaти дyрдонaлaри олдидa лол колaдилaр.

Дaстлaб шaкллaнгaн хaтни куфий деб номлaгaн бyлсaлaр, кейинрок насх деб номланган хaт тури ихтиро килинди. Бу хaт ёзиш учун оеонрок Ba мaхсyс махорат тaлaб этилмaгaни учун нyсхa кyчиришдa жyдa кул келди. Aммо махоратли хaттотлaр уз хaтлaрини гузаллиги билан ажралиб туришини истаб, насх хатининг "таълик" ("осилган") тури яъни "насх таълик" хатига асос солдилар.

Бутун жахон тамаддунига янги бир маданият олиб кирган иелом aрхитектyрaсининг aжрaлмaс киеми хисобланган бинолар пештокдaри Ba устунлар деворлaргa битилaдигaн хатнинг узига хое тури шaкллaнди. Унга "сулс" ("учдан бир") деб ном бердилaр. Хатларнинг кейинги aсрлaрдa "девоний", "рикоъ" турлари хам кашф этилди. Хуллас Aбy Х,илол An-Aскaрий '^yB" санъати борасида хатларнинг энг мyрaккaбликлaригaчa тyхтaлaди. Олимнинг билимлари анчайин серкирралиги шунда нaмоён буладики, у '^yB сaнъaти"дaн ташкари "шуер" санъатидан хам яхши хабардорлигини айни шу рисолада курсата билган. Хдкдкатдан хам '^aroFar илми"нинг нозик кирраларини Куръоний мисоллар воситaсидa келтириб, aфсонaвий шоирлар шеърлaридaги уелубий камчиликларни танкид килганини кузатишимиз мумкин.

¿ÍjSÍI jj^íj ^i - "К^уръон тaфсирлaридaги гyзaлликлaр" асари

бевоситa араб тили лекеикологияеининг яна бир гузал намунаси булган десак хатодан холи булмайди. Муаллиф Куръон оятларини изохлаган энг гузал тафсир нaмyнaлaрини келтириб, сузларнинг, жумладан тадкикотимиз объекти булан синонимларнинг келиб чикиши Ba тyFри ишлатилиши буйича уз хулосаларини бериб утган. Мyфaссирлaрнинг "оятни оят тафсир килади" дегaн коидаси асосида баъзи оятларда келгaн сузларнинг маънодошлари кулланиши буйича мулохазалар келaди. Масалан: ¿ij lÁlj¿¿ - "каддини баланд килиб, битирди" (Назиат: 28). Оятдаги "¿ij" сузи таржимада "баланд килиш" маъноси билан берилмокда. Aммо гап нима хакида кетаяпти?! Бу ерда "хазф" санъати бор. Тyлдирyвчини лозим курадиган феъл турса хам у тушириб колдирилган. Сабаби эътиборли Укyвчи бошка оятлар мазмунидан мазкур "¿ij" феъли осмонга нисбатан

ишлaтилишини тушутади: —S Jlj -

"оcмонлapнингк;aндaйкyтapибк;yйилraниra" (Fошия: 18). Бу оятдa "кyтapибк;yйилraниra" дeгaн мaънони бepaëтгaн cyз янa "¿^j" фaк;aт мaжхyл ниcбaт, учинчи шaxc, мyaннac биpликдa кeлгaн. Aйни "кyтapиш", "бaлaнд" кдлиш cyзининг cиноними cифaтидa 'V^j" фeълини хaм ишлaтиш мумкин. Биpок бу ypиндa ушбу фeъл cтилиcтик жихaтдaн xaто ишлaтилгaн 6УЛИ6 к;олaди. K^aBepca, кeйинги оятдa бaлaнд лeкин оcмондaн пacтpок бyлгaн тохлap Fas^a ran кeтгaндa aйни мaнa шу фeъл ишлaтилгaн: —S JlbJl - "тоFлapнинг к;aндaй тиклaнгaнигa"

(Fошия: 19).

jljjj - "Мaънолap дeвони" бeвоcитa жохилият дaвpи шоиpлapи томонидaн битилгaн к;acидaлap тyплaмидaн capaлaнгaн шeъpлap тapкибидaги cyзлapни мaънолapигa бaFишлaнгaн 6УЛИ6, олим мaзкyp acapлapнинг бaдиийxycycиятлapини очиб бepap экaн, тypли бaдиий обpaзлap ифодacигa, жyмлaдaн cинонимлapнинг УЗ ypнидa ëки билaкc ишлaтилишигa aхaмият к;apaтaди. Лeкcик биpликлapдaн фойдaлaниш KOидacининг этaлони cифaтидa cyзлapни илохий мaтнлapдa к;yллaнишиra aлохидa эътибоp бepaди.

Я^и^Л ^j^ - "Жacоpaтнинг изохи", JjIjVi - "Биpинчилap", jjSJI ^ -"Kибpнинг ëмонлиги", ^Vl - "Одоб мaънолapи" acapлapи биp K;aAap дидaктик xapaктepгa эгa булиб, aйтиш мумкинки, yлapдa хaм тилшyноcликкa оид тaдк;ик;отнинг мaълyм биp acпeктлapи ^зилиб тypaди. Чунки, олим acapдa хap биp axлоккa оид cyзлap мaъноcини aнглaтишдa yлapнинг aмaлий aхaмиятини очиб бepиш учун aввaло мaъноcигa эътибоp к;apaтиш лозимлигини тaъкидлaб yтaди.

sl^Sil Jl *UkJl ^i^l - "Хaлифaлapдaн козига мypожaaтлap", SJ^^JIÎI - "Изохлap", jt^lj ^AjUl - "Диpхaмлap Ba диноpлap", ^^ ^ÍJJ^I - "Бeш жилдлик тaфcиp", J^a - "Бepилгaнлapнинг фaзилaти", ¿^J - "Хоcлapнинг овози".

Юкоди номлapи кeлтиpилгaн кeйинги pиcолaлap эca, хaжмaн yнчa кaттa бyлмaгaн acapлap булиб, yлapдa aйни мaвзyлap aтpофличa ëpитиб бepилгaн.

"An^ypy; aл-лyFaвийя" acapи ëзилишигa иcлом дининг acоcий мaнбaлapи булмиш Kypъони кapим вa хaдиcи шapифлapдaги мaънолapни тyFpи aнглaш вa тyFpи тaлк;ин килишга булган xapиcлик acоcдиp. Шу caбaбдaн acapнинг бош мaнбaи Kypъон дecaк xaTO килмaгaн бyлaмиз. Acapдa axcap кeлтиpилгaн миcоллap хaм бeвоcитa Kypъони кapим мaънолapи билaн изохдaнгaни aйни фи^имизни тacдиклaйди.

Aбy Х,илол aл-Acкapий яшaгaн дaвpгa кeлиб тaфcиpчилик aнчa pивож топгaн. Шу билaн биpгaликдa, шуни хaм тaъкидлaш кepaкки, тaфcиpлap оpкaли оятлapни тaлк;ин килишдa биp мyнчa иxтилофлap хaм юзaгa чикдан эди. Kиëмaтгaчa yзгapмacлигигa Aллох тaоло томонидaн вaъдa бepилгaн ушбу мyк;aддac китоб cyзлapининг биp-биpигa зид тapздa

маъно берилиши уммат орасида катта ихтилофларни келтириб чикариши бу эса фожеъавий окибатларга олиб келиши мумкин.

Шу сабабдан хам синонимлар, маънодош сузлар ва полисемизм борасида муаллиф катта изланиш олиб борди. Эътироф этиш лозимки, бу амалга оширилган тадкикот кейинги тафсир илми, хадис илми, балогат илми, шунингдек илми калом (фалсафа) ривожига узининг беназир хиссасини кушган.

"Ал-фурук ал-лугавийя" асари Куръонда маъно жихатдан якин булган сузларнинг семантик ортикчалиги ибора маъносини берувчи бир -бирига боглик фойдаланиш холлари куп учрайди. Риторикада плеоназм деб номланувчи бундай ракамлар мухим суз ёки маъно соясини таъкидлаш учун хизмат килади.

^Ц^з^^^^-ч!- "мен гам ва кайгум хакида факат Аллохга шикоят киламан" ("Юсуф": 86).

Бу уринда хусни ахлок намоён булади. Одатда кишилар бирон муаммога дуч келганларида ёрдам бериши мумкин булган якинлари ва яна шу каби манбаларга мурожаат киладилар. Аммо, иймон асосидаги хусни ахлок кишини бошкалар устига уз огирлигини солишдан ор туйгусига куниктиради. Албатта, шунинг баробарида Аллох таолонинг хар бир нарсадан хабардорлиги ва мехрибонлигига ишора хамда Унинг бу сифатларига булган катъий ишонч куринади. Хрлбуки "шикоят киламан" деб таржимада берилаётган суз хакикатдан сузма-суз "шикоят киламан" деган маънони англатади. Бирок, бу сузни дуо маъносида англаш ва унинг маъносини "изхор килмок" деб танлаш матн мохиятида ётган мантикка якин келади. Зеро, ислом акидасига кура, банда уз эхтиёжларини Аллохнинг Узидан сураши ва асло Унинг рахматидан ноймид булмаслик масаласи ётар экан, юкоридаги оятни дуо сифатида куйиги икки оят маъноларида англаш тугрирок булади.

Бундай плеонализмни бошка мисолларда кузатиш мумкин: ч-1-^ ч-1^ ^ (3- - "У Уз фазли билан бизларни

шундай мангу турадиган диёрга туширдики, у жойда бизларга на машаккат етар ва у жойда бизга на чарчок етар" ("Фотир": 35). Ана шундай холат куйидаги оят мазмунида хам кузга ташланади: р -

"Сунгра (Куръондан айб топа олмагач) юзини тириштирди ва буриштирди " (Муддассир: 35).

Куръонда синонимия масаласини урганиш тафсир тараккиёти учун янги истикболларни очади. Бу борада Куръоннинг суз бойлигини контекстуал тахлил килиш оятларни шархлашда фойдали булиши мумкинлиги исботлаган олимлардан бири мисрлик устоз олима Аъиша Абд ар-Рахмондир.

Унинг22 тaдкикотлapидa бу боpaдa кyплaб кизик мaълyмотлap кeлтиpилгaн. Олимa бeвоcитa "An^ypy; aл-лyFaвия" acapидa кeлтиpилгaн дaлиллapни тaдкик этap экaн, биpгинa Kypъон мacaлacидa уч тypли жихaтни ypтaгa тaшлaйди. Улapнинг бapчacи cиноним cyзлapнинг нaкaдap уз ypнидa кeлтиpилиши билaн боFлик. Жyмлaдaн, JjbJlj ÁJ^I ¿j-í íÍjj-^I ^-â" "■Jj i-. 1.J 'Я-JjjJlj j-^iJl ¿J-Í j JV^VIJ - ("дaлолaт", "дaлил", "иcтидлол" вa "нaзap", "кapaш" оpaлapидaги фapк хaмдa y билaн биpгa кeлaдигaн rnpcanap) дeб номлaнгaн учинчи23 бобдa б^ кaнчa мaъноcи биp биpигa якин cyзлapнинг лyFaвий вa ceмaнтик мaънолapи тaхлил килингaнигa эътибоpни кapaтap э^н, мaзкyp cyзлapнинг мaнбacи бyлгaн илохий кaлом - Kypъоннинг мyжизaкоp тapовaтгa эгa экaнини илмий эътиpоф килaди. Дapхaкикaт yзaги биp бyлгaн cyзлapни кyпинчa тилни янги ypгaнaëтгaн кишилap мaънодош хиcоблaйдилap, лeкин тaъкидлaш жоизки, aкcapият фeълдaн яcaлaдигaн отлap yзaклapи биp бyлишигa кapмaй, бошкa-бошкa мaънолapгa дaлолaт килaди.

Мacaлaн: "^-Sll AJVJ", "Ü-AJOJI AJVJ" ибоpлapи мaъноcидaги фapк. Мaълyмки, хap икки ибpоpa моcлaшмaгaн aникдовчи, яъни мaънaвий идофa кypинишигa эгa булиб, мyноcиб paвишдa "гапнинг дaлолaти" хaмдa "ХУЖЖЯГНИНГ дaлолaти" дeя тapжимa килинaди. Биз "^-Sll" cyзигa "гaп", "ÜIAJJJI" cyзигa "хyжжaт" дeб шapтли мaъно бepcaк-дa, хap икки cyзнинг шу мaъногa якин вa уни тyлдиpyвчи янa биp кaнчa мaънолapи мaвжyд, жyмлaдaн: - "ran", "cyз", "cyзлaшyв", "ибоpa", "тил", "фaлcaфa"

кaби мaънолapни aнглaтca, "Ü-AJJJI" - "иcбот", "дaлил", "apгyмeнт" мaънолapидa тapжимa килинaди. Шyндaй экaн бу cyзлap идофa шaклидa кaйcидиp мaънодa yзapо якин хиcоблaнca хaм yлapнинг уз мaъно эътибоpлapи боpлиги "Aл-Фypyк aл-лyFaвия" acapидa кeлтиpиб yтилaди: jbj¿ ^lüll ejl^â^j AJVJJ cA^^aJlj ÁJULiJ Sjlg uill ÜIAJJJI Ü

AlUulI ,1g uiJâ ÍÜ^AJOJI AJV^ ^Sll Vj A^^Jb A! ojlg^i

J g^j ü' ¿-S. 4-3li ÍÜIAJÍ JS jj tiiiij ¿A^JJ VI. ÍÜIAJJJI AJVJ ¿.^JJ l. ^Sll ¿.j Я^лд ■Jj-Sj íaU*. Jc UUJJ ^¿Jj cali*. ^Jc Al^J ^Vlj 'AJÍ ■Jj ¿SAJ ^i*. JS Ü b>S c^Slb ÜIAJJJI AJVJ JJJÍJ ^^ ^Sll AJVJ JJJÍJÍ A^C blAjj ^JJj ÍAJÍC AJVJ JJJ^JI "Хужжяг дaлолaти": гaпнинг тyFpи экaнигa шaходaт бepaди, "гaпнинг дaлолaти" эca: гапнинг тyFpи ë нотyFpилигидaн кaтъи нaзap мaъноcини кeлтиpишдaн ибоpaтдиp, бaъзи гaплap хyжжaт дaлолaтини кaмpaб хaм олaди вa гaпнинг тyFpилигидaн шaходaт бepaди.

Хужжш1 дaлолaтини кaмpaб олувчи гaплap мaъноcи кypиниб тypгaн бyлca, бaъзилapи бунинг aкcи yлapок бapчa хужжягни кaмpaб олмacлиги

22 Оишa Aбyppaхмон (1913-1985) Миcpнинг Думят шaхpидa тyFилгaн. Отacи Думят диний yнивepcитeти мyддapиcи бyлгaн, дacтлaбки билимлapини yшa шaхapдa олгaн, кeйинpов ^^^a yнивepcитeтидa укиган 1941 йилдa мaгиcтp унвонини олган. 1942 йилдaн Миcp Тaълим вaзиpлигигa кapaшли укув дapгохдapидa apaб тилидян дapc бepa бошлaгaн. 1950 йидда фaн доктоpи. Keйин Aйнaш-шaмc yнивepcитeти мyдappиcлик килгaн. "Aл-Aдaб" жypнaли тaхpиp jamara aъзоcи. Apaб тили бyйичa биp нeчa pиcолa вa кУллaнмaлap мyaллифи.

23 .SjAtâJl .AatâjJlj ^i*Jl jb .^jS^xJl jjÍ .AJJÍIJI JjjiJl

мумкин, чунки хар бир далил, нутк оркали пайдо булиши мумкин ва унда хар бир маъно булиши мумкин ва исмнинг маъносини эмас, балки унинг мохиятини исботлайди, шунингдек, бу йул унинг исботи эмасдир".

Келтирилган иктибосдан айта олишимиз мумкинки, олим сузнинг якка холдаги маъносинигина эмас балки, суз бирикмаси шаклида англатаётган маънодан келиб чикиб ёндошади. Бу эса, Ал-Аскарий томонидан таълиф этилган ушбу манбанинг араб тилини урганиш ва лексик катлам хусусиятларининг туб мохиятига етиб боришда мухим рол уйнайди.

Ушбу боб уз мохияти эътиборига кура, бир неча синонимларнинг асл маъноларини келтирииш билан биргаликда, уларнинг бир-биридан фаркинигина курсатишга багишланиб колмай, балки айни шу сузларнинг бошка синонимлари билан маъно уйгунлиги ва фаркларини очиб беришга мукаммал хизмат килган.

Биз купинча узбек тилида хам айрим сузларни синоним хисоблаган холда бирининг урнига бошкасини куйиб ишлатилишига гувох буламиз. Агар мазкур ибораларнинг англатаётган асл маъносига эътибор каратилса, баъзан кулгили вазиятлар келиб чикади. Масалан, таклифномалар тахририда куйидаги ибора утади: "лутфан таклиф киламиз". Гапдаги биринчи шахс купликдаги "биз" (мустатир-куринмас) - эга вазифасида булиб, "лутфан" сузи унинг холидир. Яъни, "сизга лутф курсатиб, сизни таклиф этмокдамиз" маъносини англатади. Янаям аникрок айтиладиган булса, "сизни таклиф килмаса хам булардию биз сизга лутф курсатмокдамиз" маъносини беради. Бу аслида бошкача кострукцияда булган ибора булиб, сузнинг асл мохиятидан бехабар булингани сабабли уни нотугри тахрир килиш окибатида юзага келган. Сабаби "лутф" сузи куриниши ва эшитилишидан чиройли булгани учун жумла гуёки гузаллашади. Аммо, асли куйидагича булган "лутфан ташриф буюрсангиз". Мана бу холатда "лутфан" сузи воситасида ифодаланган хол бевосита иккинчи шахсга оид булиб, назарда тутилаётган мехмоннинг ташрифидан хакикатда хурсанд булишлари баён килинмокда.

Барча тилларда ва жумладан араб тилида хам маъноси якин сузларни уринга урин куллаганда нотугри маъно келиб чикишини олдини олиш учун хам ушбу кимматли асар ёзилган десак муболага булмайди.

"Ал-фурук ал-лугавийя" асарининг ёзилиши Абу Х,илол ал-Аскарий яшаб ижод килган давр таказосидир. Зеро, бу даврга келиб араблардан ташкари араб булмаган халклар хам ислом динини акида сифатида кабул килгандилар. Маълумки, ислом шариатига кура, мусулмон аскарлар кириб борган худудларда дин эркинлигига имконият берилган, бирок айни шариат куратмаси асосида гайри динларни химоя килиш максадида улардан жизъя солиги олинган. Ислом динини кабул килган кишилардан эса бундай солик олинмаган. Шу сабабдан хам ислом динини дин сифатида кабул килиш аксарият ахоли учун кулайлик тугдирган. Бу эса, уз

навбатида Куръони каримни урганиш ва тушунишга булган эхтиёжни ортирган. Бунинг учун эса, аввало араб тили грамматикасини урганиш шу билан биргаликда лексик бирликларнинг алохида ва иборалар таркибида кандай маъно англатишини тушунишга эхтиёжни купайтирган. Ана шу ижтимоий холат хам мазкур асар яратилишига сабаб булган булиши табиий.

Бундан ташкари, халифалик худуди кенгайгани сари чекка улкаларда Куръон оятларини нотугри талкин килиниши билан боглик муаммолар тез-тез учраб турмокда эди. Вазиятни тугри бахолаган олим "Ал-фурук ал-лугавийя" асарини ёзишга жазм килгани айни сабабдан хам булган дея оламиз.

Ушбу китобни уша даврдаги олимларидан тортиб оддий халк хам эътиборли манба сифатида кабул килган ва ундан кенг фойдаланган. Айникса фикнинг амалий кисми булган "фуруъ" масаласида лугатларга тугри маъно бериш ута мухим булгани учун хам китоб ёзилган асридаёк машхурлик касб этган.

Бундан ташкари "Ал-фурук ал-лугавийя" асари ёзиишига туртки булган яна бир муътабар манбалардан бири бу Мухаммад пайгамбар (с.а.в) хадислари дейишимиз хам мукин. Айни олим яшаган давр мухаддислари хадисчиликда изчиллик, тизимли ёндошув, хадисларни жамлашнинг санад оркали ва мавзуси оркали хусусиятларидан келиб чикиб харакат килган вактлари эди. Бинобарин, ислом таълимотида Куръони каримдан кейин иккинчи уринда турувчи манба хадислар мазмунини тугри англаш бу борада синонимлар хусусиятини тугри тушуниш ва талкаин килиш хам мухим хисобланган.

Маълумки хадислар ровийларининг турфалиги боис, лафз турлича келган хадислар куплаб топилади. Бу ерда инсон фактори вакт утиши билан хотиранинг сусайиши масалалари борлигини асло унутмаслик лозим. Бундан ташкари, тукима хадисларнинг олдини олиш учун хам лексик бирликлар мазмун мохиятини очиб берувчи манбага уша даврнинг узида эхтиж тугилиб булганда.

Шуни хам таъкидлаш мумкинки, Абу Х,илол ал-Аскарий ушбу асар устида ишлар экан, исломгача давр шеъриятига мурожаат килиб, улардан кенг фойдаланган. Бу уз навбатида араб мумтоз адабиётида образ ва баён уйгунлигини тадкик этиш учун ёрдам беради.

Баён килинганлардан хулоса киладиган булсак:

1) Абу Х,илол ал-Аскарий "Балогат илми", "Танкид" ва "Ахлокшунослик" илмлари доирасида хам тадкикотлар олиб борган. Дастлабки билимларини "Тасхих ва тахриф" муаллифи булган тогаси Абу Ахмад ал-Аскарийдан24 олган. Устозига садокатли шогир сифатида унинг куняси билан чакирила бошлганлар.

24Абу Ахмад хижрий 846 йил Мадина шахрида тугилган. Унинг «ал-Аскари» лакаби араб тилида "харбий" маъносини берувчи «Аскар» сузидандир. Унга мазкур кунянинг берилиши узи тугилиб усган

2) Олим асарлари орасида "Ал-фурук ал-лугавийя" китобидан бошка бизгача етиб келган асарлари: Jl^Vl ^Ои^[Жамхарат ал-Амсал] (Маколлар туплами); ¿Sri^l [Китаб ас-санъаатайн] (Икки санъат хакида рисола); ^i ¿^UJUij^l - "^уръон тафсирларидаги гузалликлар",

jljjj - "Маънолар девони", Я^и^Л ^j^ - "Жасоратнинг изохи", J-jljVl - "Биринчилар", jjSJl ^ - "Кибрнинг ёмонлиги", ^Vl - "Одоб

маънолари", sl^SJl <Д1 ¿а ^Sl^l - "Халифалардан козига

мурожаатлар", Sj*-4sJl - "Изохлар", jt^lj ^aj-Л - "Дирхамлар ва диноралар",^^-* ^^ ^ij^^iSJl - "Беш жилдлик тафсир", J^i -

"Берилганларнинг фазилати", Я^иЛ ¿^J - "Хосларнинг овози".

3) Муаллифнингч^гЪ^а^!«-^ - "Жамхарат Ашъар аль-Араб" (Араб шеълари туплами) деб хам юритиладиган китобда муаллиф араб шоирларининг шеърлари ва касидаларида уз ифодасини топган сузларнинг ишлатили ва кандай маъноларда келиши курсатиб берган. Китоб етти кисмдан иборат.

4) "Куръон тафсирларидаги гузалликлар" асари бевосита араб тили лексикологиясининг яна бир гузал намунасидир. Муаллиф Куръон оятларини изохлаган энг гузал тафсир намуналарини келтириб, сузларнинг, жумладан тадкикотимиз объекти булан синонимларнинг келиб чикиши ва тугри ишлатилиши буйича уз хулосаларини берган.

5) "Ал-фурук ал-лугавийя" асари ёзилиши замирида ислом дининг асосий манбалари Куръони карим ва хадиси шарифлардаги маъноларни тугри англаш ва тугри талкин килишга булган интилиш ётади.

6) Куръонда синонимия масаласини урганиш тафсир тараккиёти учун янги истикболларни очди. Бу борада Куръоннинг суз бойлигини контекстуал тахлил килиш оятларни шархлашда фойдали булиши мумкинлиги исботланди.

7) Ал-Аскарий томонидан таълиф этилган ушбу манбанинг араб тилини урганиш ва лексик катлам хусусиятларининг туб мохиятига етиб боришда мухим рол уйнайди.

Адабиётлар руйхати: 1. ^Ül ^Ul .^yl ¿Ji ^j^l MtiSJl jb - / jUjJ. e 1407 .338 /9

2 .'¿jAlÜl .AilSUlj ^kil jb .^jSniTjl J^A jjj .AjjiUl jjjül

3. Eliash, J. «Hasan al- 'Askari, AbG Muhammad Hasan b. 'All.» Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010. Brill Online.Augustana. 13 April 2010).

Самарра кишлогида харбий аскар булиб, хизмат килгангани сабабидандир.Дасан ал-Аскарийнинг отаси у йигирма икки ёшда эканида жангда халок булади. Бошка манбага кура аббосий халифа Мутамид томонидан захарлаб улдирилган дейилади. (Eliash, J. «Hasan al- 'Askari , AbG Muhammad Hasan b. 'Ali.» Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010.Brill Online.Augustana. 13 April 2010).

4. Гак.В.Г «Сопоставительная лексикология: на материале французского и русского языков». М., 1977; 2-е изд. 2010.

5. Крылов С.А. Некоторые особенности лингвистической концепции В.Г. Гака // Язык и действительность: Сб. науч. тр. памяти В.Г. Гака. — М., 2002. — C.

6. Соловьев В.И., Яковенко Э.В. Краткий русско-арабский общественно-политический словарь. — М.: Вост. лит., 2003. С. 249.

7. Телия В.Н. Типы языковых значений. Связанное значение слова в языке. — М., 1981. С. 115.

8. Уфимцева А.А., Азнаурова Э.С., Кубрякова Е.С., Телия В.Н. Лингвистическая сущность и аспекты номинации // Языковая номинация. (Общие вопросы). — М.: Наука, 1977. 27—41.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.