Научная статья на тему 'ЛУҒАТШУНОСЛИК ТИЛШУНОСЛИКНИНГ СОҲАСИ СИФАТИДА'

ЛУҒАТШУНОСЛИК ТИЛШУНОСЛИКНИНГ СОҲАСИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
96
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шарқшунослик / илм-фан / функционал-услубий / луғатшунослик / арабшунослик / Абу Ҳилол / “Фуруқ ал-луғавий”. / Oriental studies / Science / functional and methodological / linguistics / Arabic studies / Abu Hilal / "Farouk al-Lugawiya".

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — A. Muhammadjonov

Мақолада тилшуносликнинг ўзак соҳасини ташкил этувчи луғатшунослик (лексиология) муаммоларига эътибор қаратилган. Хусусан араб тили луғатшунослигига оид энг мўътабар манба “Фуруқ ал-луғавия” ва унинг муаллифи Абу Ҳилол ал-Аскарийнинг қолдирган меъроси қисман илмий тадқиқ этилган. Муаллиф ўз тадқиқотининг долзарблиги ва моҳиятини очиб беришда Янги Ўзбекистонда илм-фанни ривожлантириш борасидаги кенг кўламли ислоҳотлар, жумладан шарқшунослик билимларини янада тараққий эттириш бўйича олиб борилаётган амалий ишларга тўхталган. Асосий илмий баҳс бўлган Абу Ҳилол ал-Аскарийнинг “Фуруқ ал-луғавия” асарида келтирилган қимматли маълумотларнинг арабшунослик ривожида ҳанузгача ўз аҳамиятини йўқотмаганини илмий исботлашга ҳаракат қилган. «Фуруқ ал-лағавия» асари луғатшуносликда нафақат араб тилини ўрганиш балки ўзбек ва бошқа тилларга араб тилидан ўзлашган сўзлар маъносини ўрганишда ҳам муҳим манба бўлиб хизмат қилишини мақола муаллиф келтириб ўтган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEXICOGRAPHY AS A SECTION OF LINGUISTICS

The article is devoted to the problems of vocabulary (lexicology), which constitute the main field of linguistics. In particular, the most important source on the vocabulary of the Arabic language is “Furuk al-Lugawiya”, its author is Abu Hilol al-Askari and his work has been partially scientifically researched. Revealing the relevance and essence of his research, the author touched upon practical work on large-scale reforms in the development of science in the New Uzbekistan, including the further development of Oriental studies. The main scientific argument was Abu Hilal al-Askari, who tried to prove scientifically that the valuable information presented in the work "Furuk al-Lugawiya" has not yet lost its significance in the development of the study of the Arabic language. The author of the article noted that the work "Furuk al-Lugawiya" serves as an important source on vocabulary not only when studying Arabic, but also when studying the meaning of words borrowed from Arabic into Uzbek and other languages.

Текст научной работы на тему «ЛУҒАТШУНОСЛИК ТИЛШУНОСЛИКНИНГ СОҲАСИ СИФАТИДА»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЛУГАТШУНОСЛИК ТИЛШУНОСЛИКНИНГ СО^АСИ СИФАТИДА

Мух,аммаджонов Азизбек

Тошкент давлат шаркшунослик университети укитувчиси https://doi. org/10.5281/zenodo.7073570 Аннотация. Мацолада тилшуносликнинг узак со%асини ташкил этувчи лугатшунослик (лексиология) муаммоларига эътибор царатилган. Хусусан араб тили лугатшунослигига оид энг муътабар манба "Фуруц ал-лугавия" ва унинг муаллифи Абу Хилол ал-Аскарийнинг цолдирган меъроси цисман илмий тадциц этилган. Муаллиф уз тадцицотининг долзарблиги ва мо%иятини очиб беришда Янги Узбекистонда илм-фанни ривожлантириш борасидаги кенг куламли исло%отлар, жумладан шарцшунослик билимларини янада тарацций эттириш буйича олиб борилаётган амалий ишларга тухталган. Асосий илмий ба%с булган Абу Хилол ал-Аскарийнинг "Фуруц ал-лугавия" асарида келтирилган цимматли маълумотларнинг арабшунослик ривожида %анузгача уз а%амиятини йуцотмаганини илмий исботлашга %аракат цилган. «Фуруц ал-лагавия» асари лугатшуносликда нафацат араб тилини урганиш балки узбек ва бошца тилларга араб тилидан узлашган сузлар маъносини урганишда %ам му%им манба булиб хизмат цилишини мацола муаллиф келтириб утган.

Калит сузлар: шарцшунослик, илм-фан, функционал-услубий, лугатшунослик, арабшунослик, Абу Хилол, "Фуруц ал-лугавий".

ЛЕКСИКОГРАФИЯ КАК РАЗДЕЛ ЯЗЫКОЗНАНИЯ Аннотация. Статья посвящена проблемам лексикологии, являющейся стержневой областью языкознания. В частности, частично научно исследованы наиболее авторитетный источник арабской лексикографии «Фурук ал-лугхавийа» и наследие, оставленное его автором Абу Хилялем аль-Аскари. Раскрывая актуальность и суть своего исследования, автор акцентировал внимание на проводимой практической работе по широкомасштабным реформам развития науки в Новом Узбекистане, в том числе по дальнейшему развитию знаний востоковедения. Он пытался научно доказать, что ценные сведения, изложенные в работе Абу Хиляля ал-Аскари «Фурук ал-лугхавийа», ставшей главной научной дискуссией, не потеряли своего значения в развитии арабистики. Автор статьи упомянул, что труд «Фурук ал-Лагхавийа» служит важным источником по лексикологии не только для изучения арабского языка, но и для изучения значения слов, заимствованных из арабского языка, в узбекский и другие языки.

Ключевые слова: востоковедение, наука, функционально-методология, лексикология, арабистика, Абу Хиляль, «Фурук ал-лугави».

LEXICOGRAPHY AS A SECTION OF LINGUISTICS Abstract. The article is devoted to the problems of vocabulary (lexicology), which constitute the main field of linguistics. In particular, the most important source on the vocabulary of the Arabic language is "Furuk al-Lugawiya", its author is Abu Hilol al-Askari and his work has been partially scientifically researched. Revealing the relevance and essence of his research, the author touched upon practical work on large-scale reforms in the development of science in the New Uzbekistan, including the further development of Oriental studies. The main scientific argument was Abu Hilal al-Askari, who tried to prove scientifically that the valuable information presented in the work "Furuk al-Lugawiya" has not yet lost its significance in the development of the study of the Arabic language. The author of the article noted that the

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

work "Furuk al-Lugawiya" serves as an important source on vocabulary not only when studying Arabic, but also when studying the meaning of words borrowed from Arabic into Uzbek and other languages.

Keywords: Oriental studies, Science, functional and methodological, linguistics, Arabic studies, Abu Hilal, "Farouk al-Lugawiya".

КИРИШ

Янги Узбекистонда олиб борилаётган изчил ислохотлар орасида таълим, илм-фанни тараккий эттиришга каратилганлари алохида ахамиятга эга эканлиги мутако хакикатдир. Чунки, таълим ривожланган жамиятда барча соха тараккий этиши шубхасиз. Бу борада шаркшунослик билимларини ривожлантиришга хам алохида эътибор каратилмокда. Биргина Узбекистон Республикаси Президентининг "Шаркшунослик сохасида кадрлар тайёрлаш тизимини тубдан такомиллаштириш ва илмий салохиятни ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ^арори билан Тошкент давлат шаркшунослик институти негизида Тошкент давлат шаркшунослик университети ташкил этилгани ва ана шу хукумат хужжати асосида илм-фанни тараккий эттириш борасида кенг куламли ишлар бошлангани фикримиз далилидир.

Маълумки, шаркшунослик деганда барчанинг фикрига энг аввало шарк тиллари, хусусан араб тили келади. Албатта бу бежиз эмас, чунки 22 араб давлати ва уларда истикомат килувчи 200 миллиондан ортик ахоли нафакат шарк балки жахонда уз овозига эга. Шундай экан араб тилини урганиш бугунги кунда хар доимгидан хам ахамиятли хисобланади. Тилшунослик сохалари орасида кординал йуналишлардан бири бу лугатшуносликдир. Шу сабабдан хам лугатшунослик ва бу борадаги асарларни урганиб, кенг жамоатчиликка такдим этиш шаркшунослар олдидаги асосий вазифалардан хисобланади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Лугатшунослик ута нозик ва кишидан узок вактлик куп мехнатни талаб килувчи мехнатдир. Барча тилларнинг лугат катлами, лексик бирликлар маъносини урганиш умумий тилшуносликнинг бош максадларидан бирини англатади. Кейинги даврда лугатшунослик борасида тилнинг номинатив бирликлари системаси, синонимиялар хамда функционал хусусиятларини урганишга эътибор кучаймокда. Зеро, лексика ва лексик бирликлар хакида кенг маълумот берувчи лугатшунослик воситасида тилни мукаммал урганиш, тил хусусиятларидан хабардор булиш тил бирликларининг лингвистик мохиятини аниклаш, профессионализм ва касбий мулокот уртасидаги богликликларни белгилаш, тилнинг турли хил функционал-услубий сохаларини ажратиш мезонларини ишлаб чикишда мухим ахамият касб этмокда.

Мустакилликнинг дастлабки кунлариданок Узбекистон тилшунослари олдига тил бирликларини урганиш ва тилшунослик сохасига оид атамаларни тизимлаштириш, шунингдек, махсус лугатлар тузиш буйича бир катор вазифалар юкланди. Бинобарин, "...илмий тадкикот ва инновацион фаолиятни рагбатлантириш, фан ва ишлаб чикариш ютукларини амалиётга татбик этишнинг самарали механизмларини яратиш" [1:1]. Бунинг учун лозим булган эхтиёждан келиб чиккан холда талабаларга хорижий тиллардаги лингвистик ва экстралингвистик жихатларини ургатиш хозирги замон талабларидан бири хисобланади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Х,ар кандай тилнинг ривожланиши жараёнида номлаш жараёнлари узлуксиз. Араб адабий тилининг лексик базасини ривожлантиришга келсак, арабча лугат ривожланишидаги туртта асосий боскични алохида ажратиб курсатиш анъана тусини олган:

-Биринчи боскич: VII аср охири - VIII аср бошлари. Бу бокичда суз бойликларини бошка тилларга сезиларли даражада экспорт килиш билан бирга исломгача давр лугат катламини урганиш;

-Иккинчи боскич: VIII - XII аср урталаригача. Араб адабий тилининг жадал ривожланиш даври, "олтин даври";

-Учинчи боскич: ХШ-ХУШ асрлар. - араб тилининг таназзул даври;

- Туртинчи боскич: XIX асрдан: кайта тикланиш ва араб тилини янада ривожлантириш билан белгиланган давр[2:19].

Бундай даврийлаштиришни яна камида иккита давр билан тулдиришни максадга мувофик булади дейиш мумкин: ХХ-асрдан XXI-аср бошигача ва энг замонавий боскич ХХЬаср бошидан шу кунгача булган давр.

Шундай килиб, бешинчи боскич - XX - XXI аср бошлари. Ушбу даврда араб тилидан фойдаланадиган ахоли доираси кенгайгани сабабли, шунингдек арабларда араблашиш жараёнининг кучайиши муносабати билан тилларни стандартлаштириш масалаларига катта кизикиш пайдо булиши хакида гапириш мумкин. Араб мамлакатлари гео-сиёсий мустакилликка эришгандан сунг, араб тилини кодлаштириш тарихида нисбатан мустакил давр бошланди. Кодлаштириш натижасида классик ва постклассик лугат замонавий адабий араб тилининг асоси булиб, у асрлар давомида адабий амалиёт жараёнида тилда мустахкамланиб борди.

XXI-аср бошидан шу кунгача булган замонавий боскичда сифат жихатидан янги ижтимоий-сиёсий ходисаларнинг пайдо булиши (хусусийлаштириш, глобаллашув ва бошкалар) билан боглик холда, лексик катлам шаклланишининг янги, интенсив боскичи бошланди, бунинг учун аллакачон мавжуд илдизларга асосланган морфологик янги шаклланишлар каби хусусиятлар, шунингдек, мавжуд суз шаклларига янги номларни бериш жараёни ортди.

Араб адабий тили ривожланишининг мумтоз даврида (8 - 12-аср урталари) кейинги суз ясаш учун илдиз номинатив базаси шаклланди. Замонавий араб тилининг асосий илдиз таркиби илк классик даврга мансуб ёдгорликларида аллакачон акс этган ва исломгача шеъриятда, ^уръонда, шунингдек дастлабки маъмурий хужжатларда уз аксини топган. Уша пайтда илдиз хосил булишининг асосий тенденцияси бирламчи икки ундош илдизларнинг уч ундошли илдизларга кенгайиши булган.

Араб тилида хозирги вактда илдиз номинатив базасини катлами долзарб муаммо эмас, чунки илдизларни шакллантириш жараёни аллакачон тугаган. Янги илдизларнинг пайдо булиши замонавий боскичда жуда кам учрайдиган нодир ходисадир ва асосан улар Европа тилларидан, купинча француз ва инглиз тилларидан олинади [3:51]. Янги лексик бирликлар ва мустакил атамаларни шакллантириш учун аллакачон урнатилган илдизлардан ва уларнинг асосида - хар хил суз шаклларининг инвариантларидан фойдаланилади, бу эса иккинчи даражали номинация усулидан фойдаланишдаги устунликка олиб келади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Илгари бирон бир тилда курсатилмаган янги концепциянинг пайдо булиши, номлаш усули сифатида янги суз шаклини шакллантириш деб тушуниладиган асосий номинациядан фойдаланишга олиб келиши мумкин.

В.Н.Телиа бирламчи номинациянинг мана бундай таърифини беради, унга кура бу жараён уч улчовли муносабатлар асосида амалга оширилади, бу эса "моддий" дунё элементларидан уларнинг идеал куришининг узига хос лингвистик шаклига утишни таъминлайди. Бир томондан маънога, иккинчидан, товушли материядан тортиб унинг лингвистик шаклига кадар, суз (морфема, суз бирикмаси) шаклида хдракат киладиган исмга кадар давом этади [4:21].

Н.Д.Финкелберг бирламчи номинацияни "... чет тилидан олиш йули билан ёки тил тизимидаги суз шакллантирувчи воситаларни тулдириш ёки бирлашган лингвистик шакл (ибора, фразеологик бирлик) яратиш оркали" амалга оширилишини кайд китади [5:35]. Замонавий араб тилида номлаш усули сифатида асосий номинация кулланилишида узига хос терминология билан чамбарчас боглик булган турли хил нокулайликларга дуч келиниши мумкин. Агар атамашуносликнинг маълум бир сохдси нисбатан янги булса ва илгари мавжуд булмаган мураккаб техник тушунчаларни уз ичига олган булса, унда бундай йуналишларда асосий номинация самарали булади. Ушбу сохдларга куйидагилар киради: "Юкори технологиялар" ва Интернет, шунингдек аник фанлар: физика, алгебра, нанотехнология, астрономия, хдрбий сохд ва бошка билим сохдлари. МУ^ОКАМА

Бугунги кунда шуни айтиш мумкинки, асосий номинация доирасида таржиманинг тавсифловчи услубига энг катта устунлик берилади. Шундай килиб, араб тилида "осмонупар бино" тушунчасини беришда Я^и (булутларга тегувчи) иборасини

куллайдилар [6:256]. Тавсифлар таржимаси мисолида куйидагиларни келтириш мумкин:

^ сегрегация

¡^^ микропроцессор ^^ J м^] Атипик пневмония

Бирламчи номинациянинг яна бир самарали усули бошка тилдан "карз олишдир". Бунинг х,ал килувчи омили, бир катор тадкикотчиларнинг фикрига кура, карзга олинган атамалар билан боглик тушунчаларни узлаштиришдир [7:11]. ^арзларни лексик (ташки шаклдан карз олиш) ва семантик ("ички шакл"дан карз олиш ёки кузатув варакаси) турларига ажратиш мумкин. Бошкача килиб айтганда, бундай лолларда чет тили бирлигининг маъноси (ёки маъноларидан бири) нафакат кабул килинади, балки унинг тахминий даражаси х,ар хил булиб, унинг моддий курсаткичи х,ам кабул килинади. Аввало, бу ерда трансляция ва транскрипсияни лексиканинг энг самарали усуллари сифатида кайд этиш лозим. Худди куйидаги сузлар каби:

ЬЪЬ^ Одеколон Сендвич Блок

Компьютер

Иккиламчи номинация, юкорида айтиб утилган асосий номинация билан бир каторда катта мах,сулдорликка эга. Аммо шуни таъкидлаш керакки, х,озирги пайтда ушбу номлаш услубини белгилаш буйича филолог тадкикотчилар уртасида якдил фикр мавжуд эмас.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Шундай килиб, Н.Д.Финкелберг ушбу турдаги номинацияни "илгариги белгида вужудга келган концепциянинг семантик ривожланиши, янги концепция образи ва белги образини бирлаштириш асосида" деб тавсифлайди [5:205]. Бошкача килиб айтганда, сузнинг янги маъносини, янги атамани шакллантириш.

В.Г.Гак маълум бир маънони ифодалашнинг тугридан-тугри (асосий) воситаларини, "тугридан-тугри номинация" деб номланган ва билвосита (иккинчи даражали, иккиламчи, билвосита) воситаларни, яъни "билвосита номинациялар". Бошка тадкикотчилар (В.Н.Телиа, Е.С.Кубрякова) "бевосита" ва "билвосита" номинация тушунчаларини бир-биридан ажратишга мойил булиб, уларга узларининг автоном лингвистик хусусиятларини берадилар[10:54].

Араб адабий тилида иккинчи даражали номинация ишлатилиши нуктаи назаридан юкоридагича ёндошувига мувофик талкин килиниши мумкин. Бошкача килиб айтганда, иккиламчи номинация сузнинг янги маъносини шакллантиришдан иборат, яъни янги атама, тегишли инглиз бирлигининг араб тилига сузма-суз таржимаси билан - коида тарикасида, бунга инглиз тили бирлиги асос булиб олинади, чунки дунё тиллари ривожланишининг хозирги боскичида инглиз лугатининг камрови нисбатан кенгрок. Мавжуд лексик янгиликларга куйидаги тушунчалар мисол була олиши мумкин [6:321]:

^t^'nia Инновация Телефон Файл Вертолет

Урнатиш, инсталация килиш

Бирламчи ва иккиламчи номи:

Битта сузли гаплар бир сузли номинатив бирликлар ёки иборалар бошка тил тупрогига кучирилганда пайдо булади. Шу билан бирга, бу турдаги номиналлар бутун жумлаларни бошка тилга кучирилиши туфайли хам пайдо булиши мумкин.

Биринчи тоифага куйидагилар киради:

1) суз ясайдиган кузатув когози, унда сузнинг морфологик тузилиши такрорланади. Суз ясайдиган кузатув когози нотугри булиши мумкин: таржима килинганида морфемалардан бири тахминий эквивалента билан узатилиши мумкин. Бу айникса префикслар билан тез-тез учрайди, улар хар доим хам аник тиллараро мос келмайди;

2) она тилидаги сузда илгари йук булган мажозий маъно берилган семантик кузатув когози. Семантик харажатларни хар доим хам ухшаш, аммо мустакил семантик ривожланишдан ажратиб булмайди, чунки мунтазам равишда утказиладиган семантик утказмалар мавжуд.

Бир сузли булмаган кучирмалар куйидагича булиш мумкин:

1) манба-тилидан олинган иборалар - куп сузли номинатив бирликлар, масалан, entre le marteau et l'enclûme (болга ва тобланган) (франц.) сузлари уртасидагидек якинлик, араб тилида jl^lj ÂijL^ÎI jjj деб ифодаланади [6:312].

2) кушма сузлар, масалан: "электр ваакум" арабчада "^Mjé^ ^¿J*" булади.

Х,озирги боскичда араб адабий тилининг узига хос хусусияти шундаки, у асосан

англикизмлар билан тавсифланади. Шу билан бирга, француз тилида сузлашадиган бир катор араб мамлакатларида (Марокаш, Мавритания, Ливан, Жазоир, Тунис, Жибути) ва бошка куплаб воситалардан фойдаланишни кузатиш мумкин.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Уларнинг узига хос мухим хусусияти шундан иборатки, тилда кузатув ва "карз олиш" купинча параллел равишда содир булади. Масалан, "психология" - "^^Ь^-— ", "социология" - . Шу тарика бир хил тушунчаларни излашга мисол була олади.

Мураккаб сузлар, айникса, атамашунослик сохасида кенг кулланилади. Илм-фан, техника, санъат, ишлаб чикариш, одамларнинг ижтимоий фаолиятидаги янги ходисаларга энг аник ва тулик ном бериш ва уларнинг энг мухим хусусиятларини акс эттириш зарурати жуда куп микдордаги мураккаб сузларнинг пайдо булишига сабаб булади. Мураккаб суз лаконизм ва семантик бойликнинг комбинацияси билан тавсифланади.

Араб тилида кушма сузларни тахлил килиш куйидаги суз турларини хулоса килишга имкон беради:

- суз таркибида, хам таркибли, хам буйсунувчи шаклланган мураккаб сузлар: "геофизик" - -^Ь*^". Ёки булмаса "ер ости" - "<^1 Бундай холатларда мисолларни таркибий кисми алохида изланади.

Бундан ташкари, мураккаб сифатлар, масалан куйидагилар:

1) "соф калб" - М5", "катта бошли" - оЪ";

2) икки суздан иборат булган алохида шаклланган сифатлар: "Урта Шарк" - ¿^1".

Шундай килиб, хар кандай тилда номинатив жараёнларни амалга ошириш учун мухим воситалар мавжуд. Араб адабий тилига келсак, хозирги вактда у билимнинг турли сохаларида янги лексемалар туфайли суз бойлигини тулдиришнинг янги даврини бошдан кечирмокда ва шу билан боглик холда номинатив жараёнлар муаммоси у учун долзарб булиб колмокда.

Маълумки, огзаки ва ёзма банбалар вужудга кела бошлаган вактдан бошлаб, улар узаро бир-бирига фойдали таъсир курсатиб келган. Бу эса, хам огзаки хам ёзма нуткнинг тараккий этиши учун мухим омил хисобланади. Бу маданий-адабий муносабат ва узаро алокаларни огзаки ва китобий маколлар ва хикматли сузлар мисолида кузатиш мумкин.

Бу борадаги изланишларга куплаб олимлар ва ёзувчилар уз хиссаларини кушганлар, улар орасида энг машхурларидан Наххар ибн Авс ал-Узри, Убайд ибн Шарриях ал-Журхуми, Абуамр ибн Ало, Юнус ибн Х,абиб, Абуфайд Муъриж ал-Сидуси, Муфаддал ал-Даби, Абу Убайд Маданий ибн Салом ал-Гапавий, Муфаддал ибн Салам Осим ал-Даби, Х,амза ибн Х,асан Исфахоний, Абу Али ^ори, Абу Х,илал ал-Аскари.

Улар тадкикотлари мохиятида лугатлар туплаш энг мухим урин тутган. Бу борада махаллий ва хорижий тадкикотчилар, жумладан, Карл Броскелманн, Зилхоим Рудол, Игназ Голдзиер, Илсе Личтенстадтер ва Г.В.Фрийтаг, Баракат Роберте, У.Гута, Камончи Тейлор, Р.Блачер, К.Тиздал., Жорж Канази, Игнатий Крачковскй, В.А.Гордлевскй, И.М.Филштинскй, Ераж Мирза, Алиакбар Декххудо, Х,асан Зулфикари ва Захро Гхулами, шунингдек, олимлар Абдушукур Абдусаттор, Тажиддин Мардони, Низомиддин Зохидов, Умеда Гафаровалар тадкикот олиб борганлар. ХУЛОСА

Юкорида тилга олганимиз лугатшунослар орасида лугатшуносликда узига хос бир мактаб яратган аллома сифатида Абу Х,илол ал-Аскарийни тилга олишимиз мумкин. Х аср араб адабиётининг йирик олими, шоири, танкидчиси ва адабиётшуноси сифатида танилган бу олимнинг лугатшунослик борасида ёзган "Фурук ал-лугавия" асари ханузгача айни муаммода олиб бориладиган тадкикотларда узига хос ахамият касб этади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Таъкидлаш лозимки, мазкур лугатнинг адабий-бадиий хусусиятлари бугунги кунга келиб узбек олимлари томонидан кенг микёсдаги тадкикот объекти сифатида мукаммал уранилмаган. Бу асардан асосан сузлар маъно катламларини урганиш максадида кенг фойдаланилган. Шунингдек, араб маколлари, хикматли сузлар ва афоризмларни урганишда олимлар томонидан тилга олинади.

Абу Х,илол ал-Аскарийнинг хаёти ва асарлари исроиллик олим доктор Жорж Канази томонидан тасвирланган. Бу масалага оид кизикарли мулохазаларни Узартош Узарнушнинг "Буюк Ислом Энсиклопедияси"даги маколасида учратиш мумкин. Ахмад Баъдавийнинг докторлик диссертациясини, Абу Х,илал ал-Аскари асарлари таснифи билан шугулланади. Диссертацияда Абу Х,илол ал-Аскарийнинг риторика ва нотиклик хакидаги таълимоти борасида муаллифнинг бошка муаллифлар таълимотига нисбатан нуктаи назари ифода этилган.

Замондош араб олими Али Козим Машрий 2010 йилда Дамашкда "Абу Х,илол ал-Аскарий ва унинг лугатлар хакидаги битиклари" китобини нашр этиб, Абу Х,илол ал-Аскарийнинг ёзишмалари ва унинг Араб тилшунослиги ва адабиётшунослигидаги урнини тадкик этади. Шу йили Байрут шахрида Араб олими доктор Ахмад Саййид Абу Х,илол Ал-Аскарийнинг "Вужух ва-н-назаир фи-Ал-Куръон-ал-Карим", стилистика ва сузнинг семантикаси билан муносабати масалаларига багишланган китобини нашр эттирди. Абу Х,илол ал-Аскарийнинг "Жамхарат ал-амсал" асари чет эл олимларининг асарларида жуда куп учрайди.

«Фурук ал-лагавия» асарининг адабий-бадиий хусусиятларини урганиш араб паремиологик лугатларини урганишда янги сахифа очади. Баъзан тилшунослар араб тилидан узлашган узбек тилидаги сузларнинг ёзилиши, талаффузи, лексик ва семантик маъноларини изохлашда ягона фикрга кела олмай кийналадилар. Ана шундай бахсли жараёнларнинг аксариятида «Фурук ал-лагавия» асари ечим сифатида рол уйнаши мумкин.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида"ги Фармони. ПФ-4947-сон.

2. Аландаренко М.А. Русско-арабский, арабско-русский словарь лексики средств массовой информации. — М.: АСТ: «Восток — Запад», 2007. С. 150.

3. Белкин В.М. Арабская лексикология. — М.: Изд-во Московского ун-та, 1975. С.37.

4. Гак.В.Г «Сопоставительная лексикология: на материале французского и русского языков». М., 1977; 2-е изд. 2010.

5. Крылов С.А. Некоторые особенности лингвистической концепции В.Г. Гака // Язык и действительность: Сб. науч. тр. памяти В.Г. Гака. — М., 2002. — C.

6. Соловьев В.И., Яковенко Э.В. Краткий русско-арабский общественно-политический словарь. — М.: Вост. лит., 2003. С. 249.

7. Телия В.Н. Типы языковых значений. Связанное значение слова в языке. — М., 1981. С.115.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

8. Уфимцева А.А., Азнаурова Э.С., Кубрякова Е.С., Телия В.Н. Лингвистическая сущность и аспекты номинации // Языковая номинация. (Общие вопросы). — М.: Наука, 1977. 27—41.

9. Финкельберг Н.Д. Арабский язык. Курс теории перевода. Курс лекций. — М., 2004. С.59.

10. Шмелев Д.Н. Способы номинации в современном русском языке. — М.: Наука, 1982. С. 99.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.