Научная статья на тему 'Лексические нормы юридического языка'

Лексические нормы юридического языка Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
103
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
законотворчество / лексика / официально-деловой стиль / неологизм / письменная речь / микросистема / генезис / термин / словарь / номинация. / lawmaking / vocabulary / formal style / neologism / written speech / microsystem / genesis / term / vocabulary / nomination.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гулнора Якубовна

В данной статье рассматриваются юридическая лексика, терминология юридического языка, актуальные вопросы, некоторые лексические недостатки юридических текстов, перевода, принципы использования слов в письменной речи. В нем также уделяется внимание принципам словоупотребления, которые очень важны для формального стиля, выбора и правильного написания вариантов лексем в текстах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Lexical norms of the legal language

This article discusses legal vocabulary, legal language terminology, topical issues, some lexical shortcomings of legal texts, translation, principles of using words in writing. It also pays attention to the principles of word use, which are very important for the formal style, choice and correct spelling of variants of tokens in texts.

Текст научной работы на тему «Лексические нормы юридического языка»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Lexical norms of the legal language

Gulnora GULYAMOVA1

Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

lawmaking, vocabulary, formal style, neologism, written speech, microsystem, genesis, term,

vocabulary, nomination.

This article discusses legal vocabulary, legal language terminology, topical issues, some lexical shortcomings of legal texts, translation, principles of using words in writing. It also pays attention to the principles of word use, which are very important for the formal style, choice and correct spelling of variants of tokens in texts.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Юридик тилда лексик меъёрлар

Калит сузлар:

;онун ижодкорлиги, лексика,

расмий иш услуби,

неологизм,

ёзма нут;,

микротизим,

генезис,

термин,

лугат,

номинация.

АННОТАЦИЯ

Мазкур ма;олада юридик лексика, юридик тил терминологияси, бундаги долзарб муаммолар, юридик матнлардаги баъзи лексик нуксонлар, таржимачилик сох,асида айрим камчиликлар, ёзма нуткда суз куллаш принциплари хусусида фикр юритилади. Шунингдек, расмий услуб учун ута мух,им х,исобланган суз куллаш меъёрлари, матнларда лексема вариантларидан х,амма учун тушунарли булган куринишини танлаб олиш ва тугри ёзиш, юридик тушунча тил кодалари асосида ёритилиши каби масалаларга х,ам эътибор каратилган.

1 Associate Professor, Candidate of Philology. Tashkent State University of Law. Tashkent, Uzbekistan

Лексические нормы юридического языка

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

законотворчество, лексика,

официально-деловой

стиль,

неологизм,

письменная речь,

микросистема,

генезис,

термин,

словарь,

номинация.

В данной статье рассматриваются юридическая лексика, терминология юридического языка, актуальные вопросы, некоторые лексические недостатки юридических текстов, перевода, принципы использования слов в письменной речи. В нем также уделяется внимание принципам словоупотребления, которые очень важны для формального стиля, выбора и правильного написания вариантов лексем в текстах.

Янги Узбекистоннинг миллий давлатчилиги тарихий тажриба, кддриятлари асосида тараккий этиб, хукуций демократик давлат куриш томон жадал бормокда. Мух,тарам Юртбошимиз алохида таъкидлаганидек, жонажон Узбекистонимиз муста;ил ва суверен давлат сифатида шаклланиб, жахон хамжамиятидан муносиб урин эгаллади, том маънода улкан тара;;иёт йулини босиб утди. Бугунги кунда барча жабхаларда кенг куламли ислохотлар амалга оширилмокда. Ижтимоий-и;тисодий, сиёсий ва харбий салохиятимиз юксалиб, фукароларимизнинг дунё;араши тобора усиб бормокда (Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул ;илинганининг 25 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги маъруза).

Шундай экан, жамиятда ;онун устуворлигини таъминлаш хукукий демократик жамиятнинг мухим тамойилларидан бирига айланган. Шундай экан, ;онунлар мазмун-мохиятига кура адолатли кучга эга булиб, хал; учун аник, тушунарли булмоги лозим, меъёрий хужжатлар тили пухта, равон, аник, тушунарли тилда булиши - давр талабидир. Цонунлар муайян тоифадаги кишилар учун эмас, балки жамиятнинг барча аъзолари учун тааллукли булади.

Шу боис, ;онун ижодкорлигида, энг аввало, адабий тил, айни;са, сузтанлаш ва куллаш меъёрлари талабларига;атъий амал ;илиш шарт, акс холда ;онун уз ;имматини йу;отади. Шунингдек, ;онунлар, аввало, давлат тилида тайёрланиши, мухокама ;илиниши, бош;а тилларга таржима ;илиниши, зарур булганда эса бош;а тилдан хам кабул килиниши лозим.

Х,ар бир соха тили тара;;иёти шубхасиз, адабий тил ривожига маълум маънода уз хиссасини кушади. Худди шундай юридик тил хам узининг тугри кулланиши, жамиятда ;онун устуворлигини таъминловчи асос булиб хизмат ;илиши билан адабий тил равна;ига таъсир этади. Юридик тил узига хос лексикаси билан узбек тили лугат катламида алохида урин тутади.

Ёзма нут;да суз куллаш принципи, айни;са, расмий услуб учун ута мухим хисобланади. Суз куллаш меъёрлари деганда лексема вариантларидан хамма учун тушунарли булган куринишини танлаб олиш ва тугри ёзиш тушунилади.

Юриспруденцияга оид хар кандай фикр, муносабат, тушунча лексикада уз ифодасини топади, яъни муайян объект, холат, жараённи акс эттириш учун танланган суз ифода колипига, шаклига мос тушмас экан, хеч кандай юридик муносабат, мулокот, муомала (фикрлашув) юзага чикмайди. Демак, фикрнинг

вокелиги хам, мавжудлиги хам тилда намоён булади. Тилсиз, сузсиз хеч кандай аник; ва тайёр холдаги юридик фикр булмайди.

Маълумки, жамият ривожланар экан, табиий, янги тушунча, сузлар пайдо булади. Бу жараёнда тилларнинг узаро таъсири ва аралашуви катта ахамиятга эга. Чунки ана шу жихат хам миллий лугат таркибининг бойишига сабаб булади, янги тил бирликлари яралишига шароит яратади. Демак бу холат хар бир миллат тили лексикасида узлашган сузлар катламини хосил килади. Ушбу катлам мавжудлиги хорижий сузни уз холича кабул ;илиш ёки таржима ;илиш эвазига булади.

Тилшуносликнинг талабига кура, бирор бир тилга бош;а тилдан суз ёки суз бирикмаси узлаштирилса, бунда уша суз ёки фикрнинг оригиналдаги маъноси диккат-эътиборда булмоги шарт, акса холда суз мав;еига путур етади.

Афсуски, таржимачилик сохасида на фа;ат юридик тилда, балки бош;а сохалар тилида хам бир ;атор камчилик ва нуксонлар мавжуд. Сейф - ёнмас санди;; конференция, симпозиум, конгресс - анжуман; бегемот - сув оти; журнал - жарида; массаж - укалаш; ветеран - кайвоний; пенсия - нафаца; транспорт - нацлиёт; декларация - баённома, баёнот; архив - хужжатхона; официант - гиргиттон, целлофан - сувутказмас, шампунь - сочмой купиги, степлер - узиб-улагич каби таржима вариантлари шулар жумласидандир. Халк бундай сузларни бемалол тушунармикан? Аллакачон оригинал холда узлашиб, муомалага кетган катор сузларни бошкаси билан алмаштириш шартмикан? Бу каби угирмалар, энг аввало, халк учун кийинчилик, нокулайликлар тугдириб, фикр чалкашлигига олиб келмасмикан?

Тилимизга кириб келаётган хорижий суз ёки суз бирикмасининг унга мос келадиган таржимаси топилмаса, мукобили топилгунга кадар уни оригинал холда кабул килиш максадга мувофикдир. Масалан, юридик сохада "неустойка", "протест"каби сузлар узбек тилида шундайлигича кулланиб келинмокда.

Таржима килинаётган хар кандай сохага оид суз, суз бирикмаси, фикр, асар лингвистика хамда мантик илмлари билан чамбарчас боглик холда яратилиши лозим. Чунки суз ёки фикрнинг лунда, аник, равон таржимаси тил оркали амалга оширилса, нуткнинг асл мохиятини мантик ифодалайди. Улуглар таъкидлаганидек, мантиксиз нутк бемаъниликка олиб келади.

Талаб даражада таржима килинган суз ёки бирикма тушунчаси ижтимоий-сиёсий холатни, муайян вазиятни тугри тушунишга ёрдам беради, ташаббус, мустакил фаолият, холатга ижодий ёндашишга имкон яратади.

Демак, хар бир сохага доир суз ва бирикмалар таърифининг аник ифодаланиши хамда тугри булиши ишнинг сифатли амалга ошиши, шунингдек, ахборот алмашинувининг осон кучишига хам ижобий таъриф курсатади.

Хукук кичик тилининг лексик таркиби шундай макротизимки, у гинезис, семантик белгилар, номинация усулларига ва микротизимнинг функционал ахамиятига кура узаги бир булмаган ифодаларни бирлаштиради. Худди шундай хукук кичик тилининг умумий лексик воситалари махсус матнлар шакллантиришни таъминловчи муайян функционал услубга мансуб бирликлар билан богликдир. Юридик тилга оид матнлар ахбороти махсус лексика воситалари томонидан ифода килинади ва бу лексика узаги бир булмаган лексик бирликлар йигиндисидан иборат булади.

Фан ва техника ривожланар экан, табиий, янги тушунча, сузлар пайдо булади. Бу жараёнда тилларнинг узаро таъсири ва аралашуви катта ахамиятга эга. Ана шу жихат хам миллий тил лугавий таркибининг бойишига сабаб булувчи омил хисобланади, янги-янги тил бирликлари (суз ва терминларнинг) ва шаклларнинг ривож топиши учун замин хозирлайди. Шу боис, узбек тили лексикасида хам уз катламдан ташкари бошка тиллардан узлашган сузлар катлами мавжуддир. Демак, неологизмлар, янги суз ва терминлар жамиятдаги эхтиёж боис пайдо булади.

Халк томонидан узлаштирилган суз ёки суз бирикмаси халкнинг умуммуомаладаги лексикасига айланиб боради. Лингвистика талабига кура, бирор бир тилга бошка тилдан суз ёки суз бирикмаси узлаштирилса, бунда уша суз ёки фикрнинг оригиналдаги маъноси диккат - эътиборда булмоги лозим. Мазмунга эътибор бермаслик суз мавкеига салбий таъсир килиши мумкин.

Шу боис тушунча, айникса, юридик тушунча тил кодалари асосида кенг ёритилмас экан, юридик тилнинг таракиёти хакида гап булиши мумкин эмас. Яратилаётган конунларимизни, энг аввало, оддий фукаро тушунсин, унинг мохиятини тулик англасин. Яъни конунларни барча бирдек етиб борсин. Хукукка оид хар кандай расмий фикр, тушунча, муносабат лексикада уз ифодасини топади. Расмий юридик фикрнинг мавжудлиги хам расмий юридик тилда намоён булади. Шундай экан, юриспруденция тармокларига оид хар кандай тушунча сифати, конунларнинг амалиётда тугри татбик этилиши бевосита тилнинг лугавий бирликларига богликдир. Ана шундай суз ва бирикмалар ёрдамида соха мутахассислари хар бир холатнинг хусусиятларидан келиб чикиб, реал мазмун белгиларини аниклаб олади.

Хар бир соха тили тараккиёти шубхасиз, адабий тил ривожига маълум маънода уз хиссасини кушади. Худди шундай юридик тил хам узининг тугри кулланиши, жамиятда конун устуворлигини таъминловчи асос булиб хизмат килиши билан адабий тил равнакига таъсир этади. Юридик тил узига хос лексикаси билан узбек тили лугат катламида алохида урин тутади.

Тугри, хозирги юридик тил, хусусан, юридик терминология борасида диккатга сазовор ишлар амалга оширилмокда. Цонун тили, конунчилик техникаси, юридик терминологияга багишланган катор илмий тадкикотлар олиб борилмокда. Шундай булсада, мазкур масалада хали уз ечимини топа олмаган катор муаммолар хам йук эмас. Айникса, юридик жумла ва матн тузиш, юридик лексика, терминни ишлатиш урни, хусусан, таржимачилик сохасида айрим камчиликлар кузга ташланиб колмокда. Халкаро хукук тили эса хали тулик урганилмаган.

Юридик матн таркиби хамма учун тушунарли, содда ва киска тузилиши лозим, акс холда фикр мазмуни ахоли онгига етиб бормайди. Бунда, албатта, лексиканинг урни бекиёс. Матнда ноурин кулланган суз ёки бирикма тушунча мазмун-мохиятини тугри талкин килишга тусик булади. Жумладан, айрим юридик матнларда умумхалкка тушунарсиз булган сажия, мувозий, хаби каби сузлар кулланилмокда. Бу хам юридик тилнинг ёзма нутк талабларига зид холат деб уйлаймиз.

Юридик матн тузишда ва ёзишда адабий тил воситаларининг умумхалкка тушунарли булган мукобил вариантлари танланиши шарт. Афсуски, ёзма нуткда лексикани уринли куллаш борасида хам катор муаммолар мавжуд. Тациц, масъул, афв, татбик, фидойи, суиистеъмол, фармойиш каби сузлар халигача юридик

хужжатларда таъцикк, маъсул, авф, тадбиц, фидоий, суйистемол, фармойиш тарзида ёзиб келинмокда.

Бунинг асосий сабаблари юридик матннимантиций-мазмуний ёритишда юридик тил бирликларининг услубий вазифасини пухта билмаслик, хатто дефис ва тиренинг функционал талабларини тушунмаслик, юридик ёзма нутцнинг лугавий ва терминологик меъёрларини ёзма нутцда тугри куллай олмаслик, бир фикрни иккинчи фикрга боглай олиш малакасининг сустлиги кабилардир. Натижада айрим юридик жумлалар гализ тузилмоцда, матнларда фикр ноаницлиги, норавонлиги, чалкашлигига йул куйилмоцда.

Х,ар цандай соха мутахассисининг саводхонлик даражаси унинг умуман тилни билиши билан эмас, балки адабий тилнинг огзаки ва айницса, ёзма шаклларидан тугри фойдалана олиши билан бахоланади.

Шу боис, хозирги куннинг мухим ва долзарб вазифаларидан бири - юридик тилнинг ёзув талабларини пухта узлаштирган, ёзма нутц амалиётида юридик лексиканинг функционал хусусиятлари, урни ва ахамиятини пухта тушунган, хар цандай хукукий вазиятларда юридик тил воситаларидан тугри фойдаланиш махорати, шунингдек фикрни ёзма баён этишда юридик тил лексик воситаларидан фойдаланиш укувига эга булган малакали етук кадрларлар тайёрлашдир.

Шундай экан, булажак юрист мутахассисларга ёзув цонуниятларини пухта ургатиш, юридик тил ёзув нормаларини эгаллаш, лексика танлаш талаблари, матнни имло, стилистик ва пунктуацион цоидалар асосида тузиш, лексик-семантик тахлил цила олиш, ёзма таржима услубларини эгаллаш, чет тилидан узбек тилига ва аксинча, узбек тилидан чет тилига эркин ёзма таржима цилиш куникма ва малакаларини такомиллаштириш юридик таълимнинг асосий вазифаларидан бири хисобланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Усмонов С. Юристнинг нутцмаданияти. Дарслик. - Т.: ТДЮИ нашриёти.

2010.

2. Gulyamova G.Y. Legal Thesaurus-Factor Ensuring Terms Monosemanticity // Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

3. Khashimova D. et al. The role of electronic literature in the formation of speech skills and abilities of learners and students in teaching Russian language with the Uzbek language of learning (on the example of electronic multimedia textbook in Russian language) //Journal of Language and Linguistic Studies. - 2021. - Т. 17. - №. 1.

4. RAMAZONOV N. Alisher Navoiyda tahrirni tahrir // Editing the Editing in 'AUShlrNawaTs Poetry], O'zbek tili va adabiyoti. - 2006. - №. 1. - С. 17-23.

5. Зиямухамедова Ш.Т. Структурный анализ информационно коммуникационных терминов в узбекском языке // International Journal of Innovative Technologies in Social Science. - 2019. - №. 4 (16).

6. Niyazova U.P., Talipova D. The Progressive Development of Uzbekistan on Influence of Pedagogical Staff // International Journal of Psychosocial Rehabilitation. -2020. - Т. 2. - PP. 328-332.

7. Чориев О. Сочетание права и литературы в понимании сущности криминала юридическими кадрами // Reviewoflawsciences. - 2020. - Т. 3. -№. Спецвыпуск.

8. Махмудов Н., Рафиев А., Йулдошев И., Нут; маданияти ва давлат тилида иш юритиш. - Т.: Чулпон. 2012.

9. Gulyamova PhD G. Features of formation of the concept of the national innovation system // The Light of Islam. - 2019. - Т. 2019. - №. 4. - С. 38.

10. Кучимов Ш. Юридик тил назарияси ва амалиёти. - Т.: ЖИДУ. 2013.

11. Nasiba N., Madinabonu A. The Role of Literary Texts in Teaching (On the Example of Modern Literature-Z. Prilepin) // International Journal of Psychosocial Rehabilitation. - 2020. - Т. 5. - PP. 4120-4126.

12. Холмирзаева С. Давлат тилида иш юритиш. УМК. 2016.

13. Гулямова Г. Масофавий таълим шароитида юридик терминлар гипонимияси ва синонимиясини урганиш // Юридик фанлар ахборотномаси. ТДЮУ. 2020. Б. 250-254.

14. Ramazanovna P.U. The formation and development of academic written by law students // Наука, образованиеикультура. - 2020. - №. 2 (46).

15. Матенов Р.Б. О синтаксической организации юридического текста // XV виноградовские чтения. - С. 66.

16. Фаттахова А.Р. Повествовательная стратегия а. ганиевой в призме читательской компетенции студенческой молодёжи // Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 2.

17. Po'lotjonovna N.B. Lyric Hero Spiritual World аnd Creative Worldwide // Psychology and Education Journal. - 2021. - Т. 58. - №. 1. - С. 2431-2435.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.