Научная статья на тему 'Разница между языком и словом'

Разница между языком и словом Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
50
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
эквивалентность в переводе / контекст в переводе / эмоциональная окраска в переводе / метафора в переводе / текстовая последовательность в переводе. / equivalence in translation / context in translation / emotional coloring in translation / metaphor in translation / textual consistency in translation.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дилфуза Хатамова, Мохигул Алтундаг

Хотя между языками существуют внутренние отношения, они отличаются друг от друга из-за особенностей культур, образа жизни и мировоззрения народов. Это отличает каждый язык от других языков как с точки зрения его структуры, так и с точки зрения собственной уникальной структуры. Из-за схожих факторов перевод между двумя языками – сложный процесс. В этой статье обсуждаются естественные различия языков и степень, в которой различия между языками влияют на качество перевода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The difference between language and word

Although there are internal relations between languages, they differ from each other due to the peculiarities of the cultures, lifestyles and worldviews of the nations. This makes each language different from other languages in terms of its structure, as well as having its own unique structure. Due to similar factors, interpreting between two languages is a complex process. This article discusses the naturally developed differences in languages and the extent to which differences between languages affect translation performance.

Текст научной работы на тему «Разница между языком и словом»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The difference between language and word

Dilfuza KHATAMOVA1, Mohigul ALTUNDAG2

National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

equivalence in translation, context in translation, emotional coloring in translation,

metaphor in translation, textual consistency in translation.

Although there are internal relations between languages, they differ from each other due to the peculiarities of the cultures, lifestyles and worldviews of the nations. This makes each language different from other languages in terms of its structure, as well as having its own unique structure. Due to similar factors, interpreting between two languages is a complex process. This article discusses the naturally developed differences in languages and the extent to which differences between languages affect translation performance.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Тил ва сузнинг фарци

Калит сузлар:

таржимада эквивалентлик, таржимада контекст, таржимада миссий буёкдорлик, таржимада метафора, таржимада матн изчиллиги.

АННОТАЦИЯ

Тиллар орасида ички муносабатлар булишига царамай, миллатларнинг маданияти, х,аёт тарзи ва дунёцарашидаги узига хосликлар туфайли улар бир-биридан фарцланиб туради. Бу эса х,ар бир тилнинг тузилишига кура бошца тиллардан ажралиб туришига, х,амда узига хос тузилишга эга булишига олиб келади. Шу каби омиллар сабабли икки тил орасида таржимонлик цилиш мураккаб жараён саналади. Ушбу мацолада тилларда табиий равишда ривожланган фарцлар х,амда тиллар орасидаги фарцларнинг таржима фаолиятига цай даражада таъсир курсатиши куриб чицилади.

1 Candidate of philological Sciences, National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek. Tashkent, Uzbekistan.

2 3-course base doctoral student, National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek, Tashkent, Uzbekistan.

Разница между языком и словом

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

эквивалентность в переводе, контекст в переводе, эмоциональная окраска в переводе, метафора в переводе, текстовая

последовательность в переводе.

Хотя между языками существуют внутренние отношения, они отличаются друг от друга из-за особенностей культур, образа жизни и мировоззрения народов. Это отличает каждый язык от других языков как с точки зрения его структуры, так и с точки зрения собственной уникальной структуры. Из-за схожих факторов перевод между двумя языками - сложный процесс. В этой статье обсуждаются естественные различия языков и степень, в которой различия между языками влияют на качество перевода.

Тиллар бир-бирига бутунлай бегона булмай, лисоний маъноларни бир тилдан бошцасига кучириш, яъни семиотик жихатдан улар орасида узаро ички муносабатлар мавжудлиги туфайли таржима фаолиятини олиб бориш мумкиндир. "Тиллар орасида мавжуд деб хисобланувчи ички муносабатлар улар орасидаги узига хос яцинликни келтириб чицаради. Бунга кура, тиллар бир-бирига бегона эмас; аксинча, барча тарихий алоцалардан ташцари, мазмунан ораларида "цариндошлик" мавжуд ва бу исбот талаб цилмайдиган аксиомадир." (Бенжамин 1923, таржима, 1979 йил, сентябрь: 52)

Шу билан бирга хар бир тил узига хос механизмга эга мустацил тизим эканлиги боис таржима иши осон эмас ва у бир томонлама фаолият хисобланмайди. Тиллар уртасида турли даражадаги фарцларнинг булиши табиий: бир томондан тиллар - фонетик (товушларга хос), синтактик (шаклий), лексик ва семантик жихатдан мустацил булса, бошца томондан яъни прагматик жихатдан хам фарцланади. Биринчи гурухда санаб утилган жихатлар грамматик жихатдан "тил" (умумий), яъни тизим билан боглиц булса, иккинчи фарцлилик бевосита "суз" (хусусий) яъни, тилнинг хусусий ва прагматик куриниши билан боглицдир.

Муайян бир тилни тулиц тушуниш учун юцорида саналган жихатларнинг барчасини урганиш ва узлаштириш лозим булади. Х,аттоки, огзаки ёки ёзма нуцтда уз она тилидан цийинчиликсиз ва тушунарли тарзда фойдалана оладиган киши хам, тил ва суз борасида уша тилда англаб етиши, тузатиши, шулар туфайли урганиши керак булган нуцталарга тез-тез дуч келадиган булса, бегона тилда бу нарса бир неча баробар купроц мехнатни талаб цилади. Чунки бир тилнинг тизимини билиб олиш билан уша тилнинг лексик ва прагматик хусусиятларини билиш бошца-бошца нарса саналади. Соссюрнинг фикрига кура тизим, айни вацт ичида йигилган цисмлардан таркиб топган бир бутун, яъни тартибга солинган низом булиб, грамматикани ташкил этади. Грамматик тадцицотлар ичида ривож топган прагматика эса "нутцни узи хосил булган контекст ичида тадциц цилувчи ва шу хусусияти билан грамматикадаги асосий янгиланишни ташкил этувчи соха" (Рифат 1998: 105) саналади ва у тизимдан бошлаб турли жамият ва шахсларда фарцланувчи, хаётда, шахсий муносабатлар ва нутцларда намоён булувчи ифодаларни тадциц этади. Шу туфайли муайян бир тилнинг механизмини тулиц урганиш ва ургатиш мумкин булса-да, шу тилда пайдо булган ва динамик куринишга эга булган прагматик сохани, сузлар цамровини тулалигича урганиш

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош Брейа! ¡ББие - 5 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

ёки ургатиш жуда мураккаб масаладир. Чунки бу соха айни тил тизимидан фойдаланувчи турли катта-кичик жамиятларда, турли шахслар томонидан хамда турли даврларда кулланилади.

Шундай килиб, тиллар орасида мавжуд булган шаклий фарклар билан бирга, кенгрок ва узгарувчан майдон хосил килган мазмуний айричаликлар бир тилдан бошкасига угириш хакида суз борганида алохида диккат ва эътиборни талаб килади. Чунки шаклий хусусиятлардаги тургун коидалар прагматик сохада уз урнини - контекст аниклангандан кейин - мухокама килиш, изохлай олиш ва яратувчанлик кобилиятларига бушатиб беради. "Таржима прагматикаси"да икки тил хакида суз борар екан, бирдан ортик фаолият назарда тутилади. Аввало аслий матн тилида тушуниш мумкин булган мазмун чикарилади (тилнинг уз доирасидаги таржима) ва таржима тилида тушунарли эквивалентларни излаш жараёнида таржима килинаётган тил доирасидаги сузларга мурожаат килинади ва шу жараёнларнинг якунида таржима вужудга келади.

Айникса, фаркли тил оилаларига мансуб тиллар доирасидаги таржимада "ухшашликлар"нинг учраши омадли тасодифдан бошка нарса эмас, бундай холатларда эквивалентларни куллаш мумкин ва хар сафар уларни янгидан ишлаб чикиш керак булади. "Тил ва сузнинг фарки" деб ном беришимиз мумкин булган ушбу мавзуга фаркли тил гурухларига мансуб икки тил, яъни узбек ва турк тиллари мисолида ойдинлик киритишга харакат киламиз.

Таржимада контекст ва хиссий буёкдорлик.

Контекст тушунчаси "(...) тилнинг ташки тузилиши билан шугулланади ва сузларнинг синтактик тахлилидан ташкари матнлараро контекст ва тилнинг ташкарисидаги холатни инобатга олган холда тадкик етади" (К1ран 2001: 175).

Контекстнинг аникланиши сузларнинг кандай холатларда, кайси макон ва замонда, кайси сузлар ёки (екстралингвистик) холатларнинг урнида кулланилишини очиклайди. Контекст ифодаларини урганиб чикмай туриб тугри маъно ва мазмунни топиб булмайди, чунки битта суз фаркли контекстларда турли маъно ва хиссий буёкдорлик касб етиши мумкин.

Таржимада метафора ва матн изчиллиги

Метафорик ифодалар таржимада алохида бир мавзу булиб, асосий ва тугридан-тугри маънолар билан алокадор, баъзан еса улардан мустакил хосил булган метафорик маънолар маданий асосларга ега саналади; улар тил ва дунёкараш орасидаги алокани очиклаб берувчи ифодалардир.

Таржимада киска ифодалар ва шархлар

Нутк жараёнида туликсиз ифодаларга тез-тез мурожаат килинади. Бир тил доирасида хам куп холларда чала ёки нотугри маънони келтириб чикарадиган бу холатга, табиийки, таржимада купрок эътибор каратиш лозим булади.

Хулоса урнида айтиш мумкинки, аслий матн тилидаги киска ифода шаклга зарар бермайдиган тарзда, аммо таржима тилида маънони тулик билдирмай колгандагина ва факат кераклича хажмда шархланиши керак.

Иборалар ва колиплашган бирикмалар

Хар бир тилнинг лугат бойлигида ишлатилишига кура маъноси узгармайдиган иборалар ва колиплашган бирикмалар мавжуд. Ибора "муайян бир тушунчани, муайян туйгу ёки холатни ифодалаш учун бирдан ортик сузларни бирга куллаш, айрим холларда еса бир сузни кучма маънода куллаш оркали хосил

буладиган ифода" (Аксан 1982: 37), колиплашган бирикма еса "жамият аъзолари уртасидаги муносабатлар жараёнида ишлатилиши одатий тусга кириб долган сузлар мажмуи"дир (Аксан 1996: 34). Х,ар бир тил ва маданият, куплаб таъсирчан ва рамзий карама-каршиликларга, ухшатиш ва изохларга мурожаат килади. Шу жихатдан каралганда хар бир тилнинг узига хослиги ва ранг-баранг ифода тарзлари борлиги х,еч кимга сир емас. Бутунлай тугридан-тугри маъно устига ;урилган, манти;;а асосланган ва ;уру; жонли муло;от тилининг мавжуд булиши имконсиз. Таржима ха;ида гап борганда маънолар таржимаси асосий планда туради ва афсуски, куп холларда бир тилга хос булган хусусиятларни бош;а бир тилга уз холатича угиришнинг имкони булмайди. Аммо тугридан-тугри маъно билан бирга хазил, киноя, мажозий тасвирлаш вб.га асосланган ибора ва колиплашган бирикмалар таржимасида бу хусусиятлар таржима тилининг лугат бойлигидан ;идирилиши лозим. Шу уринда ибора ва ;олиплашган бирикмаларга контекстнинг таъсири жуда кам булишини эслатиб утиш жоиз. Цолиплашган бирикмалар кулланганда ухшаш маъно ва мазмунни билдириб, уларни таржима ;илиш осондек куринса-да, бунда ди;;ат каратилиши керак булган бир хусус мавжуд.

ХУЛОСА

Ушбу ма;олада икки тил орасида маданият, дунё;араш ва хаёт тарзи, дунёни англаш ва тасвирлаш, маъно бериш сингари жуда куп омилларга богли; холда тилларда табиий равишда юзага чи;адиган фарклар ха;ида фикр юритиб, улардан бир нечтасини мисоллар билан изохлашга харакат килинди. Тиллар уртасида мавжуд булган турли фаркларнинг таржима фаолиятига, таржимада кабул килиниши мумкин булган мукобилларга канчалик таъсир килишини мухокама килиб, таржиманинг турли боскичларда, турли вазиятларда кандай ёндашувларни талаб килиши аникланди.

- Биринчи маъно ва метафорик маъно орасидаги фаркни куздан кочирмаслик;

- Туликсиз ифодаларнинг таржима тилига айни шаклда угирилиши холатида таржима тили укувчиси учун маънонинг ёпик, тушунарсиз холатга келиб колмаслигини таъминлаш;

- Керакли вазиятларда шархларга мурожаат килиш;

- Бир ифоданинг аслий матн тилида берадиган таъсирини угира олиш;

- Тил сатхларига имкон кадар содик колиш;

- Х,иссий буёкдорликни узгаришсиз угириш.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Райбулла Саломов "Таржима назариясига кириш". Тошкент: Укитувчи (1978).

2. Аксан Доган "Türkfenin sözvarHgi"Aнкара: Янгин йай (1996).

3. Аксан Доган "Her yönüyle dil" 3-жилд. Анкара: Турк дил куруму (1982).

4. Бенжамин Волтер "£evirmenin görevi" Мадагият вазирлиги 1979. - Б. 49-60.

5. Киран Зейнел "Dilbimine giri^" Анкара: сечкин яй (2001).

6. Рифат Мехмет "XX Yüzyilda dilbilim ve göstergebilim kuramlari" 1-жилд. Истанбул: ЙКЙ (1998).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.