Научная статья на тему 'БАДИЙ АДАБИЁТДА ЭЛЛИПСИСНИ ТАРЖИМАДА ҚАЙТА ЯРАТИШ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР'

БАДИЙ АДАБИЁТДА ЭЛЛИПСИСНИ ТАРЖИМАДА ҚАЙТА ЯРАТИШ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
83
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Эллипсис / услубий шакл / таржима маданияти / нутқ фигуралари / адабий нормалар / лексик-фрезелогик бирлик. / Ellipsis / stylistic form / translation culture / speech figures / literary norms / lexical-phraseological unity.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Насретдинова Мухлиса Низометдиновна

Нутқ маданияти инсоннинг маданий савиясини кўтаришда, илмий ва бадиий тафаккурни такомиллаштиришда муҳим ўрин эгаллагани ҳолда, фикрнинг адабий тил нормаларига мувофиқ тарзда тўғри, силлиқ, таъсирли баён этилишини, тилнинг тасвирий ва образли воситаларидан унумли ва ўринли фойдалана билишни, нутқнинг ихчам ва содда-барча учун тушунарли ва завқбахш бўлишини тақозо этади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON SOME ISSUES OF RECONSTRUCTION OF ELLIPSES IN TRANSLATION IN Fiction

Speech culture plays an important role in raising the cultural level of a person, improving scientific and artistic thinking, accurate, smooth, effective expression of ideas in accordance with the norms of literary language, effective and appropriate use of figurative and figurative means of language, concise and simple understandable to all and requires it to be enjoyable. Here are a few examples of ellipses in the literature. In the language of fiction, there are many tools that authors use to give imagery and expressiveness to a text.

Текст научной работы на тему «БАДИЙ АДАБИЁТДА ЭЛЛИПСИСНИ ТАРЖИМАДА ҚАЙТА ЯРАТИШ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР»

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences О ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

БАДИЙ АДАБИЁТДА ЭЛЛИПСИСНИ ТАРЖИМАДА ЦАЙТА ЯРАТИШ

АЙРИМ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР

Насретдинова Мухлиса Низометдиновна Тошкент Давлат Шарцшунослик Университети

Аннотатция: Нутц маданияти инсоннинг маданий савиясини кутаришда, илмий ва бадиий тафаккурни такомиллаштиришда мууим урин эгаллагани уолда, фикрнинг адабий тил нормаларига мувофиц тарзда тугри, силлиц, таъсирли баён этилишини, тилнинг тасвирий ва образли воситаларидан унумли ва уринли фойдалана билишни, нутцнинг ихчам ва содда-барча учун тушунарли ва завцбахш булишини тацозо этади.

Калит сузлар: Эллипсис, услубий шакл, таржима маданияти, нутц фигуралари, адабий нормалар, лексик-фрезелогик бирлик.

Annotation:Speech culture plays an important role in raising the cultural level of a person, improving scientific and artistic thinking, accurate, smooth, effective expression of ideas in accordance with the norms of literary language, effective and appropriate use of figurative and figurative means of language, concise and simple -understandable to all and requires it to be enjoyable. Here are a few examples of ellipses in the literature. In the language of fiction, there are many tools that authors use to give imagery and expressiveness to a text.

Keywords: Ellipsis, stylistic form, translation culture, speech figures, literary norms, lexical-phraseological unity.

КИРИШ

Эллипсис - бу аввалги контекстдан осонгина тикланиши мумкин булган

сузни атайлаб ;олдириш. Келинг, адабиётда эллипсис нима еканлигини, у нима

учун ишлатилишини билиб олайлик. Бу ерда адабиётдаги еллипснинг бир нечта

намуналари келтирилган. Бадиий адабиёт тилида муаллифлар матнга

образлилик ва експресивлик бериш учун фойдаланадиган куплаб воситалар

мавжуд. Ёзувчилар бадиий воситаларнинг катта арсеналига ега булиб, улар

"троплар" ва "нут; фигуралари" атамалари билан номланади. Нут;

фигураларидан бири бу эллипсисдир. Ушбу суз юнон тилидан келиб чик;ан ва

сузма-суз "етишмаслик", "етиб бормаслик" деган маънони англатади. Нут;

маданияти маълум фикр ёки тушунчани ифодалаш учун тилда мавжуд булган

икки ва ундан орти; воситалар орасидан мувофи;ини, эстетик жозибадорини

нут; жараёнида у;ув билан танлаб, саралаб ишлатиш принципларини кузда

610

Scientific Journal Impact Factor

TyrraHu xonga, «KafiTa umnaHum», «capanam» oKuôaTuga agaôufi ran HopManapu cu^araga KapanaguraH xpnaraapHu y3 HopMacu geô TaH onagu.

HyTK MagaHHaTHHH MKopu gapa^ara KyTapum, ^aMuAT TapaKKuëra Tanaôu ynapoK, ônpnHKnapHHHr ^oHeraK CTpyKTypacuHu, rpaMMaraK HopManapuHu, neKCHK-ceMaHTHK, cranucraK xycycuATnapuHu, Acanum, y3rapum, Kymunum-ôupuKum KOHyHH^TnapHHH aKC этrapyвнн agaôufi HopManapuHu aHuKgam HmnapHHH AHaga nyKypnamrapumHu Tanaô этagн. ^KcaK HyTK MagaHuATura THHHHHr ôapna umkohuat Ba ôofinHKnapHHH nyxTa Ba MyKaMMan эгaппam acocuga эpнmнпagн.

HyTK cunnuKguru Ba TatcupHaHnurura uHranum ôapna xanKgap ynyH OTa Mepoc ôynuô, KagHMru gaBp ogaMnapu x,aM HyTK ^apaëHuga cy3cu3 MatnyM KOHyH -Kouganapra aMan Ku^raHnap. TunnapHHHr ^O3upru TapaKKuëra gapa^acura KyTapunumnapH KaguMru Kumunap HyTKgapuHuHr acra-ceKuH, aBnoggaH-aBnogra yTum ^apaëHuga y3rapuô, maKrnaHuô Ba puBO^naHuô KenraHnuru Hara^acugup.

EnnuncHC HHMa eKaHnuruHH TymyHum ynyH guanor OHHacuHH Kypuô HHKHHr:

EHgu Kafiepra KeTAncu3?

MeH yfira KeTAnMaH

HKKHHHH HycxaHHHr TapKuôu aHHK TynuK eMac. YHga "ôopaMaH" ëKu "ôopaMaH" ^etnnapu fiyK:

MeH yfira KeTAnMaH

MeH yfira KeTaMaH !

Ymôy ran ennuncucHHHr cy3 ôynuô, yHga cy3 aTafinaô KongupunraH HyTK ^urypacu cu^araga HaMOëH ôynagu. Y aBBanru KOHTeKCTgaH ocoHruHa raKnaHagu. CnuKepnap ymôy cy3HHHr MatHOCHHu ^yga axmu TymyHagunap.

AgaôuëTga ennuncuc ycnyôufi maKn. Cthhhcthk paKaMnap - ôy oôpa3nu Ba u^oganu, HyTKHH KynafirapyBHu BOCHTa Ba3H^acuHH ôa^apaguraH OF3aKH ôypunumnap..HyTK MagaHuATura oug npoôneManapHu TeKmupum ôyfiuna pyc onuMnapugaH B.B.BuHorpagoB, E.^.nonuBaHoB, E.AnapuH, C.H.O^eroB, B.r.KocToMapoB Ba afiHuKCA r.O.BuHoKypnapHuHr xroMaraapu HuxpATga Karra. r.O.BuHoKyp y3uHuHr «KyntTypa A3tiKa» homhu KuToôuga HyTK MagaHuATura oug

Â^ABHËT^AP TAX^HÏÏH BA METO^O^OrHH

Scientific Journal Impact Factor

бир канча проблемаларни тахлил килади. Уз тахлилини хакли равишда «...маданиятимизнинг умумий тараккиёти лингвистик маданиятсиз мумкин эмас» каби сузлар билан бошлаган олим, жумладан китобда тил маданияти тушунчасининг асл мохияти, маданий жамият билан нутк маданияти уртасидаги узаро богликдик, тил маданияти тил сиёсатининг ажралмас кисми эканлиги каби катор масалаларни асослаб беради.

Миллий тиллар маданиятини яхшилаш, ривожлантириш борасида курсатилган жонбозлик бадиий таржима тили сохасида хам курсатилиши лозим. Оргинал асар тили кай даражада юкори булса, таржима тили хам шунчалик бежирим. Оргинал тили маданияти даражасида булиши керак. Автор ва унинг персонажлари нутк савияларининг таржимада айнан акс эттирилишигина китобхонда асар тили хакида тугри тасаввур хосил килади ва унинг гоявий-бадиий киймати тугрисида чикарадиган хукмини тулдиради.

Оргинал асар тилига куйиладиган талабларнинг хаммаси таржима тилига хам куйилади. Чунки бадиий таржима айникса тил бобида ижодий характер касб этади, зеро оргинал асар мазмун ва функция бирлиги таржима тили конун-коидалари, лексик-фрезеологик воситалари ёрдамида кайта яратилади. Профессор С.Иброхимовниг «Афсуски, хозирги ёзма ва огзаки адабий тилимиздан фойдаланишда тилнинг карийб хамма сохаларида адабий тил нормаларидан белгили даражада четга чикиш: грамматик, лексик, стилистик, имло ва орфоэпик коидаларга эътиборсизлик давом этмокда. Булар нутк маданиятимизга ва унинг маданиятини яхшилаш, ривожлантириш учун кураш умумдавлат, умумхалк ахамиятига эга булган маданий вазифадир» деган сузлари бадиий таржима тилига хам алокадордир. Таржима тили маданияти савиясининг юкори булиши мавжуд грамматик коидалардан, лексик-стилистик воситалардан тугри ва уринли фойдаланишни такозо этади. Жумладан, узбек адабий тили давримизнинг суз бойлиги, грамматик курилиши ва стилистик лаёкати анча мукаммаллашган тилларидан булиб, хар кандай мураккаб фикрларни хам тула ва равон ифода этишга кодир. У утмишда Навоий, Мукимий, Фуркат каби унлаб забардаст санъаткорларга ажойиб асарлар яратиш учун бой лугат хазинасини очиб берган, бизнинг давримизга келиб янада тараккий топган булса-да, купгина ёзувчи ва таржимонлар уз фаолиятларида «Сузлардан фикр максадига кура тугри фойдалана олмаслик ёки нуткни нозарур, ортикча сузлар билан тулдириб юбориш» грамматик, баъзан фонетик-орфоэпик коидалардан чекиниш каби нутк маданияти нормалари хазм кила олмайдиган холатларга йул куймокдалар.

Scientific Journal Impact Factor

Таржима тилининг софлиги, унинг юкори маданияти учун кураш адекват таржималар яратиш бобидаги жонбозлик билан мантилий боглик булиб, барча лексик ва фрезеологик бирликлар хамда стилистик воситаларнинг оргиналдаги даражада табиий жаранглаши, биринчи навбатда, уларнинг уз маъно ва функциялари хамда узларига хос шаклларида ишлатилишини такозо килади.

Бадиий ижод таркибида лексик-фрезелогик бирликлар асар гоясини коммуникатив хдмда фикр максадига мувофик уринли ва саъаткорона фойдалана билишгина автор назарда тутган маъно ва стилистик функциянинг нут; маданияти доирасида талкин этилишини таъминлайди. Бирликларнинг коммуникатив ва стилистик лаёкатини хисобга олмасдан, уларни оргиналдаги бирликлар таъсирига берилиб, гайри табиий шароитларда куллаш, аксарият, таржима тили маданияти хам кила олмайдиган бирикмаларнинг хосил булиб колишига, баъзан эса маъно ва функциянинг мутлако узгача талкинга олиб келиши мумкин.

Таржима жараёнида икки тил бирликларининг лугавий эквивалентлигига ёпишиб олмасдан, уларнинг камровларидаги тафовутни хисобга олган холда, асосан функционал уйгунликлари хакида уйлаш мухим ахамиятга эга.

2. Бирликларнинг хижжалаб угирилиши натижасида хосил булган бирикмалар таржима тилида табиий жарангламаса, зарурий мазмун ва эффект хам касб эта олмайди

3. Таржимага она тили лугат таркибига алокаси булмаган узга тиллар бирликларини аралаштириш автор баёни хамда персонажлар нутки софлигига путур етказгани холда, китобхонларнинг назарда тутилган маъно ва функцияни тугри кабул килишларига хам халал беради.

4. Одатда бирликларнинг янги маъно ва функциялари у ёки бу шахснинг хохиш ва харакати билан эмас, балки хаёт эхтиёжи сифатида тил коллективи тажрибаси асосида пайдо булади. Баъзи таржимонларнинг бирликларга янги, уларга хос булмаган маъно ва функциялар юклашга харакат килишлари эса аксарият холларда муваффакиятсиз чикади, назарда тутилган мазмун таржимада уз аксини топмай колади.

Таржима тили сузларнинг узаро бирикув традицияларига риоя килмаслик хам таржима тили маданиятининг бузилишига, бинобарин, ифоданинг адекват жарангламаслигина сабаб булади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Scientific Journal Impact Factor

Бирликлар инглиз ва рус тилларида жамлаш, умумлаштириш, тудалик, таъкид, интенсивлик каби катор оттенкаларни ифода этиб, белги ва харакат маъноларини кучайтириб, баъзан эса образли-эмоционал функцияни утаб келганларида катор холларда узбек тилига жуфт сузлар ёрдамида таржима килинади.

Улар кандай компонентлар уйгунлиги жуфт сузларни ташкил этавермайди. Сузларнинг тил традициясига асосланган тасодифий жуфтлашиши таржима тили маданияти учун бадхазм булгани холда, жуфт сузлар ифода этиши мумкин булган маъно ва функцияларни хам акс эттира олмайди. Жуфт сузлар компонентлари маъно эътибори билан асосан бир-бириларига якин, узаро алокадор тушунчаларни ифодаловчи сузлардан топадики, бу эса жуфт сузлар табиатини белгиловчи асосий хусусиятдир.

Таржима жараёнида такрорий сузларни тугри танлаш, тасодифий такрорларга йул куймаган холда, тилда тургун характер касб этганларидангина фойдаланиш таржиманинг маъно ва функция жихатларидан пухталигини таъминлаши билан бирга оханг табиийлигини хам юзага келтиради.

Синонимик бирликларнинг ранг-баранг контекстларида ихтисослашган холда кулланилиш хусусиятларини хисобга олишнинг хам таржима тили равонлигини таъминлашда ахамияти катта.

Умумхалк адабий тили имкониятларидан тугри фойдаланмасдан, хар хил анормал шаклларга, хусусан шева элементларига мурожаат килиш, автор назарда тутган фикрнинг кенг жамоатчиликка тушунарли булмай колишга олиб келиши мумкин. Еллипсис - бу контекстдан келиб чикадиган сузлар ёки далилларни чикариб ташлашни уз ичига олган стилистик фигурадир, Еллипсис - бу иборани атайлаб кискартириш. Муаллиф укувчини атайин утказиб юборган суз ёки иборани тахмин килишга мажбур килади. Ёзувчи укувчини ижодий жараёнга жалб килади, бу эса хамдардлик ва иштирок етиш самарасини яратади. Ушбу ракам ёрдамида насрда ёки шеъриятда жонли нутк интонацияси, экспресивлиги ва образлилиги етказилади. Ушбу услубий фигура журналистикада, нотиклик санъати ва сахна нуткида кенг кулланилади ва огзаки нуткдаги тегишли ходисаларга таянади. Таржима тили этика жихатдан хам соглом булиши зарурки, бу хусусиятнинг бузилиши сузсиз матн тили маданий савиясининг пасайишига сабаб булади.

ХУЛОСА

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences О ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

АДАБИЁТЛАР РУЙХДТИ (REFERENCES)

1. Атажонов Н. Переводу узбекской классической литературу на иносранные языки. Т., 1993.

2. С.И.Иброхимов. Узбек тилининг нущ маданиятига оид масалалар. «Нущ маданиятига оид масалалар» туплами. УзССР «Фан» нашриёти, Т., 1973, 97-бет.

3. Ж.Хамдамов. Тилимизнинг юксак маданияти учун, «Нущ маданиятига оид масалалар» туплами. УзССР «Фан» нашриёти, Т., 1973, 57-бет.

4. Pishi-stihi.ru » Справочник для учащихся и начинающих авторов » Поэтические приёмы

6. Эллипсис - Tape Mark http://tapemark.narod.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.