Научная статья на тему 'ДУНЁ ТИЛЛАРИНИНГ МОРФОЛОГИК (ТИПОЛОГИК) ТАСНИФИ'

ДУНЁ ТИЛЛАРИНИНГ МОРФОЛОГИК (ТИПОЛОГИК) ТАСНИФИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
818
110
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
морфология / тасниф / флексия / грамматик шакл / феъл / тасниф / хусусият / полисинтетик тиллар / аналитик тиллар. / morphology / classification / inflection / grammatical form / verb / classification / feature / polysynthetic languages / analytic languages.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурсултон Шайхисламов

Тилларнинг морфологик таснифи эса типологик ва грамматик хусусиятларга асосланади. У ўзгармас луғавий бирликларга эга бўлган тиллар ҳамда ўзаро бирикиб, ўзгаришларга учровчи луғавий бирликлари бўлган тилларни қиёслаш асосида пайдо бўлган. Тилларни аморф тиллар, агглютинатив тиллар, флектив тиллар ва полисинтетик тилларга ажратиш ҳам шу таснифга асосланади. Мазкур турларнинг бирортаси соф ҳолда учрамайди: дунёдаги барча тилларнинг хусусиятлари биридан иккинчисига ўтувчан характерга эга.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL (TIPOLOGICAL) CLASSIFICATION OF WORLD LANGUAGES

The morphological classification of languages is based on typological and grammatical features. It is based on the comparison of languages with invariant lexical units as well as languages with lexical units that are interconnected and subject to change. The division of languages into amorphous languages, agglutinative languages, inflected languages, and polysynthetic languages is also based on this classification. None of these species is pure: the characteristics of all the languages in the world are transient.

Текст научной работы на тему «ДУНЁ ТИЛЛАРИНИНГ МОРФОЛОГИК (ТИПОЛОГИК) ТАСНИФИ»

ДУНЁ ТИЛЛАРИНИНГ МОРФОЛОГИК (ТИПОЛОГИК) ТАСНИФИ

Нурсултон Шайхисламов

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти n.shayxislamov@cspi.uz

АННОТАТЦИЯ

Тилларнинг морфологик таснифи эса типологик ва грамматик хусусиятларга асосланади. У узгармас лугавий бирликларга эга булган тиллар хамда узаро бирикиб, узгаришларга учровчи лугавий бирликлари булган тилларни киёслаш асосида пайдо булган. Тилларни аморф тиллар, агглютинатив тиллар, флектив тиллар ва полисинтетик тилларга ажратиш хам шу таснифга асосланади. Мазкур турларнинг бирортаси соф холда учрамайди: дунёдаги барча тилларнинг хусусиятлари биридан иккинчисига утувчан характерга эга.

Калит сузлар: морфология, тасниф, флексия, грамматик шакл, феъл, тасниф, хусусият, полисинтетик тиллар, аналитик тиллар.

MORPHOLOGICAL (TIPOLOGICAL) CLASSIFICATION OF WORLD

LANGUAGES

Nursulton Shaykhislamov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region n. shayxislamov@cspi.uz

ABSTRACT

The morphological classification of languages is based on typological and grammatical features. It is based on the comparison of languages with invariant lexical units as well as languages with lexical units that are interconnected and subject to change. The division of languages into amorphous languages, agglutinative languages, inflected languages, and polysynthetic languages is also based on this classification. None of these species is pure: the characteristics of all the languages in the world are transient.

Keywords: morphology, classification, inflection, grammatical form, verb, classification, feature, polysynthetic languages, analytic languages.

Тилларнинг морфологик (типологик) таснифи - тилларни грамматик шакл хосил килиш усулларида фар; килишига кура гурухларга ажратиш; тилларни типологик таснифлашнинг бир тури. Бу таснифга кура тилларнинг куйидаги

турлари ажратилади: аморф (узак) тиллар, агглютинатив тиллар, флектив тиллар, полисинтетик тиллар.

Флектив тиллар аффиксларнинг узак билан бирикиб, унга сингиб кетиши билан тавсифланади. Бундай тилларда грамматик маънолар флексия йули билан ифодаланади: масалан, араб тилида китоб (бирлик) - кутуб (куплик) ёки рус тилида друг (бирлик) - друзья (куплик), уларга Х,инд-Европа ва сом тиллари оилалари киради. Флектив тиллар синтетик ва аналитик тилларга хам ажратилади. Синтетик тилларда грамматик маънолар (гапда сузларнинг узаро муносабати) шакл ясовчи аффикслар воситасида ифодаланади (масалан, рус, немис тиллари). Аналитик тилларда эса грамматик маънолар суз шакллари (шакл ясовчи кушимчалар) воситасида эмас, балки ёрдамчи сузлар, суз тартиби, оханг ёрдамида ифодаланади (масалан, инглиз, француз, испан тиллари).

Флектив тиллар - грамматик, баъзан лексик маънолар флексия йули билан ифодаланадиган тиллар; лингвистик типология, тилларнинг морфологик таснифидаги асосий тушунчалардан бири. Флектив тиллар тушунчаси 1809 йили немис олими Ф.Шлегель томонидан фанга киритилган. У сом тиллари, грузин тили ва баъзи Хднд-Европа тилларини флектив тиллар каторига киритади. Флектив тиллар иккита, одатда, узаро келишувчи ички ва ташки флексияли гурухларга булинади.

Ички флексияда морфема таркибидаги унлиларнинг шартланмаган урин алмашинуви грамматик маънога эга булади: немис тилида geht - бормокда, ging -борди, der Gang -- бориш; араб тилида qatala -- (у) улдирди, qutila -- улдирилган, qattol -- улдирувчи ва ш.к. Ички флексия механизми, айникса, феъл морфологиясида, сом тилларининг феъл туркумида яккол намоён булади. Флексия тилда аксар холларда маъно ифодалашнинг бошка воситалари билан бириккан холда булади.

Синтетик тиллар (юнонча synthetikos -- кушилувчи, бирикувчи) -тилларнинг бир канча морфемалар (лексик, суз ясовчи ва суз узгартирувчи), бинобарин, лексик ва грамматик маънолар бирлашадиган, кушиладиган тиллар. Уларда синтетизмни - ичидаги грамматикани ифодаловчи усулларга ички флексия, аффиксация, суз такрори, суз кушиш ва ургуни киритиш мумкин. Масалан, узбек тилидаги "ишчиларга" суз шакли синтетик холатда булиб, унда хам лексик (иш ва -чи), хам грамматик (-лар ва -га) маънолар ифодаланган. Синтетик тиллар синтетизмнинг бор-йуклиги жихатидан аналитик тилларга, ортик-камлиги жихатидан полисинтетик тилларга карши куйилади. Лекин синтетик тиллар билан аналитик тиллар орасига катъий чегара куйиб булмайди, чунки синтетик тиллар маълум даражада аналитик усул воситаларидан, аналитик тиллар эса синтетик усул воситаларидан фойдаланади. Синтетик тиллар флектив ва агглютинатив тилларни уз ичига олади. ^адимги ёзувли Х,инд-Европа

SCIENTIFIC PROGRESS

VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021 ISSN: 2181-1601

тилларидан санскрит, кадимги Юнон, лотин, кадимги славян тиллари, хозирги рус, литва, немис тиллари соф, намунали синтетик тил хисобланади; туркий, мугул, сом, фин-угор тиллари хам куплаб синтетик шаклларга эга булса-да, уларда бир катор аналитизм белгилари хам учрайди.

Аналитик тиллар - тиллар тури. Грамматик маънолар (сузлар муносабати) шакл ясовчи аффикслар ёрдамида эмас, балки ёрдамчи сузлар, суз тартиби ва интонация воситасида ифодаланади. Инглиз, француз, испан, янги форс тиллари аналитик тиллар хисобланади. Шунингдек, Х,инд-Европа оиласидаги бошка тилларда хам уларнинг аломатлари мавжуд.

Полисинтетик тиллар - синтетик тилларнинг тури. Асосий нут; бирлиги суз-гапдир. Бундай тилларда барча грамматик маънолар, одатда, морфемалари давомли кетма-кет жойлашган суз таркибида берилади. Полисинтетик тиллар, асосан, эргатив курилишга (гапда иш - харакат бажарувчиси хамда объектининг алохида махсус келишикда булишидан иборат синтактик тузилма) эга булган чукча-камчатка, эскимос-алеут, абхаз-адигей тиллари, шунингдек, Шимолий ва Марказий Америкадаги куплаб индейс тилларидир. Аффиксларнинг энг куп микдордаги тизмаси (шахс, сон, замон, майл, харакат усули ва бошкаларни ифодаловчи кушимчалар) феъл суз шаклида учрайди. Феъл суз шакли полисинтетик тилларда, одатда, тулик гап мазмунини англатади. Масалан, чукча тилида "мыт - вины - эквет - ыркын" феъл суз шакли "биз турларни куриклаяпмиз" деган маънони билдиради.

Тасниф этилган тиллар орасига катъий чегара куйиб булмайди, чунки бир тилда учрайдиган айрим тил ходисалари бошкаларида хам учраб колиши мумкин. Масалан, Океания тилларини хам аморф тиллар, хам агглютинатив тиллар сифатида тавсифлаш мумкин.

Тилларнинг морфологик (типологик) таснифи дунё тилларини муайян морфологик хусусиятларига кура гурухлаш, уларнинг умумий чизмасини яратиш жихатларидан мухим, шу боис у хозир хам уз эътиборини йукотмаган. Тиллар таснифининг учинчи хили - ареал ёки географик тасниф хам мавжуд. Бу тасниф мазкур икки таснифга (генеалогик ва типологик) нисбатан кушимча, ёрдамчи мавкеда булиб, тилларнинг ёки бир тил доирасидаги лахжа ва шеваларнинг географик жойлашувидан келиб чикади.

Харита хам, атлас хам лингвистик географиянинг ифода воситаси булиб, унинг асосий максади тилнинг тараккиёт конуниятлари ва йулларини, аник бир лахжанинг пайдо булиши ва мавжудлигининг сабабларини, шунингдек, шева хусусиятларининг адабий тилга булган муносабати ва узаро муносабати масалаларини тушунтириб беришдир. Лингвистик география 19 асрнинг урталарида пайдо булди. Узбекистонда эса лингвогеографик усулда шеваларни урганиш 1940-йилларда бошланган.

REFERENCES

1. Узбекистан миллий энциклопедияси.5-том. Т., 2003, 279-бет

2. Пулатов И.П. Полисинтетик тиллар. - Узбекистон миллий энциклопедияси. 7-том. Т., 2004, 129-бет

3. Мадрахдмов И.С. Тилларнинг морфологик (типологик) таснифи. - Узбекистон миллий энциклопедияси. 8-том. Т., 2004, 433-бет).

4. Пулатов И.П. Синтетик тиллар. - Узбекистон миллий энциклопедияси. 7-том. Т., 2004, 634-бет).

5. Захарова М.А. Стратегия речевого использования образных фразеологизмов английского языка. - М., 1999.

6. Каплуненко А.М. Историко-функциональный аспект идиоматики (на материале фразеологии английского языка). - М.: 1992

7. Абдукавдорова, Х. А. К. Ижтимоий чегараланган лексиканинг нуткимиздаги урни. Scientific progress, 2(4), 886-888.

8. Shayxislamov, N. (2021). ONA TILI VA ADABIYOT DARSLARIDA O'QUVCHILAR NUTQINI O'STIRISH MASALALARI. The 21st Century Skills for Professional Activity, (6), 160-162.

9. Шайхисламов, Н. (2021). ЛИСОНИЙ БЕЛГИГА ДОИР ЛИНГВИСТИК КАРАШЛАР. Nutq madaniyati va o 'zbek tilshunosligining dolzarb muammolari, 232238.

10. Shayxislamov, N. (2021). ARAB VA INGLIZ TILLARIDA FE'L SO'Z TURKUMI VA UNING XUSUSIYATLARI. The 21st Century Skills for Professional Activity, (5), 144-145.

11. Shayxislamov, N. (2021). ONA TILI DARSLARIDA "SO'Z TARKIBI" MAVZUSINING O'RGANILISHI YUZASIDAN MULOHAZALAR. Academic Research in Educational Sciences 2 (Special Issue 3), 119-124.

12. Шайхисламов, Н. (2021). СИНТАКСИС ВА МОРФОЛОГИЯНИ БОЕЛАБ УРГАТИШ. Амалий тилшуносликнинг фанлараро масалалари: масофавий таълимдаги муаммолар ва уларнинг ечимлари, (2), 368-371.

13. Шайхисламов, Н. (2021). УКУВЧИЛАРНИНГ НУЩИЙ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ. Keng raqamlashtirish sharoitida til va adabiyotni o 'qitish muammolari, 287-290.

14. Shaykhislamov, N. (2021). THE DIRECTION OF MODERN LINGUISTICS THE CONCEPT OF COGNITIVE LINGUISTICS. Scientific progress, 2(2), 1641-1646.

15. Шайхисламов, Н. (2021). ИШ ЮРИТИШ ХУЖЖАТЛАРИДАГИ КОЛИПЛАШГАН СУЗ БИРИКМАЛАРИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. The 21st Century Skills for Professional Activity, (6), 60-63.

16. Shayxislamov, N. (2021). ONA TILI FANINI O 'QITISHDA INNOVATSION VA PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALARNING O 'RNI VA VAZIFALARI. Scientific progress, 2(3), 933-937.

17. Шайхисламов, Н., & Норбоева, Д. (2021). ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ КЛАСТЕРИ - ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ АСОСИ. Pedagogik ta'lim klasteri: muammo vayechimlar, (1), 350-354.

18. Шайхисламов, Н. (2021). ИЗУЧЕНИЕ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ С ИМЕНАМИ ЧИСЛИТЕЛЬНЫМИ. The 21st Century Skills for Professional Activity, (8), 69-73.

19. Shaykhislamov, N. (2021). IMPROVING B1 LEVEL LEARNER'S VOCABULARY COMPETENCE. Ilm-fan va ta'limni rivojlantirish: imkoniyat va tendensiyalar, (1), 37-39.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.