Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИДА СЎЗ ҲАҚИДА'

ЎЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИДА СЎЗ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

216
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нутқ қисми / грамматик маъно / нутқнинг асосий қисмлари / бўйсунувчи қисмлар / нутқнинг махсус қисмлари / part of speech / grammatical meaning / main parts of speech / subordinate parts of speech / special parts of speech

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипов Галиевич Фазлиддин, Олтиной Ашуралиевна Эгамова

Ушбу мақолада ўзбек тилшунослигининг энг долзарб масалаларидан бири сўзларни туркумларга ажратиш бўйича ўзбек олимларининг турли қарашлари келтирилган. Шу билан бирга, биз оддийдан мураккабга ўтиш тамойили асосида илмий изланишлар олиб бораѐтган олимларимизнинг ишларини кузатмоқдамиз. Эвропа ва рус тилшуносларининг замонавий ўзбек морфологияси ва нутқ қисмларини такомиллаштиришга таъсири тан олинган. Аммо илм-фан тараққиѐти қариндош ва яқин қариндош тилларнинг таъсири натижасида содир бўлишини бир асрдан кўпроқ вақт давомида тасдиқланган жараѐн деб ҳисоблаш мумкин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT THE WORD IN UZBEK LINGUISTICS

This article presents various views of Uzbek scientists on one of the most pressing issues in Uzbek linguistics-the division of words into categories. At the same time, we observe the work of our scientists who conduct scientific research on the basis of the principle of transition from simple to complex. The influence of European and Russian linguists on the improvement of modern Uzbek morphology and parts of speech is recognized. But the fact that the development of science occurs as a result of the influence of related and closely related languages can be considered as a process that has been confirmed for more than one century.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИДА СЎЗ ҲАҚИДА»

УЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИДА СУЗ ХД^ИДА

Шарипов Галиевич Фазлиддин

Гулистон давлат университети доцент fazliddindpr@mail. ru

Олтиной Ашуралиевна Эгамова

Гулистон давлат университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада узбек тилшунослигининг энг долзарб масалаларидан бири - сузларни туркумларга ажратиш буйича узбек олимларининг турли карашлари келтирилган. Шу билан бирга, биз оддийдан мураккабга утиш тамойили асосида илмий изланишлар олиб бораётган олимларимизнинг ишларини кузатмокдамиз. Эвропа ва рус тилшуносларининг замонавий узбек морфологияси ва нутк кисмларини такомиллаштиришга таъсири тан олинган. Аммо илм-фан тараккиёти кариндош ва якин кариндош тилларнинг таъсири натижасида содир булишини бир асрдан купрок вакт давомида тасдикданган жараён деб хдсоблаш мумкин.

Калит сузлар: нутк кисми, грамматик маъно, нуткнинг асосий кисмлари, буйсунувчи кисмлар, нуткнинг махсус кисмлари.

ABOUT THE WORD IN UZBEK LINGUISTICS

ABSTRACT

This article presents various views of Uzbek scientists on one of the most pressing issues in Uzbek linguistics-the division of words into categories. At the same time, we observe the work of our scientists who conduct scientific research on the basis of the principle of transition from simple to complex. The influence of European and Russian linguists on the improvement of modern Uzbek morphology and parts of speech is recognized. But the fact that the development of science occurs as a result of the influence of related and closely related languages can be considered as a process that has been confirmed for more than one century.

Keywords: part of speech, grammatical meaning, main parts of speech, subordinate parts of speech, special parts of speech.

КИРИШ

ХХ асрнинг урталарида, узбек тилшунослигининг ривожланишига катта хиссса кушадиган асар «Узбек тили морфологиясига кириш» рисоласи 1953 йилда профессор А.Гуломов томонидан яратилди[1.Б. 3-26; 9]. Узбек тилшунослигига «Суз хакидаги грамматик таълимот» мана шу рисола оркали кириб келган дейиш мумкин. Буни олимнинг куйидаги фикрларида куриш мумкин: «Суз нуткнинг энг асосий булакларидандир, чунки инсонларнинг узаро алока-аралашувида, фикрлашувида энг мухим вазифани гап ва суз бажаради. Демак, суз фикр баён килишида энг асосий вазифани бажаради: фикрни гап ифода килади, гап эса сузлардан тузилади... Гап билан суз бир-бири билан зич богланган булиб, буларнинг орасида диалектик бирлик бор. Тилнинг асосий материали суз булиб, у турли маъноларни ифодалашга хизмат килади» [1.Б. 3-26]. Олимнинг морфология мохияти хакидаги фикри («Морфология - суз хакидаги грамматик таълимот») А.Нурмонов ва бошкалар томонидан 2001 йили назарий грамматика тарзида тузилган морфологияга оид китобда сал бошкача куринишда берилган булса-да, масалан, «Морфология грек, morfos «шакл», logos «таълимот» сузларидан олинган булиб, суз шакллари хакидаги таълимотдир» куринишида кайд этилган [12. Б. 29]. Куринадики, мохият бир хил.

Хуллас, ушбу маколада суз буйича айтилган илмий карашларнинг баъзиларига тухталиб утамиз.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГЯ

Тадкикотнинг объекти сифатида узбек формал тилшунослигини асосчиларида бири А.Гуломовнинг илмий асарлари хамда кейинги илмий янгиликларнинг асосчилари ва уларнинг "суз" тугрисидаги фикларини кузатишимиз мумкин. Тадкикот мавзусини ёритишда таснифлаш, тавсифлаш, тарихий-киёсий тахлил усулларидан фойдаланилган.

А.Гуломов «Суз нуткнинг энг асосий булакларидандир» деган экан, унга шу уринда грамматик бирлик тарзида, яъни морфологик бирлик сифатида ёндашяпти. Бу фикр морфологик суз хакидадир - нуткнинг кисми булган бирлик хакидадир. Демак, олим нуткий бирлик булган суз билан, тил бирлиги хисобланувчи сузни фарклаб, идрок этиб унга муносабат билдираяпти. Сузнинг фикр баён килищда, нутк жараёнида энг асосий вазифани бажаришини алохида таъкидлайди. Тилнинг асосий материали суз эканлигини, у оркали турмушнинг турли томонлари, кишилик жамиятининг,

инсоннинг турмуш тажрибалари акс этишини уктиради. Суз хакидаги фалсафий таълимотга бахо беради, яъни гап билан суз уртасида бир-бири билан зич богликлик борлигига ишора киляпти. Олим уз фалсафий карашларини давом эттириб: «Х,ар бир сузнинг икки томони бордир: ички ва ташки томони.

Биринчиси - сузнинг маъноси, иккинчиси - сузнинг товуш томони (сузнинг маълум фонетик конунлар асосида уюшган товушлар комплексидан ёки бир товушдан иборат булиши). Х,ар бир суз шу икки томоннинг бирлигидан иборатдир. Демак, суз - нуткнинг мустакил булаги, у маъно ва шаклланиш жихатидан бир бутунликка эгадир; суз семантик ва грамматик бутунликдан иборатдир».

Келтирилган фикрларни тахлил килиб утиришнинг зарурати йук деб уйлаймиз. Чунки суз хакидаги умумий таълимотнинг туб мохияти бу фикрларда уз ифодасини топганлиги барчага маълум. Факат шуни жиддий таъкидлаш жоизки, юкорида айтилган ва куйида айтиладиган карашлари билан тилнинг система эканлигини, тил сатхларининг бир-бири билан диалектик алокада эканлигини, умумийлик-хусусийлик муносабатини, имконият-вокелик, тасодиф ва зарурият, мохият ва ходиса, сабаб ва окибат, динамиклик ва статиклик муносабатларини теран очиб беради. Олим: «Суз лексикологиянинг хам, грамматиканинг хам объектидир... лексикология сузнинг маъносини, бу маънонинг тараккий этиш йулларини, сузнинг кулланишини ва шу кабиларни текширади; грамматика эса, сузнинг структурасини, составини - морфемаларини, сузнинг туркумларга булинишини текширади. Бу икки хил текшириш бир-бири билан богликдир... Морфология билан синтаксис грамматиканинг узаро богланган, тенг хукукли, мустакил кисмларидир» [1.Б. 5]. (5-бет). Биз биламизки, узбек тилшунослигида XX асрнинг 90-йилларидан кейин тил сатхларининг бир-бири билан алокадорлиги-богланганлиги борасида бир нечта докторлик диссертациялари ёкланди-махсус тадкикотлар олиб борилди[3;10]. Мазкур ишлар, А.Гуломовнинг тил сатхлариаро алокадорлик, юкоридаги келтирилган категориялар муносабатлари, шакл-мазмун бирлиги хакидаги фикрларини тасдиклаш доирасида булди, дейиш мумкин.

Курсатилган тадкикотлар хулосалари А .Гуломовнинг бу борадаги уша даврда айтган фикрлари тугри эканлигини яна бир бор тасдиклади. Буни XXI аср бошларида яратилган «Узбек тилининг назарий грамматикаси. Морфология» кулланмасидаги сатхлараро муносабатлар берилган

холатга[12.Б. 38] А.Гуломовнинг XX асрнинг 70-йилларида яратилган «Грамматика»нинг «Морфология» кисмидаги фикрлари мохиятан бир хил эканлигида хам куриш мумкин. Бу «Грамматика»да [11] «Морфология ва лексикология» муносабати, «Морфология ва синтаксис» муносабати, «Грамматика ва тилнинг товуш томони муносабати» каби холатлар аник баён килинганлигини курамиз. Сатхлараро муносабат борасидаги фикрларда хам мохиятан жиддий фарк киладиган фикрлар, карашлар кузатилмайди. Шундан келиб чикиб айтиш мумкинки, олимнинг карашлари уша тадкикотчилар учун назарий манба булиб хизмат килди. Бу фикрга ишонч хосил килиш учун А.Гуломовнинг яна бир иши - «Узбек тилида суз ясаш йуллари» маколасини куриб чикиш хам фойдалидир [2.Б. 37-87].

Яна шу холатга алохида эътибор бериш лозимки, А.Гуломов 50-йиллардаёк синтаксис ва морфология муносабатлари буйича карашларга узининг куйидагича жиддий жавобини беради: «Академик Н.Р.Марр ва унинг тарафдорлари синтаксисни морфологиядан устун санаб, «синтаксис -грамматиканинг етакчи кисми» деган тезисни куйганлар, тилнинг хар бир ходисасини синтаксис билан улчашни талаб килганлар, хатто, морфологияни тамоман йукотмокчи булганлар (унинг суз ясалиши бахсини лексикага, суз узгариши бахсини синтаксисга киритмокчи булганлар). Бу «таълимот»нинг тамоман янглиш эканлиги кейинчалик уз исботини топган». Олим ана шу уринда морфологиянинг текшириш объектини аник белгилаб берган: «Морфология сузларнинг нуткда узгариш коидаларини белгилайди. Морфологияда сузнинг тузилиши, суз формасининг ясалиши текширилади; шунингдек, морфология сузларнинг маълум белгилар асосида группаларга -туркумларга булинишини хам текширади. Морфология грамматиканинг бир кисмидир» [2.Б. 4]. XXI асрнинг бошларида яратилган, «янги карашлар асосида тузилган» деб тан олинган ишларда хам морфология борасида А.Гуломов айтган фикрлар доирасидаги, унинг карашларига мохиятан тенг келувчи кайдларни кузатамиз: «Морфологиянинг объекти суз узгариши билан боглик, яъни морфологик структурасидир. Сузнинг морфологик структураси - грамматик морфема, грамматик морфема системаси -морфологик категория, сузнинг узгариш асосидаги системаси..., сузшаклнинг хосил булиш йул ва усуллари, воситалари, бу воситаларнинг турларидир» [5.Б. 150].

Морфология ва синтаксиснинг муносабати борасида хам, юкорида кайд этилган янги кулланмада А^уломов карашларини тасдикловчи фикрлар баён

килинганлиги кузатилади.

А.Гуломов «Морфологияга кириш» рисоласида суз борасидаги карашларини давом эттириб, сузнинг структура жихатдан туб ва ясама булишини, купгина сузларнинг икки ва ундан ортик морфемадан иборат булишини, сузнинг узаги асосий морфема булишини таъкидлайди. Шунингдек, ясама сузлар ва сузнинг формалари узакка (олим бу уринда «суз ясовчи асос» ва «шакл ясаш асоси» маъноларида хам узак терминини куллаган) маълум тартибда, изчиллик билан аффикслар кушиш оркали хосил килинишини, бунда узак купинча узгармаслигини кайд этади-ки, унинг бу карашлари, хозирги кунда хам, морфологик суз хакидаги таълимотнинг асосини ташкил этади. Олимнинг «узбек тили агглютинатив тиллар каторига кирса хам, унда кушимча кушилганда узакнинг узгариш холлари хам кузатилади. Бундай вактда сузнинг узак ва аффиксга ажралиши одатдагидан кийинлашади, бошкачарок булади» тарзидаги фикри, фикрнинг сесканмок феъли тахлили оркали асосланиши, узбек тилшунослигида соддалашиш ходисаси хакидаги концепциянинг вужудга келишини таъминлади. Шуни айтиш керакки, А.Гуломов «Узбек тили морфологиясига кириш» рисоласини 1953 йили яратган булса хам, шу асрнинг 70-йилларида (1975) узбек тилининг илмий грамматикаси тузилиб, унинг «Морфологияга кириш» кисми хам шу олим томонидан ёзилган булиб, айтиш мумкинки, мундарижаси томомила бошкача тузилган. Демокчимизки, аввалги «Морфологияга кириш» хар жихатидан тулдирилган, мукаммаллаштирилган. Олим янгича карашларни илгари сурган. Буни «Грамматика»да «Морфология - суз хакидаги грамматик таълимот» деган фикрга алохида эътибор каратганлигининг узидан хам куриш мумкин [11.Б. 58]. Мана шу «Грамматика»да «Тилнинг грамматик курилиши ва товуш томонининг муносабати», «Тилнинг грамматик курилиши ва лугат состави», «Морфология ва лексикология» булимлари кайд этилган, ана шу сатхлар уртасидаги муносабатлар, шунингдек, морфология ва синтаксис хамда алохида ажратилган суз ясалиши муносабатлари масаласига кенг урин ажратилган. Бундан ташкари, «грамматик категориялар», «суз формалари», парадигматика, лексикализация, грамматикализация тушунчалари мохияти асосли тарзда очиб берилган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

«Сузнинг морфологик структураси» кисмида «Суз ва морфема», «Узак

ва суз», «Узак ва негиз», «Узак ва аффикс» муносабатлари», «Узак ва аффиксларнинг фонетик структураси», «Хрзирги узак ва тарихий узак" масаласи ва муносабатлари, "Эркин ва боглик узак" масаласи, аффиксларнинг келиб чикиши, таснифланиши: префикслар, аффиксоидлар; суз ясовчилар, форма ясовчилар, суз узгартувчилар; содда ва кушма аффикслар; унумли ва унумсиз аффикслар; регуляр ва норегуляр аффикслар; омоним, антоним ва синоним аффикслар, уларнинг урни, мохияти, ички хусусиятлари, аффикслар оранжеровкаси, сузнинг морфологик таркибидаги узгаришлар борасида, хар бири буйича алохида тадкикотлар килиниши мухим вазифа эканлигини назарда тутиб, улар билан боглик назарий масалаларни муаммо сифатида куяди ва бу борадаги уз карашларини баён килади (Бизга маълумки, хозирги кунга келиб, айтилган ходисаларнинг хар бири буйича номзодлик ва докторлик диссертациялари доирасида тадкикотлар амалга оширилган: М.Журабоева "Аффиксал омонимия"; Ё.Тожиев "Аффиксал синонимия" А.Бердиалиев хамда Т.Мирзакуловларнинг кушма аффикслар борасида номзодлик ва докторлик ишлари; "Морфологик узгаришлар буйича" А.Абдуазизов ва А.Нурмоновларнинг монографик тадкикотлари А .Гуломов карашларининг асосли эканлигини ана шу ишлардаги хулосалар тула тасдиклайди. Бирок таъкидлаш жоизки, давр хар бир жараёнга уз таъсирини курсатади, шунингдек, илмга хам: у ривожланади, карашлар, ёндашувлар узгаради.

Жумладан, XXI асрнинг бошларига келиб, олдинрок ва сал кейинрок амалга оширилган ишларга танкидий куз билан караш бошланиб, хатто кучайиб кетганлигини, аввал ишларда гуё лисон ва нутк фаркланмай, тилга система сифатида карамай, ёки тилнинг системалар системаси эканлигини идрок этмай тахлиллар олиб борилганлигини кайта-кайта таъкидлаш одат тусига кирганлигини кузатамиз. Бу холатнинг олдини олишни назарда тутиб баъзи ишлар амалга оширилди[8; 6. Б.30-37; 4. Б.50-54]. Бу борада академик А.Х,ожиевнинг куйидаги фикрини келтириш уринли деб уйладик: «...Кейинги вактларда узбек тилшунослигида талабга жавоб бермайдиган, хатто узбек тилининг амалиёти билан боглик вазифаларни тугри йулга куйишга, амалга оширишга тускинлик киладиган ишлар хам юзага келаётганлигидан куз юмиб булмайди»[7.Б. 4]. Худди шу фикрни тасдиклашга мулжаллангандек проф. Ё.Тожиев айрим ишларда янгилик сифатида кайд этилган хулосалардан купчилиги тилшуносликда айтиб булинган, хал этилган холатлар эканлигини куйиниб гапиради, айрим фикрларнинг йирик олимлар карашларига тухмат

характерида айтилаётганлигига муносабат билдиради: «Бошка ишда: «Бугунги кунгача узбек тили лексемалари флектив тиллар лексемалари конуниятлари асосида урганилиб келинди. Бирок флектив тиллар ходисаларидан фаркли уларок, узбек тили лексемалари мустакил кулланиш, маъно англатиш хоссасига эгалиги билан ажралиб туради. Шу боисдан узбек тили лексемалари талкинида унга мустакил кулланиш хоссасига эга булмаган морфемалардан фарклаб ёндашиш максадга мувофикдир» [3.Б. 40]. Бу фикр умуман узбек тилшуносларига тухмат» [6.Б. 34]. Шу ва шу каби муносабатлар узбек тилшунослигини турли журнал ва бошка нашрларда кузга ташланиб келмокда.

ХУЛОСА

Умуман олганда "суз" тугрисида ва унинг тахлилга тортилувчи жихатлари олимларимиз томонидан турлича талкин этилган. Бу борада А.Гуломов, А.Хржиев, Ё.Тожиев ва бошка олимларнинг илмий хулосаларига туталиб утдик. Лекин узбек тилшунослиги суз ва унга муносабат масаласи хали ханузгача мунозараларга сабаб булмокда. Чунки бу боада орлиб борилаётган илмий тадкикотлар юзасида олимларимизнинг фикрлари бир бир хил эмаслигига гувох буламиз.

REFERENCES

1.Гуломов А. Узбек тили морфологиясига кириш. -Тошкент: Фан, 1953.

2.Гуломов А. Узбек тилида суз ясаш йуллари // А.С.Пушкин номидаги тил ва адабиёт института асарлари. 1-китоб. -Тошкент: УзФАН, 1949.

3.Менглиев Б. Лисоний тизим яхлитлиги ва унда сатхлараро муносабатлар. док. дисс. авт. -Тошкент, 2002.

4.Нурмонов А. Лингвистик таълимотнинг янги боскичи // Узбек тили ва адабиёти. -Тошкент, 2008, №6. -Б.50-54.

5. Сайфуллаева Р.ва бошкалар. Х,озирги узбек тили. -Тошкент, 2007.

6.Тожиев Ё. Х,озирги узбек тилшунослигига бир назар // Узбек тили ва адабиёти. -Тошкент, 2008, №2. -Б.30-37.

7.Х,ожиев А. Узбек тили морфологияси, морфемикаси ва суз ясалишининг назарий масалалари. -Тошкент: Фан, 2010.

8.Х,ожиев А. Узбек тилшунослигининг долзарб муаммолари Узбек тили ва адабиёти. -Тошкент, 2004, №1-19.

9.Sharipov F.G. Attitude to the piural affix in Uzbek language // Buxoro davlat universiteti Ilmiy axboroti. -Бухоро. 2021. №1. -Б.50-64.

10.Шахобиддинова Ш. Умумийлик ва хусусийлик диалектикаси хамда унинг узбек тили морфологиясида акс этиш. Док. дисс. автор. -Тошкент, 2001.

11.Узбек тили грамматикаси. -Тошкент: Фан, 1976.

12. Узбек тили назарий грамматикаси. -Тошкент: Фан, 1975.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.