Научная статья на тему 'СУЗ ЯСАЛИШИ ЛЕКСИКОГРАФИЯНИНГ МУХДМ ОБЪЕКТЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА (НЕМИС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)'

СУЗ ЯСАЛИШИ ЛЕКСИКОГРАФИЯНИНГ МУХДМ ОБЪЕКТЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА (НЕМИС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

755
190
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
суз ясалиши / лексикография / суз яратиш/уйлаб топиш / лексема / узлашма сузлар / word formation / lexicography / lexicology / lexeme / borrowed words.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гулкаё Зарипова, Дилобар Абдухалилова, Мохирахон Усмонходжаева, Зайниддин Санакулов

Ушбу макола немис ва узбек тиллари суз ясалиши булимига баFишланган булиб, унда мазкур тилларнинг суз ясалиши тизимининг бошва фанлар, жумладан, лексикография билан алокаси хакида суз юритилади хамда улар немис ва узбек тиллари мисолида киёсан тахлил этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORD FORMATION AS ONE OF THE MOST IMPORTANT OBJECTS OF LEXICOGRAPHY (ON EXAMPLE OF GERMAN AND UZBEK LANGUAGES)

This article is devoted to the section on word formation in German and Uzbek, which deals with the relationship of the word formation system of these languages with other disciplines, including lexicography, and compares them with the example of German and Uzbek languages.

Текст научной работы на тему «СУЗ ЯСАЛИШИ ЛЕКСИКОГРАФИЯНИНГ МУХДМ ОБЪЕКТЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА (НЕМИС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)»

СУЗ ЯСАЛИШИ ЛЕКСИКОГРАФИЯНИНГ MY\IIM ОБЪЕКТЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА (НЕМИС BA УЗБЕК ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)

Гу.1\ас Зарипова

Узбекистан давлат жахон

тиллари университеты gulhavo zaripova@mail.ru

Дилобар Абдухалилова Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика института dilobar.abduklialilova@mail.ru

Мохирахон Усмонходжаева

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университета moxira 1929@ gmail .com

Зайниддин Санакулов Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика

института z.sanakulov@cspi.uz

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола немис ва узбек тиллари суз ясалиши булимига багишланган булиб, унда мазкур тилларнинг суз ясалиши тизимининг бошва фанлар, жумладан, лексикография билан алокаси хакида суз юритилади хамда улар немис ва узбек тиллари мисолида киёсан тахлил этилади.

Таянч сузлар: суз ясалиши, лексикография, суз яратиш/уйлаб тоииш, лексема, узлашма сузлар.

WORD FORMATION AS ONE OF THE MOST IMPORTANT OBJECTS OF LEXICOGRAPHY (ON EXAMPLE OF GERMAN AND

UZBEK LANGUAGES)

Gulhayo Zaripova Dilobar Abdukhalilova Mohirahon Usmonhodjaeva Zayniddin Sanakulov

Uzbekistan State World Chirchik State Pedagogical Tashkent State Pedagogical Chirchik State Pedagogical

Languages University Institute of Tashkent region University named after Nizami Institute of Tashkent region

gulhavo zaripova@mail.ru dilobar.abduklialilova@mail.ru moxira 1929@gmail.com z. sanakulov@cspi.uz

ABSTRACT

This article is devoted to the section on word formation in German and Uzbek, which deals with the relationship of the word formation system of these languages with other disciplines, including lexicography, and compares them with the example of German and Uzbek languages.

Keywords: word formation, lexicography, lexicology, lexeme, borrowed words.

KHPHUI

Агар лугат деганда немис тили суз бойлиги хакида гаи борса, унда хозирги кунда фойдаланиш учун ихтиёримизда турган барча узуал (лексек катламга кирган) лексик бирликлар мажмуаси тушунилади. Уларнинг катта кием и одатий лугатлардан урин олган булади.

Лексикография ва дериватология узаро узвий алокададир, чунки янги ясалмалар лугат таркибига кушилиб боради ва уз урнида лугат хам бу жараёнда уз таъсирига эга. Янги ясамаларни истеъмолга кира олишида шундай бир туей к иайдо булиши мумкинки, у янги ясама сузларни лексикаллашуви жараёнига карши мисоли фильтр вазифасини утайди. Суз ясалиш оркали янги атама/сузларни пайдо булишида сузловчилар томонидан мавжуд тушунчаларга янги атамаларни кушилиши принципи устунлик кил ад и.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Лексемалар хосил булишининг бошка йуллари саналмиш Wortschörfung -суз яратиш/уйлаб топиш, Entlehnung -узлашма сузлар, Bedeutungsbildung -маъно кучиши ва Phraseologisierung -фразеологизмлар дериватология билан кандайдир микёсда узаро алокада булади. Суз ясалиши ва маъно кучиши, мисол учун, метафорик композита саналмиш Reisverschlusssystem abwechselndes Einordnen von Fahrzeugen aus zwei Richtungen oder Fahrspuren, die in einer einzigen Spur weiterfahren müssen' (икки йуналиш ёки харакат йулаги(чизиги)даги транспорт воситаларининг узгарувчан тартиби, улар ёлгиз йулакдан харакатланиши талаб этилади) лексемаси билан узаро богланган. Чунки биринчи компонент «Reisverschluss -(кийим-кечаклардаги) замок »да. композитада метофорик маъно юкланмокда, у якка кулланганда бундай маънога эга булмайди.

Инглиз тилидан немис тилига кириб келган аббревиатуралар (Aids-ОИТС, Sars-CAPC виру си) икки хил интерпретация килиниши мумкин: узлашма суз ёки кискартма суз сифатида. Нюблинг/Дуке (2007, 228) ушбу бирликларнинг «ясалиш асоси ва кискартирилган шаклининг мавжудлиги»га таяниб, уларни, шубхасиз, узлашма эмаслиги ва аббревиатурага киритилиши жоизлигини таъкидлайди. Муаллиф бу борадиги фикрлари асосли эканлигини инкор кили б булмайди.

НАТИЖАЛАР ВА МУХ,ОКАМА

Суз ясалиши ва суз яратиш/уйлаб топиш (Wortschorfung).

Паул (1880/1995) ва Вилманнс (1899, 1) давридан бошлаб суз яратиш суз ясалишидан аник фаркланади. Бу ходиса Паул томонидан «Urschopfung» деб аталган. Агар корхона ва махсулот-товар номлари хам ясалиш жараёнига кушеак, уларни чегараловчи аник хулосалар анча мужмаллашади.

Биламизки, ясама сузлар мавжуд тил материалларидан хосил килинади. Бу жараёнда суз-негиз, аффикс ва конфикслар маълум коидаларга кура узаро бирикишади: Alters\armut, entziffer\bar, ab[fragen.

Суз яратилишида лексемалар тилда лексик маънога эга булмаган бирликлардан, яъни товушлар мажмуасидан «яратилади». Бу каби янги лексик бирликлар ихтиро-сузлар ёки сунъий сузлар деб хам номланади. Немис тилшуносларининг фикрларига кура, хозирда замонавий тилларда бу каби янги «тип материаллари», умуман олганда, ортик яратилмаяпти. «Суз яратилиши борган сари» камайиб бормокда, аммо «бутунлай тухтаб колгани йук».

К,адимги немис тили сунгги даврларига тегишли булган, товуш ва харакатга таклид атамалари, асосан, таклидий ясамалар (bimmeln-жарангламоц, poltern-гулдурамоц, гурсулламоц, plumpsen-шалоблатмоц шалб-шулб цилиб юрмоц ва б.) суз яратишига мисол була олади. Ушбу феъллардан баъзилари таклидий ундов сузлардан келиб чиккан булиши мумкин (plumps-шалоп шулуп —>plumpsen- шалоблатмоц шалб-шулб цилиб юрмоц).

Янги, асосан, окказионал булиб колаётган таклид сузлар хозирда, биринчи навбатда, хажвий расмлар-комиксларда, расмли хикояларда учрайди. Чизиб булмайдиган товушларни тилга солиш максадида махсус огиздан чикаётган хаво пуфакчалари шакли ичига товушларни ифодаловчи харф бирикмалари ундов шаклида ёзиб куй ил ад и. Уларнинг маъноси факат уша муайян чизма доирасидагина намоён булади: aaoww, оск, aga, arf-arf, arrgh, arrh, arx, bang, bäsch, krak, krok, krrk, kruiik. Агар бу каби чизмалар «лисоний белги» статусига эга деб топилса, улар, сузсиз, суз яратилиши хосиласи була олади.

Техника, шу билан бирга, интернет тараккий этган бир пайтда махфий суз/код ёки пароль кундалик хаётимизнинг ажралмас кисмига айланиб колган. Флайшер/Барцнинг (2012, 20) фикрига кура, бу каби бирликларни суз яратилишига куша олмаймиз. Улар узуал сузлардан, шунингдек, лексик маънога эга булмаган сон ёки харфлар аралашмасидан таркиб топиши мумкин. Улар огзаки нуткда кулланилмайди, бонщача айтганда, улар инсонлар уртасидаги коммуникация вазифасини бажармайди.

Суз ясалишининг интердисциплинар фан сохаси сифатида грамматика, лексикология ва лексикография билан узвий алокада эканлиги инкор этиб булмас фактдир. Унинг лугатшунослик билан богликлиги, албатта, тилнинг лугат бойлиги оркали ёритилади. Суз ясалишининг асосий максади - кандай йул билан булмасин, янги суз хосил килиш саналса, ушбу ясалмаларни лексик бирликка айланишида лексикографиянинг ахамияти улкан. Бу факт хакида юкорида суз юритган эдик. Узбек тилшунослигида хам «суз ясаш йуллари» деган тушунча мавжуд. Буни «суз ясаш усуллар» билан чалкаштирмаслик максадга мувофик. Суз ясаш йуллари, бонщача айтганда, лугат составининг бойиш йуллари «... хар хил: бошка тиллардан суз олиш, суз ясаш ... , айрим

грамматик категорияларнинг лексикализацияси ..., суз комплексларининг ажралмас, семантик бир бутун холга келиб, бир сузнинг хусусиятларини эслатувчи сузга тенг бирлик хосил килиши: фразеологик характердаги бирликлар ...», шунингдек, «соддалашиш - муайян суз ясаш колипининг хосиласида ёки сузнинг маълум бир шаклида узак билан кушимчанинг узаро бирикиб, шаклан ажралмас бутунликка утиши ва шунга мувофик янги маъно ифодаланиши (мае: бирдан, бугун, афтидан) ..., яхлитланиш (идеоматизация) -тарихан ясама булган лексема маъносининг суз ясаш (ёки форма ясаш) колипи маъносидан узилиши, узоклашаши, ихтисослашиши (мае: ухшаш, цараш, йуналиш, жуналиш)..., атамалашиш (терминлашиш, терминологизация) -нуткий хосилаларга маълум бир соха нуктаи назаридан таъриф берилиб, уларнинг маъносининг ихтисослашиши ...» тушунилади. Суз ясаш йуллари уртасида хусусийлик (фаркли жихат) ва умумийлик (ухшаш жихат) мавжудлиги систем тилшуносликда таъкидланади. Умумийлик бу- улар воситасида янги сузлар ясалади, хусусийлик эса уша янги сузнинг ясалиш тарзиниинг узгачалигидадир, уларни ёритишнинг самарали йули киёсий тахлилдир.

Немис ва узбек тиллари лугат составининг бойиши йуллари узаро чогиштирилганда суз узлаштириш, маъно кучиши, фразеологизмлар умумийликни ташкил этеа, суз яратиш немис тилигагина хосдир. Чунки узбек тилшунослигида бу каби лисоний ходиса урганилиши адабиётларда учрамайди. Юкорида тилга олинганидек, немис тилида суз яратиш учун таьушд ва ундов сузлар асос булади, чунки улар, аслида, тарихан тилда мавжуд булмаган бирликлар саналишган. Узбек тилшунослигида таьушд ва ундов сузлар лексик маънога эга булмаганлиги сабабли ёрдамчи сузлар саналади. Худди немис тилидагидек, узбек тилида хам ундов ва таклидлар суз ясашга асос булиши мумкин: лик\илдоц, дод\ламоц, шивир\ламоц, цулт\улламоц, ярц\ирамоц вашу к.

Суз ясалиши ва узлашма сузлар. Немис тилининг нафакат уз катламига, балки узлашма катламига мансуб содда ва мураккаб лексемалар лугат бойлиги таркибига киритилади. Шунингдек, улар суз ясашга бир хил микёсда асос булади. Улар узаро, шу билан бирга, узлашма ва соф аффикслар билан бирикиб янги сузлар хосил килади. Соф ёки узлашма бирликлар билан композицияда хеч кандай чекловлар булмаган бир вактда, деривацияда аффиксларнинг кайси гурухи билан бирика олишда аник чекловлар мавжуд. Бунда деривацион асоснинг келиб чикиши мухим хисобланади. Узлашма сузлар ва дериватология уртасида бонща микёсда хам богликликлар кузга ташланади. Хрзирги кунда узлашмаларнинг суз ясалишидаги аник таъсири инглиз тилидан кириб

1 Ушбу лисоний ходиса «лексемалашиш» деб \;ш аталади

келаётган бирликларда кузга ташланади. Бундан та ш кар и, немис тилидаги узлашма сузларнинг давомий мавжудлиги уз катлам моделлари курилиши учун стимул сифатида маълум структуравий-семантик микёсларда узгаришларга сабаб булмокда. Мисол сифатида инглиз тилидан кирган Boom, Job, Talk каби отлар ва уларнинг феъллари boomen, jobben ва б. уз катлам феълларидан конверсия оркали отлар ясалишини унумли лисоний ходисага айланишига туртки булмокда. Кейинги вактларда одатий бирликка айланган Dreh, Schwenk, Treff; Autoklau ва Datenklau сузларидаги Klau сузлари бунга ёркин мисол була олади.

Узбек тили суз ясаш йуллари ичида энг асосийларидан бири хисбланмиш узлашма сузлар, яъни бошка тиллардан суз олиш -тилнинг ижтимоий ходисалигидан далолат беради, уни бошка тиллар билан алокаси натижасида бойиши, тараккий этишиини курсатади. Тарихий жихатдан узбек тили лексекасининг таркиби куйидаги катламларга булинади: а) умумтуркий сузлар; б) узбекча сузлар; в) форсча-тожикча сузлар; г) арабча сузлар; д) рус тилидан ва рус тили оркали бошка тиллардан кирган сузлар. Тожик тилидан, нафакат сузлар, балки бе-, ба~, -дош, -каш, -корона, -парвар, -хур, xyui- каби морфологик элементлар хам узлаштирилган. Шу нарса ахамиятлики, ушбу аффикслар хозирда соф узбекча бирликлар билан бирикиб, янги лексемалар ясашда иштирок этмокда. Жумладан, кам, %ам, xyui каби узлашма бирликлар борасида А. Х,ожиев (2007, 14-15) суз юритиб, улар ёрдамида ясалган усулни композиция (суз кушиш) усули деб булмаслигини таъкидлайди {кам унум, кам\%осил, щм курс, хуш\бичим, %ам\юрт, кам\чицим). Демак, худди юкорида таърифлаганимиздек, немис тилида хозирда инглиз тилидан узлашган сузлар таъсирида суз ясалиши тизимида содир булаётган структуравий-семантик узгаришлар узбек тилида тожик тили таъсирида содир булган, десак адашмаймиз. Чунки узбек тилида префикслар айнан тожик тилидан кириб келган ва натижада суз ясалишининг префиксация куринишдаги усули пайдо булган. Бу каби узлашма суз ясовчи кушимчалар сони араб тилидан кирган аи (шахсан), -ий (уаётий), -вий (оилавий) лар билан янада бойиган. Демак, хар икки тилда хам узлашмалар нафакат суз, балки аффикслар куринишида хам мавжуд ва улар замонавий узбек ва немис тиллари суз ясалишида уз урнига эга.

Суз ясалиши ва маъно узгариши/кучиши.

Немис тилшунослигида маъно узгариши («Bedeutungsveränderung», (Bedeutungswandel деб хам аталади) деганда «тил амалиётида янги маънонинг» пайдо булиши, яъни тузилиш (формаль) жихатдан узгаришларсиз бирор узуал лексеманинг семантик узгариши тушунилади. Мисол учун, Netz (уя, ин) сузи 1990-йиллар урталаридан бери инглиз тили таъсири остида Internet (интернет)

маъносини хам англатмокда ва ушбу маънода суз ясалишида иштирок этмокда: Netz\adresse, Netz\betreiber, Netz\zugang, Daten\netz. Шу тарзда туб ва ясама сузларда хам янги маънолар (аникроги, маъно вариантлари) юзага келади. Айн икса, феъллар бунга мойил. Бу каби маъно узгариши суз ясалишининг тадкикот объекта хисобланмайди, чунки улар суз ясалишининг натижаси эмас, балки ундан даврий тафовутда хосил булган. Мана шу нуктаи назарда суз ясалиши ва суз маъно узгариши лугат составининг бойитишида фаркли хусусиятга эга булади, яъни улар турли тарзда лугатни бойитади. Улар уртасидаги навбатдаги алокадорлик хакида тухталиш лозим. Немис тилида метафорик ва метонимик маъно кучиши «суз-контекст (Wortkontext)»ra («Mikrokontext» деб хам аталади) боглик хисобланади. Шу исмли немис лингвиста буни telefon сузининг метонимик маъноси - телефон хизматини амалга оширувчи муассаса - мисолида ёритиб беради ва Gesundheitstelefon, Grammatiktelefon каби композиталарни тилга олади. Шу каби контекстуал маънолар дан мустакил маъно англатувчи бирликлар пай до булиши мумкин: Tochter -циз (фарзанд) сузидан «бирор фирма ёки корхона шуъбаси/филиали» маъноси усиб чиккан: Tochterfirma-шуъба корхонаси, Tochtergesellschaft-шуъба жамияти ташкилоти.

Немис тилшунослигида маъно узгариши суз ясалиши усулларига киритилмаган бир вактда, у узбек тилининг мазкур сохага оид адабиётларида лексик-семантик усул, семантик усул, семантик ёки лексик-семантик усул дея аталиб, суз ясаш усулларидан бири сифатида кайд этилган. Бунда мавжуд суз маъносининг узгариши, маънонинг кучиши оркапи янги маъноли сузнинг юзага келиши тушунилади. Бу усул ёрдамида лексемалар хосил килиш тарихий тараккиёт жараёнида тилдаги айрим маънолар орасидаги богланишларнинг йуколиши, сузнинг баъзи шаклларида янги лексик маънонинг пайдо булиши каби лисоний ходисалар билан боглик. Бу каби ходиса юзага келиши тилнинг куп йиллар давомида ривожланиши, тараккий этишини такозо этади. Мисол тарикасида, улоц (эчкининг боласи) -улоц (спорт мусобакаси, купкари), кук (ранг) - кук (осмон) кук (резавор), кук (тикишнинг бир тури), юпца (калин эмас) (юпца цогоз -сифат)- юпца -овкатнинг номи (от); кун (сутканинг бир кисми)- кун (куёш, планета).

ХУЛОСА

Лексикологик манбаларда «Суз маъноларининг ривожи», «Суз маъноларининг узгарувчанлиги», «Суз маънолари уртасидаги муносабатлар» сарлавхалари остида лексемаларнинг семантик узгаришпари ёритилган. Бунда маънонинг кенгайиши ва торайиши тугрисида тухталиш мумкин. Биринчи

холатда, в акт утиши билан тилдаги баъзи лексемалар дастлабки англатган маъноларидан тапщари, яна бопща янги маъноларни ифодалай бошлайди. Масалан, ватан сузи дастлаб бировнинг мулки, уйи маъносини ифодалаган. Кейинчалик, у суз дастлабки маъноси билан бир каторда, тугилиб усган макон, мамлакат, Она юрт, яъни Узбекистан маъноларини хам билдира бошлайди. Иккинчи холатда, аксинча, уша дастлабки маънода торайиш кузатилади. С. Муталлибов бунга куйидаги мисолни келтиради: «Кийик сузи XI асрда Махмуд Кршгарий изохига кура хар бир вахший хайвонга нисбатан хам кулланган. Сунг уларнинг бир хилигагина: ох,уга хосланиб колган. Бу мисолда суз маъноси тулик равишда торайгандир». Булардан тапщари, маъно кучишининг метафора, метонимия ва синекдоха (функционал хам) каби турлари хам лексикологияда фаркланади. Куриниб турибдики, узбек тилида маъно кучиши ёки узгаришининг салмоги анча юкори ва хилма-хилдир. Бу эса нафакат лугат составини бойитади, балки огзаки ва ёзма нуткни янада куркамлаштиради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Муродкосимов, А., Рахманова, Д., Санакулов, 3., & Зарипова, Г. (2020). Немис ва узбек тилларида суз ясаш усуллари (композицион усул мисолида). Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 241-248.

2. Санакулов, 3. И. (2019). Using of Fiction in Teaching Foreign Languages as a Factor for Formation of Reproductive Competence. Иностранные языки в Узбекистане, (2), 77-83.

3. Abdukhalilova, D. (2019). The formation of double words and their place in linguistics. Proceedings of the scientific-practical conference "Young philology of Uzbekistan - 2019". Tashkent, National University of Uzbekistan. 172-173.

4. Makhmudov, K., Shorakhmetov, S., & Murodkosimov, A. (2020). Computer Literacy is a Tool to the System of Innovative Cluster of Pedagogical Education. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(5).

5. Sanakulov, Z. I. (2020). Interpretation of compound words as lemmas (on the example of german-uzbek dictionaries). ACTA NamSU, (8), 251-256.

6. Sanakulov, Z. (2020). Comparative analysis of the linguistic phenomenon "productivity-unproductivity" in word formation in German and Uzbek languages.

Ilm-sarchashmalari, (7), 132-134.

7. Abdukhalilova, D. (2019). Morphological features of double words in German.

SCIENTIFIC DISCUSSION: PROBLEM SOLVING AND ACHIEVEMENT. PROCEEDINGS OF THE REPUBLICAN SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE. 117-118.

8. Usmonxodjayeva, M. A. (2020). Teacher's Skill in Teaching Military Terms and Their Translation Tips. International Journal of Research, 07(01), 45-53.

9. Махмудов, К,. Ш., Санакулов, 3. И., Шайхисломов, Н. 3., & Кдршиева, Д. Э. (2020). Педагогик таълимда "Кластер". Science and Education, 1(7), 587-593.

10. Usmonhodjaeva, М. А., & Shirnazarova, Z. А. (2020). QUESTIONS FROM FOREIGN LANGUAGE TEACHING IN EDUCATIONAL BODIES. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), 6(6), 448-451.

11. Zayniddin Ibodullaevich Sanakulov (2020). THE MEANING OF WORD FORMATION IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES (IN COMPARATIVE ASPECT). Science and Education, 1 (Special Issue 1), 179-186.

12. Dilbar Eshpulatovna Karshiyeva (2020). SPIRITUALITY AND FAMILY STRENGTH OF MILITARY WORKERS. Science and Education, 1 (Special Issue 1), 207-217.

13. Sanakulov, Z. (2020). Typology of Dictionaries: on the Example of Dictionaries Created with the Participation of German and Uzbek Languages. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(7), 134-143.

14. Sanakulov, Z. (2020). The System of Word Formation in Modern German and Uzbek Languages and its Comparative Analysis. Ученый XXI века, 5(2), 61-65.

15. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic properties of pairs of words. The Journal of National University. 48-50.

16. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic features of double words in German and Uzbek languages. International scientific-practical conference on modern problems and prospects of learning foreign languages in the education system, Bukhara. 155-158.

17. Sanakulov, Z. (2020). Linguistic Classification of Word-Forming Units in German and Uzbek: in the Confrontational Aspect. ACTA NlJUz, 1(4), 81-86.

18. Sanakulov, Z. (2020). Lexicographic Aspects of the Word Formation System of German and Uzbek Languages. International journal of Word Art, (3), 142-151.

19. Sanakulov, Z. (2020). Comparison of German and Uzbek word formation methods (on the example of abbreviations). UzACADEMIA SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 1(1), 45-50.

20. Abdukhalilova, D. (2020/ The study of double words in linguistics. "Current problems of linguistics and translation studies in the XXI century: theory, practice, innovation " Scientific-practical online conference at the level of higher education institutions under the Ministry of Higher and Secondary Special Education of the Republic of Uzbekistan. 75-78.

21. Juraboyev, В. B. (2020). NEMIS TILINI O'QITISHDA KOMMUNIKATIV YONDASHUV. Science and Education, 7(7), 215-220.

22. Abdukhalilova, D. (2020/ Morphological features of double words in German and Uzbek languages. "Current issues of foreign philology and linguodidactics" Karshi State University. 111-113.

REFERENCES

1. Муродкосимов, А., Рахманова, Д., Санакулов, 3., & Зарипова, Г. (2020). Немис ва узбек тилларида суз ясаш усуллари (композицион усул мисолида). Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 241-248.

2. Санакулов, 3. И. (2019). Using of Fiction in Teaching Foreign Languages as a Factor for Formation of Reproductive Competence. Иностранные языки в Узбекистане, (2), 77-83.

3. Abdukhalilova, D. (2019). The formation of double words and their place in linguistics. Proceedings of the scientific-practical conference "Young philology of Uzbekistan - 2019". Tashkent, National University of Uzbekistan. 172-173.

4. Makhmudov, K., Shorakhmetov, S., & Murodkosimov, A. (2020). Computer Literacy is a Tool to the System of Innovative Cluster of Pedagogical Education. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(5).

5. Sanakulov, Z. I. (2020). Interpretation of compound words as lemmas (on the example of german-uzbek dictionaries). ACTA NamSU, (8), 251-256.

6. Sanakulov, Z. (2020). Comparative analysis of the linguistic phenomenon "productivity-unproductivity" in word formation in German and Uzbek languages. Ilm-sarchashmalari, (7), 132-134.

7. Abdukhalilova, D. (2019). Morphological features of double words in German. SCIENTIFIC DISCUSSION: PROBLEM SOLVING AND ACHIEVEMENT. PROCEEDINGS OF THE REPUBLICAN SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE. 117-118.

8. Usmonxodjayeva, M. A. (2020). Teacher's Skill in Teaching Military Terms and Their Translation Tips. International Journal of Research, 07(01), 45-53.

9. Махмудов, К,. Ш., Санакулов, 3. И., Шайхисломов, Н. 3., & Кдршиева, Д. Э. (2020). Педагогик таълимда "Кластер". Science and Education, 1(7), 587-593.

10. Usmonhodjaeva, M. A., & Shirnazarova, Z. A. (2020). QUESTIONS FROM FOREIGN LANGUAGE TEACHING IN EDUCATIONAL BODIES. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), 6(6), 448-451.

11. Zayniddin Ibodullaevich Sanakulov (2020). THE MEANING OF WORD FORMATION IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES (IN COMPARATIVE ASPECT). Science and Education, 1 (Special Issue 1), 179-186.

12. Dilbar Eshpulatovna Karshiyeva (2020). SPIRITUALITY AND FAMILY STRENGTH OF MILITARY WORKERS. Science and Education, 1 (Special Issue 1), 207-217.

13. Sanakulov, Z. (2020). Typology of Dictionaries: on the Example of Dictionaries Created with the Participation of German and Uzbek Languages. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(7), 134-143.

14. Sanakulov, Z. (2020). The System of Word Formation in Modern German and Uzbek Languages and its Comparative Analysis. Ученый XXI века, 5(2), 61-65.

15. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic properties of pairs of words. The Journal of National University. 48-50.

16. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic features of double words in German and Uzbek languages. International scientific-practical conference on modern problems and prospects of learning foreign languages in the education system, Bukhara. 155-158.

17. Sanakulov, Z. (2020). Linguistic Classification of Word-Forming Units in German and Uzbek: in the Confrontational Aspect. ACTA NUUz, 1(4), 81-86.

18. Sanakulov, Z. (2020). Lexicographic Aspects of the Word Formation System of German and Uzbek Languages. International journal of Word Art, (3), 142-151.

19. Sanakulov, Z. (2020). Comparison of German and Uzbek word formation methods (on the example of abbreviations). UzACADEMIA SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 1(1), 45-50.

20. Abdukhalilova, D. (2020/ The study of double words in linguistics. "Current problems of linguistics and translation studies in the XXI century: theory, practice, innovation " Scientific-practical online conference at the level of higher education institutions under the Ministry of Higher and Secondary Special Education of the Republic of Uzbekistan. 75-78.

21. Juraboyev, В. B. (2020). NEMIS TILINI O'QITISHDA KOMMUNIKATIV YONDASHUV. Science and Education, 7(7), 215-220.

22. Abdukhalilova, D. (2020/ Morphological features of double words in German and Uzbek languages. "Current issues of foreign philology and linguodidactics" Karshi State University. 111-113.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.