Научная статья на тему 'ЖУРНАЛ "САДОИ ШАРК" И НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКИ'

ЖУРНАЛ "САДОИ ШАРК" И НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
95
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЖУРНАЛ / ЛИТЕРАТУРНАЯ ПОЛИТИКА / КРИТИКА / ЛИТЕРАТУРНОЕ НАПРАВЛЕНИЕ / ИДЕОЛОГИЯ / ЛИТЕРАТУРНАЯ ИСТИНА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Кодирова Дилноза Лутфуллоевна

В статье рассматривается профессиональный и идеологический метод деятельности журнала “Садои Шарк” относительно выбору и публикации критических материалов, в нем также показывается ценность публикации критических литературных работ. В результате сопостовительного анализа статей, и литературных текстов автор приходит к выводу о том, что внутренние законы литературного развития и доминирующая политика литературы являются основными факторами несоответвия в процессе развития литературы и литературной критики. Таким образом, государтсвенная политика является основоположником современной литературной политики и определяет ценности и стили литературной критики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

JOURNAL OF “SADOI SHARQ” AND SOME ISSUES OF THE LITERARY CRITICISM

The article explores professional and idealogical style of “Sadoi Sharq” journal activities on choosing and publication of critical materials as well as, values of the published literary criticism works are shown in the article. As a resulf of comparative analysis of the different articles and literary texts, the author of the article made a conclusion that the internal laws of the literature development and dominating literary politics are the main factors оf contradiction in the process of literature and literary criticism development. Consequently, governmental politics is the founder of modern literary politics and, values and styles of literary criticism development are determined by means of it.

Текст научной работы на тему «ЖУРНАЛ "САДОИ ШАРК" И НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКИ»

пяти планов точки зрения согласно теории фокализации немецкого ученого - Вольфа Шмида. Также в процессе анализа произведения в целях всестороннего изучения темы рассматриваются и другие теории в этой области. В ходе подробного анализа каждого из пяти планов точки зрения были приведены соответствующие примеры из «Хайджо» и соответствие повествовательного дискурса с положениями теории поэтапно было доказано. Также в статье рассказывается о нарраториальной и персональной точках зрения и определяется их различие. В результате анализа выяснилось, что в «Хайджо» преобладает нарраториальная точка зрения, а персональная точка зрения встречается только во вставных фрагментах и внутренних монологах персонажей. В перцептивном и языковых планах функционирует двуполюсная точка зрения, т.е. и нарраториальная и персональная. В идеологическом, пространственном и временном плане точка зрения является только нарраториальной. В результате анализа были выявлены следующие особенности точки зрения в «Хайджо»: умение и талант автора в написании художественного текста; успех писателя в донесении идеи произведения до читателей; независимо от малого количества временных сдвигов, сюжет произведения динамичен; роман легко читаемый, так как простые короткие предложения компенсируют малое количество диалогов в нем.

Ключевые слова: «Хайджо», Кухзод, теория точки зрения, Вольф Шмид, перспектива, персональная точка зрения, нарраториальная точка зрения, повествовательный дискурс, нарратология.

FEATURES OF FOCALIZATION IN THE NOVEL "HAIJO" BY U. KUHZOD

This article deals with the problems of focalization - one of the key categories of the theory of narrative. This problem has not been raised before by Tajik literary critics, so this article is the first experience of such study. The article gives terminological meaning of the word "focalization" and briefly talks about the history of origin and features of this term. Then follows a short survey of the five points of view plans according to the theory of focalization of the German scientist Wolf Schmid. Also, to form the divers analyses of a subject, the major theories of the point of view have been used in present article. In the course of a detailed analysis of each of the five plan views, the relevant examples from the "Haijo" were given and the correspondence of the narrative discourse with the basis of the theory was proved systematically. In addition, the article tells about the narratorial and personal points of view and determines their difference. As a result of the analysis, it turned out that the "Haijo" is dominated by the narratorial point of view, and the personal point of view is found only in plug-in fragments and internal monologues of the characters. In perceptual and linguistic plans, a bipolar viewpoint functions, i.е. both narratorial and personal. This case is interesting, because bipolar viewpoints are rare in fiction literature. In the ideological, spatial and temporal plans, the point of view is only narratorial. As a result of the analysis, the following features of the point of view in "Haijo" were revealed: the author's ability and talent in writing an artistic text; the success of the writer in conveying the idea of the work to readers; regardless of the small number of time shifts, the plot of the work is dynamic; the novel is easily readable, since simple short sentences compensate for the small number of dialogues in it.

Key words: "Haijo", Kuhzod, point of view theory, Wolf Schmid, perspective, personal point of view, narratorial point of view, narrative discourse, narratology.

Сведения об авторе:

Ахмадзода Фаррухаи Фурузонфар - докторант PhD кафедры теории и новейшей персидско-таджикской литературы Таджикского национального университета. E-mail: ahmadzade.ff@gmail.com Телефон: (+992) 98597 79 88.

About the author:

Ahmadzoda Farrukhai Furuzonfar - PhD student in the department of Theory and modern Persian and Tajik literature of Tajik National University. E-mail: ahmadzade.ff@gmail.com; phone: (+992) 98597 79 88.

МАЧДЛЛАИ «САДОИ ШАРК>> ВА БАЪЗЕ МАСЬАЛА^ОИ НАКДИ АДАБЙ

Цодирова Д. Л.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дигаргунихои сиёсй, ичтимой ва фархангие, ки дар солхои хафтоду хаштод ва навадуми садаи бист дар чомеаи Шуравй, аз чумла Точикистон рух дод, ба хаёти адабй низ бетаъсир набуд. Бахусус баъди нашри карори хизби коммунист «Дар бораи танкдди адабй-бадей» дурнамои инкишофи афкори адабиву зебоишиносй ба мушохида мерасид, ки ба чараёни ташаккул ва тахаввули накди адабй бетаъсир набуд. Баъди нашри карори зикршуда ва бахсу мунозирахои матбуотй дар атрофи он таваччухи ахли адаб, аз чумла мунаккидон ба арзёбии масъалахои

нaзapй, aмaлй вa зeбoишинocии aдaбиëт бeштap гapдид. Ин чapaëн тo ^oe бapoи дapки тoзaи x,oдиcax,oи чapaëни aдaбй вa apзëбии вoкeъбинoнaи эчoдиëти шoиpy нaвиcaндaгoн вa мушкии^ шapoит 6a вучуд oвapд, ки як aндoзa 6a пeшpaфти нaкдy шк^дй мycoидaт хям кapд. Дap тaшaккyл вa тяхяввули някди aдaбй дap ин дaвpa, бeшaк нaкши мяч^^ши «Сaдoи Шapк» чaшмpac acт. Тяхкик вa apзëбии ин мacъaлa им^н мeдиxaд, ки дap зaминaи мaвoди мyшaxxacи aдaбию тянкддй, paвишхoи acocии нaзapй вa aмaлии някди aдaбии oн дaвpa, xyray ку6хи oн мyaйян кapдa мeшaвaд.

Хдмчушн ки пpoфeccop Сaттopoв А. (А.Сaттopзoдa) мукгакид acт, «To як aндoзa 6a хям мyвoфикaт нaкapдaни дaвpaхoи явчи инкишoфи aдaбиëти бaдeии точик вa тянкиди aдaбии oн aнъaнaи кддимй бyдa, 6a кoнyниятхoи дoxилии тapaккиëти oн cox,ax,oи эчoдй вoбacтa мeбoшaд» [1, c. 127]. Омузиш вa apзëбии мaвoдe, ки дap ин зaминa дap мяч^л^-и «Сaдoи Ш^к» 4on шyдaaнд имкoн фapoхaм мeoвapaд, ки paвишхo вa чapaëнхoи инкишoфи нaкди aдaбй дap дaвpaи мaвpиди нaзap мyaйян кapдa шaвaд.

Зимнян бoяд гуфт, ки мaвoди ки дap мяч^л^-и «Сaдoи Ш^к» 4on шyдaacт, axë№

aхëн мaвpиди тaвaччУхи яхли тяхкик Kapop дoштaacт. Дap ин зaминa мeтaвoн яз мaкoлaхoи Сaттopoв. А «HyKcy кaмoли тянкид», «Дapxocтхoи тянк^й». Шyкypoв. M «Илми тянкид вя caнъaти мушк^А», «Тянкид куввяи фaъoл acт», «Гaвхapиëни cyxaн бoшeм» «Бapoи тянкдди oбъeктивй», «Аз пacи дapëфти фяхмиши няв», Шapифoв Хyдoй «Тянкиди aдaбй вя бaъзe Чиx,aтx,oи инкишoфи oн», Сaйфyллoeв А. «Тянкиди ядябй дap мyбopизa бapoи ^Aeara^ кoммyнизм», «Тянкид вя aдaбиëти имpyз», X^n^o^a Р. «Тянкиди ядябй вя мacъaлaхoи бaдeияти ядябжт », Акбapoв Ю. «Вязифяи мaкaддacи тянкид»

X,aкимoв А. »Тянкид вя чapaëни ядябй^», «Macъaлaхoи aдaбиëт мacъaлaхoи тянкидянд^», Бaкoзoдa,Ч,. «Тянкид вя мacъaлaхoи aдaбиëт», Нaбиeв «А. Андeшaхoи мoхиятчУ», Myллoчoнoв М. «xoнaндa, китoб, нaвиcaндa, Отaxoнoвa Х. «Мявк^и тянкиди ядябй дap инкишoфи aдaбиëт» вя Faйpa ëд кapд, ки дap o^o вoбacтa 6a мявзуъ бaъзe мaвoди дap мяч^^ии «Сaдoи Шapк» 4on шудя, някд вя apзëбй шудяянд.

Хдмчунин, дap cyx6ara гиpди миз, ки тяхти yнвoни «Macъaлaхoи нacpи мyocиp», мaчaллaи «Сaдoи Ш^к» дoиp кapдa 6уд, бaъзe иштиpoкдopoн дoиp 6a caxj^ мяч^л^. дap мухркимяи мacъaлaхoи някди нacp вя paвишхoи oн cyxaн кapдa мypyp 6a тaъpиxи oмyзиши мявзуъ coбит мecoзaд, ки мявзуи някди aдaбй 6a тaвpи лoзим тядкик вя apзëбй нaшyдaacт. Он чй aнчoм г^^тяя^1 тaчpибaи яввял вя мяхдуд 6удя, бaъзeи oн фякдт хямчун тя^^яи тядкик яхямият дopaд.

Аз ин нуктяи нaзap мo xocтeм дap ин мя^ля 6a тaвpи мyxтacap дoиp 6a някши мaчaллaи «Сaдoи Шapк» дap инкишoфи някди oн дaвpa бaъзe мyлoхизaхopo бaëн кушм.

Вязъи cиëcй вя ядя6иву ичтишии coлхoи хяфтод вя нявядум xycycиятхoи acocии paвaнди инкишoф вя бypдy бoxти някди aдaбиpo дap ин дaвpa муяйян мeкyнaд. Дap acora вoкeиятхoи cиëcивy вя ядя6ии ин дaвpa вя мaвoди дap мяч^л^. нaшp шудя xycycиятхoи някди

ядя6ии ин дaвpapo мyшaxxac нямудян мумкин acт.

Мяч^л^-и «Сaдoи ^Œap^» дap ин дaвpaи мaвpиди нaзap бapoи тяшяккул вя тяхяввули някди aдaбй, paвишхoи coлимy cyдмaнди oн cax^ apзишмaнд гyзoштa, як cracraa чopaбинихoepo aнчoм дoдacт, ки то ^oe шapoитpo бapoи pyшди aфкopи coлим вя xoлиcoнaи xy^prny зeбoишинocй фapoхaм aвapдa, 6a пeшpaфти ин coxa мycoидaт нaмyдaacт. Интиxoб вя нaшpи мaвoди тянкидй мявкщ мaчaллapo дap хифзи apзишхoи кacбии някди aдaбй coбит мeкyнaд. Дap ин зяминя мявк^ияти зeбoишинocии мяч^л^ дap чoйи яввял 6удя, чapaëни дapки мaxcycиятx,o вя нaвчУиx,oи някди ядя6й дap шинoxт вя apзëбии ocopи бaдeй мухдм 6a нaзap мepacaд.

Macъaлax,oи 6a тaвpи чoмeъ тях,кик няшудяи тaъpиxи някди aдaбй, яз чумля дap coлx,oи 70-90 зтедянд, ки дap ин paдиф мeтaвoн яз cиëcaти дявлятии вякт дap тapxpeзиx,oи cиëcaти aдaбй ëд кapд. Дap биcëp x,oлaтxo мя^з хдмин cиëcaт paвишx,oи инкишoфи нaкд,po муяйян мeкyнaд, ки дoиpax,oи pacмии илмиву aдaбй тapaфдop вя ямяликуняндяи oн 6удянд. Ин тaмoюл, мyтaaccифoнa бapoи някди ядя6ии ин coлx,o зиëнбop х,ям бyдaacт. Дямин тaмoюл rox,o caбaбгopи бapxypди Faйpимyнcифoнa 6a э^д^ти aдибoни xyнapмaнд шудя, мoнeи инкишoфи aдaбиëти acил гapдидaacт.

Бoвyчyди мoнeax,oи мявчуд някди aдaбй дap ин дaвpa пeш paфт, 6o шoxax,oи мycтaкил някди шeъp, някди rncp, някди някд (xyдoгoxии някд), някди мaxcycи тapчyмa вя aдaбиëти нaвpacoнy чaвoнoн (бaчaгoнa) чyдo шуд. Дap ин paвиш caвияи илмии мyнaккидoн низ бoлo paфтa, дoиpaи жя^хри някди aдaбй тaвcиa ëфт. Тявячч^ди мyнaккидoн 6a чaнбax,oи мявз^и, FOявй, шaxcиятпapдoзй вя зeбoишинocии - ocopи бaдeй яфзуд. Някди жaнpхoвy ca6^ нигopиши шoиpy нaвиcaндaгoн низ яз xycycиятхoи кacбии някди ядя6ии ин дaвpa дap caхифaхoи мaчaллa мeбoшaд.

Сиёсати адабиро дар замони Шуравй карордои Кумитаи марказии дизби коммунист ва нишондоддои анчумандо (съезддо) - и дизб муайян мекард. Хамин гуна кароре, ки сиёсати адабии Хукумати Шуравиро дар содаи адабиёт то октябри соли 1988 котеъона ва пайгирона димоят ва амалй кардааст ва дар мудити адабии Точикистон низ таъсиргузор будааст, карори дизби коммунист «Дар бораи журналдои «Звезда» ва «Ленинград» мебошад. Ин карор моди октябри соли 1988 бекор шуда бошад дам таъсири зиёнбори он ба адабиёти Шуравии собик, аз чумла адабиёт ва накди адабии точик муддатдои тулонй бар чо буд. Ин таъсирро факат нашри карори КМ дизби коммунист «Дар бораи танкиди адабию бадей» андаке коста бошад дам вале сиёсати адабию фардангй дар даст ва зери дукми дизб ва давлати Шуравй буд [8, с. 112].

Бинобар ин мачаллаи «Садои Шарк» дар нашри маводи интикодй аз мавкеи карордои анчумандои дизб ва дигар амру нишондоддо ба осори адибон бадо додааст. Дар анчоми дадаи шаст ва огози солдои дафтодуми садаи гузашта сармаколаи мачаллаи «Садои Шарк» бо номи «Танкид ва чараёни адабй»[5, с. 101] дамин гуна рисолатро анчом медод. Хадаф ва хости идораи мачалла дар пораи зер равшан баён шудааст: «Дар тадлили чараёни даёти адабй ва накди асардои навини адабиёти мо мадаки асосии танкид, меъёри асосии тадкики танкидй бояд принсипи партиявияти адабиёт, принсипи марксистй -ленинй бошад. Мо дар ин род набояд ба субъективизми маддуд ва дар зодир илмй род дидем» [2, с. 3] .

Сипас дар сармакола омадааст, ки мунаккид дар баёни андешаву оро озод аст. Агар амри болоро бо ин назар дар тарозу андозем натича ин аст, ки маддудият дар баёни андеша дамчунон барчост. Дар макола кавй сохтани бунёди назарии накди адабй, эчоди маколадои тадлилй, барпо кардани мубодисадои танкидй таъкид шуда, мадорати илмй ва дунарии мунаккид омили аслии пешрафти сода эътироф шудааст. Макола хусусияти дастурй дошта, сиёсати адабии дизб ва давлатро дунбол кардааст.

Нашри карори Кумитаи марказии дизби коммунист «Дар бораи танкиди адабию бадей» низ асосан дунболагирй аз дамин гуна сиёсати адабй буда, маколаи Сайфуллоев А. «Танкид ва адабиёти имруз» як навъ дамовозй ба карор аст. Ин макола матни суханронии муаллиф дар пленуми дуюми Иттифоки нависандагон буд, ки баъди нашри карори дар боло зикр шуда баргузор шуд ва сиёсати адабии дизбро дастгирй ва таблиг мекард. Аз чумла муаллиф «танкиди адабиро аз чумлаи масъаладои аввалиндарачаи даёти гоявию сиёсй ва эстетикй» донистани дизбро таъкид карда, ин дуччатро дамчун василаи раднамои адибон бо эътибор медонад.

Дар он замон азбаски тадлили додисадо, тамоюл ва конуниятдои чараёни адабй тандо аз мавкеи идеологияи дукмрон имкон дошт, муаллиф дар сари тадлили тезисдои карор андешаи мустакил надорад ва ин амали у ифодагари хусусияти тобеии накд ва дастандаркорони он ба идеологияи доким мебошад. Худшиносии накд тандо аз мавкеияти идеологияи доким имконпазир ва амалишаванда буд, ки мачалла ва муаллифони он чонибдор ва таблиггари он буданд.

Дар соли 1973 мачалла дар атрофии масъаладои насри муосир мубодисае доир кард, ки як навъ посух ба карори дизб оид ба накди адабии бадей мебошад. Ин гуфтугу бо маколаи Шукуров М. «Кадрамони даёт- кадрамони адабиёт» шуруъ шуда бо навиштадои Амонов Р. «Хакикати бадей ва дакикати зиндагй», Набиев А. «Дар роди чустучу», Акбаров Ю. «Тадкики бадеии рузгори шурангез», Сайфуллоев А. «Мавзуи таърихй ва акидадои интернатсионалии нависанда», Мадкамова Ш. «Кадрамони мусбат ва тасвири замон», Бакозода Ч,. «Тасвири инсон дар дикоя» ва Усмонов А. «Образи дачвй дар насри бадей» идома ёфтааст. Идораи мачалла ин бадсро дар сармаколаи шумораи якуми соли 1974 чамъбаст карда дар бораи дадаф ва вазифадои чунин бадсу мунозира навиштааст: «Мубодиса дар атрофи масъалаи тасвири симои одами муосир дар наср ва конференсияе, ки дар шадри Ленинобод [Хучанд] дар хусуси «Мавзуи Таърихию револютсонй дар насри точик» шуда гузашт, мисол шуда метавонад. Ин мубодисаву конференсия нишон доданд, ки мунаккидон ва адабиётшиносон аз карори КМ КПСС «Оид ба танкиди адабии бадей» хулосадои лозима бароварда истодаанд». [8, с. 112]

Ин хулоса ба он ишора мекунад, ки карордои родбарияти дизбй ва давлатиро адли адаб ичро мекунанд. Вале оё ин ичро кардандо навчуидоро дадаф карор додаанд?! Хадаф тасдик ва таъкиди тобеият асту бас.

Хакимов А. дар маколаи «Танкид ва чараёни адабй» ба карори зикршуда ишора карда менависад: «Модияти танкиди адабии бадей, чунон ки дар карори КМ КПСС оид ба танкиди адабии бадей хотирнишон шудааст, дар он аст, ки вай натандо вазифаи «шореди» адабиётро ба зима дорад, зиёда аз ин вай барои ташаккули завки эстетикй ва такомули тафаккури бадеии хонандагон хизмат мекунад»». Дар ин замина муаллиф ба хулоса меояд, ки танкид як диссаи адабиёт ва илм буда, ба ташаккул ва такомули чараёндои адабй ва назарияи худшиносии ондо мусоидат менамояд»[6, с.121]

Ду мaкoлaxoи дигap, ки acлaн мятни cyxaнpoнии мyaллифoн дap плeнyми дуюми caдopaти ^n^o^ нaвиcaндaгoн мeбoшaд, дypнaмoи cиëcaти aдaбй дap зяминяи нишoндoдxoи xизби кoммyниcт муяйян кapдa шyдaacт. Инxo мaкoлaxoи Сaйфyллoeв А. «Тянкид вя aдaбиëти имpyз» [3, c. Ill] вя X,oдизoдa Р. «Тянкиди aдaбй вя мacъaлaxoи бaдeияти aдaбиëт» мeбoшaнд. Х^ки^в А. ин ду мaкoлapo шкд кapдa, дap ин зяминя мушк^д^и фaъoл, яз к^били Шyкypoв, М. Xoдизoдa Р, Л^шв, А. Сaйфyллoeв, С. Taбapoв вя чaвoнoни oн pyзгop Шapифoв Х, Бaкoзoдa Ч, А. Сaттopoв, X,, Шoдикyлoв вя Ю Акбapoвpo зи^ мeкyнaд. Дap xoтимa y яз кapopи КМ xизби кoммyниcт тyлoнй oвapдa, 6a paxнaмoии бeбaдaли xизбй дap coxaи aдaбиëтy

фapxaнг тяъкид мeкyнaд. Мяк^та cитиoишнoмaи кapopи мaзкyp будя, мacъaлaxoи бyнëдии ядя6жт вя инкишoфи oнpo 6a мдан нaгyзoштaacт.

Мякоти Отaxoнoвa Х. «Мявк^и тянкиди aдaбй дap инкишoфи aдaбиëт» низ дap cитoиши кapopxoи янчумяни биcтy пянчуми xизби кoммyниcт будя, тaмoми мyвaффaкиятxoи aдaбиëти тoчикpo мaxcyли «дap ямял тядбик нямудяни нишoндoдxoи пpoгpaммaвии пapтияи кoммyниcтй» мeдoнaд. [7, c.105]

Унвoни биcëpe яз мaкoлaxoи чoпшyдa xyд ифoдaгapи cиëcaти xизби кoммyниcт вя дявляти Шypaвй дap coxaи aдaбиëт мeбoшaнд. Macaлaн Taбapoв С. мaкoлaaшpo «Kдpopxoи пapтия вя инкишoфи тянкиди aдaбй» yнвoн кapдa, кapopи мяълуми «Дap бopaи тянкиди ядя6ии бaдeй»-po paxнaмoи aдaбиëт вя xyнapи acил мeдoнaд вя тяъкид xaм мeкyнaд, ки кapopи КМ КПСС <^ap бopaи тянкиди ядя6ии бaдeй»-po бapнoмaи эcтeтикй, плaтфopмaи ядябию бaдeии caнъaти coтcиaлиcтй вя муяйянкуняндяи poxy paвиши инкишoфи тянкиди aдaбиëтy caнъaти cepмиллaти coвeтй нoмидaн мумкин acт». [9, c.124]

Аз ин вя биcëpe яз мaкoлaxoи .n^rap 6ap мeoяд, ки cиëcaти ядя6й дap oн дaвpa пeши pox^ xaмa гуня дигapaндeшиpo гиpифтa, aдaбиëтpo дap ^ляб нигox мeдoштaacт. Ин xaмoн paвиш 6уд, ки кapopи КМ xизби кoммyниcт «Дap бopaи жypнaлx,oи «Звeздa» вя «Лeнингpaд» ндабят 6a aдaбиëт paвo дидя буд вя дap вяктяш нaвиcaндaи pyc Зoщeнкo 6a дacтypи зep 6a oн эътиpoз кapдy cитeзaш 6a чoe нapacид вя xизбy дявлят чoпи ocopaшpo мямнуъ эълoн кapдa будянд. У нявиштя буд, ки «Нaмeшaвaд aдaбиëтpo мyтaмapкaз coxт. Ин ^ppo дap иcтexcoлoт мeтaвoн кapд, вaлe дap aдaбиëт нe. Ин низoми нoдypycт acr вя 6a oн мeoвapaд, ки мo 6e aдaбиëти acил мeмoнeм». [4, c.109]

Вoкeaн кapopxoи пeшинaи xизб вя ^pope, ки Taбapoв С. o^o xaмчyн дaлeли «poxбapии пapтия 6a кopи тянкиду aдaбиëт» тaвcиф мeкyнaд, xaдaфи aдaбиëтpo 6a acлиxa тaбдилдиxй дoшт. Taбapoв С. тaъpиxи poxбapии xизб 6a aдaбиëт вя тянкиди aдaбиpo зикp кapдa, миëни ин кapopxo xeч фapкe нaмeбинaд. Хдмяи oн кapopxo xy6 будяянд вя 6a aдaбиëтy axли ядяб paxнaмoии coдикoнa дoштaaнд. Хддяфи acлии муяллифи мяк^та xaмчyн acлиxaи идeoлoгй rarox дoштaни тянкиди ядябй мeбoшaд.

Аз дидгoxи Taбapoв С. тaнкидe, ки 6a эчoдиëти axли xyнap дaxoлaт кapдa мeтaвoнaд, тaнxo тянкдди идeoлoгии кoммyниcтй acт. Тянкид бoяд xaкикaти бaдeиpo 6a xa^^™ вoкeй му^ита куняд вя дap мaъpифaти xap,n,y шиpкaт вapзaд. Taбapoв С. яз xимoячиëни чappopи paвияи кoммyниcтии тянкиди ядябй буд. Аз xaмин мявк^ъ y мyнaккидoнpo «тaълимдиxaндa вя мyaллимoни xaкикши нaвиcaндaгoн » вя «мypaббии чapaëни aдaбиëти мyocиp» 6a нaзapи y ocopи ядябй бoяд «яз нуктяи нaзapи тaлaбoти эcтeтикaи мapкcиcтй-лeнинй вя нишoндoдxoи КМ КПСС тaxлилy тacдик гapдaнд» [9, 124]. Шyбxae нecт, ки ин муняккид 6^ëp xocтaacт aдaбиëт вя нaвиcaндaгoн куллян итoaтгapи xизб вя cиëcaти oн дap coxaи aдaбиëт бoшaнд. Meъëpи apзëбии ocopи xyнapй бapoи мушк^л, тaнxo xyччaтxoи xизби кoммyниcтй ясту 6ac. Тянкид бapoи y acrax^ тapбия будя, мyкoбили xaмa гуня муагакилият вя дигapaндeшй paвoнa кapдa шyдaacт, ки мячялля низ 6o мyнaккид xaмфикp мeбoшaд.

Хдмин тapик, xyлocaи нaзapи мyaллифoн ин яст, ки тянкиди aдaбй, кopи идeoлoгй «acлиxaи мyxими пpoпaгaндa», вacилaи «тapбияи кoммyниcтй», мaдaдгopи xизб вя дявлят 6a шyмop oмaдa, тaнxo 6o 6a эътибop гиpифтaни cиëcaти xro6 дap pox^ инкишoфy paвнaки aдaбиëт ëpï pacoнaд.

Сиëcaти aдaбй 6o pacидaни зaмoни бoзcoзй мoxиятaн дш^ няшуд, вaлe чycтyчyxoe дap ин зяминя яз чoниби мячялля poxaндoзй гapдид. Нaxycтин кope, ки aнчoм гиpифт вя тo coлx,oи яввяли дaxaи нявяд идoмa ëфт, paxнaмoии мушки^^ дap шинoxти мoxияти aдaбиëти acил, фypy гyзoштaни xyлocaбapopиxoи ^лябИ, aфкopи идeoлoгй, тaxлили rnxnyx^

зoxиpии эчoдиëт, мyxoлифaт 6a ичтимoигapoии мaxз вя Faйpa буд, ки 6o ин ямял мaчaллa, кям бoшaд xaм, бapoи пeшpaфти някди acил тaлoш вapзид. Аз нaшpи биcëp мaкoлaxo мeтaвoн чунин нятичя гиpифт, ки мячялля дap ин дaвpa тapaфдop вя тaблиFгapи някди вoкeaн aдaбй вя xyнapй будя, бapoи бapчoии ycyлx,oи някди мyшaxxacи aдaбй, нaкд,e, ки мeтaвoнaд ocopи бaдeиpo яз мaвкeи тaъpиxият тaxлил кapдa, apзишxoи бaдeй вя зeбoишинoxтии oнpo муяйян нaмoяд, тaлoш вapзидaacт.

Дар ин замина маколадои Шукуров М. «Аз пайи дарёфти фадмиши нав» [10, 114]ва Шарифов Х. «Марзи адабиёт» чоп шуд, ки модияти сиёсати нави адабиро равшан карда, асосдои назарии равиши тозаеро дар накди адабии точик эчод карданд. Муаллифон роди бозгашт бар шинохт ва арзёбии адабиёти асилро роди халосии накд ва адабиёт аз «ичтимогароии дурушт ва сиёсатфурушии мадз» таъбир карда, дар ин равиш сиёсати вокеии адабиро василаи кддршиносии адабиёти асил дониста буданд.

Шукуров М. бо маколаи дар боло зикршуда аз равиши тозаи накд, мужда дод, ки дигар тобеияти идеологй ва табакотиро намепазируфт. Муаллиф таъкид карда буд, ки «замони мо навназарй, биниши тозаи танкидй талаб дорад». Ин биниш айбчуии мадзро бояд истисно кунад, зеро дар ривочи тамоюлдои манфии адабй, аз чумла накди адабй «низоми пурнукси ичтимоию сиёсии «сотсиализми казармагй» (сарбозхонагй) гунадгор буд»». Муаллиф зудур ва ривочи накдеро зарур ва саривактй медонад, ки «манзараи вокеии даёту адабиёт»-ро намоён созад. Ин андешадо ва баъзе маколадое, ки ин донишманд дар ибтидои солдои навад нашр кард, аз равиши тозаи накд мужда медод, ки муттаассифона бо саршавии нооромидои кишвар бо сабабдои муайян ташаккул наёфт. Дар дар сурат, охири солдои даштод ва ибтидои навад замони зудури равиши тозаи накд аст, ки назари чомеи ичтимоиву дунарй ва зебоишиносй меъёри дунаршиносии он буд.

Равиши ин гуна накдро чунон ки Шарифов Х. мефармояд, «Эътибори сухан ва бадеият - обу гили хишти иморати адабиёт» муайян мекунад, ки на дама пайраваш буду даст.

АДАБИЁТ

1.Сатторов А. Нуксу камоли танкид [Абдунабй Сатторов] Садои Шарк. -1969. -№4. С. 127

2.Танкид ва чараёни адабй: Садои Шарк. -1969. -№5. С. 3.

3.А. Сайфуллоев. Танкид ва адабиёти имруз. Садои Шарк. -1972. -№6. С. 111

4.Масъалахои насри муосир. Садои Шарк. -1973. №7. С. 109

5.Хакимов А. Танкид ва чараёни адабй (Аскар Хдкимов) Садои Шарк. -1975. №°1. С. 101

6.Хакимов А. Танкид ва чараёни адабй [Аскар Хакимов] Садои Шарк. -1975. №°1. С. 121

7.Отахонова Х. Мавкеи танкиди адабй дар инкишофи адабиёт. Садои Шарк. -1976. №°3. - 105 с.

8.Табаров С. Карордои партия ва инкишофи танкиди адабй. Садои Шарк. 1983. №°1. 112 с.

9.Табаров С. Карордои партия ва инкишофи танкиди адабй. Садои Шарк. 1983. №1. - 124 с.

10. Шукуров М. Аз паи дарёфти фадмиши нав. Садои Шарк. 1990. №°7. - 114 с.

ЖУРНАЛ «САДОИ ШАРК» И НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКИ

В статье рассматривается профессиональный и идеологический метод деятельности журнала "Садои Шарк" относительно выбору и публикации критических материалов, в нем также показывается ценность публикации критических литературных работ. В результате сопостовительного анализа статей, и литературных текстов автор приходит к выводу о том, что внутренние законы литературного развития и доминирующая политика литературы являются основными факторами несоответвия в процессе развития литературы и литературной критики. Таким образом, государтсвенная политика является основоположником современной литературной политики и определяет ценности и стили литературной критики.

Ключевые слова: журнал, литературная политика, критика, литературное направление, идеология, литературная истина.

JOURNAL OF "SADOISHARQ" AND SOME ISSUES OF THE LITERARY CRITICISM

The article explores professional and idealogical style of "Sadoi Sharq" journal activities on choosing and publication of critical materials as well as, values of the published literary criticism works are shown in the article. As a resulf of comparative analysis of the different articles and literary texts, the author of the article made a conclusion that the internal laws of the literature development and dominating literary politics are the main factors оf contradiction in the process of literature and literary criticism development. Consequently, governmental politics is the founder of modern literary politics and, values and styles of literary criticism development are determined by means of it.

Keywords: journal, literature politics, criticism, literary trend, ideology, literary truth.

Сведения об авторе:

Кодирова Дилноза Лутфуллоевна - аспирант кафедры теория и история таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

About the author:

Kodirova Dilnoza Lutfulloevna - post-graduate in the Department of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.