Научная статья на тему 'ИССЛЕДОВАНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПОЭЗИИ ДВАЦАТЫХ ГОДОВ'

ИССЛЕДОВАНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПОЭЗИИ ДВАЦАТЫХ ГОДОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
28
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРОВЕД / РИЗВИТИЕ / ЖАНР / ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВА / ПЕРИОД / ПОЭЗИЯ / АСПЕКТ / ОСНОВА / СОСТОЯНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Худойдодов Аъзам Овлододович

Статья посвящена исследованию таджикской поэзии двацатых годов ХХ века со стороны литературоведа Х.Мирзозода.Таджикская поэзия 20-х годов заложила основы даьнейшего развития таджикской литературы. За этот период таджикская поэзия совершила качественый переход из одного состояния в другое, т.е. от литературы периода феодализма и буржуазного просветительства к литературе советского периода. Автор данной стать в этом аспекте анализирует роль и место Х.Мирзозода в исследование вопроса идейно-эстетического развития таджикской советской поэзии двацатых годов ХХ века.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RESEARCH OF TAJIK POETRY OF THE 20TH YEARS

This article is dedicated to the research of Tajik poetry of the 20th years of the twentieth century by literary critic Kh. Mirzozoda. Tajik poetry of the 20s laid the foundation for the future development of Tajik literature. During this period, Tajik poetry made a qualitative transition from one state to another, i.e. from the literature of the period of feudalism and bourgeois enlightenment to the literature of Soviet period. An author of this article in this aspect analyzes the role and place of Kh. Mirzozoda in the research of ideological and aesthetic development of Tajik Soviet poetry of the 20 years of twentieth century.

Текст научной работы на тему «ИССЛЕДОВАНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПОЭЗИИ ДВАЦАТЫХ ГОДОВ»

АДАБИЁТШИНОСЙ / ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ

ПАЖУХИШИ НАЗМИ ТОНИКИ СОЛ^ОИ БИСТУМ Худойдодов А.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номы С.Айнй

X. Мирзозода ба тадкики назми точик дар ши^ои бистум аз шлхои панчохуми caдaи бист таваччух нaмyдa, оид ба ом^та нaшyдaи ин давраи aдaбиëти точик макодахои гершуморс [1] иншо кардааст. Aндeшaвy мудохизахои X. Мирзозода дар бораи маавадахои Foявй ва эстетикии назми точик дар шлхои бистум дар pиcoдaи доктории эшон бо номи «Macъaлaхoи acocии инкишофи FOявй-эcгeтикми назми точик дар шлхои бистум [2] чамЕбаеги xy,npo пайдо кардааст.

Муаллиф ахамияти омузиши aдaбиëти шлхои бистумро, ки мавриди омузиши чилли карор нaгмpифтaacт, capeхaн таъкид мeкyнaд, ки агар ба пажухишхои aдaбиëтшинocми точики caдaи XX назар афкашм, макода ржода ва acape иншо нaшyдaacт, ки маавадахои аот^и назми шлхои бистумро хамчун пpoблeмa мухокима намуда, xyдocaи умумй бароварда бошад. Аз ин py, X. Мирзозода назми шлхои бистумро, ки иньикош бaдeии хaëти xaIки точик ва одами рухии он мeбoшaд, ба таври мyшaxxac дар партави aдaбиëтшинocии мукожавй бappacй намуда, нукшнхои яктарафа иньикoc намудани харакаги адабии ин шлхо ва дар бораи биcëpe аз намояндагони назми шлхои бистум xoмyш мондани aдaбиëтшинocии шлхои 40-60-умро, ки бeшIap ба чанд намояндаи маъруф эътибор дода, мухити адабиро аз мадди назар дур мeдoштaнд, истох намуда, мавкги хар шоири ин даврро аз руи вазифа ва мавзуъхои замон муайян кapдaacт. Инчунин муаллиф макодаву ришдахои марбут ба мавзувро гахдилу барраш намуда, дар бораи хycнy кубхи онхо андгшахои cyдмaнд бaëн кардааст. Macara^ y маколаи Рахим Хошим «Инкилобий тожик aдaбиëтм» -ро[3] дар тахкики aдaбиëти coдхoи инкилоб ва бистум аз маколахои пpoмлeмaвии аввалин тaвcиф намуда, нашри маколаи мазкурро дар он coдхo муваффакияти калон ва кадами аввадин дар aдaбиëтшинocии точик бахогузорй нaмyдaacт. Вaлe, ба маколаи мазкур аз нигохи aдaбиëтшинocии oxмpи coдхoи шастум бахо дода, аз чихаги caвияи назариявй паст будан ва аз умумигуй иборат будани он, хамчунин ба ма^ада^ои умумй ва xycycии aдaбиëтм ин давр эътибои кофй надодани муалдифро таъкид нaмyдaacт. X. Мирзозода Р. Хошимро барои ба шухраг ва дарачаи баланди FOявии шeьpхoи Лохутй мафтун шуда, аз хамин маЕк^ ба шоирони бoиcтeьдoдм точик бахо дода, онхоро мукаллидони Лохутй шуморидааст, танкид мeкyнaд. Хамчунин муалдиф баъд аз маколаи мазкур муддати дуру дароз иншо нашудани макодахои пpoблeмaвии ба aдaбиëти давраи мазкур бaxшидaшyдapo зикр намуда, чунин вaзьиятpo аз чавон будани мyтaxaccиcoни aдaбиëтшинocии точик, нав ба воя pacмдa истодани онхо маънвдод мeкyнaд.

X. Мирзозода ба нашри руши «Очepк истории таджичкой coвeтcкoй дмгepaгypыI» [4], ки тарчумаи pycии аз нав коркардшуда ва тaкмиIëфтaм «Oep^ тaьpиxи aдaбиëти coвeгми точик>> [5] мeбoшaд, бахои арзанда дода, бартараф шудани нукшнхои зиëди нашри точикиро кайд мeкyнaд. Хамчунин дар нашри мазкур дар баходихй ба эчoдмëги coдхoи бистуми С. Айнй аз тахдили яктарафа пардоздихй ва мдeaдизaтcия як андоза озод шуда, дар баробари кoмëбихoи y нукшнхо ва кадавишхои FOявии вай, ки дар эчoдмëтм адабии ин давраинаи y мавчуд буданд, нишон мeдихaд. Мухаккик дар иртибот ба мacъaлaи мазкур ишора кардааст, ки «ин мулохиза ва мухокимаи дypycт, ки дар баробари кoмëбихoи эчодй киcмe аз нукшнхои FOявии С. Айниро aкc кунонидеанд, бори аввал ва бо чуръат дар кори тадкикотии А. Maниëзoв «Публицистика ва назми устод С. Айнй>>[6] нишон дода шудаанд^> [2, c. 9].

Мухаккик дар баробари ин ба накши як зумра cммoхoи адабии шлхои бистум, ки накши пeшбapaндaгй доштанд ва минбаъд чун намояндаи назми ин давр муваффакиятхои чашма ба даст овардаанд, гаваччух намуда, ишора ба он дорад, ки адибош, ки coдхoи бистум майдони адабй бо кадамхои устувор ворид гардидаанд, дар coдхoи cиюм мавкги нaмoëнe пайдо карда истода буданд, ë дар чавонй ба марги ногахонй гирифтор шуданд (магалан П. Судаймонй, Ноид Шepзoдa) ва ë дар шли 1937 Faйpикoнyнй таъбид гардида, кори эчодиро катъ кардаанд (чунончи Б. Азизй, А. Хамдй ва Fanpa). Аммо «фаромуш набояд кард, ки чapaëни адабй,- навишгааст X. Мирзозода,- ммcди хaëти xa^ ва иньикocи бaдeии он дар шуур, чapaëни зинда буда, дар як давраи муайяни тaьpиxй мумкин acт, ки Fanp аз cимoхoи марказй нaмoяндaгoнe хам бошанд, ки дар он мухити адабй дар аввалхо дорои xизмaти шоени тах^н буда, вaдe дар чapaëни тараккии зиндагй ва хaëти адабй торафг аз он акибмонда, гадричан аз мухити адабй бврун баромада бошад>> [2, c. 9]. Хамчунин мухаккик дар ин раванд хoдиcaи баръакш онро низ мушохида нaмyдaacт, ки аввали coдхм бистум aшxoce низ буданд, ки аз хает ва чарагни адабй акиб монда буданд, важ онхо тадричан ба он мухит фаъолар дoxиI шуда, иcтeъдoди адабии xyдpo caйкaд додаанд. Macaлaн П. Сулаймонй, А. Хамдй, Б. Азизй, М. Сарвар ва дигарон ба ин миcoд шуда метавонанд. Чунин хoдиcaхoe низ мавчуд аст, ки гурухи кадони

moMpoHe хим буданд ки 6o чинд шeъpи зaмoнaвии xyд бa ^apaëHH aдaбиëт дoxил my,na, бaъд a3 мaйдoн бapoмaдaaнд.

X. Ммpзoзoдa низми ccлxoи peвoлютcия вa биcтyмpo бa ду мapхaлa чyдo нaмyдa, ши^и 19221924 -po a3 cafaiM нaбyдaни мaтбyaш точик 6o aйби пaнтypкиcтoн вa миллaтчиëни бypжyaзй ^йи кaндa вa xoлии aдaбиëти точик мaънидoд кapдaacт.

Дap пoяи aввaли oh (1917-1921) нaзми тcчик, ки öernrap дap maxpxoи инкиюбии oHpy3a Сaмapкaнд вa Тoшкaнд эчoд гapдидaacт, дap oh як зyмpa шoиpoни тoчик, a3 к&били С. Лйнй, Ф. Po4Ï Т. 3exHï, Ш. Хилмй, Л. Фмтpaт, Л. мунзим, Л. Хи^дИ, Л. ^чй, Аккoc, Нaвбaxop Миpзoбapoтзoдa вa a3 rnoHpoHH фopcизaбoни oзapбoйчoнй MHp3ooro Ализoдa иштиpoк дomтaaнд. Мухиккик ДOиp бa

4apaëHH зиндаи aдaбии ин co^o aндeшa бaëн нaмyдa, тaъкид бap oh дopaд, ки мухити aдaбиpo инкop нaкapдa, мyaйян нaмoeм, ки !ap ин 4apaëHH yмyмиxaлкï, ки минбaъд мeтaвoнaд aдaбиëтpo пem бapaд. Ba бaъд a3 бappacиxoи зиëд бa xyлocae pacидaacт, ки ин шapaф дap нaзми ccлxoи peвoлтcия вa нacpи ccлxoи бистум бa ycro! С. Лйнй вa ycтoд Лбу^^и^ Лoхyтй мaнcyб acт. Xaмчyнин бaмaвpид зикp мeкyнaд ки чунин ми^ми бaлaнд xe4 гох чунин мaънoe нaдopaд ки aдaбиëти ccлxoи peвoлютcия вa биcтyмpo як ë ду кac эчoд кapдaacт га июга бap ин, ohxo чиxaтxoи cycrn гoявй вa бaдeй нaдopaнд. «Рупуш кapдaни нyкcoнxoи эчoдй,- нaвиmтaacт мухиккик,- caбaби 6a тaвpи cyнъй a3 хид зиëд бoлo бapдomтa шудани тapaфxoи мycбaт мeгapдaд, ки !ap mt^a эчoдиëти moиp яктapaфa мaънидoд мemaвaд» [2, c. 21].

X. Миpзoзoдa oмд 6a низми coлxoи инкиюб ви ccлxoи бистум aндeшaвy мугохизи бaëн нямудя, 6a мивкги эчoдкyнaндaгoни нaмoяндaгoни acp, никши ohxo !ap aдaбиëт бaхoгyзopй мeкyнaд ra «aдaбиërpo химчун як вoхидм бутун гиpифтa иcтoдa, дap бийни нaмoяндaгoнaш, ки poлхoи гушгун бoзмдaaнд, фapк гyзomтaн, хиccaи xap кaдoмpo нишoн дoдaн, xизмaти якepo 6a ди^^ HasypomaH ë a3 xмccби чивдр якepo бoлo бapдomтaн a3 идоти™ oлaми aдaбй ви эчoдй дyp acт» [2, c. 21]. MyauraJ) a3 химин мивксь 6a някщи С. Лйнй бaxoи xaKKoHï дoдa, ypo capвapи нoзимoн га пyблиcиcтoни aйëми инкиюби oктябp мeдoнaд га т^ькид мeкyнaд, ки низми инкиюбии тoчик из meъpи y oro3 мeëбaд. Инчунин тяъкид мeкyнaд, ки ин щью чунин мaънoe нaдopaд, ки вий шкоти гoявй вя эчoдй нaдopaд ë ки мoxияти oктябppo яз py^ иввил вя зуд mинoxтa тaвoниcтaacт. Вий хим мили дигapoн чaндe 6a ин mKeaxo 6o нaзapи xaйpaт нигох мeкapд, зepo бapoи moиpи шбик чaдид-мaopифпapвap, ки яз гoяxoи инкиюби ичтммoй дyp буд фypcaтe юзим шуд ки oHpo mинocaд ви 6a гoяxoи oh capфaxм paвaд. Xyдpo «moгиpди чиICCлaи инкиюб» тмидани y химин мaъниpo ифoдa мeнaмoяд. Ин ист, ки мухяккик 6a к&бул га фaxммдaни инкиюб ти^ичин гyзamтaни С. ЛйнИpo тapaфдopй нaмyдaacт ви бapoи иcбoти мyюxизaxoи xern meъpи aввaIини бaъди инкиюб нaвиштaи y «Би мyнocибaти xичpaт 6a Сaмapкaнд»-po 6o вучуди бap зидди aмopaти Бyxopo инmo кapдaacт, виж бapoи иcлoxи зaмoн ви oяндaи инкиюб He, билки 6a пaйгaмбapи дини иcлoм га тapaккиëти фeoдaлии Шapк мypoчиaт нaмyдaacт, ки фи^и иpтичoй мeбomaд» [2, c.22]. Химчунин мухиккик дap мapcияи 6a бapoдapaш бaxmи,дaи С. ЛйНй, aмopaти Бyxopo ви yлaмoи зaмoнaccзи дину шapиaтpo бapoи paфтopи гaйpиинccниamoн, ки xиюфи «муьмин бapoдapи муьмин» ист, caxт михкум жмуда, бapoи бapxaм дoдaни ohxo 6a инкиюб He, 6a «^дии тaвoнo», яънe Xyдo мypoчиaт кapдa, яз y yмeди ëpï кapдaнampo зикp мeнaмoяд. Химчунин X. Миpзoзoдa якxeлaвy якccн нaмoндaни 4axoHy myypи Лйниpo, ки 6o тя^ии мaтбyoти нив, ^«мишьяли paxшoни» ш^уи ниви инкиюбй «6a тacaввypи ниcбaтaн кухня га икнун aкибмoндaи мaopифпapвapoнaи moиpи диpyзaкaк чaдиди xdo яз oh paxoï нaëфтa paxHa ^p! ви тaдpичaн чoйи xaëлxoи poмaнтики мaopифпapвapoнapo aкидaxoи инкиюбии oзoдиxoxй пyp кapдaн гиpифтaнд»[2, c. 23] . Мухиккик дap ин 4o 6a мyaIлифoни мaкoлaи «Тaъpиxи aдaбиëтpo oбъeктивoнa oмyзeм» [7] 6a бaxc дapoмaдa, тибки aндemaxoи 6do гyфтaxoи oHxopo дap

iop^ oh, ки <<Лйнй яз oh зиëиëни тcчик acr, ки яз pyзxoи иввил ycryeopom 6a лaгepи инкиюб гу^шт... мoxияти oHpo фaxмидaнampo 6o acapxoи минзуми.. .из чихити гоявй пyxтaи xyд иcбoт rap^ paд мeнaмoяд га бapoи иcбoт acнoдy xyюcaxoи xyдpo пeшниxoд кapдaacт. Химчунин X. Миpзoзoдa aндeшaxoи ин мyaIлифoнpo дap бopaи «Мapши xyppият» paд нaмyдa нaвиштaacт, ки «Бaъзe paфикoн бapoи oh ки 6a тaвpи cyHbï муддити дap бopaи инкиюб фикp poндaни С. Айниpo aкибтap бapaнд, «6axc» мepoнaнд, ки ccли эчoди ин rnebp («Мapmи xyppият» -Л.X.) 1919 He, 1918 ист [7, c. 146-158]. Фaктxo ниmoн мeдиxaнд, ки дaъвo xaтocт, зepo aввaIO yз6eкиam ^aHyp meъpи мaзкyp-Л.X), ки из тoчикиam пemтap нaвиmтa myдaacт, «Oктябpи 1919» acr (ниг. Тypкчa инкиюбий rnebprap мaжмyacи, cax. 7-8), дигap ин ки дap жypнaIи «Шуктаи Инкиюб» (Xn-1919), дap мичмуяи aшъopи инкиюбй (1923, cax. 6) дeкaбpи 1919 ви дap «Нaмyнaи aдaбиëти точик» (1925, c. 574-576) 7.Xn. 1919 кийд myдaacт. Агap ccли эчoди ин meъp 1918 мemyд, С. Лйнй oHpo дap ce-чop 4oñ 1919 кийд нaмeкapд. Химин гуни мapmpo moиpи пpoлeтapии pyc Дeмьян Бсдн^1й ccIи 1918 нaвиmтaacт. Гумн нaмepaвaд, ки С. Лйнй «Мapши xyppият»-po бapoбapи Д. Бeдн^IЙ нaвиштa бomaд. «Мapceльзa^>-po 6a зaбoни кизетЕЙ Сякин Сийфулин (1894-1930) мoxи aвгycти ccли 1919 нaвиmтaacт. nac, тиет^ кapдaн мумкин acт, ки «Мapши xyppият»-и С. Лйнй пemтap из oxиpи ccли 1919 нaвиштa шyдaacr» [2, c. 23]. X. Миpзoзoдa дap мacъaIaи мaзкyp, кизияи И. Бpaгинcкий [8, c.31] из pyзxoи aввaIи бapкapopmaвии

XOкимияти mypo С. Лйнй 6a мacъaIaxoи умумии cиëcй 6o вучуди вoкиф будан, дap poxи инкиюб xe4 кaIaвиme нaдoштapo, ки минбaъд дap aйнишинocй инкишoф ëфтaacт ви химчунин тeзиcи кoJIIeктиви мyaIлифoнpo дap iop^ oh, ки С. Лйнй xaтoxoи чaдидии xyдpo nem из ORraip фaxмидa буд 6a тaвpи Koneb paд мeкyнaд, зepo «aмaIшë™ чaдидoн (из чумли С.ЛйНй. - А.X.) , ки дap mapoити фeoдaIии Ocиëи Mиëнa paфти тaъpиx acr, тaъpиx бomaд, xaтo нaмeкyнaд, дypycr буд, бинoбap ин, из ин paвиm бapгaштaни y (С. Лйнй-Л.X) aввaIO p^ нaдoдaacт, дигap ин ки бapгaштaни вий мумкин шбуд» [2, c. 23].

X. Mиpзoзoдa гояи дуюми низми мyocиpи тoчикpo из ccли 1924, из тaшкиIëбии РЛСС Toчикиcтcн ви мaтбyoти тoчик, из meъpxoи «To 6a кий» ви «Oвoзи точик»-и С. Лйнй, xaмчyнин из meъpxoи З. Ч,aвxapй ви T. 3exHï oгcз ëфтaнaшpo capexaH тaъкид мeкyнaд. Myxaккик якe из xycycиятxoи aдaбии ин дaвp, яъш cepccxa будини фaъoлияти aдибoни ин давр moиp, нocиp, дpaмaтypг, отим^ мaxcyc кийд кapдa, OHpo из тaIaбoти зaмoн, ким бyдaни мyтaxaccиcoн, дoиpaи тинги инкиmoфи ccxaxo мaънидoд кapдaacт. Дap ин чo муиллиф oид 6a фaъoлияти moиpй ви мивкгю мaкoми Лбyлкocим Лoxyтй дap aдaбиëти ин дaвpaинa apчгyзopй тмуда нaвиштaacт, ки дap ccлxoи 1925-1929 эчoд шудини микдopи xeлe зиди гaзaIXoи ичтимoй, ишкй ви мaнзyмaxoи y, ки из чихити гоя ви caнъaти mebpï xeлe бaIaнд мeбomaнд, мивкги capвapии вaйpo ycryeop ви кдтъй гapдoнидaacт. Лз химин мивкгъ 6a poxи эчoдии Пaйpaв СyIaймoнй низ 6axo дoдa, мили дигap xaмкaIaмoни xyд из чи^ияти кухни 6a xaëти нив oмaдaни ypo мypaккaб ви дyшвop мeдoнaд ви химчунин кийд мeкyнaд, ки «вий из moиpи мистики coлxoи 1916-20, лиpики meъpxoи ишкии из xaër дypи coлxoи 1921-24 ви ИЭП-минии coлxoи 1924-25 ви ccли 1926 6a мивкги шoиpи ccвeтй oмaд ви биъд из ин oh мaвкeъpo мaзмyнaн Topa^n мycтaxкaм Ha^^ [2]. Дap rorapa^ caxифaи мaзкyp дap бopaи шeъpи «Би мyнocибaти инкижби Бyxopo», ки дap aдaбиëти илмй caнaи тaвлиди OHpo ccли 1920 кийд кapдaaнд, эзoxe иншo нaмyдa, mapx мeдиxaд, ки «Mo мaвкeи meъpи «Би мyнocибaти инкиIoби Бyxopo»-po 6o чинд ca6a6 кийд нaкapдeм, зepo дap coли 1920 нaвиштa шудини oh шубхидак acr: a) Лгap ин mebp xaмoн cot нaвиштa мeшyд дap мaтбyoти дaвpaгии ccли 1920 дapч мeëфт, чyнoн ки шeъpи «Би мyнocибaти инкижби Бyxopo»-и ЛхвидИ xyди xaмoн cot дap «Шуьлии ИнКиюб» чon шyдaacт; 6) ^ap ин mebp xaмoн cotxo (1920-1924) мивчуд мeбyд из cоти 1924 cap кapдa дap мaтбyoти coвeтии тoчик дapч мeëфт ви шoиp 6a иIтимocи С. Лйнй бapoи «Haмyнaи aдaбиëти точик» OHpo фиpиcroдa, meъpxoи ишкй ви мaъюccнaи HЭП-мaнии xyдpo paßorn нaмeкapд. Tacoдyфй Hecr, ки С. Лйнй нaмyнaи шeъpxoи инкиюбии Пaйpaвpo из p^ ви^ии moиp дap киcми Ш oвapдaни буд, вaIe OHpo нaoвapдaacт, зepo xyдam нaбyдaacт; в) meъpи мaзкyp дap мячму^ aввaIини y «Шукуфии aдaбиëт» (1931) низ дapч нaëфтaacr. Mo OHpo raHxo дap мичмуии cоти 1934 мeбинeм. Лгap чунин mebp дap cотxoи биcтyм вучуд мeдoшт, бapoи to ин дам пинxoн дoштaни oh xoчaтe шбуд. nac, миьлум мemaвaд, ки iab^o (cотxoи 30-ум) эчoд гapдидa, caHaam 1920 гyзoштa шyдaacт» [2, c.32]. Myxaккик 6a тaвpи ичмотй 6oшaд хим дoиp 6a эчoдиëти С. Лчзй, Л. Фитpaт, Сapвap, T. 3exHï aндema 6aëH нaмyдa, мивкги ви xиccaи OHxopo дap низми cотxoи биcтyм 6a тaвpи му^ит apзëбй мeкyнaд. Myxaккик мивкги жиши xaчвpo дap cотxoи биcтyм, ки дap эчoдиëти С. Сиддикй, Л. Сухийлй, Б. Лзизй, M. Myинзoдa, H. Шepзoдa, С. ЛIизoдa, Xoчй Myин никши мyaйянe дoштa, xap якe 6o вучуди бaъзe yмyмияrxo, дopoи poxy xycycиятxoи эчoдй будани OHxopo зикp мeкyнaд. Лз p^ пaжyxиm вя xyIOcaxoи мухиккик бapмeoяд, ки HoиI Шepзoдa, Л. Сухийлй, M. Лминзoдa дap ccxaи низми гaйpиxaчвй хим кyввaoзмoй кapдaaнд.

XyIoca, X. Mиpзoзoдa низми cотxoи биcryмpo чун чapaëни зинда ви xe!e мypaккaби aдaбиëти мyocиpи тcчик, ки 6o тaмoми пaxIyxoяm химчун дaвpaи тamaккyIи низми ниви миллии точик мaxcyб мeëбaд, 6a дoиpaи aндeшaвy пижухищи xem кишидд, 6a oh дoвapй ви бaxoгyзopй нaмyдaacт.

АДАБИЁГ

1. Ли^шеи coвerии rcчик дap ccIxoи 1917-1929.- ^p кит. Учгньк зanиcки СraIинaбaдcкoнoгc ^Hcrac пeдаroгичecкoгc инcтиryтa. T. 1, 1957, cax 161-206; Адaбиërи coвerии тoчик дap coIxoи pe^ro^™ ORraiph.- Шapки Суж, 1957, №11, cax.72-84; Лдaбиëги coвerии точик дap coIxoи 1917-1929- шяи aввaлини и^бшии peaлизми ccциaлиcтии точик.- Руз. Maopиф вя мaдaнияr,

1959, 13 oicraip; С. Лйнй- aßHamH aдaбиëE'шинccи coвerии точик.- Аxбopcти шуби фaнxoи чaмьияrии ЛИ РСС Toчикиcтoн,

1960, №3 (21), cax. 21-36; Л^бшии ибтидoи acpи XX Дap кит. MaTepiaIxo из raъpиxи aдабиëги точик.- .HyniaHieHanq»™ давшгии aдaбиërи raъIимй-пeдaroгии Toчикиcтoн, 1962, cax. 112-120; Myнccибarи rapra™ кoммyниcтй 6a auairer вя rapi®™ кaдpxoи anin.- №ч. Сaдoи ^ŒapK, 1965, №7, cax. 139-150; Macъaлaxoи acccии инкиmcфи тзми coвerии точик дap coIxoи 19171929. .Hap кит: Maчмyaи илмии Инcтитyти давшгии пeдaгoгии m. .HymaHie.- .HymaHie, 1966, cax. 3-64; Лдaбиërи coвerии точик дap coIxoи 1917-29. Дap кит: Адабиëш coвeтии точик, бapcи шнфи 10. ^maHie, 1967. ви гай»

2. X. Mиpзoзoдa Macьaлaxoи acoc™ инкиmcфи гcявй-эcтerикии тзми тoчик дap coIxoи биcтyм. РиccIa бapcи дapëфrи yнвoни дoкrcpи фaнxoи фиююгия. - ^maHie, 1968; Ocнoвн^]e вoпpoc^I идeйнo-эcтerичecкoгc paзвиrия raджикcкoй coвercкoй пoэзии ^aLarMx гcдoв. Авropeфepar диccepraции, пpeдcтaвIeннoй Ha coиcкaниe yчsнoй cтeпeни дoкropa фиIOIOгичгcкиx ниук.- Дyшaнбe, 1968.- С. 143.

3. Хсим Рихим. Инкижбий тожик aдaбиërи / Maopиф ви укутгучи, 1928, N°1.- С. 44-49

4. Очерк истории таджикской советской литературы.- М., 1961

а. 5.Очерки таърихи адабиёти советии точик. Кисми 1. Сталинобод, 1956.

5. Маниёзов А. Публицистика ва назми устод Айнй (1918-1921).- Сталинобод: Нашрдавточик, 1958- с.63-64

6. Турсунзода М, Рачабов З, Рахимзода Б, Рахим Х,ошим. Таърихи адабиётро объективона омузем // Садои Шарк, 1965, №10- с.146-158.

7. 8.Брагинский И.С. Садриддин Айни.-Сталинабад: Таджикгосиздат, 1948.- с.38

ИССЛЕДОВАНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПОЭЗИИ ДВАЦАТЫХ ГОДОВ

Статья посвящена исследованию таджикской поэзии двацатых годов ХХ века со стороны литературоведа Х.МирзозодаТаджикская поэзия 20-х годов заложила основы даьнейшего развития таджикской литературы. За этот период таджикская поэзия совершила качественый переход из одного состояния в другое, т.е. от литературы периода феодализма и буржуазного просветительства к литературе советского периода. Автор данной стать в этом аспекте анализирует роль и место Х.Мирзозода в исследование вопроса идейно-эстетического развития таджикской советской поэзии двацатых годов ХХ века.

Ключевые слова: литературовед, ризвитие, жанр, просветительства, период, поэзия, аспект, основа, состояния.

THE RESEARCH OF TAJIK POETRY OF THE 20th YEARS

This article is dedicated to the research of Tajik poetry of the 20th years of the twentieth century by literary critic Kh. Mirzozoda. Tajik poetry of the 20s laid the foundation for the future development of Tajik literature. During this period, Tajik poetry made a qualitative transitionfrom one state to another, i.e. from the literature of the period of feudalism and bourgeois enlightenment to the literature of Soviet period. An author of this article in this aspect analyzes the role and place of Kh. Mirzozoda in the research of ideological and aesthetic development of Tajik Soviet poetry ofthe 20 years of twentieth century.

Keywords: literary critic, development, genre, enlightenment, period, poetry, aspect, foundation, state.

Сведение об авторе:

Худойдодов Аъзам Овлододович - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Тел.: (+992) 919328220. E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

About the author:

Khudoidodov Azam Ovlododovich - Doctor of Philological Scienves, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik Sate Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 919328220. E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

ШУКУ^И ОСМОН ВА ЧИЛВАДОИ ОФТОБ ДАР ШЕЪРИ ХОРОНИ ШАРВОНЙ

Шарифов Б.Б.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Хоконй аз зумраи он суханваронест, ки дар арсаи шеъру шоирй ихтирооти зиёде аз худ бокй мондааст. Хамам таркибот ва воситахои тасвирй дар шеъри Хоконй то у собика надоштаанд ва баъди у мавриди истифодаи суханварони зиёде карор гирифтаанд. Зехни пуё ва халлоки Хоконй хеч гох дар чорчубхои фикрй ва хунарии гузаштагон гирифтор наёмадааст, дар тасвир таклид намекунад. У барои ифода кардани як мазмун таъбирхои зиёде меоварад. Хамаи маводи тасвирашро аз мухити ичтимой ва фархангию табиии зиндагияш фарохам оварда, бо зехри огохи худ ба онхо чон медихад. Аз хамин чост, ки тасвирхои у саршори рангхо ва дар харакату чунбишанд. Ин пахлуи эчодиёташро шоир аз сари ифтихор чое зикр кардааст:

Суварнигори уадисам, вале %ар он сурат,

Ки цон дар у натавонам намуд, нангорам [6, с.288]

Тасвир дар шеъри асримиёнагии форсу точик чандин мархилахоро паси сар кардааст. Дар шеъри сабки хуросонй тасвирхо бештар хиссианд, яъне шоирон дар тасвир аз ташбеххои хиссй ба хиссй суратхои айнй месозанд. Ин навъ тасвирхо аз соддатарин сувари хаёл сарчашма мегиранд ва аз сатхи ашё фаротар намераванд. Ба кавли Махмуди Футухй дар карни шашум тачрибахои шеърй хаёлитар мешавад, дар мархилаи дигар тахайюли шеъри форсиён бо вуруд бар асари истиора, чехраи интизоитаре пайдо мекунад, сохтори тасвир хаёлмгар ва печидатар мешавад ва то хадде аз сатхи нозилии идроки хиссй фаротар меравад. Дар шеъри Камолиддин Исмоили Исфахонй, Хоконй ва Низомй намунахои аълои тасовири нозук ва борики мстморй падидор мешавад.» [11, с.4]

Дар мавриди кудрати тахайюли Хоконй дар чодаи шеър хамаи он суханшиносоне, ки перомунуи ашъораш изхори назар кардаанд, бо таъзиму такрим нигаристаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.