Научная статья на тему 'РИТИЧЕСКАЯ МЫСЛЬ ПАЙРАВА СУЛАЙМОНИ'

РИТИЧЕСКАЯ МЫСЛЬ ПАЙРАВА СУЛАЙМОНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
106
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЭЗИЯ / ПРОЗА / СТИХ / КРИТИКА / ЛИТЕРАТУРНАЯ МЫСЛЬ / ЭСТЕТИЧЕСКАЯ МЫСЛЬ / ПАРОДИЯ / ЮМОР / СТИХОТВОРЕНИЕ-ЛОЗУНГ / ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИЙ СТИХ / МЕРА ПОЗНАНИЯ СТИХА / ИНТЕЛЛЕКТ / РЕВОЛЮЦИОННЫЙ СТИХ / СОЦИАЛЬНАЯ КРИТИКА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Марворид Саидмуроди Бойзода

В статье рассматривается литературно-критическая мысль одного из известных таджикских поэтов начала ХХ века - Пайрава Сулаймони. Литературно-критическая мысль Пайрава Сулаймони является показателем общей картины развития литературоведения и литературной критики 20-х и 30-х годов прошлого столетия, и судя по высказываниям и размышлению поэта, можно заключить, что в этом периоде господствует разрыв связи классической критики от литературы. Данный период известен тем, что для советской литературы ещё не определены точные стандарты и мерили контроля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LITERARYANDCRITICALTHOUGHTSOFPAIRAWSULAIMONI

Literary and critical thoughts of one of the most distinguished poets of the beginning of the XXth century, Pairaw Sulaimani, are reviewed in this article. Literary and critical thoughts of Pairav Sulaimony is an indicator reflection of the overall picture of the development of literature and literary criticism of the 20 and 30 years of the last century, and judging by the statements and reflections of the poet, we can conclude that this period is dominated by the disconnection of criticism from classical literature. This period is known for the fact that the Soviet literature has not yet defined accurate standards and control measures.

Текст научной работы на тему «РИТИЧЕСКАЯ МЫСЛЬ ПАЙРАВА СУЛАЙМОНИ»

Т.ВЛарина, П.Браун, СЛевинсон, А.П.Володин, В.С.Храковский, Э.Хоффман, Г.П. Грайс, Н.Д.Арутюнова, Г.Каспер и анализирует их теоретические точки зрения.

С точки зрения автора, базовая концепция речи в момент речи может отличаться от национальных особенностей, которые зависят от исторических, социальных и культурных особенностей говорящих людей. Но современное общество отличается от общество времён Средневековья и даже XX-го столетия. В связи с развитием науки и современных технологий дальние люди также находятся в тесной связи, и в ихречи будут использоваться общие правила, чтобы понимать друг друга.

Концепция речи как лингвистического предмета изучалась зарубежными учеными (широко) и внутри страны (ограниченно). В этом процессе принимаются во внимание такие проблемы, как теория понятия речи, изучение социальных и психологических факторов, определяющих задачу и форму взаимоотношений, взаимосвязь понятияречи и формы общения, средство выражения языковой деликатности речи и другие.

Ключевые слова: речевая культура, речевые стандарты, гуманизм, вежливость, доброта, отношение, общение, конверсия, стандарт, западная и русская лингвистика.

THE CCONCEPT OF SPEECH CULTURE FROM THE POINT OF VIEW OF THE WESTERN AND RUSSIAN LINGUISTS

The article considers the concept of speech culture from the point of view of the Western and Russian linguistics. The author takes under consideration the thoughts of the Western and Russian linguists such as N.I.Formanovskaya, T.V.Larina, P.Brown, S.Levinson, A.P.Volodin, V.S.Khrakovskiy, EHof/man, G.P. Grais, N.D.Arutyunova, G.Kasper and analyses their theoretical points ofview.

As the author states the basic concept of speech at the moment of speech can differ from the national characteristics, which depend on the historical, social and cultural peculiarities of the speaking people. But today's society differs ш from the Middle Ages and even the XX century. In connection with the development of science and modern technology, the distant people are also in close relation, and general rules would be used in their speech in order to understand each other.

The concept of speech as a linguistic subject has been studied by foreign scientists (widely) and within the country (limited). In this process, the problem such as the theory of concept of speech, the study of social and psychological^ factors that determined the task and form of relationships, the mutual relation of the concept of speech and communication forms, ways expressing linguistic speech delicacy and others are taken into consideration.

Keywords: speech culture, speech standards, humanism, politeness, kindness, attitude, communication, conversion, standard, Western and Russian linguistics.

Сведение об авторе:

Аминов Фируз Саидмирзоевич - соискатель кафедры общего языкознания и сопоставительной типологии языковТаджикского государственного институт языков имени Сотима Улугзода, 734019, г. Душанбе, улица Мухаммадиева, 17/6, тел.: (+992) 935588723.

About the autor:

Aminov Firuz Saidmirzoevich - reasercher of the department of General Linguistics and Comparative Typology of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda, 734019, Dushanbe, 17/6 Muhammadiyev str, phone: (+992) 935588723.

АФКОРИ АДАБЙ ВА ТАЩИДИИ ПАЙРАВ СУЛАЙМОНЙ

Бойзода М.С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Отачон Пайрав Сулаймонй (1899-1933) аз зумраи суханваронест, ки дар ибтидои садаи бистум чун шоири навовар бо махсули эчодии ноби худ макому мартабаи хоси эчодй дошт. Оид ба хаёту фаъолият ва махсусиятхои эчодиёти у солхои шастуми садаи ХХ адабиётшинос Сохиб Табаров тадкикоти мукаммали илмй анчом додааст[4].

Зиндагй ва эчодиёти Пайрав Сулаймонй ба замоне рост меояд ки онро метавон мархилаи гузариш номид. Дар ин мархила, ки холо барои адабиёт ва санъати Шуравй методи ягона кабул нашуда буд, ташкилотхои гуногуни адабй амал мекарданд. Солхои 1920 ва ибтидои солхои 1930, яъне то ташкил шудани Иттифоки нависандагони ИЧ,ШС ва Иттифоки нависандагои Точикистон (1934) дар мухити адабии точикон панч чамъияти адабй - «Ч,амъияти шоирон» (1922), «Ч,амъияти мухаррирон» (1925), «Калами сурх» (1930), «Сексияи нависандагони шуроии точик» (1930) ва «Ассотсиатсияи нависандагони пролетарии Точикистон» (1931) фаъолият кардаанд (3, 20). Х,амаи ин чамъиятхо нисбат ба адабиёт ва санъати Шуравй назари худро доштанд.Шиори «Барои адабиёти пролетарй!»-ро на хамаи адибон дарк карда метавонистанд. Ба кавли адабиётшиноси

шодравон Маъруф Рачабй, «Шиори «Барои адабиёти пролетарй!» аслан мазмуни эстетики надошт, ба бадеияти адабиёт дахолат намекард..»[3, с.21]. Тавре бармеояд, Дизби коммунист зиёиёнро мисли дигар синфу табакахо ба гуруххои сиёсй - зиёиёни буржуазй (аз руи баромади ичтимой), хамсафарон (онхое, ки аз лихози эчодй байни адабиёти пролетарй ва буржуазй мекалавиданд) ва адибони пролетарй чудо карда, ба хар яке муносибати махсус пеш гирифта буд. Ба акидаи Маъруф Рачабй: «Адабиёт дар солхои бистум ва сиюм асосан аз чониби адибони аз лихози баромади ичтимой тайрипролетар эчод мешуд зеро адибони пролетариати чанговар, ки аксар бесавод буданд, адибону зиёиёни зиёде ба майдон наомада буд»» [3, 23]. Дадафи асосй аз шиори «Барои адабиёти пролетарй!» ба майдони адабиёт ворид кардани шоирону нависандагоне буд, ки дар сохтори нав тарбия ёфтаанд ва хамаи онхое, ки дар мадрасахо тахсил карда буданд, бояд батадрич аз адабиёт берун мешуданд.

Пайрав Сулаймонй дар солхои 1920 ва ибтидои солхои 1930 шоири бомаърифат ба хисоб мерафт. Яке аз фазилатхои шоир огохии комили у аз забон ва адабиёти рус буд. Ба кавли Сохиб Табаров: «Дар хакикат, аз байни шоирони точики солхои бистуму отози сивум донандаи хуби забони русй Пайрав, ки дар омузишгохи реалии Когон таълим гирифта буд, аз байни насрнависон Даким Карим, аз байни адабиётшиносон Нарзулло Бектош, ки мактаби русиву махаллиро хатм карда буданд ва Сотим Улутзода дар Тошканд дар байни русбачагон тарбия ёфта буд, хисоб меёфтанд.. .»(355). Фазилати дигари русидонии Пайрав дар он зохир мегашт, ки у аз забони русй ба точикй шеър, наср, асархои драмавй, осори илмй, публитсистй ва тайраро тарчума мекард ки дигар русидонон ба ин чиз кодир набуданд. Аввалин асархои тарчумакардаи у «Сели оханин»-и Серафимович ва драмаи «Балво»-и Фурманов, ки дар он замон бахои баланд гирифта буданд. Аз руи накли яке аз дустони Пайрав - Рахим Дошим: «Як сол баъд дар Самарканд, шабе операи «Чио-чио сан»-и Пучиниро тамошо мекардем. Дар барномаи опера тарчимаи русии ин ду мисраи шеъри японй навишта шуда буд:

В нитку скручу я звуки рыданий, вздохов моих,

На нить нанижу я жемчужины слёзь!

Ман варакро ба вай дароз карда:

-Ин байт ба точикй чй мешуда бошад?- гуфтам. Дархол матлаби маро фахмид, аммо чизе нагуфт. Дар ин байн чаротхо хомуш ва парда кушода шуд, мо маштули тамошо гардидем. Пас аз пушида шудани парда ба акиб кутии папироси худ чизе навишта ба ман дароз карда гуфт:

- Он чиз ба точикй хамин хел мешудагист.

Дар акиби сарпуши куттии папирос ин байт навишта шуда буд:

Аз оуу фигон тор кашам ба^ри уамоил,

В-аз дида гууар резаму чинам ба сари дил» [1,18].

Дар ин хотираи Рахим Дошим чанд нукта кобили таваччух мебошад. Пеш аз хама, завки солим ва хунари баланди Пайрав, ки дар як муддати кутох матни русиро ба риштаи назм даровардааст ва дар баён кудрати беандоза нишон додааст. Аз дигар тараф, вукуфи комил доштани у аз забони русй.

Дар он рузгор барои огохии комил пайдо кардан аз сиёсати давр, хосса сиёсат дар сохаи адабиёт, донистани забони русй мухим буд.

Пас аз баркарор шудани хокимияти Шуравй адибони точик мохияти адабиёти Шуравиро дарк намекарданд. Накди адабй хам ташаккул наёфта буд. Суханварон танхо хамин нуктаро риоя мекарданд, ки каломи бадеъ, хох назм, хох наср бояд омиёна шавад. Адабиёт рохнамо ва таблитгари сиёсати замон бошад. Дар яке аз мактубхои худ ба идораи рузномаи «Точикистони Сурх» Пайрав менависад, ки «Адади танкидчиёни адабиёти имрузаи точик хам бисёр кам буда ва бештарини онхо, чи аз чихати адабиётшиносй ва чи аз чихати танкиди марксистй- ленинй ва сталинй камкувват васуст хастанд. Баъзе аз танкидчиёни мо масъаларо ба таври объективй тахлил накарда, гузаштаи нависандагон ва шоиронро чукуртар ва равшантар тафтиш накарда, тамоми асархои нависандаро аз назар нагузаронида, хатто бедалел ва исбот чашмро пушонда руякй хучумхои сахт ва дурушт мекунанд...» [1, 23].

Афкори адабй ва танкидии Пайравро аз руйи бахо додан ба арзиши осори суханварон метавон ба чанд чихат тахлил кард. У дар бораи ашъори чанд нафар шоиртарошони шеърнофахм, аз кабили Бектош, Ализода, Сухайлй хачвия навишта, навиштахояшонро сахт мазаммат менамояд. Чунончи, дар бораи Бектош менависад:

Эй, олиму файласуфи маъруф,

Педагогу критику тасаввуф.

Мусикишиносу уам забондон,

%асти ту адиб, бетакаллуф.

Хар чиз, ки дар замона дидй, Дар калла намудаи macappуф. Лeкин зи мизоци тунду тшзат Олам шуда уоцу воц, уф-уф! Харчанд, ки new. трави ту, Чун mc нигарй, куш maaccуф. Сад %айф, ки «халк бecaвод ает», Бозори фазилатат катд acrn [2,175J

Нapзyлло Бктош (Хайда^), тaвpe Cüx,^ Taбapов кайд кapдaacт, xaEro^ дap Комитет точикшиноcии Кcмиccapиaти халкии мacpиф вa бaъдтap дap Aкaдeмияи пeдaгcгии Tcчикиcтcн (ДДОТ ба номи C.Aйнии п^уз) кcp кapдaнaш пaйвacтa ба тapFиби aкидaxcи пaнтypкиcтй мaшFyл 6уд. Ба эчодиëти бyзypгтapин cyxaнвapонe миcли Ahem во Лcxyтй бaxои Fapaзнcк мeдcд. Пaйpaв бeмaъpифaтй во аз caEъaти cyxaE дyp будани Бeктcшpc мазаммат намуда, xaттc нaмyнaxои шeъpи тypкии ypc миccл мeоpaд.

Бeктcш бapcи мyнгaшиpшyдaEи мачмуаи Пaйpaв низ мcEea шуда бyдaacт. Шо^ мeEaвиcaд ки мачмуаи aшъcpaшpc Hamp^ë™ точик дap ccли 1927 талаб кapдaaEд, ки Eamp мeccзaEд. Ai^^ ин мачмуа муддати 4 car (то ccли 1931) дacт ба дacт мeгamт. Шcиp мeEaвиcaд, ки аз чоп шудани мачмуа ноyмeд гamтa будам. Бapcи он ки мачмуа Eaшp шавад бояд як нaфap мунаккид ба он мукаддима мeEaвишт. Ин мачмуарт Eaшpиëт ба дасти Бeкгcш мeдиxaд. Шcиp мeнaвиcaд, ки «Бeктош xaм ба фикрт худаш xap чи мexccт, навишт ва иEpc xaм гуфга мeгyзapaм, ки ман тамоман бо фи^ ва кимат додани Бeкгош pозй Eecтaм. Рафик; Бeкгош мapо монанди туби футбол дap майдони чидол андохта баъзан ба ccмоE бapдоштa, баъзан ба замин лагадкуб мeнaмояд.. .As аввал то оxиpи мукаддима FaHp аз caфeд буд, cиëx шуд, кабуд буд, cypx шуд, дж^ чизepо EaмeбиEeд.» [1,26]

.Dnrap аз шоиpгapошонe, ки мaвpиди мазаммату xaчви Пaйpaв ка-pcp гиpифтaacт, Fyлом A^^a мeбошaд. Fyлом Aлизодa pоxбapи Иттиxодияи EпaвиcaEдaгоEи пpолeтapии TочикиcтоE (Гоч Ann) буд ва нaзмpо ба манбаи мacxapaбозию xaEдaxapишй табдил дода, шeъpxои бвмазмуни аз caEъaт дyppо навишта, зepaш «ба xaвои мaxcyc» мeнaвишт. Пaйpaв бо ycлyби худ аз забони Fyraw Aimc^a, як rnebparnpc чунин каламдод Eaмyдaacт: Дар майдони пахтазор Трактор замин тронад. Нака^т: Хрй-^ой цош! Ёр-ёр цош!..

Эй мe^нamкaшрн, камбагалон! Батракон!

Дeщонони яккадает, колхоз, Занону духтарон! Бозй кужд, шодй кушд! Шоирон, комcомолон! Маза кушд, маза кушд!

Пaйpaв д^ мазаммати шeъpи Fyлом Aлизодa шeъpe навиштааст, ки чунин cap мeшaвaд:

Эй шоири шeъp%ои «мaxcуc», То кай бофй «уавои мaxcуc»? Аттор най, ни жфурушй Бe^удa ту ин «давоимaxcуc»? He кофия, вазн, на тру дум Охир чй бувад «балои мaxcуc»[2,181].

Чарт дap накизаи худ Пaйpaв калимаи «мaxcyc»-pо xaм pan,^ ва xaм аотш Fоя ^pcp додaacт? Дap ин 6cpe Cоxиб Taбapов мeEaвиcaд ки «^л^и биcтyм ва cивyми афи ХХ кишм аз шeъpxои ичтимой, Ipaждaнй ва иEкилобиpо xaмyE rnap^ï, xaмчyE cypyди yмyмй....дap xaмa мaъpaкaxо, Eaмоиmxо, майдощо, чамадмадао, митин^о бо caвтy cxaET ва xaвои мaxcyc ва xaтто мутантан тapaЕЕyм мeкapдaнд... .(344) Ба акидаи C.Taбapов, д^ он замон шоиpоЕи зaмоЕacоз ду навъи шeъp: шeъpxои тapоЕaвй- «cxaEra мaxcyc» ва шeъpxои «дeклaмaтcиоEй»-pо дap пaйpaвии Мaяковcкий мecypyдaЕд. Шeъpxои бввазну кофия, бe cxaET, бe тактики ба ягон конуну коидаи назм мутобикат EaмeкapдaEд. Aтap шeъpxои «^Евои мaxcyc»-pо тудаи мapдyм дap кучаю pcxxc бо овози баланд мexондaнд, шeъpxои «дeклaмaтcия»-pо ягон хушовоз, нотик; ва ë apIиcт дap байни aнбyxи мapдyм

бо овози бyppовy бaлaнд ки^т мeкapд. Пaйpaв Сyлaймони дap нaкизaи xyA Лоxyтиpо тимccли meъpи нaв ^гобил^ бa Fyлом Ализода мacлиxaт чунин мeдиxaд:

Xo^u, кы зы шеър ба%ра ë6ï, Ё xaлк бapaд caфoы махеуа Аз Лo%ymuвy camamtu y Ибрpam гыру гызoы мaxcyc.

Тypaкyл 3e^™, ки ,nap он зaмон якe aз донaндaгони xyби aдaбиëти клaccикй 6уд, чунин meъpxои aз xyrap дyp ^ф^ст. Пaйpaв дap нaкизaи xyд meъpxои шиоpмонaнди Тypaкyл Зexниpc бо як шeвaи мapгyб мaзaммaт кapдa, мeнaвиcaд:

Шеъры naйдapnau дабардукй, Fылдыpaкдop %амчун camu xapoc. Бopыкy meз чун дукы мoмo, Па%ну шешук чу бypëю nanoc. Чуспу чpлpк щмчу бoды ca%ap, Хушку xonu чу mcau mmoc. Шеъры maклыдыы «фymypыcmй», Равышы y чу ymmypu %amoc... [2,180]

Бa a^o^ Fa^Mtf Х,ошим: «Пaйpaв низ эътиpcз вa мyлоxизaxои тaнкидии xyдpо бa meъpxои бaъзe mоиpcнe, ки бa пacт шyдaни бaдeияги meъp pcx мeдодaнд вa бaъзe mоиpтapоmонe, ки нaвиmтaxои бeвaзнy кофия вa дapxaмy бapxaми xynpc нaвовapй номидa, бо ин pcx GexyrapH, б8лки бecaводии xyдpc pynyrn кapдaнй мemyдaнд, бaëн нaмyдaacт [2,8].

Пaйpaв дap xa43 вa нaкyxиши meъpxои roдapxaвои бaъзe aз cyxaнвapони мyоcиpи xyд тaнкидy тaнзpc aз xaдди эътидол гyзapcнидaacт. Чунончй дap «Нaмyнaи meъpи Cyxañnn» мaxcyли эчоди Cyxañnñ Ч,aвxapизодapc нвкухиш нaмyдa, кaбexтapин ифодaxоpc бa коp мeбapaд:

Шрли acm ын шеър, ë мoшoбa ë yгpocm ын, Xpмa acm ын, xoдa acm, ë xaлaчyбы гoвpoн? Ё кы moxu гoв, ë гршы хары Иocm ын? Чакра acm ын, ë еш'Щ ë кы зapдoбy фacoд. Ё кы oôu быныы шopыдaы мoмocm ын? Koo acm, ë машкы ку%на, ë кы nonom wymyp, Typ6au nopycm, ëлав%ы «aдыб»-ы мocm ын? Он кы гур-гур мекунад чун гypмaгac %ар cy6%y шoм, «HymKu mymï, ë Су%айлыы %aзopoвocm ын» [2,174].

Дap тaъpиxи шеди aдaбии точик, xccca aфкоpи aдaбй вa эcтeтикии cyxamapm мyлоxизaxои тaнзомeз зид бa мушохидд мepacaнд. Сyxaнвapcни acpимиëнaгй xaм оид бa mоиpони xaмacpи xyд xaчвняxо нaвиштa, мaxcyли эчоди отою бa pиштaи тaмacxyp кaшидaaнд. Дap ин нaвъ мулохизот, ки бо xa4by тaнз омexтaaнд aндemaи дaкик дap боpaи apзиши оcоpи cyxaнвapcн дидa нaмeшaвaд, бзлки aз тapики мyболигa тст зaдaни maxcияти mоиp вa шeъpи y бa миëн гyзоmтa мeшaвaд. Cyxañnñ Ч,aвхapизодa хaм чун шоиpи cyннaтгapc aз meъpи пeшин огохии комил дошт, aммо бо тaкозои дaвp миcли дигap xaмкaлaмонam aшъоpи пyблигcиcтии дyp aз xyнap capcHnaaCT вa эpcди Пaйpaв xaм бa xaмин чaнбaи фaъолияти y нигapcнидa шyдaacт. Cyxañnñ дap ибтидо чун пaйpaви caбки бeдилй гaзaлxои cyннaтй мeнaвиmт. Ин naxn^ фaъолияти y aз нaзapи Пaйpaв дyp нaмондaacт вa дap meъpи «Cyxañnñ» cyннaтгapони ypc мax,кyм мeнaмояд:

Эй штры гyлшaнy гyлыcmoн, В-эй булбулакы %aзopдacmoн. Аз oumu xaëny фыкращ Цршыда чу маец ба%ры Y^o^ Дор рамкаы acpы Дoкëнyc, Aфmoдa ба чo%u Зoбyлыcmoн.. Гар штры moцыкoн my 6omñ, Эй, вoй ба Тoцыкыcmoн [1,177]

Хдмин naxn^ мacъaлapо он т^о Сотим Улу-зод^ ки чун мyнaккид шyxpaт дошт, дap amъоpи Cyxanrä пaй бypдa, дap пeшгyфтоpи бa китоби mоиp нaвиmтaam гyфтa буд: «Cyxañnñ низ монaнди як кaтоp шоиpони дигap тaкpибaн дap тaмоми эчодиëти meъpии xyд aз кaйдкyнии xc-rarn чизxои мaвчyд вa кaшидaни cypa™ тaxминии мaнзapaxои кунунй, aгap муболига нaкapдa ^м, xaнyз xaм nern нaмepaвaд; мaктaб кymодa шуд, pоxи оxaн кaшидa шуд, коpxонa бино rapTOn, зaнy

мapд да-p xysy^ бapcбap, «xap тapaф, xap cy илму фан» нашъунамо мeкyEaд aHpcmcExc дap пapвcз, xaмaи мо озод... Зинда бод ф^каи коммун!...» [6,3-4].

Ба акидаи Cot™ УлyFЗCдa, mcnp бояд дигap аз обpaзxои фapcyдaи клaccикй миcли гулу булбул истифода Eaбapaд. Cyxañnñ бошад, гаши фaбpикa, EaFмaи pannc, нaфacxои FcлибcEaи caEcaтxcEaxcи cотcиaлиcтитpc факат ба хондани булбул монанд мeкyEaдy баа

Пaйpaв CyлaймcEй шояд ягона аз он cyxaнвapонe бошад, ки ба aшъоpи худаш xaм Eaзapи танкддй бaëE кapдaacт. Дap Faзaли мустазоди зepиE y xaм aEдeшaxcи Fapaзноки нокидону cyxaEшиEOCOE ва xaм xолaти pyxии худу як кaтcp шeъpxояшpо аз кабили «Кcpвот», «Ду Xyчyм»,«Якyми май», «Навиди Вaxшстpcй» достоеи «Taxти хунин» мазаммат кapдaacт:

Эй шоири оташкалами бо кадами нав, caвдогapи Матав,

Дар дашнаи ишканцаи танкид забаррав, афтода ба тиргав.

Аз зарбаи танкид дамодам шуда бe^ол, aфcуpдaву помол,

З-он acm, ки худро шумарй «куру кару лол» тареида зи цанцол.

Хон, эй acapи «Курты хунин»-и ту хун-хун, эй шоири мацнун!

Цон хуну цщон хуну замин хуну замон хун, олам шуда гулгун.

Харчанд neccымыcm шуморанд азизон, танкиднаттн,

Лeкин ту далгронаву мардона кадам мон, дар т^аи майдон. [2,171]

Aдaбиëти Шypaвй аз p^ мcxияти худ aдaбиëти ахлокй, ичтимой ва rnërn буд. Мaxcycaн, баъд аз шли 1934, ^He mc аз кабул шудани мeтоди ягонаи peanm^ commaracm мeъëpxои мyшaxxac барти эчод ва накди aдaбиëт пайдо шуд. Aммc аз накизаи барти худ навишгаи Пaйpaв aëE аст, ки пeш аз ин xaм мaxзyEию дyEëбeзcpй дap aдaбиëт мaxкyм мeшyдaacт. "XapчaEд пeccимиcт шyмcpaEд азизон.." гуфтани шcиp ишcpa дcpaд ба ки<хаи ошикшавии Пaйpaв ба Нина ном тотоpдyxтap. Ин ишк; ypc ба xолaти чунунй cвapдa буд ва пaдapy aмaкxcяш мaчбyp шуданд, то ypc як муддат ба Эpон бapaEд. Хамаи шeъpxcи пу^зу гудози шcиp дap фиоки xaмин маъшукааш cypyдa шудаанд ва худи mrnp мeEaвиcaд ки "Ин Faзaли "Чй шуд, ки боз фалак мeкaшaд ба кунчу кaEcpaм"-pc, ки и^уз дap дасти тaEкидчиëE барти capкyбиям дастак шудааст, дap он pyзxcи дap Мamxaд навишта будам." [1,10]

Дap эчcдиëти худи Пaйpaв xaм намунаи шeъpxcи пyблигcистии mrapñ, ки дap пaйpaвии шeъpи Маяков^™ шcиpcE дap он cолxc мeнaвиштaнд мавчуданд. Чунончи, дap шeъpи зepин:

Гурум, гурум, гурум, гурум, Ба фаранци кушд ууцум. Яку дуву тду щзор, Kanыmaлиcmpо кушд торумор. Хон, уон, уон, уон! Эй промтарии руи цщон! Хун, хун, хун, хун, Заминузамонгулгун... [2,172]

Чунин намунаи mebpxc дap aдaбиëти cолxои шюму чилуми caдaи XX дap оccpи xaмaи cyxaEвapcE чой доpaнд. Баъди cолxcи пaEчcxyм ECшиpcEи оcоpи cyxaEвapcEи caдaи XX аз мач^^о чунин шeъpxcpc бapcвapдaaEд. Aммc am^^ лиpикии Пaйpaв то кунун xaм apзиши эстетикии xyдpc гум нaкapдaaст. nem аз xaмa устод Caдpждджн AHeï дap киcми дуюми «Намунаи адабиёти точик» ба aшъоpи л^икии Пaйpaв 6exc дода гуфга буд: «Пaйpaв ошик; аст. Шeъpxcи cmmcEapc аз мaFЗи чон мecapcяд. Билхо(ха пcpчaи cxиpин (Шаби xичpcE ë xaëли чонон) ба Fcят пу^зу гудоз аст. Пaйpaв ccxиби истeъдоди комил аст ва бустони aдaбиëти точик аз оби paвcEи cyEM ин чавон биcëp capcaбзиxc yмeд дcpaд..» [1, 5].

Aммc дap мачмуъ Пaйpaв дap зиндагии на чандон тулонии худ пайваста бо paзолaтy чaxcлaт дap мyбcpизa буд. ^бки шaxcдaти xcлдcExc, xairo mc аз марташ xaм ypc оpом EaмeгyзcmтaEд. Ба кавли Xaзpaт Caбcxй: <^з байни cExce, ки Пaйpaв xaчв мeкapд, cдaмcEe ëфт шуданд, ки хона ба хона мeгaштaнд ва мeгyфтaEд, ки ба чанозаи Пaйpaв Eapaвeд. Вай шcиpи бypжyaзист. КyxEaпapaст аст. Мабодо ягон гап нашавад..» [7]

Хулоса афкори адабй ва танкидии Пайрав Сулаймонй ифшогари манзараи сахнаи адабиётшиносй ва накди адабй дар солхои бистуму сиюми садаи ХХ буда, аз руи мулохиза ва андешахои шоир метавон ба хулосае омад, ки гусастани пайванди накди суннатй аз адабиёт дар ин мархила хукмфармо будааст. Як даврае, ки барои шинохти шеър меъёр на хунар, балки ичтимоъу сиёсат карор гирифта шудааст. Ин мархилаест, ки холо барои адабиёти Шуравй меъёру махаки дакики санчиш таъин нашудааст.

АДАБИЁТ

1. Пайрав Сулаймонй.Мачмуаи осор. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1959.-229 с.

2. Пайрав Сулаймонй. Девон.- Душанбе: Ирфон, 1971.-301 с.

3.Рачабй,Маъруф. Таърихи танкид ва адабиётшиносй (Асосхои назариву эстетикии адабиёти точикии мархалаи якум. Солхои 1920-1954).- Душанбе: Адиб, 1997.-207 с.

4.Сохиб Табаров. Пайрав Сулаймонй. Очерки хаёт ва эчодиёт.- Душанбе: Дониш, 2012.- 538 с.

5.Худойназар Асозода. Таърихи адабиёти точик (давраи нав).- Душанбе: Маориф ва фарханг, 2014.- 672 с.

6. Сухайлй Чдвхаризода. Таронахои зафар. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1933.- 123 с.

7.Хдзрат Сабохй. Бахри кайке пустин оташ задем/Гочикистони совета, 24 марти 1989.

РИТИЧЕСКАЯ МЫСЛЬ ПАЙРАВА СУЛАЙМОНИ

В статье рассматривается литературно-критическая мысль одного из известных таджикских поэтов начала ХХ века - Пайрава Сулаймонй. Литературно-критическая мысль Пайрава Сулаймони является показателем общей картины развития литературоведения и литературной критики 20-х и 30-х годов прошлого столетия, и судя по высказываниям и размышлению поэта, можно заключить, что в этом периоде господствует разрыв связи классической критики от литературы. Данный период известен тем, что для советской литературы ещё не определены точные стандарты и мерили контроля.

Ключевые слова: поэзия, проза, стих, критика, литературная мысль, эстетическая мысль, пародия, юмор, стихотворение-лозунг, публицистический стих, мера познания стиха, интеллект, революционный стих, социальная критика.

LITERARYANDCRrnCALTHOUGHTSOFPAIRAWSULAIMONI

Literary and critical thoughts of one of the most distinguished poets of the beginning of the XXth century, Pairaw Sulaimani, are reviewed in this article. Literary and critical thoughts of Pairav Sulaimony is an indicator reflection of the overall picture of the development of literature and literary criticism of the 20 and 30 years of the last century, and judging by the statements and reflections of the poet, we can conclude that this period is dominated by the disconnection of criticism from classical literature. This period is known for the fact that the Soviet literature has not yet defined accurate standards and control measures.

Keywords: poetry, prose, verse, criticism, literary thoughts, aesthetic thought, parody, humor, poemslogan, journalistic verse, measure of verse cognition, intellect, revolutionary verse, social criticism.

Сведения об авторе:

Марворид Саидмуроди Бойзода - ассистент кафедры методики начального образования факультета дошкольного и начального образования Таджикского государственного педагагического университета им. С.Айни.

Author the author:

Marvorid Saidmurodi Boizoda - an Assistant in the Department of Method of Primary Education, Faculty of Preschool and Primary education, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

ТАХЛИЛИ КИЁСИИ ОБРАЗИ ГУРДИЯ ДАР "ШОХНОМА"-И АБУЩОСИМ

ФИРДАВСЙ ВА НУШОБА ДАР "ИСКАНДАРНОМА"-И НИЗОМИИ ГАН^АВЙ

Ашурова Н.Ц.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудаки

Дар "Шохнома"-и Хаким Абулкосим Фирдавсй мавзуи бозтоби чехраи зани точик хамчун баёнгари бархурдории эронитаборон аз фарханги парваришёфта ва маниши додхохй чои вижаеро ишгол мекунад. Дар ин шохасар, ки дар замони чирамандй ва тахмили фарханги араб бар сари эронтаборон офарида шудааст, Хаким Фирдавсй нишон додааст, ки чойгохи зан дар миёни эронинажодон нисбат ба фахмиши тозиён тафовут дошта, ин мардумони дорои андешаву фарханги пурхирад буда, ба занон хама хукукхоеро фарохам оварда буданд, ки мардон аз он бархурдор буданд. Занон дар тасаввури ин мардум на танхо ёри вафодор, хамхонаи мехрубон ва офарандаи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.