Научная статья на тему 'НОВЫЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ ПРОЗЫ'

НОВЫЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ ПРОЗЫ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
77
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНЫЕ ШКОЛЫ / СЮРРЕАЛИЗМ / МАГИЧЕСКИЙ РЕАЛИЗМ / ВНИМАНИЕ К ИСТОРИИ / СВОБОДА / РЕЛИГИЯ / СОВЕСТЬ ИСТОРИИ / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / НАЦИОНАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА / ИСТОРИЯ НАЦИИ / ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / НОВОВВЕДЕНИЕ В ПРОЗЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуджалили Амон Холикзода

В данной статье автором были проанализированы и выявлены аспекты появления новых литературных школ в таджикской современной прозе на примере Сайф Рахимзода Афарди, Бахманёра, Муаззамы Ахмадовой и Мухаммадзамона Солеха. В статье отмечено, что читатель, прочитав произведения, почувствует себя в положении и образе героя, в гуще событий описанных писателем и станет свидетелем новых явлений в современной таджикской прозе. Автором был раскрыт важный фактор, который повлиял на круг литераторов в изучении техники перевода произведений, было отмечено появление новых литературных школ, именно в процессе перевода произведений литераторов Запада и Востока. Также, в данной статье изучено творческое влияние известных мировых философ таких как Фридрих Нитсше, Албер Камю, Жан пол Сартр и других на Мухаммадзамона Солеха, его мышления и произведений. Это свидеельствует о том, что влияние этих великих представителей мировой литературы на М. Солеха, как писателя с новыми взглядами, способствовало тому что-бы Солеха узнали как талантливого писателя с особым стилем.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NEW ARTISTIC TRENDS OF MODERN NEW ARTISTIC TRENDS OF MODERN TAJIK PROSE

In this research author analyzed and revealed the aspects of emergence of new literary schools in the modern Tajik prose on the examples of Saif Rahimzoda Afardi, Bahmanyor, Muazzama Ahmadova and Muhammadzamoni Soleh and tried to shed light on some unclear aspects of this phenomenon. The author states that while reading creations of these authors, the readers feel themselves in the process of the described historical events, struggle and aspiration of the heroes. In general, the reader feels thyself in the atmosphere of imaged events and circumstances, witnessing new phenomena in the modern Tajik literature. The author noted one important aspect that influenced reading and translation of literary creations by literary scholars, relating the emergence of the new schools to the translation of creations of western and eastern writers. In the article, the author also analyzes the influence of famous philosophers such as Friedrich Nietzsche, Albert Camus, Jean-Paul Sartre and others on Muhammadzamoni Soleh, his thoughts and creations. This indicates that the influence of these great representatives of the world literature, as a writer with new viewpoints, helped him to emerge in Tajik literature as a talented writer with a unique stile.

Текст научной работы на тему «НОВЫЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ ПРОЗЫ»

ТАМОЮЛ^ОИ HAB ДАР НАСРИ МУОСИРИ ТО^ИК

Абдуцалили А. Х..

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

зу^^и тaмoюлхoи тoзa ва нaвнaзapивy ибтикopoт на тaнхo ба тахаввули дoхилии адабиети точик, балки ба вуоъати poбитaхoи адабй низ вoбacтa мeбoшaд, ки дap co.nx^ хаштодуми caдaи гузашта вycъaти дигape пaйдo кapдa буд. Дap улуми адабй низ якe аз мавз^хри acocй, мухим ва мaвpиди бaхc ин мacъaлaи тaъcиpпaзиpй ва тaъcиpи мyтaкoбилaи мaктaбхoи нави адабй мeбoшaд, ки инкишoфи адабист, тахаввули aнвoи адабй, caбк, пoэтикa ва шeвaхoи наклу тacвиp, умуман тачаддуди aдaбиëгpo бидуни oн нaмeтaвoн тacaввyp кapд. 3epo ин хoдиcaи адабй аз тapaфи aкcapи мухакки^н ва мyнaккидoни aдaбиëти мyocиp ба хайш мyхимгapин oмили инкишoф ва Faнoвaти чapaëни адабй ва эчoдиëти cyхaнвapoни чyдoгoнa эътиpoф шyдaacт. Ба кавли aкaдeмик Кoнpaд: «Пaйвaндхoи адабй ба тaвpи куллй ва ахамияти oн дap тaъpихи aдaбиëги хaлкхoи aлoхидa дap дaвpaхoи гyнoгyн ва дap шapoити мухталифи тaъpихй гyнoгyн будааст [2, 210]. Аз ин py вакте мo дap aтpoфи пaдидaхoи тозаи нacpи точикии coлхoи oхиpи caдaи XX ва ибтидoи acpи XXI cyхaн мepoнeм, бoяд ин oмили мухимми инкишoфи aдaбиëгpo аз сд нaбapeм, чунки хикoя, кигса ва poмaннaвиcии aдибoни точик дap дaвpaи мaвpиди нaзap тахти тaъcиpи aдибoни Pyc, Fapб ва фopcизaбoнoн ба вocитaи тapчyмaвy тахияи хикoя, дocтoн ва poмaнхoи oнхo буда, ба ин вашла ба oн шaклхoи нав вopид oмaдaacт. Дap ибтидo ocopи Л.Н. Тoлcтoй, Ф. Дocтoвcкий, М. Гopкий, А.П. Чeхoв ва дт^ aдибoни pyc ба точикй тapчyмa гapдидa, дacтpacи вaceи хoнaнaдaгoн Kapop гиpифтaнд. Аз aдибoни Fapб, acapхoи Ч^к Лoндoн, Шeкcпиp, Даниэл Дифo, Хeмингyeй, аз aдибoни эpoн Саид Нaфиcй, Mиpзo Бapхypдop Фappyхи Mиpзo, Кoзим Мушфикии Mypтaзo тapчyмaвy бapгapдoн шуданд, ки албатта ин бapoи pyшди aдaбиëги точик шapoити мyфидe фapoхaм oвapд. Aммo бaъдтap вазъият шакли дигap мeгиpaд.

Нуктаи биcëp мyхимpo, ки дap мaвpиди тapчyмa ocop ва дoиpaи мутолиаи aдибoн бoяд зикp кapд, ин хама тaFЙиpи кайфии oн аст. Аввалан, дap бapгapдoни ocopи aдибoни шypaвй, xocca aдaбиëти pyc тaFЙиp ба амал oмaд. Акнун, ба чoйи ocopи инкилoбй ва cинфгapoии cиpф, acapхoи acили вoкeъгapoëнa ва aдибoни нaзapaшoн чaндбyъдa aмcoли «Ч,анг ва cyлх» ва «Анна Кapeнинa»-и Л. Тoлcтoй, киccaхoи Дocтoeвcкий, хикoяхoи Чexoв, «Дoни opoм»-и М. Шoлoxoв, киccaвy хикoяхoи Aйтмaтoв, нaмyнaхoи хуби aдaбиëги Наздибалгик ва ^афщз, ки хама нaмyнaхoи capa ва мapхилaвй буданд, тapчyмa мeшyдaнд. Дap ин мaвpид дoиpaи мyтoлиa тaвaccyти зaбoни pycй ва хамчунин хaмзaбoнoни мo вycъaти тoзa гиpифт. Aдaбиëги точик, бaxycyc aдибoни чaвoн, аз aдaбиëги peaлиcтии амик, «ceли эхcoc», cюppeaлиcтй, peaлизми муъчизаии Aвpyпo, Aмpикoи Лотин ва Faйpa мeoмyxтaнд. Aдaбиëги фopcизaбoнoн 6o тapчyмa ва ocopи тoзaнaзapoнe чун таълифаги Сoдик Хидoят дap дacтpacй ва мaвpиди oмyзиши чиддй Kapop гиpифт.

Фapхaнгy тамаддун ва тaчpибaхoи умумй ва xycycии адабй, ки хocили шинoxт acт, мустаким ва Faйpимycтaким, cиpиштy coxтopи иcтeъдoдхoи инcoнpo хам фaъoлият мeбaxшaд ва хам тахти там^ кapop мeдихaд, aммo аз мисн нaмeбapaд, балки ба зyхypи шaxcиягхoи тoзaи адабй мушидат мeкyнaд.

Ба ин тapик куллан нacpи тoчикй дap тояи чyяндaгии бocaмap кapop гиpифт ва ин хама ca6a6rn шакл г^ифтани 4apaëBy тaмoюлхoи тoзaи хyнapй ва адабй гapдид. Дap натича дacтoвapдхoи шакливу ycлyбии aдaбиëги чaхoн дap заминаи зaбoнy адаби тoчикй татбик шуда, 6o тaмoюлхoи xoc ибтидo гyзoштa мeшaвaд. Хамин тaвp нaвиcaндaгoни тoчик 6o навиштани нacpи нав ë мyдepн гapoидaнд ва дap ин paвиш ocopи apзишмaндe таълиф намуданд. Myхтaвo, шакл ва coxTOprn нacp тaFЙиp сфт ва як чунбиши адабии тoзae ба вучуд oмaд. Хамин тaвp баъд аз шл^и 80 нaвиcaндaгoнe чун Myхaммaдзaмoни Сoлeх, Сайф Рaхимзoди Aфapдй, Бaхмaнëp, Муаззама, Myхaммaдpaхими Сaйдap ва дигapoн тахти тaъcиpи дocтoннaвиcoни pyc ва Fap6y Шapк ocopи xyдpo чаюи нав дoдa, дap натича хам аз нaзapи caбки нигopиш, хам аз нaзapи мавзуъ ва вeжaгихoи фаннй, нacppo як зина теш бypдaнд.

Якe аз чунин нaвиcaндaгани дap нaвoвapй пeшpaв Бaхмaнëp аст, ки баъди чycгyчyхoи адабй ва мyтoлeаги чиддй кoлaбхoи шахшудаи rncppo дapхaм шикает. Вай тo ба имpyз чандин мaчмyaи ocopaш 6o нoмхoи «Ишки caйëд» (1984), «Аши oбй» (1988), «Дуди хacpaт» (1994), «Сapмaддeх» (Рyмoн дap киccaвy хикoяхo, 2012) ва pyмoни «Шахaншoх» (2014) ба табъ pacидaaнд, ки мeтaвoн oнхopo аз намунаи ocopи нaвoвapoнaи apзишмaнд дap aдaбиëти мyocиp ба шyмop oвapд.

Хyнapи нaвиcaндaгии Бaхмaнëp аз чанд чихат кoбили таваччух acт. Нaвиcaндa хapчaнд дap ocoprn нахустини худ «Ишки caйëд» ба мyaммoи дoFи oнpyзa ва ба ичтимoъгapoию чaбхaгapй майл мeкyнaд, aммo дap «Acпи oбй» ба тacвиpхoи зeхнй ва ба peaлизми чoдyй бeштap такя мeкyнaд. Нихoят дap «Сapмaддeх» (pyмoн дap киcca ва хикoяхo), «Сapмaддeх (китoби дуввум) ва pyмoни «Шахaншoх» чун навдоанда, дap мактаби peaлизми чoдyй, ки бyнëдгyзopи oнpo нaвиcaндaи Кoллyмбиëй Гaбppиэл Tapcrna Mapкec мeдoнaнд, caбки фapдии xyдpo шакл мeдихaд.

«Capмaддеx»-po мегавон нaмyнaи бapчacгaи pеaлизми чодуй номид, ки нaвиcaндa дap тaxaйюли xyд деxaеpo бо номи Capмaддеx бyнëд нaмyдa, пологу вaзъияти як кapияи дypдacтpo бa тacвиp мекaшaд. Румони «Capмaддеx» poмaни «CaA шли тaиxoй»-и Гaбpиэл Гapcия Mapкеcpo бa ëд меopaд, ки дap он «О^идо» шaxpеcг бoфтaи нaвиcaндa. Arap Г.Г. Mapкеc дap ин acapaш фapxaнги мapдyми Aмpикoи Лoтиниpo иникос нaмyдa бoшaд, Бaxмaнëp xaërn шapкиpo бо чyзиëгaш мaвpиди тacвиp Kapop дoдaacт. Aлбaттa, ин as он шaxoдaт медих^, ки Бaxмaнëp бa мaктaбxoи нaви aдaбй ошноии комил дошт^ aB ocopи aдибoни чaxoн тaъcиpи бocaмap бapдoштaacг.

Acapи дш^е, ки aз нигохи шaклy ycгyxoнбaндй бa «Capмaддеx» мoнaндй дopaд, poмaни «F aBFo Ba Faзaб»-и Уилям Фoлкнеp acг, ки дap он минтaкaеpo oфapидaacт бо номи «Йoкнaпaтoфе». У. Фoлкнеp дap ин минтaкa кaxpaмoиxo Ba шaxcoни зиëдеpo гиpд oвapдa, acapи мyкaммaле меoфapaд, ки xana xapитaи oнpo xaм xyдaш кaшидaвy мaнзypи xoнaндaгoн кapдaacг.

Aммo aß нигохи шaклy coxтop мошнд бyдaни ин ë он acap xaиyз мaънии oнpo нaдopaд, ки aз тaклиди мaxз cyxaн бa миëн oвapем. Худи Бaxмaнëp дap як мycoxибaaш гyфтaacг: «Дap aдaбиëги дyнë нaзиpи ин xеле здад acг (мaнзyp «Йoкнaпaтoфе»-и Уилям Фoлкнеp acг. - A.A). A Фoлкнеp пеш xaм бa ин тapик менaвиштaид. Macaлaн, вoкеaxoи «Хaзopy як шaб» дap БaFдoд acт. Ё мacaлaн «pеaлизми чодуй» (мaгичеcкий pеaлизм)-и Mapкеcpo (дap шaxpи Maкoидa) биг^ем. Arap «Хaзopy як шaб»-po BapaK бизaнед, «pеaлизми чо^ш^^о дap он фapoвoн меëбед. Aз Mapкеc пештap дap кигоби «Macrep и Mapraprna»^ Бyлгaкoв он бa нaзap меpacид. Maн гумон нaмекyнaм, ки Maprec Бyлгaкoвpo xoидa бoшaд. Шояд xoндa бoшaд, лекин ин axaмият нaдopaд. У acocгyзopи «pеaлизми чодуй» дap тaмoми дyнë шинoxтa шyдaacт» [8].

Х^мин тaвp «FaBFo Ba Faзaб» Уилям Фoлкнеp дap «Иoкнaпaтoфе» ном минта^е y coкинoни зиëдеpo чо кapдaacг Ba тaмoми кигобхои y дap бopaи xaмин миитaкa Ba бoшaндaгoни он acг. Дap кучо зaнгиxo, дap кучо хиндихо, дap кучо caфедпycтoн зиидaгй мекyнaид, дap ин нaкшaaш нишон медиxaд. Яъне нaвиcaндa xyд пaйвacтa бa вyчyди вoкеии «Йоктаттофе» бoвap мекyнaд Ba ин тaлкини y бa xoнaндa низ беacap нaмемoнaд.

Ba вежaгии xyнapи нaвиcaндaгии Бaxмaнëp низ дap xaмин зoxиp мешaвaд, ки aз тaчpибaи дocгoннaвиcии мyocиpи точик по фapaгap ни^д^ aз aнъaнaxoи бapчacгaи нacpи caдaи ХХ-и Aмpикoи Логинй, Чопон, Олмон, Чин бa xyбй иcгифoдa кapдaacт. Зиëдa aз он, бa кaвли aдaбиëтшинoc Шaмcиддини Солех: «^ax^aräp дap тaмoми дaвpaxoи эчoдиëгaш бо ocopи cyxaнвapoни бyзypги эpoнй aз кaбили Содик Хидоят, Содики Чyбaк, Чaмoлзoдa, Maxмyди Дaвлaтoбoдй Ba дигapoн тaвaччyxи xoca дopaд Ba a8 онхо нaзoкaти cyxaни фopcиpo меoмyзaд» [14, 152].

Нaвиcaндaи дж^и точик Caйф Рaxимвoд acг, ки бо тaълифи ocopе бо номхо «Cигopaxoи capи тaиyp» (1884), «flypyFrn Caфед» (1997), «Пaдpyдy ПaЙFOм» (2000), «ДoFxoи офтоб»(2003), «Чaшми caxap» (2014), caфxaи aдaбиëгpo нa тaиxo paнгин нaмyд, бaлки дap caбки нacpнaвиcй тобиши дигapе вopид coxт. Arap Бaxмaнëp xoнaидapo бa кyчaи тaxaйюлaги чодуй бapaд, Caйф Рaxим меxoxaд бо тaъбиpи xoбy pyъë дудаи paнгини инcoнpo кaшф нaмoяд. A ин py нacpи Caйф Pax^ бештap бa нaвиcaидaгoни cyppеaлиcг, ки дap ибтидои caдaи XX зyxyp нaмyд, мoнaид acт.

Нaвиcaндa Xa^oxrn Aвлиëпyp дap тaкя бa ин чyяндaгиxo гyфтaacг, ки «Caйф Paxимвoдpo дap кaтopи нaвиcaидaxoи чaxoнй aз кaбили Фpaнc Kaфкa, Mapcел npyCT, Чеймс Чойс, Эpнеcг Хеменгуэй... мебитам. (Ин нaвиcaидaгoн дap oфapдиxoяшoн canbarn paмзpo бештap иcгифoдa кapдaaид). Гумон мекушм, y acapи ин чaндтaн нaвиcaидapo xyб oмyxтa буд. Ba a8 нaвиштaxoи онхо чо-чо илхом гиpифтaacт» [11].

Boкеaн Caйф Paxимвoди Aфapдй дap кaтopи нaвиcaндaгoни xaмcoли xyд, ки дap poxи чyяндaгй Ba ибтикopoт Kapop дoштaид, кушиш нaмyдaacг aв нaвиcaидaгoни мaшxypи он дaвpoн бештap oмyзaд. Бояд кзйд нaмyд, ки тabcиpпaвиpй бoиc гapдидaacг, ки нaвиcaндa бapoи кyшoдaни Bo^orn ичгимой мacoили зиидaгй Ba чaxoни aидешaи инcoиxo a8 миф, aндapзy pивoëг иcгифoдa кyнaд, ки aдибoни дигap низ иcгифoдa кapдaaид. Тaъcиpпaзиpй мabнoи oнpo нaдopaд, ки arap нaвиcaндa caбкy ycлyб Ba ë тapзи бaëнpo a8 дигap aдибoн бapoи ифoдaи мaквyaги эчoдиëги xyд иcтифoдa мекyнaд, coxибcaбк неcт. Aммo aдaбиëгшинoc Беxpyзи Зaбеxyллo бap ин aндешa acг, ки «Онapзишxoи aдaбй Ba xyнapй, ки Caйф Paxимзoд бa дacг oвapдaacг xocи ycyл, caбк Ba тaфaккypи шaxcии y xacгaид Ba бa хеч вaчx нaметaвoн oraapo бо acapи нaвиcaндaи дигapе шaбoxaт дод» [1]. Myтaaccифoнa то бa и^уз пеpoмyни caбки нaвиcaидaгии Caйф Paxим кopи шоисгае aнчoм нaгиpифтaacг. Бештapи мaкoлaxoи пеpoмyни фaboлияти cинaмoгapии Caйф Paxим нaвиштaшyдa, aв xaгиpaгy ëддoшт, cyгнoмa, oчеpкxoи эccемoнaиди дусгону xaмкopoни нaвиcaидa, кинoшинocoн, кopмaидoни paдиoвy телевизиoн бa мисли Cabдyллo Paxимoв, Иcкaидap Mиpзoев, Хoлмaxмaди Maвлoн, Aбдyлxaмид Caмaд, Aбдyкoдиpи Р8хим, Шaxoбиддини Хaкнaвap, Нигинaи Mybмин, Mиpзoaлй M^pan^B, Нозигул Зaйдyллoевa, Aбpopи 3oxrnp Ba дигapoн ибopaт буд^ беpyн aв бappacии xyнapи нaвиcaидaгии у мебoшaид.

Пepoмyни ca6™ нaвиcaндaгии Сайф тaхкикoти чиддй xeлe кам аст. Xoл oн ки дoиp ба ca6m гав^анла^ ва тaъcиpпaзии Сайф Рахим мeтaвoн аз чанд дидгoх ибpoзи нaзap кapд.

Дap китoби «Вacвacaхoи зи^ивах (тapoнaи xoки пapиëн)» хикoяи «Баъз» тaъcиpпaзиpии Сайф Рахим аз Фpидpиx Hитшe бapмaлo мyшoхидa мeшaвaд. 3epo С. Рахим дap чумлаи аввали хикoяи худ мeгyяд: «...Одамй, pa^ кимeкaшaд, caзoвopи эхтиpoм аог. Ранчаш ypo эхтиpoм миëpaд! Xaзpaти №opo мapдyм бapoи paнчy aзoбхoяш хypмaт нихoдaнд ва пapacгиш намуданд... Ранч зypиe (дypycгaш зype - А.А) дopaд, ки инcoнpo инcoн бикунад! Ранчу caxтихo инcoнcoз acт! Ранч зypиe дopaд, ки инcoнpo дap чашми дигapoн xyдo бикунад!» [7, 4].

Xaмин мaзмyнpo Hичa дap китoби мaшхypaш «Чунин гуфт Зapдyшт» чунин бaëн намудааст: «Дap даст, ки rn^o^o кoмил мeкyнaд ва Хyдo мecoзaд» [10, 46].

Дap хикoяи «ДypyFи caфeд» худи Сайф Рахим rnpop мeкyнaд, ки: «Gypa'P^o?! Xa, cypaтe аз Xeмингyэй ва: бoз cypaтe аз Тoлcгoй... Ин дaлeли дocгoни xoб бoшaд? Яъте пайванди маънавй

вyчyдxoхaддoшт! Ha, иншaбeхaecгyбac: шaбoхaти хoл. Xoлaтeдopaднaздикбaoнoн?!

Бaзъидyшвopидyнëиaндapyнaш, paфтaн ë будан!...» [6, 8]. Прчаи мaзбyp аз oн шaхoдaт мeдихaд, ки С. Рахим аз ocoprn aдибoни мaшхypи дaвpy зaмoнхoи гушгун oгoх буд ва бapoи ca6™ фapдии худ аз oнхo cyд мeчycг.

Бo бoвap мeтвoн гуфт, ки тaъcиpпaзиpй аз Кафка, Hma, Xeмингyэй, Тoлcгoй ва дигapoн буд, ки racprn С. Рaхиpo аз дж^ нaвиcaндaгoн тaфoвyт дoшт. Бито ба гуфтаи мухаккик Умap Сaфap: «Сайф аз пaйpaвoни макгаби cюppeaлизм ë фapoвoкeият буд, ки мyтaaccифoнa дap чoмeaи адабии мo ба

чузъиСгу шигapдхoи oн чaндoн oшнoй нaдopaнд» [9]. Mo пoëнтap пepoмyни нacpи cюppeaлиcгии

Сайф таваккуф xoхeм кapд. Бoкeaн пaйpaви мактаби cюppeaлиcгй будан ва аз пaйpaвoни oн мактаб тaъcиp гиpифтaн як raprn табий аст. Тaъcиpпaзиpии С. Рахим ба^и aлoхидaecг, ки тахкики 6emrap мexoхaд.

Myaззaмa Aх,aмaдoвa низ 6o бaëни нaфиcy эхcocoти зaнoнa аз нaвиcaндaгoни нaвoвapи тoчик пaзиpyфтa шудааст. Бай аз нaxycтин бoнyвoни тoзaнaзapи coлхoи 80-ум буд, ки 6o хикoëти худ, таваччухи мyнaккидoнy ахли нaзappo чалб намуд. Myтaacифoнa prnmarn yмpи ин нaвиcaндaи TCeary xeлe зуд канда гapдид ва нaгyзoшт, ки y caбки фapдии xyдpo тo ба oxиp шакл дихад ва хyнapи xyдpo кoмил ташаккул дихад. Талъат Hигopй хикoявy oчepкх,oи дap хaфтaнoмaхo нaшpгapдидaи Myaззaмapo 6o нoми «Aфcoнaи тaнхoй» дacгpacи xoнaндгoн гapдoнид, ки баъдан чандин накду тaкpизхo аз чoниби мyнaккидoн нaшp гapдидa, пахл^^и гyнoгyни ocopи ypo paвшaн намуданд.

Aдaбиëтшинoc, Абдувалй Дaвpoнoв пepoмyни нacpи Myaззaмa гуфтааст: «^a6rnëra ин дaвpaи тoчик (coлхoи 80-ум - А.А) cимoхoepo мyappифй кapд, ки намунаи нacpaшoн ба ягон кoлиби маъмули acapcoзй (cyжeтбoфй) нaмeFyнчaд, балки мaxcycиятe дopaд, ки бутедаш 6ap тaaccypаги тoзaи хиccиëг ва тacвиpгapии xeлe нoзyк acoc ëфтaacт. Яънe, нacpи ин дaвpa rncprn шoиpoнa нoм гиpифт, ки эчoдиëги Myaззaмa 6o xycycиятх,oи Faйpииxтиëpй ва нoгaхoниaш ба ин aдaбиëг вopид шуда, балки aдaбиëги ин дaхcoлapo дap paдифи хикoяхoи Бaхмaнëpy Myхaммaдзaмoни Сoлeх ва Сайф Рахиму чанд тани дш^ nyp кapд» [3, 196]. Дap pyзи cyгaш хaфтaвopи «Aдaбиëг ва Санъат» дoиp ба хyнapи нaвиcaндaгии Myaззaмa чунин навишта буд: «Myaззaмa aдибae буд, ки 6oprn аввал дap нacpи бaдeии тoчик xиcлaтy xapaктep, пoкизaгию иффату иcмaт ва oлaми opзyвy aндeшaи дyxтapи тoчикpo мyшикoфoнaю табий ба pиштaи тacвиp кашидааст, ча^ни бйтинй ва нoзyктapин чунбишу лaFЗиши калби ypo ба тoзaгй дapк кapдaacт, «Fyймoлчaи capи дeвop», «Ma^ Anyp ва oчaaм», «Сoхиби acпи caфeд» ва cилcилaи дигapи хикoëтaш на тaнхo аз coфии дилу мaънaвиëги кaхpaмoнхoяш, балки аз пoкии калби муаллиф бaшopaт мeдихaнд» [3,222].

Бинoбap гуфтаи мунаккид Aбдyxoлик Haбaвй: «Hacpнaвиcии хиpфaй аз байни зaнoн ба томи Myaззaмa иpтибoти бeвocитa дopaд (хapчaнд маълум гашт, ки вай дap таълифи шeъp низ кувва oзмyдaacт)» [5, 231].

Ин хама ба^ву накд бapoи як нaвиcaндa аз coхиб будан ба иcтeъдoди acили y гyвoх ааг. Ба чунин махбубият аз oн шахмат мeдихaд, ки Myaззaмa ocopи xyдpo ба ocoнй pyи чанд nopa кoFaз каламй нaкapдaacг, балки, мeхнaти чиддиву хaмeшaгй ва диди тоза ypo нaвиcaндaи нaвoвape гapдoнидaacг.

Xaмин тaвp aкcapи ин aдибoн чун нaвиcaндaгoни нaвoвap дap нacpи мyocиpи тoчик шинoxтa шудаанд. Дap ин paдиф швиш^ ва бoзëфтх,oи эчoдии адаби нoтaкpop Myх,aммaдзaмoни Сoлeх низ нaзappac ва caзoвopи бappacихoи муфагсалу дoмaнaдopи илмй мeбoшaд.

3epo y 6o тaъcиpпaзиpй аз ocopи нaвиcaндaгoнe чун Hma, Кафка, Сopт, Камю Дacгaeвcкй, Чexoв, Xидoят ва дигapoн мaзoмин шакли ocopи xyдpo oн тaвpe coxт, ки caspa, вазъият ва мав^иш^ capeх ва бaвocитaи paмзy иcтиopa ба тacвиp oмaдaнд хичoби аз мaзoмини нaвиcaндaгoни теш аз xyдpo аз мтен бapдoшт ва пapдaи pyи зиштихo ва палади^и чoмea бoлo зад ва тaвoниcг зиндагии хaйвoнй ва ниëзхoи Fapизии шaxcиятх,opo ба нaмoиш гyзopaд. Дap ин тaъcиpпaзиpии эчoдй ва 6o6apoprn M. Сoлeх пeш аз хама ocoprn Фpидpиx Hичa (1844-1900) paхнaмo бyдaacг.

Acлaн дap кapни бистум тabcиpи aндешaxoи Hичa, бaвежa дap xaквaи фaлcaфa Ba aдaбиëг, беaидoзa бyдaacт. Aлбaттa дap кишвapxoи aнглиcизaбoн aфкopи вaй чaндoн тaнинaидoз нaшyд. Дap дaxaи oxиpи кapни иyздaxyм Ba дaxaи aввaли кapни бистум aфкopи Hma бapoи xyнapмaндoни пешгоме, ки xyдpo дap хошияи pycyм Ba оинхои шaxшyдaи ичгимой медидaид, биcëp мaчзyбкyнaндa буд. Гapoиши Hичa бapoи кoвидaни apзишx,oи умумй пaзиpyфтa шyдa, нaзapaги вaй бaxycyc, бapoи тaдвини paвoншинocии Зигмунд Фpейд пyp ахамият буд. As ончое, ки фaзoи фaлcaфй-дoнишгoxии Фapoнca дap дaxa 1960 тaxти тabcиpи Гегел, Mopтин Хaйдигеp Ba низ чунбиши фикpии coxтopгapoии дaxaи 1950 Kapop дошт, Бича низ аз чониби нaвиcaидaгoн Ba Xyнapмaндoни ин дaвpa истикбол гapдид. Бaвежa дap солхои 1960 то 1980 Hrna дap мaxфилxoи фaлcaфии Фapoнca тabcиpгyзop шуд. Гypyxxoи фикpй Ba ичгимоии xocе, ки дap кapни бистум ибopaт aз нaккoшoн, мусикидонхо, нaмoишнoмaнaвиcoн, aдибoн poмaннaвиcxo, paвoншинocoн, ЧOмеaшинocoн, мyappиxин Ba фaйлacyфoн тaxти тaъcиpи Hичa Kapop гиpифтaид. Теъдоде aз шaxcиятxoи бapчacтaи ин кapн, aз ocpи Hичa илхом гиpифтaид: Олфpед Одилp, Олбеp Комю, Mишел Фуко, Зингмунд Фpейд, Хеpмaн Хессе, Kopл Гocтoв Юнг, Copт, Кофко, Хидоят, Чyбpoн Хaлил, Икбoли Лoxypй aз Hичa илхом гиpифтaaид. Дap Точикисгон aдибoни чaвoни дap солхои xaштoд бap apcaи эчод oмaдa aмcoли Myxaммaдзaмoни Солех, Caйф Paxимзoд, Бaxaмaнëp, К^од^и Pycтaм бa ocopи Hичa гapoиши xoc зoxиp нaмyдaнд, ки о^о aз нaвиштaxoяшoн метaвoн бa xyбй эхсос кapд. Maxз бо ибтикopи xaмин aдибoн Ba xaмcaфoнy xaмпешaгoни онхо «Чунин гуфт Зapдyшт»-и Hечa дap шyмopa №3,4,5,6,7 соли 1991 мaчaллaи «Caдoи Ш^к» аз чониби шapкшинoc Myxaббaт ^аноат, нaшp гapдид Ba дacтpacи xoнaидaгoни точик Kapop гиpифт, ки бaëнгapи здад будани xaвoдopoни ocopи Бича дap кишвapи мо мебoшaд.

Бояд кайд кapд, ки дycтдoштaтapин нaвиcaидaгoн бapoи M. Солех, Hичa, Coдик Хидоят, Кафка, Камю, Copт, Хеpмaн Хессе, Дacтaевcкй Ba A.n. Чеxoв мебoшaнд. Mycoxибaи нaвиcaидa дap pyзнoмaи «Кайхони Хaвoй»-и Эpoн ин aидешaи мopo тacдик мекyнaд. Вай ба caвoли мyxбиpи ин pyзнoмa чунин rocyx гyфтaacт:

«Хyнapy адаб: Oë Шумо тахти тabcиpи нaвиcaидaе Kapop дoштaед?

M.Coлеx: Coдик Хидоят. Бapoи ман Coдик Хидоят шaxcияти печидaе буд, ки намедонисг чй меxoxaд. ^иссахои у мамлу аз шaxcиятxoе буданд, ки бо вaзbияти pyxии ман xaмxoнй нaдoштaнд. ^иссахои «Зиидaбaгyp», «Буфи ^p» Ba «Хочй oko» хамеша дap зехнам чой дopaид» [12].

Дap мусохибаи дигapaш адиб Hичa, Содик Хидоят, Хеpмaн Хессе, Capтp, Камю, Кафка Ba чанд нaвиcaндaгoни дигappo хамчун улгуи xyнapи адабии xyд ном мебapaд. Macaлaн дap посуки xaбapнигopи хафтаномаи «Maшbaл» чунин чaвoб додааст: «A3 мактабхои эчодии чун Содик Хидоят, Хеpмaн Хессе, Capтp, Камю, Кафка Ba дигapoн бештap xyшaм мебиëд Ba кушиш мекунам ocopaм ба сабки дигapoн монандие надошта бошад» [13].

Ин rocyxxo аз он шаходат медиханд, ки Myxaммaдзaмoни Солех бо aдaбиëги f3p6 ошоноии кофй дошт Ba та^^и нaвиcaндaгoни мaзбyp дap ocoprn вaй бенатича нест. Чунки вaй ба тacвиpи мaвзybxoи тabpиxивy фалсафй, ичтимoивy фapxaнгй аз нaзapи инсон Ba души paвoнии у тaвaччyxи xoca дошт. Дap bok^ инсон ба сифати KyBBarn асосии чамъият дopoи накши таъйинкунанда дap caйpy такомули ичгимoивy мabнaвии бaшapй мебошад. A3 ин py, мaвзyи инсон, замону макон, хасгй, фaнoвy бако xaмвopa бapoи адибону paвшaнфикpoн ба утони мaвзyaги хассоси чомеа махсуб шуда, бо забони xyнаp о^о бештapy xyбтap бозгу кapдa мет^он. Бад-ин чихат, дap кopи oфapидaxoи адибони мyxтaлиф шабохатхои зиëде ба чашм меpacaд. Чун табиату кобилиятхои инсонй махдуд буда, дapдy ангезахое, ки oдaмиëнpo ба тaфaккyp бapмеaнгезaнд, тобеи махдудиятхо Ba ниëзxoи зиндагии xaмapyзaи инсониятанд Ba аз ин чосг шабохату хамсонихо дap диди бадеии онхо зиëд аст. Дap натичаи омузиш нaвиcaидaгoни хамеша ба макзуъхои хаммонанд, xap яке ба кaдpи тaвoиy диди xocи xy^prnrn xyд py oвapдaaид. Яъне макзуъ як аст, вaле аз 3oBrn^orn мyxтaлиф ба онхо пapдoxтa мешaвaнд Ba аз ин pox нaвиcaндa тибки дониш Ba зехни миллии xyд ба он мabнивy шакли тоза медихад. Лммо зикpи ин нукта хам дap ин мaвpид лозим аст, ки шиносоии Myxaммaдзaмoни Солех бо Hичa Ba ocoprn у ба вocитaи фapxaнги миллии фopcй масъалахои Содик Хидоят cypaт гиpифтacт. As чумла тabcиpпaзиpии бaвocтиaи Myxaммaдзaмoни Солех аз Hичa дap «Apдaвиpaфнoмa ë сояхои шикасга» paвшaн аст. ^иссаи «Apдaвиpaфнoмa ë сояхои шикасга» пас аз «Ишки aктëpи пиp» нaшp шудаасг. Ва Myxaммaдзaмoни Солех дap «Ишки aктëpи nHp» икpop мекунад: «Шмедонам, дap «Буфи ^p» Ba ë «Зиидaбaгyp» (ocoprn Хидоят) буд, ки кaxpaмoн дap xyд икpop мекapд: Mapг аст, ки ^pyF намегуяд» [4, 12].

Бидуни тapдид M. Солех аз нaвиcaндaгoни мaзкyp бaxycyc Hичa, Камю Ba Ходо^^о бapин намояндагони бapчacтaи aдaбиëги чахон тabcиp пaзиpyфтaacт. Ва лозим ба зи^ аст, ки ин acapпaзиpии oгoxoнaвy эчодй Myxaммaдзaмoни Coлеxpo 63p ба самги нaвиcaндaи файласуф caBK дод. As ин py метaвoн aидешaвy ocopи ypo бо пaйpaвoй аз мактаби Hrna санчид. Hичa файласуф аст

то нависанда, Мухаммадзамони Солех бештар як нависандааст то файласуф, вале осори вай дар бистари фалсафаи ахлокй карор гирифтааст. Бар асоси ин назаргох метавон миёни Фридрих Ничаи олмонй ва Мухаммадзамони Солех дар мавриди сохтори чахон ва равони инсон шабохатхоеро ба мулохиза гирифт.

Пас аз мутолиаи осори адибони Гарбу Шарк аз солхои 50-ум ва 80-ум на танхо адабиёти точик аз бисёр чихатхо рушд кард, балки ибтикороти сифатан наве дар насри муосири точик ба зухур омад. Адибон бо рохи тозакорй кадам бардошта, сахифаи наверо дар адабиёт боз намуданд. Ва ин боис гардид, ки дар наср ба рохи колабшиканй ворид гардад дар мухтаво ва дарунмояи он дигаргунихо зухур намоянд. Албатта адибони навовар ба тагйири сифатй дар солхои 80-ум зиёд нестанд, аммо месазад осори эшонро аз чанд чихат тахлилу баррасй намуд.

АДАБИЁТ

1. Бехрузи Забехулло. Дар бешаи андешахо (Ё накди куллй ба асари «Дуруга сафед»-и нависанда Сайф Рахимзоди

Афардй) / З.Бехруз // Адабиёт ва санъат. - 2000. - № 27-28 (1016).

2. Конрад, Н.И. Запад и Восток / И.Н. Конрад. - М.: Наук, 1972. - 495 с.

3. Муаззама, А. Афсонаи танхой (хикоя, очерк, тарчума, накди адабй, ёднома) / А. Муаззама. - Душанбе: Адиб, 2010. -

224 с.

4. Мухаммадзамони, С. Оханги шахри ишк. / С. Мухаммадзамон. Душанбе: Адиб, 1989. - 190 с.

5. Набавй, А. Чусторхо ва ибтикорот дар наср. / А. Набавй. - Душанбе: Адиб, 2009. - 283 с.

6. Сайф, Р. А. Дуруга сафед (мачмуи хикояхо ва киссахо) / Р.А. Сайф. - Душанбе: Салим, 1998. - 192 с.

7. Сайф, Р. А. Васвасахои зикривахй (таронахои хоки париён) (мачмуи хикояхо) / Р.А. Сайф. - Душанбе: МС Унверсал-

3, 1999. - 60 с.

8.Толиби Лукмон. Бахманёр: Адабиёт дар хама давру замон буд ва хохад монд / Л. Толиб. - // Минбари хал;. - 2013. -

№17. - С.

9. Умар Сафар. Гувох бар ватандорй / Сафар. Умар // Ба куллахои дониш.- 2014. - №10. - С.

10. Фридрих Вилгелм Нитше. Чунин гуфт Зартушт. - Душанбе: "Донишварон", 2017. - 376 с.

11. Х,амрохи Авлиёпур. Хусни Нушин хусни зохирй аст? (ё худ андешае чанд перомуни филми «Ситорахои сари танур»-

и Сайф Рахим) / А. Авлиёпур // Ч,авонони Точиикистон. 2000. - № 35 (8634).

12.Хумо, К. Сояхои шикаста / К. Хумо // Кайхони хавой. - 1993. - №1050.

13.Хамдам Ш. Ман ба ояндаи нек боварй дорам / Ш. Хамдам // Машъал. - 2002. - №1. - С. ?

14. Шамсиддини, С. Адабиёт ва шинохти он (мачмуаи маколахо) / С. Шамсиддин. - Душанбе: Ирфон, 2009. - 240 с.

НОВЫЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ ПРОЗЫ

В данной статье автором были проанализированы и выявлены аспекты появления новых литературных школ в таджикской современной прозе на примере Сайф Рахимзода Афарди, Бахманёра, Муаззамы Ахмадовой и Мухаммадзамона Солеха. В статье отмечено, что читатель, прочитав произведения, почувствует себя в положении и образе героя, в гуще событий описанных писателем и станет свидетелем новых явлений в современной таджикской прозе. Автором был раскрыт важный фактор, который повлиял на круг литераторов в изучении техники перевода произведений, было отмечено появление новых литературных школ, именно в процессе перевода произведений литераторов Запада и Востока.

Также, в данной статье изучено творческое влияние известных мировых философ таких как Фридрих Нитсше, Албер Камю, Жан пол Сартр и других на Мухаммадзамона Солеха, его мышления и произведений. Это свидеельствует о том, что влияние этих великих представителей мировой литературы на М. Солеха, как писателя с новыми взглядами, способствовало тому что-бы Солеха узнали как талантливого писателя с особым стилем.

Ключевые слова: Литературные школы, сюрреализм, магический реализм, внимание к истории, свобода, религия, совесть истории, цивилизация, национальная культура, история нации, таджикская литература, нововведение в прозе.

NEW ARTISTIC TRENDS OF MODERN NEW ARTISTIC TRENDS OF MODERN TAJIK PROSE

In this research author analyzed and revealed the aspects of emergence of new literary schools in the modern Tajik prose on the examples of Saif Rahimzoda Afardi, Bahmanyor, Muazzama Ahmadova and Muhammadzamoni Soleh and tried to shed light on some unclear aspects of this phenomenon. The author states that while reading creations of these authors, the readers feel themselves in the process of the described historical events, struggle and aspiration of the heroes. In general, the reader feels thyself in the atmosphere of imaged events and circumstances, witnessing new phenomena in the modern Tajik literature. The author noted one important aspect that influenced reading and translation of literary creations by literary scholars, relating the emergence of the new schools to the translation of creations of western and eastern writers.

In the article, the author also analyzes the influence of famous philosophers such as Friedrich Nietzsche, Albert Camus, Jean-Paul Sartre and others on Muhammadzamoni Soleh, his thoughts and creations. This indicates that the influence of these great representatives of the world literature, as a writer with new viewpoints, helped him to emerge in Tajik literature as a talented writer with a unique stile.

Keywords: Literary schools, Surrealism, Magical realism, Attention to history, Freedom, Religion, Historical conscience, Civilization, National culture, History of nation, Tajik literature, Modernism in prose. Сведения об авторе:

Абдуджалили Амон Холикзода - кандидат филологических наук, докторант кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 121, тел.: (+992)902550290, E-mail. abdujalil.amon@outlook.com About the author:

Abdujalil Amon Kholiqzoda - candidate of philology, Department of Theory and History of Literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, avenue Rudaki 121., phone: (+992)902550290, E-mail. abdujalil. amon@outlook. com

АРЗИШИ АДАБИИ «ШАРАФНОМАИ ШО^Й»

Махмадшоев М. М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Асари таърихнигор Хофизи Таниш "Шарафномаи шохй" дар баробари додани ахбори арзишманди таърихй хамчун сарчашмаи мухими адабии асри XYI шинохта шудааст. Ин асари таърихй барои омухтани адабиёти асри XVI ва рузгору осори баъзе намояндагони ин ахд хдмчун сарчашмаи зарурии адабиву таърихй махсуб мешавад. Хамин андеша дар дар дебочаи "Шарафномаи шохй" кайд шудааст, ки максади Хофизи Таниш дар хусуси "фузалои фасохатисор ва шуарои нуктасанчи нодирагуфтор"-и замонаш дар хотимаи асар маълумот дихад[4,19]. Харчанд ки ин кисм нонавишта мондааст, муаллиф дар рафти зикри вокеахои сиёсию таърихй оид ба лахзахои чудогонаи хаёти нух нафар адиби асри XVI амсоли Мушфикй, Низоми Муаммой, Вафой, Хозирй, Садриддини Мухаммад, Мухиббй, Ахсй, ^атилй ва Мавлоно Абдулхаким ахбороти чолиби диккате пешниход кардааст.

Тарзи пешниходи маълумоти Хофизи Таниш доир ба адибони зикршуда гуногун аст. У гохо пеш аз овардани намунаи шеърй баъзе лахзахои тарчумахолии шоирро зикр мекунад ва дар мавриди дигар танхо маълумоти шархихолй медихад. Масалан, Хофизи Таниш дар хусуси муосир ва дусти наздики худ Мавлоно Мушфикй маълумотхои чолибе додааст, ки мо онхоро аз сарчашмахои дигари асри XVI пайдо карда наметавонем. Дар ин маълумотхо чихати иштироки Мушфикй дар мачлисхои гуногуни аз тарафи Абдуллоххон тартиб додашуда ва касидахои худро хондани у (солхои 1559, 1572, 1579, 1582), муносибати шоир бо Хоча Мухаммад Исломи Чуйборй, сафархои у ба Султонобод ва Акчоб, солхои 1559 ва 1563, дар Бухоро маскан доштани вай, муносибати байни шоир ва Хофизи Таниш, нихоят, дар замони зиндагии худ хамчун шоири малехгуфтору баландмахорат шухрат пайдо кардани адиб сухан рафтааст.

Дар асари мазкур натанхо баъзе кисматхои рузгори адибони ин ахд оварда шудааст, балки намунахо аз мероси адабии онхо низ дарч гардидааст, ки барои муайян намудани мавкеъ ва мундаричаи осори ин суханварон бисёр ахамиятнок мебошад. Мувофики навиштахои адабиётшиноси точик Н. Сайфиев дар асари мазкур микдори абёти овардашуда 4760 байтро ташкил дода, дар жанрхои касида, маснавй, китъа, рубой ва абёти пароканда оварда шудаанд[...,..].

Тибки навиштахои олими зикршуда як кисми ин ашъор ба калами худи Хофизи Таниш бо тахаллуси Нахлй (359 байт) ва 15 нафар шоирони шинохта монанди Фирдавсй, Низомй, Саъдй, Хофиз, Чрмй, Биной, Мушфикй, Мухиббй ва гайра (143 байт) мансуб буда, муаллифони шеърхои бокй (4258 байт) барои мо номаълуманд. Ин гуфтахо далели он мебошанд, ки хамингуна суханварони гумном , ё ношинохта дар хама даврон зиндагиву фаъолият намудаанд. Вазифаи мо адабиётшиносону мухаккикон аст, то барои муаррифии рузгору осор, баррасии ашъор ва арзиши

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.