Научная статья на тему 'ТАНАТОЛОГИЧЕСКОЕ МОТИВЫ В РАБОТАХ СОТИМ УЛУГЗОДА'

ТАНАТОЛОГИЧЕСКОЕ МОТИВЫ В РАБОТАХ СОТИМ УЛУГЗОДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
81
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ТЕМА СМЕРТИ / ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА / РУССКАЯ ЛИТЕРАТУРА / СИМВОЛ СМЕРТИ / ТАДЖИКСКИЕ ПИСАТЕЛИ 20 ВЕКА / НАЦИОНАЛЬНАЯ ЛИТЕРАТУРА / ТАНАТОЛОГИЯ / СОТИМ УЛУГЗАДЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдулназаров Абдулназар Абдулкодирович

Значение смерти в произведениях писателей послевоенного периода было самым оригинальным в таджикской литературе, но наряду с темой возвращения - великая любовь, которая всегда была обречена на смерть, где смерть была началом новой жизни. В этой статье рассматриваются примеры танатологические мотивы и возможности их изображения в нескольких произведениях Сотима Улугзода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TANATOLOGICAL MOTIVES IN CREATIVITY OF SOTIM ULUQZODA

The theme of death in the works of writers of the post-war period in Tajik literature was the main one, but it was accompanied by the theme of return, great love, doomed to death at all times, where death was the beginning of a new life. This article discusses artistic examples of a thanatological motive, analyzes the possibilities of their depiction in in several works by Sotim Ulugzod.

Текст научной работы на тему «ТАНАТОЛОГИЧЕСКОЕ МОТИВЫ В РАБОТАХ СОТИМ УЛУГЗОДА»

especially famous as a good carpenter Sadriddin's Father and grandfather were masters, literate, grandfather knew weaving and carpentry well and was especially famous as a good carpenter.

In the story «Uncle - master», Usto-Khoja carefully polished the elm tree boards, where all the surrounding objects were reflected. The patterns he had carved seemed so fine, elegant, and beautiful, as if a skilled artist had drawn them with a brush on paper. All relatives have long been carpenters or engaged in carpentry.

As you know, the creativity and skill of the Tajik people, thanks to the talents of local masters, made them famous throughout the Republic andfar beyond its borders.

Keywords: craft, purchase, pattern, master, halva, father, village, writer, literature, story.

Сведение об авторе:

Рустамова Гуландом Рустамовна — доктор филологических наук, дотцент кафедры таджикского языка и литературы факультета дашкольного и начального обучения Таджикского государственного педагогического университета им С. Айнии Тел: (+992) 907913677E-mail: rustamova-71@mail.ru

About the author:

Rustamova Gulandom Rustamovna - doctor of philology science, associate professor of the department of tajik language and literature of the faculty of Preschool and Primaru education. Tel.: 907913677. E-mail: rustamova-71@mail.ru

ИНЪИКОСИ АНГЕЗАХРИ ТАНОТОЛОГЙ ДАР Э^ОДИЁТИ СОТИМ УЛУГЗОДА

Абдулназаров А.А.

Институти илщои гуманитарии ба номи академик Б.Искандаров

Ангезахои танатолога дар осори аксари нависандагони адабиёти замони шуравй зиёд мушохида мегардад. Сотим Улугзода, ки яке адибони барчастаи адабиёти точик мебошад, ки аз истифодаи ангезахои танатолога зиёд бархурдор будааст. Дар маколаи таълифгардида мавчудияти мотивхои танотологй дар чанд асари Сотим Улугзода дида баромада шудааст.

Хангоме ки аз мавзуи садокату вафодорй ва муомилаву рафтор сухан кунем, набояд аз хикояи Сотим Улугзода «Марги Хофиз» (дар мавзуи руйдодхои таърихй) фаромуш созем. Бояд кайд кард, ки хикоя ба вокеахои реалй асос ёфтааст. Мухтавои асосии хикоя бо руйдодхои солхои 1857-59 дар Хиндустон, давраи исёни сипайхо алайхи англисхо алокаманд аст.

Хикоя хачман хурд буда, хамагй якчанд сахифаро дарбар мегирад. Ва дар он кахрамонхо он кадар зиёд тасвир наёфтаанд, аммо он пур аз далелу номхои шахсиятхои таърихй буда, дар он хар як персонаж ба холатхое ворид шудааст, ки аз руи тасвири бадеии ба у хос аст ва хар яки онхо барои ошкор кардани чизи мухиме дар симои кахрамони асосй кумак мекунанд, гарчанде ки нависанда дар бораи хислати у маълумоти муфассалеро намедихад.

Аз чихати мансубият ба жанрохи адабй, хикояи мазкур бештар ба масал шабохат дорад. Ба сифати прототипхои кахрамонхои хикоя шахсони вокей хизмат кардаанд. Дар баробари кахрамонхои асосй, бисёр персанажхои начандон дурахшони хикоя низ тавсиф карда шудаанд. Улугзода чунон мохирона ва пуробуранг табиати Хиндустонро ба калам додааст (Шондип як кад парид, ранги чехраи гандумгунаш парида шуд, дасту пояш якбора бекувват гаштанд», «Аммо дар ин лахза Шивочи парида ба пойхои у нишаст» ки хонанда бо як фикру хаёли сабук ба ин чахони афсонавй ворид мешавад.

Бо услуби бадеии ба худ хос муаллиф тасвирхоро бо услуби шеърии худ мувофик карда, онхоро беназир ва чолиб баррасй менамояд. Дар хикоя ходисахои вокей бо руйдодхои тахайюлй чунон омезиш ёфтаанд, ки худуди ночизи фарккунанда байни онхо тамоман аз байн бурда мешавад-ин як хусусияти хоси нависанда, нобига Улугзода мебошад, ки ба тамоми эчодиёти у хос мебошад.

Вокеае, ки дар хикоя «дар шакли фишурда» тасвир шудааст, дар доираи як руз рух додааст, гарчанде ки сухан дар бораи ходисаи тулонй меравад. Саволе ба миён меояд, ки нависанда бо ин хикояи хурд чй гуфтан мехост: тасвири ходисахои таърихй-исёни сипахо дар Хиндустон? Тасвири симои кахрамон, пешво дар шахсияти Нанй Сохиб? Не.

Авчи достон мисли мавчхо чараён мегирад, то боло меравад то поён мефурояд, боз боло мегардад ва ба авчи нихоии тасвир мерасад, вакте ки пешво, рохбар хилофи принсипхои худ карор кабул мекунад, бо ин рафтораш хамаро дар хайрат мегузорад. Аммо ин карори авф хамчун хукми катл садо дод. Хаячон, фишор, беихтиёрй дар халли хамаи он ходисахое, ки рух медиханд, ба таври дакик норозигии ботинии Нанй Сохибро инъикос мекунад, у медонист, ки бахшидани хоинро хак надорад, вагарна ин исён аз бахри чй? бахри курбон шудан, бахри талаф гаштан, ин кадар марг аз бахри озодй, бахрй истиклолият... хама чиз аз даст шуд.

Bane ин aвф хдмчун эътимoд, эxтиpoм бa мех,ри пaдapoнa ниcбaт бa шaxce, ки ypo xypмaт метард, хэмчун пeшвo, вaтaндycтy вaтaнпapвap мeшинoxт - Шивoчи, caдo мeдoд. Harn Cox^ xyб мeдoниcт, ки Шивдoчи бexaбap зapбa гиpифтa буд. Ba ин зapбa бa y aз фapзaнди xeш pacидa буд. Бapoи чунин шaxcи пpинcипнoк, coxибмapтaбa бa мoнaнди Шивдoчи, paфтopи фapзaндaш бapoбapи мapгy кaтл буд. Haнa cox^6 6o кapopи xyд бa пaдap имкoн дoд, ки тaкдиpи фapзaнди xoинaшpo xyдaш хэл кyнaд, то ки дap oяндa кace ypo гyнaxкop нaкyнaд, ки aйби пиcapи xoинaшpo пyшoнидa гирифт.

Taмoми фoчиaи пaдapи coдикy вaфoдoppo Сатим УлyFЗOдa 6o гyзoштaни як caвoл aз чoниби Haнa Cox^ тacвиp мeкyнaд: «Яке as orao?-...». Ba 6o ин Kapop кaбyл шуд. Бopи aBBan, мэхз дap ин хишя ^тим УлyFЗOдa тaвoниcт aB бaxpи пpинcипxoяш гyзaштa, тaъpиx, фaъoлияти тaъpиxии шaxcиягxoepo зaминa coзaд, ки дap oн xoлaти paвoнии шaxc, яъне дapд, 6a кaлaм дoдa шyдaacт» [б, c.75].

Х^нгаме ки Haнa Cox^ Шандибpo бaxшид, як xoлaти кутохи xoмyшиe мyшoxидa гaшт, ки oн 6o тacвиpи дaкики тaбиaти oтaшин Ba тезу тунди Шивдoчй 6a вучуд oмaдa буд, y тaнxo 6a нaздикй 6o як «xaячoн» Ba «oxcocorn шaдид Ba пурчушу xypyшe дap дил» xaлки xyдpo бapoи 6a дacт oвapдaни иcтиклoлият Ba мyбopизa 6ap зидди кyввaи бaдй дaъвaт мeкapд: «Хoфиз иктидopy тaвoнoии ХинДycгoн Ba чacopaтy дaлepии фapзaндoни ypo cитoиш мeкyнaд» Ba хеч чиз нaмeтaвoниcт мoнeaи мyбopизaи oвoзxoн гapдaд, xaiTO Fyccaи бyзypгe, ки нoгaxoн вyчyди ypo фapo rnpaA. Дaъвaти Шивдoчй: «пycидa гaштaнд, зaнчиpxoи юги caдcoлa кaндa шyдaнд!» - Шивoчи мecapoяд. - Зиндoниëн кт-ф^и xyдpo pocт кapдaнд.

Хитoби «Зиндa бoд CBapa4 - зиндa бoд oзoдй!» хэмчун paфтaни УлyFЗOдa aз вoкeият, xaënrn peaлй Ba мypoчиaт 6a тaъpиx caAo дoд, ки мaънoи тaнкид Ba тaчдиди нaзap кapдaни aз вoкeият, инкopи axnoK Ba зeбoпapacтии coxти дaвлaтдopй, мaънaвиëти aвaлй, ки дap фaъoлияти эчoдиëти y тacвиp шyдaнд, буд

Фoчиaи кaxpaмoни мapкaвии хишяи «Maprn xoфиз» 6a зиндaгии xyди мyaллиф шaбoxaт дopaд, ки y xaкикaтaн пpoтагипи Шивoдчй (19 фeвpaли 1630 - 3 aпpeли 1680) - кaxpaмoни миллии Хиндуетон x,иcoбидa мeшaвaд, ки mc aв caдcoлaxoи xyкмpoнии мycaлмoнoн тaвoниcт дap Fapби Дeккaн 6ap зидди xoкимoни мycaлмoн иcëн бapдopaд Ba тo coли 1674 дap кaлaмpaви дaвлaти Maxaparnpa Ba зaминxoи хэмшя дaвлaти xyд тaъcиc дoд. Coли 1674 y дap Parn^a 6a хэ^и импepaтopи мapaтxo интиxoб шуд, aммo coлxoи oxиpи x.aëra y 6o зиддият Ba мyнoкишa 6o пиcapaш мeгyзapaнд.

Мaвзyи acocrnrn хишя ин вaфoдopй Ba caдoкaт мeбoшaд, ки бapи oн пaдap oмoдaacт, aз бaxpи фapзaндaш ^apaA.

Мyнocибaт 6a мapг дap ин хишя xeлe oлй Ba мухим тacвиp шyдaacт, ки ягoнa poxrn xaлocй aв гутах acт.

Дap cyxaнoни Шивoчй: «мэн xaK дopaм, ки чизepo, ки мaн дoдaм, гиpaм» xaячoнy изтиpoб, дapдy aлaми пaдapoнa хж кapдa мeшaвaд, ки ни^ят бexpaмoнa caдo медшднд: «кyштaни пиcap -гутах, кyштaни xoин ин кopи caBo6 Ba мyкaддac acт!» хэмин тapик, хишяи мaзкyp «мaквyи acorä-мyнocибaтxoи чaxoнй» [б, 76] -po дap мyнocибaти oн 6a мapг нишoн медшад.

«Мaтивx,oи тaнaтoлoгй дap ocopи УлyFЗOд здад дyчop мeшaвaнд, ки aз чихэти ceмaнтикa бoйaнд» Ba дap poмaни «Фиpдaвcй» низ 6a дapaчa тacвиp ëфтaaнд, ки дap oн мyaллиф лaxвaи мaFлyбияти Фиpдaвcиpo нишoн медихад. Бoяд кaйд кapд, ки «УлyFЗOдa 6a лaxзaи мapг чaндoн axaмият нaмeдиxaд, дap acapxoи y мo тaxлили тaбии мapгpo мyшoxидa тамекунем. Haвиcaндa acocaн 6a ca6a6xo Ba xoдиcaxoe, ки бoиcи мapг гaштaaнд, диккaт зoхиp мeкyнaд. Дap poмaн мapги Фиpдaвcй ин чyдo шyдaни pyx aв чиcми мypдa acn

Aммo мaFлyбият Ba шикacти дж^е низ вyчyд дopaд, ки aз мapги xeш xaм кaвитap aCT, ин мapги фapзaнд, мapги xaмcap acт. Мapги pyxoнй дap тaкдиpи шoиp Фиpдaвcй, 6a гyфтaи УлyFЗOдa, ин буд, ки xyди y «Китоби пoдшoxoн» -po 6a Fyлoм - Cyлтoн Мaxмyд пeшкaш кapд, aммo oн нa aв тapaфи Fyлoм пaвиpyфтa шуд, нa aз тapaфи шox. Ин мapги pyxoнй буд, ки ин мacъaлa нaтaнxo тacвиpи aвчи ниxoии poмaн, бaлки тaмoми фoчиaи эчoдии шoиp буд, ки тaмoми yмpи xeшpo capфи oн кapд, opзyxoяш бapбoд paфтaнд, xyди Фиpдaвcй мeнигopaд: «Нъфе нест зи тoч 6ap capи 6exyrap: // Fyлoмй дap вyчyди y нaмиpaд, гapчи ce 6op пoдшox гapдaд.» [б, c.81].

Дaвpaи rnc aв чaнг, xaнгoмe ки xanK эз coлxoи тyлoнии oн aллaкaй xacтa шyдa буд, зиндa Ba pyxбaлaнд кapдaни oн мухим буд. бэъд эз чэнги Бyзypги вэтэнй мaквyи acocиe, ки нaвиcaндaгoн бeштapи acapxoи xyдpo 6a oн бaxшидa 6удэнд, ин тacвиpи чэнг буд. Acapxorn бaдeй бapoи чaвoнoн лaxзaxoepo эз xaëти фpoнт, кopнaмoй, дaлepивy шyчoaти кyшyнxoи coвeтиpo бaxpи oяндaи xaray миллaти xeш тaшвикy тapFиб мeнaмyдaнд.

llo

Х,ангами тacвири oбрaзхo нaвиcaндaгoн вoжaхo ва мeтoдy ycyлхoeрo мавриди иcгифoдa кaрoр мeдoдaнд, ки orao мeтaвoниcгaнд, бoиcи бeдoр гаштани ифтиxoрy Fyрyр дар xoнaндa гарданд. Бештари мавридаф к;aхрaмoнхoи acaрхoи бaдeирo кудаюэн, зaнoнe, ки нoвoбacгa аз ягoн чиз ба к;aхрaмoнй тайер бyдaнд, ташкил мeдoдaнд. Мавзуи марг oдaмoнрo дигар ба тaрcy вахм нaaндoxт, aкcaр вакт к;aхрaмoни acaри бадей бoяд бахри ба дает oвaрдaни Faлaбa х,&шэк мегашт, ë ин ки caлoмaтй ва xyшбaxтии xeшрo бахри FOлибият фидo мecoxтaнд.

Марг дар ин acaрхo як падидаи зeбoвy дилкаш, мaрFyб ва oлй 6уд. Мавзуи acocии acaрхoи дар ин давра эчoдшyдa ин тaрFиби Ватану ватандустй ва кинаву aдoвaт ниcбaт ба душман буд. Acaрхoe, ки дар ohxo тacвири мухаббат ба ватан чoй нaдoшт, acaрхoи зиддиaxлoкй (бекимат, пacгcифaт) мaхcyб мешуданд, зeрo дар чунин давраи нихoят мушкил чaвoнoн бoяд к;aхрaмoнхoи xyдрo мeдoниcгaнд. Aдaбиëти точик хеч гох ба мoнaнди coшхoи пac аз чанг ба xanrç наздик набуд. Дар аал oh aдaбиëгe гашт, ки дoирaи як мавзуъ - мавзуи чанг ва Ватан caрoидa мешуд.

Пoвecги Сoтим УлyFЗOдa «Бoзгaшт» намунаи барчастаи тacвири хaмaчoнибaи хoдиcaвy вoкeaхoи чангй мeбoшaд. Сарфи назар аз oh, ки ин пoвecг 6o кaмбyдихoи нaзaррac, аз кабили «лaкирoвкa»-и рyйдoдхoи тacвиршyдa, пcиxoлoгияи заиф, иллюcгрaтcия ^aci^o, тacвирхoи кашидашуда), зиддияти oшкoрoи к;aхрaмoнхoи мycбaт ва манфй, таъини «рoмaнтиккyнии (xaëлпaрacтии)» чанг мyшoхидa мегарданд, ин acaрхo caхми xyдрo дар ташаккули нacри харбй гyзoштaaнд. Ба хар хoл пoвecт acaрecг, ки дар oh мухаббат ва caдoк;aт ба Ватан, ма^улияти шaxcй аз хама гуна xyшбaxтии инcoнй бoлoтaр буда, шaxc ба марги рyхoнй аз бахри ин хиccиëтх,oи вoлoи иншнй тaйëр аст.

Манзараи acocии говест ин чанг мeбoшaд, чанге, ки ичбoрaн хaзoрхo oдaмoнрo аз хaëт махрум мecoxт, чанге, ки oдaмoни coвeгй ба oh 6o xoхиши xyд рафтанд ва бoяд аз oh чo ë хамчун к;aхрaмoн баргарданд, ë ин ки дар oh шахид шаванд. Aз хама вoхимaнoк ин бе нoмy нишoн гаштани oh^o буд, ки oh вакт xemy пaйвaндoнaш coшхo дар фикру xaëли oh хaëт ба caр мебурданд ва oh^o бахри Xимoяи марзу бум чoнaшoнрo нишр карданд. Мавзуи Ватан, химoяи марзу буми oh мeтaвoниcг ангезаи агаши acaр мaхcyб шавад, агар oh чихати пcиxикиe, ки 6o як зeбoгй тacвирëфтaи нaвиcaндa намебуд.

Aшбaттa дар эчoдиëг анъанаи aдaбиëги рyc хиc карда мешавад, вале чи xeл мумкин бoшaд acaри нaвeрo эчoд кардан, бе такя ба oh бехтарин чизхoe, ки aчдoдoнaмoн ба даат oвaрдa буданд.

Дар говест чихати пcиxикй (рaвoнй) дар мyнocибaти oдaмoн ба дарачаи баланд тacвир ëфтaacт. ^aхрaмoни acocй - занест, ки бахри шавхари маъюбаш шуда, xyшбaxтии xeшрo кyрбoн мекунад. Дар coшхoи баъдичангй чунин амали шaxc хамчун кaхрaмoнй, вaфoдoрй фахмида мешуд, aммo дар acл, ин як caдaмa, тaкcирe буд, ки o^o хеч кac махкум намекард, балки аз oh ифтиxoр мекарданд. Зиндагии шaxcи дигар - Ориф Кaримoв, ки дар кaнoр мoндa буд, дар oh лахза на рахму на шaвкaтрo ба бoр oвaрд. Хoнaндaи ин давра аз хaëги шикаатани Ориф тaaccyф нaдoшт, зeрo зери шубха гyзoштaни рафтори oдaмoнe, ки хaëти xeшрo бахри химoяи Ватан кyрбoн мекарданд, мумкин набуд.

Мaвзyи чанг дар эчoдиëти нaвиcaндaгoни давраи баъдичангии тoчик тacвири марказй буд, aммo аз oh мaвзyхoи бoзгaшг, мухаббати бузург, ки дар хамаи давру зaмoнхo ба марг махкум буд ва марг ин OFOЗи хaëти нав хишб мeëфт, пайгирй мекарданд.

Симoи Зайнаб, aмaлхoи y мyнocибaти чoмeaрo ба хaëг ва марг нишoн дoдa, манзараи умумии хaëти чoмeaи бaъдичaнгирo инъикoc мекунанд. Дар acaр мo мyнocибaти тaмoмaн дигaрeрo ба чанг мyшoхидa мекунем, ки дар заминаи рyйдoдхoи cиëcй марг яке xycyc^ra acocии тафаккури шуури oдaмoн мегардад.

Халк мyнocибaти xyдрo ба хaëг ва марг дигар карданд, ки дар aдaбиëг ин бештар эхcoc карда шуд. Махз aдaбиëт рухияи зaмoн ва тaхaввyлoти мaргрo инъикoc мекард. Ч^рабеки мaчрyхшyдa, Зайнаби аз Faмy андух ба дoдoмaдa ба кaхрaмoнoни Чaлoл Икрoмй мoнaнд набуданд, ки дар oh зaнoн то хoл кoмилaн coхибхyкyк набуданд. Дар рoмaни «Дyвoздaх дaрвoзaи Бyxoрo» бoшaд зaнoн нав зинда шуданд, шуури o^p бeдoр шуд, oнхo тaйëр буданд бахри xyшбaxтии xeш чoнaшрo фидo кунанд. Вале oхиcтa-oхиcтa дарк мекарданд, ки марг ин рoхи нaчoт нecт ва бечуну чaрo oнрo кабул кардан нaшoяд.

Руйдодхои инкилоби солхои 1917 дар тахаввулоти маънавии оммаи халк накши катализаторй бозидаанд, он огози давраи нав, одамони нав ва вазифахои нав, ки дар он фаъолият, иродаи кавй, фидокорй ва кахрамонй мавзуи асосии адабиёти баъдина буд.

Дар романи Сотим Улугзода «Бозгашт» - персонаж худ сохиби хаёташ буда, дар интихоб озод буд, махз у муайян мекард, ки чй гуна ба хушбахтии худ муносибат кунад, ё онро бахри садокат ва шаъну шараф курбонй кунад, ё ин ки охиста-охиста аз тарк кардани шавхари маъюбаш бимирад.

Дар асл мавзуъхои асархои давраи пас аз чангро асосан мавзухои беморй, девонагй, хастагй ва марг ташкил медоданд. Аммо наметавонем гуфт, ки муносибат ба хаёт ва марг якнавохт буд. Дар повести «Бозгашт» холати кахрамонзане пас аз бозгашти шавхараш, ки каблан уро дафн карда буд, тасвир шудааст.

Аз тахлилхо бармеояд, ки (сабаб) ангезаи марг асоси сужети асарро ташкил медихад. Яъне мавзуи марг аз огози повест шуруъ шуда, тадричан дар шаклу намунахои гуногун аз чумла: дилсузй, фикру андеша, беморй, яъсу ноумедй, саъю кушиш ва амсоли инхо мушохида мешавад.

Х,амаи ин асархо бешубха гуногунанд, аммо умумият, монандй хам доранд - дар хар яки онхо мавзуи марг вазифаи ба худ хосе дорад, ки ин лахзаи кутохе байни хаёт ва марг мебошад. Руйдодхои вокеии таърихй, ки бо вазъиятх,ои мураккаби равонй ва эхсосй, тачрибахо, дилеммахои ахлокй-эстетикй пур шудаанд, ба мо имкон медиханд, ки муносибати одамонро ба хаёт бифахмем, арзишхои навро пайгирй кунем ва холати инкишофи онхоро дар кабули карорхо назорат барем. Дар сужаи асархои мазкур лахзахои тезу тунде ба калам дода шудаанд, ки дар онхо хаёти одамон, хиссиёту хаячон ва ташвиши онхо муносибати онхоро нисбат ба марг ва зиндагй муайян мекунанд.

АДБИЁТ

1. Абдуманнон, Абдурахмон. Ламхае ба рохи рузгор / Абдурахмон Абдуманнон. - Душанбе, 2007.- 178 с.

2. Бакоева, С.А. Концепция историзма в творчестве Сотима Улугзода: дасс.. .канд. филолог. наук / С. А. Бакоева. -Душанбе, 2011. — 156 с.

3. Бердяев, Н.А. О назначении человека / Н. А. Бердяев. - М.: Республика, 1998. — 384 с.

4. Брагинский, И.С. Из истории таджикской и персидской литератур / И.С. Брагинский. - М.: Наука,1972. — 524 с.

5. Мусулмониён, Рахим. Сабаки романи миллй. (Уроки национального романа) / Рахим Мусулмониён // «Садои Шарк». - 1991. - № 3. — с. 128-137.

6. Мурувватиён Дж Становление филологического романа в таджикской литературе ХХ века (на примере романа «Фирдоуси» С. Улугзода). - Душанбе: ЭР-граф, 2018. - 148 с.

7. Набиев, А. Тасвири олами ботинии инсон, нависанда ва замон: мачмуаи маколахо / А. Набиев. - Душанбе: Ирфон,1987. — 160 с.

8. Улуг-зода, Сатым. Фирдоуси. [Перевод с таджикского языка Хуршеды Даврондухт] / Сатым Улуг-зода. - М.: Советский писатель. - 1992. — 240 с.

9. Улугзода, Сотим. Согдийская легенда / Сотим Улугзода. - М.: Художественная литература, 1987. — 569 с.

10. Улугзода С. Мунтахабот. - Душанбе: Ирфон, 1982. - 446с.

11. Чориев Али. Драматургия Сотима Улуг-заде. Автореф. дисс. на соиск. уч. ст. канд.филол.наук . - Душанбе.- 2000.

- 25 с.

12. Шукуров М. Сотим Улугзода. Сталинобод: Нашрдавточ, 1961. -73 с.

ТАНАТОЛОГИЧЕСКОЕ МОТИВЫ В РАБОТАХ СОТИМ УЛУГЗОДА

Значение смерти в произведениях писателей послевоенного периода было самым оригинальным в таджикской литературе, но наряду с темой возвращения - великая любовь, которая всегда была обречена на смерть, где смерть была началом новой жизни. В этой статье рассматриваются примеры танатологические мотивы и возможности их изображения в нескольких произведениях Сотима Улугзода.

Ключевые слова: таджикская литература, тема смерти, художественная литература, русская литература, символ смерти, таджикские писатели 20 века, национальная литература, танатология, Сотим Улугзаде.

TANATOLOGICAL MOTIVES IN CREATIVITY OF SOTIM ULUQZODA

The theme of death in the works of writers of the post-war period in Tajik literature was the main one, but it was accompanied by the theme of return, great love, doomed to death at all times, where death was the beginning of a new life. This article discusses artistic examples of a thanatological motive, analyzes the possibilities of their depiction in in several works by Sotim Ulugzod

Key words: Tajik literature, the theme of death, fiction, Russian literature, the symbol of death, Tajik writers of the 20th century, national literature, thanatology, Sotim Ulugzade.

Сведения об авторе:

Абдулназаров Абдулназар Абдулкодирович - кандидат филологических наук, старший научный сотрудник Института гуманитарных наук имени академика Б.Искандарова АН РТ. Адрес: 736001, Таджикистан, г. Хорог, улица Холдорова, 2. E-mail: abdulnazar9416@gmail.com. Тел.: (+99237) 93 406 08 04.

About the author:

Abdulnazarov Abdulnazar Abdulkodirovich - candidate of philological sciences, senior researcher at the Institute of Humanities named after academician B. Iskandarov of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan. Address: 736001, Tajikistan, Khorog, Koldorovastreet, 2. E-mail: abdulnazar9416@gmail.com. Phone: (+992 37) 934060804.

ИЗУЧЕНИЕ ПРОБЛЕМ РУССКО-ТАДЖИКСКИХ ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЕЙ (на примере творчества Роберта Рождественского и таджикская литература)

Ашуров А.Дж

Кулябский государственный педагогический университет им. А. Рудаки

Валиев Н. У.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Важный фактор общественной формы является взаимодействия народов и культур . Изучение проблем взаимосвязей литератур остается одним из актуальных в современном литературоведении, как в историко-литературном, так и в теоретическом аспекте. При рассмотрении таджикско-русских литературных взаимосвязей большое значение имеет изучение вполне конкретных литературных контактов, в частности, не только переводы-переложения, точные переводы, подражания, но и критические или историко-литературные суждения одного народа о литературе или отдельных писателях другого народа, преломление явлений.

В России встречаются различные поэты, которые имеют огромные количество писателей и поэтов мирового масштаба. К этим поэтам и писателям, классикам мирового масштаба являются А.С.Пушкин, М.Ю.Лермонтов, Н.В.Гоголь, И.С.Тургенев, И.А. Крылов, Н.А.Некрасов, Л.Н.Толстой, А.П.Чехов, А.М.Горький и другие.

Различные проблемы современной жизни, которые встречаются в творчестве русского поэта, которые являются нравственное воспитание молодого поколения, любовь к Родине и другие проблемы встречаются в творчестве русского поэта XX века Роберта Рождественского.

Особое место занимает богатый материал, который представлен в XX веке в творчестве поэтов и писателей. Первых переводов русской литературы на таджикский язык появились в начале ХХ века. Еще в 1911 году один из основателей новой таджикской школы Абдулкодир Шакурии Самарканди под названием «Чомеъ-ул-хикоёт» создал книгу, где кроме воспитательные рассказы из классической таджикской литературы, он опубликовал несколько .

В настоящее время исследование таджикско-русских литературных связей значительно возрос по отношению к ранним проблемам литературы. Взаимодействие литературы между Республикой Таджикистан и Российской Федерации, которые развивались в конце ХХ века.

Алексеев А.Н.писал : «Эзоп не годится для нашего времени. Сейчас несложно придумать сюжет для басни, да и, к слову сказать, нет необходимости придумывать его: берите готовый: главное - уметь рассказать его, уметь использовать его и кто-то сказал: медведь в стихах русского поэта - это русский медведь, курица - это русская курица»[1, с.76.] , - где в этих словах мы встречаем сатирическое отношение к русскому народу. Но в русского поэта встречаются различные животные, которые характеризуют различные черты характера людей. Он высмеивает буржуазное общество, где в образе волки, лисицы львы показывает реальные людей богатых людей.

«Сила стихов Роберта Рождественского - в их реализме - писал русский критик В.Г.Брагин , -какое бы явление, какой бы персонаж ни возьми, он, используя в качестве фона современную ему действительность, раскрывает характерными штрихами их качества и признаки, не отделяя их от социального содержания» [2, с.285].

Этот жанр литературы встречаются и в таджикской литературе в творчестве известного русского поэта , который писал очень много стихов различного характера.

Очень много стихов русского поэта Роберта Рождественского - в 1944 году перевел на таджикский язык и распространил среди таджиков таджикские поэты и переводчики Р.Абдулло, А.Бахори, А. Дехоти, М. Миршакар, Гулназар Келди и другие . Ознакомившись еще в ту пору с

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.