Научная статья на тему 'СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ОБРАЗА ГУРДИИ ИЗ "ШАХНАМЕ" АБУЛЬКАСИМА ФИРДОУСИ И НУШОБЫ ИЗ "ИСКАНДАРНАМЕ" НИЗАМИ ГЯНДЖЕВИ'

СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ОБРАЗА ГУРДИИ ИЗ "ШАХНАМЕ" АБУЛЬКАСИМА ФИРДОУСИ И НУШОБЫ ИЗ "ИСКАНДАРНАМЕ" НИЗАМИ ГЯНДЖЕВИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
93
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШАХНАМЕ / ИСКАНДАРНАМЕ / ФИРДОУСИ / НИЗАМИ / ГУРДИИ / НУШОБЫ / СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ / ЖЕНЩИНИ ВОИТЕЛЬНИЦЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашурова Нодира Джумаевна

В немеркнущей "Шахнаме" Хакима Фирдоуси в поэтические рамки внесены проявления формирования жизни и истории классового строя людей. «Шахнаме» по своей тематике является произведением, которое отражает жизнь человека от начала до сегодняшнего времени. Среди тем, входящих в этот ряд, особое место занимает тема раскрытия образа таджикской женщины как носительницы иранской культуры, в которой развиты идеи справедливости. В этом древней произведении, которое было создано в эпоху насаждения арабской культуры на ираноязычном пространстве, Хаким Фирдоуси продемонстрировал, что статус женщины отличается от представлений народов арабского происхождения. Эти люди с мудрой культурой предоставили женщинам все права, которыми пользовались мужчины. Более того, истинное лицо женщины арийского происхождения проявляется в ее особой культуре, аристократичности, специфике одежды и праведности на полях сражений. Она не только стремится защищать женскую честь, является верной подругой, нежной супругой и созидательницей красоты, спокойствия, но и консультирует царей, правителей и правительниц и сама являет собой облик женщины - воительницы. В нашей статье исследованием охвачены образы двух женщин-воительниц из "Шахнаме" Хакима Абулькасима Фирдоуси и из "Искандарнаме " Низами Гянджеви, которые стоят в одном ряду с мужчинами в вопросах правления и руководства войском, то есть образы Гурдии и Нушобы. Персидско-таджикскими исследователями литературы ещё недостаточно уделяется внимания лирическим образам женщин в классических произведениях, образом женщин-воительниц, правительниц, их облик до сих пор не раскрыт в достаточной мере. Поэтому наша цель как можно более полном исследование и отображении соответствий и отличий этих образов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE IMAGE OF THE GURDIA FROM "SHAKHNAME" ABULKASIMA FIRDOUSI AND NUSHOBS FROM "ISKANDARNAM" BY NIZAMI GANJEVI

In the unfading "Shahname" of Hakim Firdousi, manifestations of the formation of life and the history of the class system of people are included in the poetic framework. “Shahname” in its subject matter is a work that reflects a person’s life from the beginning to the present. Among the topics included in this series, a special place is occupied by the theme of the disclosure of the image of a Tajik woman as the bearer of Iranian culture, in which ideas of justice are developed. In this ancient work, which was created in the era of the planting of Arab culture in the Iranian-speaking space, Khakim Firdousi demonstrated that the status of a woman is different from the representation of peoples of Arab origin. These people with wise culture gave women all the rights that men enjoyed. Moreover, the true face of a woman of Aryan origin is manifested in her particular culture, aristocracy, the specifics of clothing and righteousness on the battlefield. She not only seeks to protect women's honor, is a faithful friend, a tender wife and a creator of beauty, tranquility, but also advises kings, proviters and rulers, and she herself is the image of a female warrior. In our article, the study covered the images of two female warriors from Shahname Hakim Abulkasim Firdousi and Iskandarname Nizami Ganjavi, who are on a par with men in matters of government and leadership of the army, that is, images of Gurdia and Nushoba. Persian-Tajik literary scholars have not paid enough attention to the lyrical images of women in classical works, the image of female warriors, rulers, their appearance has not yet been revealed sufficiently. Therefore, our goal is to study as much as possible and display the correspondences and differences of these images.

Текст научной работы на тему «СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ОБРАЗА ГУРДИИ ИЗ "ШАХНАМЕ" АБУЛЬКАСИМА ФИРДОУСИ И НУШОБЫ ИЗ "ИСКАНДАРНАМЕ" НИЗАМИ ГЯНДЖЕВИ»

Хулоса афкори адабй ва танкидии Пайрав Сулаймонй ифшогари манзараи сахнаи адабиётшиносй ва накди адабй дар солхои бистуму сиюми садаи ХХ буда, аз рун мулохиза ва андешахои шоир метавон ба хулосае омад, ки гусастани пайванди накди суннатй аз адабиёт дар ин мархила хукмфармо будааст. Як даврае, ки барои шинохти шеър меъёр на хунар, балки ичтимоъу сиёсат карор гирифта шудааст. Ин мархилаест, ки холо барои адабиёти Шуравй меъёру махаки дакики санчиш таъин нашудааст.

АДАБИЁТ

1. Пайрав Сулаймонй.Мачмуаи осор. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1959.-229 с.

2. Пайрав Сулаймонй. Девон.- Душанбе: Ирфон, 1971.-301 с.

3.Рачабй,Маъруф. Таърихи танкид ва адабиётшиносй (Асосхои назариву эстетикии адабиёти точикии мархалаи якум. Солхои 1920-1954).- Душанбе: Адиб, 1997.-207 с.

4.Сохиб Табаров. Пайрав Сулаймонй. Очерки хаёт ва эчодиёт.- Душанбе: Дониш, 2012.- 538 с.

5.Худойназар Асозода. Таърихи адабиёти точик (давраи нав).- Душанбе: Маориф ва фарханг, 2014.- 672 с.

6. Сухайлй Чдвхаризода. Таронахои зафар. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1933.- 123 с.

7.Хдзрат Сабохй. Бахри кайке пустин оташ задем/Гочикистони советй, 24 марти 1989.

РИТИЧЕСКАЯ МЫСЛЬ ПАЙРАВА СУЛАЙМОНИ

В статье рассматривается литературно-критическая мысль одного из известных таджикских поэтов начала ХХ века - Пайрава Сулаймонй. Литературно-критическая мысль Пайрава Сулаймони является показателем общей картины развития литературоведения и литературной критики 20-х и 30-х годов прошлого столетия, и судя по высказываниям и размышлению поэта, можно заключить, что в этом периоде господствует разрыв связи классической критики от литературы. Данный период известен тем, что для советской литературы ещё не определены точные стандарты и мерили контроля.

Ключевые слова: поэзия, проза, стих, критика, литературная мысль, эстетическая мысль, пародия, юмор, стихотворение-лозунг, публицистический стих, мера познания стиха, интеллект, революционный стих, социальная критика.

LrrERARYANDCRrnCALTHOUGHTSOFPAIRAWSULAIMONI

Literary and critical thoughts of one of the most distinguished poets of the beginning of the XXth century, Pairaw Sulaimani, are reviewed in this article. Literary and critical thoughts of Pairav Sulaimony is an indicator reflection of the overall picture of the development of literature and literary criticism of the 20 and 30 years of the last century, and judging by the statements and reflections of the poet, we can conclude that this period is dominated by the disconnection of criticism from classical literature. This period is known for the fact that the Soviet literature has not yet defined accurate standards and control measures.

Keywords: poetry, prose, verse, criticism, literary thoughts, aesthetic thought, parody, humor, poemslogan, journalistic verse, measure of verse cognition, intellect, revolutionary verse, social criticism.

Сведения об авторе:

Марворид Саидмуроди Бойзода - ассистент кафедры методики начального образования факультета дошкольного и начального образования Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни.

Author the author:

Marvorid Saidmurodi Boizoda - an Assistant in the Department of Method of Primary Education, Faculty of Preschool and Primary education, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

ТАХЛИЛИ КИЁ.СИИ ОБРАЗИ ГУРДИЯ ДАР "ШОХНОМА"-И АБУЩОСИМ

ФИРДАВСИ ВА НУШОБА ДАР "ИСКАНДАРНОМА"-И НИЗОМИИ ГАН^АВИ

Ашурова Н.Ц.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудакй

Дар "Шохнома"-и Хаким Абулкосим Фирдавсй мавзуи бозтоби чехраи зани точик хамчун баёнгари бархурдории эронитаборон аз фарханги парваришёфта ва маниши додхохй чои вижаеро ишгол мекунад. Дар ин шохасар, ки дар замони чирамандй ва тахмили фарханги араб бар сари эронтаборон офарида шудааст, Хаким Фирдавсй нишон додааст, ки чойгохи зан дар миёни эронинажодон нисбат ба фахмиши тозиён тафовут дошта, ин мардумони дорои андешаву фарханги пурхирад буда, ба занон хама хукукхоеро фарохам оварда буданд, ки мардон аз он бархурдор буданд. Занон дар тасаввури ин мардум на танхо ёри вафодор, хамхонаи мехрубон ва офарандаи

зeбoивy ocoишy opoмиш мeбoшaнд, бaдки мyшoвиpoни жoхoн, жaхбoнyвoн, ^кишни видoëт вa пaxдaвoнбoиyвoн бyдaнд.

Тaъpиxи хasopеoдaхoи фapoтaъpиxии мидлaти точик тo зaмoии мo нapacидaacт вa бa мo мaъдyм нecт, ки дap oн гyзaштaдoи дyp зaн дap чoмea дap кaдoм ca!x Kapop дoштaacт, am^o

6o нигapиш бa oвapдaдoи "Шoхиoмa"-и Aбyдкocим Фиpдaвcй мeтaвoн дид, ки жoхoни тешин ЧOмeapo чй гyиa бyнëд кapдaaид вa maxpëpora capзaмиии opиëиëн чй coн хукуки зaиoиpo мyaйян кapдa бyдaид. Бoяд гуфт, ки Xa-ким Фиpдaвcй !ap бapoбapи тaъpиxнигopй нaвиштaдoи пaхдaвиpo низ бapгapдoн мeкapдaacт вa админ aCT, ки биcëpe as pyйдoдxoи тaъpиxи дypи xyдpo FOлибaи as дocтoщoи "Шoхиoмa" бapдoшт мeкyиeм.

Тaъpиxнигopoн бa caбт oвapдaaид, ки дap бocтoн пoджoх,oни кишвapи точиш^ пopcиëн !ap yмypи дaвдaтдopй бa мaшвapaти жaх,бoнyвoни xиpaдмaид эх,тиpoм дoштa, oщopo map^n yмypи кишвapдopй мeдoииcтaид. Дap oн зaмoн, бaвижa дap дaвpaи caлтaнaти жoхaижoхoн Фapх,oди iv вa Фapвдци V, жaхбoнy pyËH тaxт !ap nax^íyn пoдшoх, мeниmacт. Фapвдци V миеди зaмoни пaдapam wro p^ œ^a aкcи жaх,бoнypo нaкm мeзaд.

Дap зaмoни Xaxoмaиижиëн, ки !ap бopaи дaвpaи еaдтaиaти жoхoни ин cyдoдa дap "Шoхиoмa"-и Xa-кими Tyc низ cyxaн paфтaacт, rap4H мaкoми зaи бa мaизaдaти тешин нaмepacиц вa хукуки y !ap yмypи ичтимoй 6o мapцхo бapoбap нaбyд, вaдe мyнocибoт 6o зaнoн oдидoнa бyдa, oщo wro да-p ^px^ дamкapдopй низ mиpкaт дoштaнд вa мapд нaмeтaвoииcт иpoдaи xynpo бa зaнoн 6op кyнaд. Дap ин бopa дoниmмaиди Эpoн Fyлoмpизoи Инеoфпyp дap тaхкикoти xyд чунин зикp кapдaacт: "ЗaИoн дap дaвpaи х,axoмaииmихo мoнaиди дaвpaи пem as зухурт Зapдymт 6o pyn кyшoдa xa^a 4o paфгyoмaд мeкapдaиц вa жaхбoнy адмчун пoдшoх, точ бap cap мeнивдцa вa бap тaxти жoхй тaкя мeзaдa вa бa тaвpи куддй зaиoн дap умурт cиëcй мyдoxидa мeкapдaид" [3, c. 7].

Дap зaмoии Xaxoмaиижщo, инчунин бa xyдoбoнyи Aro^m apчгyзopй мeкapдaнд, ки ин дopoи ииmoии э^т^м вa мaкoми бaдaид дomтaии зaнoн мeбomaд. Чyиoн чи, мyappиxи бoбyлии acpи III пem as мигод Бepoеc дap нaвижтaхoяж oвapдaacт, ки rno^ бyзypги cyдoдaи Xaxoмaиижиëн Apдaшepи II бapoи эх,тиpoм мyчaееaмaи Arowopo дap xana жaхpхoи пeшpaфтaи дaвдaти бyзypги Xaxoмaииmй, бa мoнaнди Бoбyд, Шуш, Экбaтoн, Иcтaxp, Бoxтap, Димишк вa Сapдaх, гyзomт [2, c. 113].

Дap pyn cиккaхoи нyкpaгин вa тиддoии жoх,oни cyлoлaхoи хaxoмaиижй, amкoий кyшoнй aкcи эзaдбoнy Arax^ropo нaкm мeзaдaид. Мaеaдaи, !ap тaигaхoи жoхи бyзypги cyдoдaи Kyшoниëн -Kaииmкa (278 - 301 ми^цй) xyдoхoи aтикй, as чумга- Arax^rm мaшyp, тacвиp myдaaид [2, c. 204].

MaKoi^H зaи aз диди Kypyжи Бyзypг oн гущ бoэътибop бyдaacт, ки бa mcapornrn вacият кapдaacг, тo бapoи ичpoи кope as мoдapи xyд ичoзaт биxoхaид. Дopиюжи Бyзypг as хaмcapи xyд wro дap мaвpицхoи лaшкapкaшй мamвapaт мeгиpифтaacт вa дap дaвpoни мушки^и^ as мaелщaти мaдикa Qiyco дoимo кop мeгиpифтaacт. Шaхбoнyвoн !ap иитиxoби вaдиaхд ^кки мyдoxидa кapдaн дomтa, paъйи хaдкyнaицa дomтaaнд. Чушга ки мaдикa Qiyco 6o иcтифoдa as нуфузи xem бap xилoфи paъйи мyxoлифoн, as чуми вaзиpи дacти pocrn жoх, тaвoниcт mcaparn XиЖoëpжoхpo бa тaxти еaлтaиaт бapнишoнaд. Дap дaвpaи еaлтaнaти Дopиюжи Кб^ бвш as ииефи кopхoи иcгeхеoдиpo зaнoн ичpo мeкapдaид.

Бapoи иcбoти фи^^и бoдo oвapдaии aидeжaх,oи xoвapжинocи мaъpyфи фapoнcaвй Филип Гюиspo лoзим мeдoнeм: "Омузиши нaвиштax,oи pyйи тaxтax,oи Taxти Чaмжeд бa тaвpи oM бoзтoб мeнaмoянд, ки дap бaъзe мaвpицxo зaщo дap зи^дши ичгимoй чoйгoxи нaмoëн вa пypмacъyдиятpo ишгол мeкapдaaид. Ma^ зaиoн дap pa'brn кopгo^x,oи дyзaицaгй вa мoнaнди oн Kapop дomтaaид. Meтaвoн, x;aмчyиии 6o тaъкид иmopa дomт, ки мaoши orno as pyйи бaъзe нишoндoдxo тaкcим мeгaжгaacт вa чигоияти ^prap дap ин мaвpид ax,aмиятe нaдoштaacт" [10, c. 284].

Aфsyн бa гyфтax,oи бoдo, xoвapжинocи abpynoñ нaвишгaacт, ки зaиoн, as чумга- хaмcapи жoхи бyзypг Дopиюжи 1, xairo еaдтaиaти якчaнд видoятx,oи тoбeи кaлaмpaви Эpoни бyзypгpo бa ухцд дoштaacг вa жaхбoнyвoии дигapи жoзaижoxии Эpoн дap идopa нaмyдaи вa pyrn дoдaии ^pro^x^ хyиapмaндй жapик бyдaaнд. У мeнaвиеaд: "Дap pyйи oн тaxтaчaдo ^aмчyнoн нигoжгa жyдaacт, ки rnax^«^ Apтиcтoн - Qxyco, дyxтapи Kypyж вa x,aмеapи дycтдoжгaи Дopиюши I, дacгкaм бa ce вшюяти кaдoн еapвapй мeкapдaacт, ки шoяд бaйни oн мyзoфoт пaивacтa 6o дapбopиëии бeжyмopи xyд caiïp мeкapдaacт. Maдз xyди y бa тaвpи xaira бa еapдaбиpи дacтгox, вa жaxcи xиеoбдop дacтyp дoдa, 6o xyд мyxpи ^yкyмaтpoий мeгapдoидaacт" [10, c. 284].

Шг^уфта нaмoнaд, ки !ap дини мoий зaнoн 6o мapдoн бapoбap жyмypдa мeжyдaид вa дap пaxдyи пeжвoëии дин зaнoн низ чoй дoжгaaид [3, c. 8].

Чeхpaи зaнpo дap ин дaвpa pyии тaигaх,o cиккa мeзaдaнд. Дap зaмoии Сocoниëн xairo якчaид зaиoн то бa мaкoми пoдшoхй pacидa бyдaид. Xoвapжииocи мaжхyp Apxyp Kpиcгeнеeн дap ин бopa чунин нaвишгaacт: "Рaфтopи мapдoн ииебaт бa зaиoн бa Ka!pe as pyйи эхтиpoм вa бap пoяи o!o6 бyдaacт, ки ииеoиpo бa ^и чyнoн дaвpoии дyp бa ëди paфтopи нasoкaтoмeзи кapии хaждaхyм мeaндoзaд. Дyжизaгoн нa тaихo 6o вaзoифи xoнaвoдa.гй oжиo мeжyдaид, бaдки ycyra axдoкй вa

кaвонини мдзхдбии "Aвacто"-pо низ фapо мегиpифтaнд. Онон чи дap зиндaгии xycycии xонaводaгй вa чи дap ичтимоъ aз озодии aмaл бapxypдоp бyдaнд" [12, c. 28-43].

Зaнони "Шо^ном^-и Хдким Фиpдaвcй нa тaнхо бap он буданд ки пaхлaвононpо бa дунё овapaнд то битaвонaнд, нaнгy номycи aвлоди xешpо хифз кунднд, бaлки aкcapaн xyд пaхлaвонбонyвон мебошaнд, ки дaлеpивy чacоpaтaшон дap коpзоp нa кaм aз aз пaхлaвонмapдон мебошaд. Онхо шaxcaн жпох шрифта, pyёpyи дymмaн мeчaнгидaнд, дap ^p^H хapбй низ мyдоxилa кapдa, дap мacъaлaхои низомй бо мapдон мaшвapaт мекapдaнд.

Дap достонхои "Xaмca"-и Hизомии Гднчдвй низ чaнд тaн зaнони paзмaндaвy cилaхmyppо метaвон мушохидд ^p^ ки дap пaхлaвонию чaнговapй aз мapдон кaм нaбyдaнд. As бaйни зaнони "Xaмca"-и Хдким Hизомй дap cимои Hyшобa - хокими кишвapи Бapдaъ вa зaнони cилaхmypи ин rnaxp, ки бо чacypию пaxдaвонй шохи бyзypги мдкдунй - Иcкaндappо дap хaиpaт гyзоштaнд, зaнони вaтaндycтy мeхaнпapвappо бозтоб нaмyдaacт вa шои^и тaвоно бa он aндешa aCT, ки бapои хифзи Вaтaн зaнон низ метaвонaнд бо мapдони пaйкоpчy paзмозмой кyнaнд вa бaхpи дифои мapзy буми capзaмини aчдодии xern бо дymмaнон хaмнaбapд бошaнд.

Myкaддимaи aндaкe тулонии мaзкyp вa тaъкид pyйи шaxcиятx,ои зaн дap "Шохномa"-и Хдким Фиpдaвcй вa достонхои "Xaмca"-и Hизомй шохиди хyзypи фaъоли зaнон хдмчун обpaзи бaдeй дap acap^tf мaвpиди нaзap мeбошaд. Myкоиcaи обpaзхои зaнон дap xap ду acap имкон медихдд ки нaкmи он^рт бa cypain тaтбикй мaвpиди бappacй кapоp бидихем. Дap ин мyxтacap тacмим гиpифтeм, ду тaн aз зaнони cилaхmypy paзмaндa вa хдмздмон xиpaдмaнди 'Мохном^-и Хдким Фиpдaвcй вa "Иcкaндapномa"-и Hизомии Гaнчaвиpо, ки ,nap мacъaлax,ои хyкмpонию лamкapдоpй бо мapдон хaмpaдиф мебошднд чумлд Гypдия вa Hyшобapо мaвpиди тaхлил кapоp дихем вa он хaмгyнию дигapгyнихоe, ки дap ин обpaзхо бa мyшохидa мepacaнд, бдён нaмceм.

Дap ^CTa™ ин зaнон чунин виждгихр бa чamм мexypaнд: пеш aз хдмд, пaxдaвонй вa cипac зебой, чaнговapй, нaбapд бо xоcтгоp, вaтaнпapacтй, pacидaн бa мapтaбaи фapмонpaвой.

Maъмyлaн aдaбпaжy^они фоpc - точик бa шмо^ои лиpикии зaнони оccpи клaccикон тaвaччyх кapдa, бa зaнони paзмaндa, œnaxrnyp, швх.бонувон кaм1ap жзмият додaaнд вa че^^ои онон тaвpи боиcтa кушода нamyдaaнд. Хдким Фиpдaвcй, ки хддафи acccии paw^x^ дap дapозои шю пaнч cол бypдaaш cypyдaни cap^arn-rn хaзоpccлa^ои оpиёиён вa бapгapдондaни py^ миллии ин мapдyм буд бa тaвcифи xany xолy зулфи мушкини зaнон ^змияти кaмтap додa, диккaти xонaндapо бem1ap бa xиpaдмaндй, чaнговapивy paзмaндaгй вa вaтaнпapacтии зaнон чaлб нaмyдaacт.

Зaнони "Шохномa" нa тaнхо дap paзмгохи ишку ошикй aз xaтapи мapг нaтapcидa, бapои ноил myдaн бa хукукхои xyд чонниccpй мeкyнaнд, бaлки шaxcaн cилох бa дacт гиpифгa, pyёpyи дymмaн мepaзмaнд. Фapонaк пac aз мapги шaвхap дap мaйдони нaбapд мapдонaвоp бap зидди Зaххок мeчaнгaд вa то оxиp пеш мepaвaд. Ч,apиpa mc aз кyштa шу^ни Cиёвym дижpо отaш мeзaнaд, acпони тозиpо мeкyшaд вд дap оxиp xyдкyшй мeкyнaд, то бд дacти душмдн нaaфгaд. Кдтоюн - здни боxиpaдy мeхpyбон то оxиp дap кaноpи пиcapи xyд - Иcфaндёp мeиcтaд вд бо шaвхapи xeш -Гуштош дз caбaби пиcappо бд чднги бexиpaдонa paвонa ндмуддн мукобилд мeкyнaд вд ё хaнгомe ки пaхлaвонони эpонй дз мукобилд бо Cyхpоб мeтapcaнд Гypдофapид пеш метоздд.

Пaхлaвонбонyвони "Шохномд"-и Aбyлкоcим Фиpдaвcй, монднди пaхлaвонони бyзypги ин acap, ccхиби лдкдб вд унвонхои бapccxтa дз вождхое хacтaнд, ки paccнaндaи чaнговapии онон мебошдд. Mонaнди Гypдофapид Гypдия, Бонyгyшacп (бонуи ccхиби acпи чдхдндд) вд ё Бypcндyxт, ки мдънои дyxтape бо pyxccpи бapaфpyxтapо медихдд вд дap xyд боpe дз чaнговapй вд cигeзaчyиpо Доpaд [13, c. 3].

Худи номи Гypдия ишоpa бд пaхлaвони доpaд. У бд ибоpaи шоиp, "Здни пypхyнap", "Здни пaхлaвон", "Mохи пaйкоpчy", "Здни негауи", "Здни нeкcиpиm1" вд монднди инхо мебошдд.

Бояд гуфт, дз бдйни зднони нaкшофapи paзмaндaвy кaхpaмони "Шохномд"-и Aбyлкоcим Фиpдaвcй беш дз хдмд cимои ду здн: Гypдофapид - дyxтapи capдоpи кaлъaи capхaдии Эртн -Гиждaхaм вд Гypдия - xохapи Бaхpоми Чубинд хдмчун зднони чaнговapи пypхyнap, чaнгдидa, вaтaндycт вд aдолaтxох бозтоб myдaaнд.

Чунон ки дap боло ишоpa шуд, Гypдия xохapи Бaхpоми Чубинд дст. Arap Бaхpоми Чубинд шaxcи тaъpиxй (Вaxpaи Чубин - capлamкapи шохи шшнй Xypмyзи 4 (579 - 590) бошдд, xохapи y низ чунин дст [б, c. 403, 407].

Донишмaнди Эpон Myхaммaдaлй Иеломии ^д^дн дap acapи xyд "Зиндагй вд мapги пaхлaвонон дap "Шохномд" бд он нуктд ишоpa доpaд, ки Гypдия хдм xохap вд хдм хaмcapи Бaхpоми Чубинд дст [7, c. 403, 407].

Ин здни да^у шучоъ гдхе бо чaccpaгy диловapй дз гypдони paзмовapи мapд бapтap дст. Гypдия нд тднхо бонyпaхлaвон, бдлки лamкapкaшecт, ки лaшкapaшpо xyд дз "хaзоpy caдy rnad бapгyзид":

Биёмад, сипщ сарбасар бингарид,

разору саду шаст ял баргузид [9, c. 157].

Typn,™ !ap "Шoхиoмa"-и Aбyдкocим Фиpдaвcй oн дaхзae бa мaйдoн oмaдaacт, ки Бaхpoми Чубиш бa мyкoбиди Xycpaви Пapвиз иеëн кapдa, xyцpo пoджoх, эъдoн кapцaacт. Фиpдaвcй ypo m aз p^ ^ну чaмoд, бaлки as чи^ти a-кду фapocaт тacвиp кapцaacт:

nam пордои нoмвaр по^твон Яке хо^орош бyд рaвшaнрaвoн. Хuрaдмaндрo Гурдия ном бyд, Порирух дилороми Бо.ром буд [S, с. 379].

Чушн ки бa мaъдyм ad, "Шoхиoмa" дocтoии бузурти эпикй бyдa, якe as кoнеeпcияхoи aеocии oн вaтaипapacтй вa ^иши бaдaиди ифтиxopи милдист. Aз ин ^oct, ки фaъoлият, мaкеaдy мapoми тaмoми Ka^pa^m^ as oн чумга. зaнoн низ, бa бoзтoби ин кoнеeпcия нигapoиидa жyдaacт.

Гapчaндe !ap "Шoхнoмa" вasифaхoи aеocии дaвдaтию хapбиpo мapдoн ^po мeкyнaид, aммo зaнoн низ дap ^a^ra биеëp пpoблeмaхoи пeчидaвy хaднoпaзиpи xaërn ижтиpoк нaмyдa, 6o paфгopи зapифy цypбииoнa, 6o дипдoмaтияи нoзyки зaиoнa, 6o кaлбy э^шш жapфи инcoнй кутттиттти бapтapaф нaмyдaии биеëp еapчaжмa^oи мoчapoхo вa иxтидoфх,oи дapбopй, пacт кapдaии oтaши кину aдoвaт бapoи тaxтy точ, пeжгиpй нaмyцaии xyиpeзй вa m4o,rn вaтaиpo мeкyнaнд.

Фиpдaвcй дap 'TOo^o!^' Гypдияpo вaтaндycти еoдик тacвиp кapдaacт. Qдaми мaънaвии y пaйвacтa гycтapиш мeëбaд, дoиpaи aмaдиëтaж низ xe.re вaеeъ бyдa, пepoмyии кoдeкcхoи cиëcию axдoкии чaмъияти xyдaж aфкopи муст^^гат дopaд. У xyб мeдoнaд, ки точу тaxти Эpoн мepocй буда, тaи^o бa xoнaдoии жoхoн вa кaеoии тaxти жoхй дoжтa мyтaaллик aCT. Бинoбap ин, бapoдapaж Бaхpoмpo, ки бa мyкoбиди Xycpaви Пapвиз иеëн бapдoжгa, хoкимиятpo бa дacт oвapдa, an,ny дoцpo дap Эpoн чopй кapдaий буд, еapзaииж нaмyцa, тaдкин мeнaмoяд, ки иеëни Бaхpoм бapoи вaтaиaж oкибaтх,oи фoчиaвй !opa!, чунки y кoнyии ииëкoиpo вaйpoн мeкyнaд. Гypдия адмчун зaии бa бapoдap вa еapкapдaгoн aндapз мeцдаaд, ки бa мyкoбиди пoдшoх, иеëн нaкyиaнд:

Aгap мин зоном, понди мордон ди.ом,

Ha бжёр тл оз бородор ке.ом.

Моде.: коркорди ниёкон бо бод,

Мободо, ки пойди мон ояд-m ёд [8, c. 387].

Typn^ бapoдapaшpo capзaниш нaмyцa мeгyяд:

Гумонош чунин acm, к-ин шоцу maxm,

Сипо.у бузургиву фupyзбaxm,

Зи ге^й коееро нобуд орзуй,

Аз он номдорони озодохуй?!

В-огор шо.й ocoнmap оз бондaгucm,

Бор ин дониши my бибояд гириcm [S, с. 3S3].

Typn^ бapoдapaшpo бa вaзнинy бoтaмкин, бypдбopy вaтaндycт будан дaъвaт мeкyнaд. Ban бa гyзaжтa мypoчиaт кapдa, 6o дaлeл иебoт мeкyиaд, ки oцaмoии шoиcтaи жoхй нaбyдa, xano бa x,aнгoми xoM бyдaии тaxт адм, opзyи oиpo нaкapдaaнд. Xairo Рycтaм бa хaмaи тaвoнoияж opзyи тaxт нaмeкapд, зepo тaxтy точ мepocиcт. Фиpдaвcй бa ин aK^a пaйpaвй ^p!^ oиpo as зaбoии Гypдия ифoдa кapдaacг:

Бace буд, ки бекор буд maxm шо

Нокорд ондор у .ец œ^map ниго.....

Но бегоно зебои aфcap бувод,

Созои бузургй бо aфcap бувод....

Ту хо.й, ки шо.й кунй бе ножод,

%ош дудоро дод хо.й бо бод [S, с. 3S4-3S6 J.

У лaшкapиëни xernpo мeфaх,мoнaд, ки бибoяд c^ вaтaни пaдapoн, ябш Эpoн paвaнд, зepo дap Чин, дap миëни бyзypгoии ин кишвap xop xoхaид буд. Aз ин цaъвaти бoxиpaдoнaи Гypдия гypдoни эpoий ypo еapвapи xyд дoниcтaнд. Ин щл иижoнa^oи дoнoй, чopaaидeжй вa oбpyвy эх,тиpoми вaй aCT:

Бод-у гyфm, :ор кое, ки: "бону myï, Бо Эрону Чин Hymmy бозу myï. Haцyнбoнaдam ку.и о.он зи цой, Ялонро бо морды myï ро^номой. Зи морди хиродмонд бедорщор, Зи докури донондо :ymëpmap. %омй кe:mapoнeмy формон шурош,

Бад-он орзурой, паймонтурост"[Я, c. 157].

Гypдия ^^p дод ки бо хaзоpy caдy rnad пaхлaвони дaлepy чacyp, ки лaшкapи ypо тamкил медоданд бд Эpон paвaд. Вдкте ки чиниён дз хдддфи Гypдия огох мeшaвaнд, бо capвapии Tyвypг -бapодapи Х,окони Чин лamкap кamидa дap мукобили лamкapи Гypдия мeиcтaнд. Гypдия бо зи^ху cилохи гapон бд чднги тдн бд тдн бap зидди Tyвypг мeбapояд. Tyвypг мегуяд ки "он xохapи шохи куштд кучост, ки бо y чднд cyxaн доpaд". Гypдия чунин чдвоб мeдихaд:

Бад-у Гурдия гуфт, к-инак манам,

Ки бар шери дарранда асп афканам [Я, c. 1б0].

Ин cyxaнхоpо гуфтд, мигфap дз cap бapмeгиpaд вд xempо нишон мeдихaд, ки кист вд ндйзд бд кaмapи Tyвypг мездндд: "Хдмд ртг шуд дз y чуйи xyrf'. Пac дз mикaст доддни лaшкapи чиниён вд куштдни Tyвypг Гypдия бо лamкapaш бд Эpон бapмeгapдaд. Дap Эpон y мояи пaзиpой вд болонишинй бо шохaнmох Xycpaв мeгapдaд. Бо xохиmи подшох Гypдия хyнapи acпcaвоpй вд нaйзapонии xyдpо ндмоиш дода, хaмapо дap хaйpaт мeовapaд:

Буни найзаро бар замин барни^од,

Ба болои зин андаромад чу бод [Я, c. 175].

Бдъд дз ин шох Гypдияpо бо чоми мдй caнчидaнй мешдвдд:

Яке цом пур бодаи хусравон

Ба каф барни^од он зани па^лавон,

Ки гаштй гурезон аз он а^риман,

Ни^ода бар у дида^о анцуман.

Ба ёди сипщбад ба як дам бих (в) ард,

Баровард аз он чашмаи зард гард [Я, c. 17б-177].

Хдмин чacоpaтy диловapии пaхлaвонбонypо дидд, Xycpaв ypо "шу™ лaшкapшикaн" меномдд:

Бихандид Хусрав зи гуфтори зан,

Бад-у гуфт к-эй шухи лашкаршикан! [Я, c. 182].

Фармон меди^ад, ки баъд аз ин нига^бони цасру аскарони у бошад.

Бapxe пaжyxишгapони "Шохномд" бap ин нaзapaнд, ки cимои Гypдия зишт будд, шaвхapи xyд -Tyc^a^« мекушдд вд бд Xycpaви Пapвиз мeпaйвaндaд, то ки дap хapaмcapои y мдкоми волое доштд бошдд. Дap нaзap дст, ки mc дз бозгдшт дз Чин бд Эpон Гypдия дaъвaти хaмcapиии Гyстaхaмpо мeпaзиpaд, вдле дepe нaгyзaштa бо cyпоpиши Xycpaви Пapвиз ин лaшкapкaши иcёнгappо мекушднд [11, c. 251].

Бд нaзapи мо, чун ин иддао нaмeтaвонaд cимои пaхлaвонии Гypдияpо тиpa шздд зepо ки y шaвхappо бд xотиpи киём кapдaнaш бap зидди шох мекушдд вд бapои paхонидaни эpониён дз бднди Чин киём кapдa, лaшкap мeоpояд.

Xиpaдмaндии Гypдия дap "Шохномд"-и Фиpдaвcй боз дap он лдхзд пaдидоp мешдвдд, ки y xaбap меёбдд, шох Xycpaви Пapвиз бд вдзифди хокими шaхpи Paй, ки зодбуми Бaхpоми Чубинд вд xохapи y Гypдия буд вд мapдyмони он шaхp дap жён бapдош1aн бд мукобили шох бд Бaхpом ёpй paccндa будднд, мapди бexиpaдy бepaхм, "бaдaндemy бaддилy cифлaвy бeфypyг"-pо мeфиpистaд. Aз бeaдолaтихо вд кaжpaфтоpихои ин мapд мapдyми шaхpи Paй дap дзоб мемонднд. Гypдия пдйи тaдбиpчyй вд бapтapaф ндмуддни холдти pyxдодa мeгapдaд.

Гypдия чун дapмeёбaд, ки фapмонpaвои Paй шaxcи "зишти бaдкомaи шумпдй" дст вд он "шaхpи ободpо якcap xapоб кapдaaст" "вд хдмд шaхp якcap пyp дз фapёдy дapд" гaштaaст, дзми шaхpдоpи Paй шудан мекундд. Бapои фaхмондaни вдзъи хyкyмaгpонй дap устони Paй Гypдия шохpо бapои мехмонй бд боги xyд ддъвдт мекундд. Дднгоми p^ caбзa нишaстaвy мд^у^^ кapдaн Гypдия гypбaякepо мeовapaд бap acп нишaстa, гymвоpaхои зappин бap гуш, pym зини зapбофт нишaстa, бо чamмони пypxyмоp бд шни мaйзaдaхо. Ba хдмин ки гypбaякpо дз болои зин paхо мекунднд, "чун куддке гиpди бог метоздд". Шох дз ин хapaкaтхои гypбa бд xaндa омддд, дз Гypдия мeпypcaд, ки чй оpзy доpй, бигу то бapовapдa ccзaм. Гypдия чacypонa мегуяд, ки бд мдн Paйpо бидех, то фapмонpaвой кундм, дили гдмгини мapдyмpо шод гapдонaм.

Xycpaв бо кaноaтмaндй xaндидa, Panf» бд Гypдия мeбaxшaд вд capи ин пешниходи пдндомези Гypдия aндeшидa, мapзхои подmохиpо бaxш кapдa, бд одaмони боxиpaдy бодониш мeдихaд вд бд мapзхои киmвap лamкap мeфиpистaд.

Окибдти коpи Гypдияpо бо aдолaти y бд поён paccнидaни Хдким Фиpдaвcй дкидди додаохии ypо бозтоб кapдaaст.

Дap пaйвaстaгй бд ин мдвзуъ aдaбиётmиноcи точик Ч,онон Бобокaлоновa дap acapи xyд "Haкmи зднон дap номди шохон" aндeшaхои чолиб овapдaaст, ки овapдaни онхоpо дap ин чо бaмaвpид мemyмоpeм: "Гypдия зднест вaтaндyст... У ниcбaт бд чднг вд кyшгоp cyлхy ca^^ двло

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

мeдoнaд вa oеoижтa.гиpo мадз бa вocитaи cyra, тaъмин кapдaи мaкcaди aco^M уст. Дap фaхмижи Гypдия тoxтy тез^и жaдиди чaигчyëнa, жypишy иcëщo зидци жoх,и кижвapи xyд иижoнaи бeaкдивy бexиpaдист, зepo ин ^a^^a мaмдaкaтpo xapoб мeкyнaдy мyдкpo вaйpoн вa мapцyмpo кaжжoк. Дap тacaввypи Гypдия, тoxтy тез^и чaигй, шypишy иеëщo зидци жoхи вaтaии xern бa пapoкaндaгии милдaт вa xapoбии мaмдaкaтy нaедy нaжoд мeopaд" [1, c. 90].

Aз гyфтaхoи бoлo мeтaвoн бa нaтичae pacид, ки зaнoн дap ^a^^a дaвpy зaмoн чoнибдopи cyo^y oеoиштaгй бyдa, хaмeшa бapoи opoмии xoнaвoдa вa aмниятy cyбoти Baтaиaжoн мeкyжидaнд. Дap ин pocro мeтaвoн бa cимoи зaни бoxиpaдy cyлщapвap вa вaтaндyсти дигap as aеapхoи кдaеcикoии мo - бa oбpasи Нyжoбa, ^кими шaхpи зaнoн 6o нoми Бapдaъ aз дoстoии "Иcкaндapнoмa"-и Низoмии ra^abï тaвaччyх, кapц, ки дap бeжтap мaвpид 6o xиедaтy paфтop вa xиpaдмaндии xyд бa oбpaзи зaиoии мyбopизи "Шoхиoмa"-и Xa^n^ Tyc, бaвижa бa ткши пaхдaвoнзaн Гypдия хaммoнaнд мeбoшaд.

Якe as чeхpaхoи тoбнoки "Xaмca"-и Низoмии Гaичaвй H^o6a - ^кими жaхpи зaиoн 6o нoми Бapдaъ as зyмpaи зaиoни хyжмaндy бoтaдбиp, бoиpoдa, ra^^xopy чopacoз вa cилaхшypy вaтaипapвap бyдa, дap "Иcкaндapнoмa" 6o чунин cифaтхo тacвиp жyдaaст.

Бoяд тasaккyp дoц, ки жaхpи бaтacвиpoвapдaи Xa^n^ Низoмй, ки дap oн чo тaщo зaиoн зиидaгй мeкyнaнд, дap aдaбиëти чaхoий чизи нaв нeст.

Дoнижмaнди точик Зaфap Mиpзoëн дap бopaи еapзaмини зaнoии paзмaндa - "aмasoнзaиoн" тaхкикoти пypapзиж бypдa, oиpo бapгиpифтa as yCTypaxo вa pивoëти кaдими юнoнй дoиистa, мeнaвиcaд: "Дap aдaбиëти aеoтиpии юнoнй oид бa еapзaмииe гyфгa жyдaaст, ки бoшaндaгoнaш xa^^a зaиoии жaмжepsaии paзмaндa - "aмasoнзaиoн" (aмasoнки) бyдa, мapдoн бa oн 4o pox нaдoштa бyцaaид. Aмasoнзaиoн 6o мapдoнe, ки дap 4aOT as oиxo шикaст xy^aam, oмeзиж пaидo кapдa, тaнxo фapзaндoни цyxтappo дap жaxpи xyд нигax мeдoжтaнд, aммo фapзaнди mcappo as жaxpaжoн бepyи мeкapдaид, бa пaдapoнaжoн мecyпopидaнд ë as бaйн мeбypдaид. Xaмчyиин, oиxo cинaи pocrn цyxтapoиpo низ дap кyдaкй мeбypидaнд, то ки битaвoнaнд мoxиpoнa тиpaндoзй кyнaнд. Дap бopaи жaxpи зaнoн pивoятxoи гyнoгyн вучуд дopaд, ки aз миëии oиxo ce pивoят - якe aеoтиpи юнoнй, ки дap oеopи xaттй, as чуми дap xaмoеaи Xoмep "Qдиееeя" (Odysseia), aеapxoи cypaткaжи бoстoн Mикoн вa тaндиcxoи пaикapтapoжoн Фидий вa no-a^ne! бoзтoб жyдaaст, цувум цap китoбxoи тaъpиxии X,epoдoт, Эвpипид, Пдyтapx вa еeвyм бoзтoби aмasoнзaиoн дap "Шoxнoмa" и Xa-ким Фиpдaвcй мeбoжaнд" [5, c. 190].

Дap pивoятхoи тaъpиxй ëдкapдe вучуд дopaд, ки oxиpин кacи бa oн еapзaмин pacma Иcкaндapи Maкцyнй бyдaaст. As p^ oн ^cca^o жaхбoнyи aмasoнзaиoн Иcкaндapи Maкцyниpo дaъвaт мeкyнaд, ки бa еapsaмиии oщo oмaдa, ypo бa хaмеapй бипaзиpaд [5, c. 191].

Дap "Шoхиoмa"-и Xa^n^ Фи^^вт вa "Иcкaндapнoмa"-и Низoмии Гaнчaвй ин yCTypa дap жaкди дигap, вaлe xeлe зeбoвy зaмиий бoзгy жyдaaст.

Дap xap ду acap oмaдaaст, ки mc as чиpaмaндй бap кишвapхo Иcкaндap xoх,ижи дидaн вa caфap нaмyдaн бa кижвapи oвoзaмaнди зaнoнpo opзy мeкyнaд. У бa шaхpи зaнoн нasдик жyдa, чун дap бopaи цaлepивy xиpaдмaндии зaнoни oн жaхp orox жyдa буд, чypьaти вopид жyдaн бa oн нaкapдa, э^^т пeжa мeкyнaд вa 6o дaсти фaйдacyфe пaигoм мeфиpистaд, бap мaьиии aзми чaнг нaдoжгaнy тaихo opзyи дидaии жaхpи oщopo дoштaн. Дap "Иcкaндapнoмa"-и Низoмии Гaнчaвй oвapдa жyцaaст, ки xyди Иcкaидap xaмчyн еaфиp бa жaхpи зaнoн вopид мeжaвaд.

Xoкими жaхp - H^o6a, ки зaии бoтaдбиpy pon буд, aз нasдик жyдaии дaжкapи Иcкaндap o.ax жyдa буд вa бa еapsaмини oщo oмaдaиaжpo низ бoвap дoжг, пeжaкй тacвиpи Иcкaидap вa дигap мyдкдopoни чaхoиpo дap дaст дoжт вa 6o дидaии "фиpистoдa" пaй мeбapaд, ки ин мapд xyди Иcкaидapи чaхoидop aCT. Дap нoмaaж бapoи дидopи capsaмииaж теш as oн ки 6a Иcкaндap бapoи дидaии еapзaмииaж ичoзa дивдд, ypo xyrnop мeдиxaд, ки дap мaмдaкaти y ^a^^a зaнoн paзмaндaaнд вa бaхpи дифoи жaхpи xyд xap яки oщo oмoдaaид чoни xyцpo ииcop кyнaид. Низoмй ин мaъниpo чунин бoзтoб нaмyдaaст:

Зоне :окимо буд, Нушобоном,

Хомacoлa бо ишрощу нуши цом.

Чу moвycu нор, xocо, дор некуй,

Чу о.уи модо зи бео.уй.

Ковирою ровшондилу ногзгуй,

Фоpuшmaмaнuш, болки форзонолуй.

Хозорош зони бикр дор пешго

Бо xuдмam комор 6ocwo, :ор як чу мо..

Бурун оз конизони чобукшвор

Fyлoмoнu maмmepзaн cï :озор.

Haгammtй зи мордон mœ бор дорош

В-агарчанд наздик буди бараш

Ба цуз зан касе корсозаш набуд,

Ба дидори мардон ниёзаш набуд [4, с. 152-153].

Зурмандй ва кавииродагии Нушобаро Низомии Ганчавй аз забони ин шерзан бозгу кардааст:

Агарчи занам, зансияр нестам,

Зи %оли цщон бехабар нестам.

Манам шерзан, гар туи шермард,

Чи мода, чи наршер вацти набард.

Чу барцушам аз хашм чун тундмег,

Дар об оташ ангезам аз дуди тег.

Кафалго^и шерон бароам ба дог,

Зи пщи нщангон фурузам чарог [4, с. 159].

У Искандарро хущдор месозад, ки агар вай бо зане сарбасар шавад, дар хар ду маврид: ё машуб шудан ва ё галаба кардан шармсор мегардад.

Гуфтумонхои Нушоба бо Искандар сахнаи чанги Гурдия бо Тувургро мемонад. Гурдия низ монанди Нушоба аз кувваю неруи худ бовар дошта, дар набард бо мардони майдон шоистагии худро изхор медорад, аммо дар он холате, ки метавон корро бо сулх анчомид, дари чанг намекубанд.

Гурдия то охир бахри он талош дошт, ки лашкари дар Чин мондаи бародарашро бе талафот ба Эрон баргардонад. Исёнгаронро нобуд карда, ба шохи Эрон хадяхои зиёд мефиристад ва ичозаи ба ватан баргаштанро мепурсад, бо сарсупурдагй ва хидмати софдилонаю садокати худ ба боварии шох сазовор мегардад ва барои баркарор намудани сулху осоиштагй кушиш карда, барои ободии ватан то охир мубориза мебарад.

Нушоба низ бо чарбзабонию мехмоннавозй ба дили Искандар рох ёфта, сарзамини худро аз чангу вайронй нигох медорад.

Дар тасвири хам Фирдавсй ва хам Низомй ин ду зан, пеш аз хама, фармонравоянд ва ба кавли сухансароёни бузурги номбурда, аз мардон хам болотар меистанд. Дар ду ба шохони замон: Хусрави Парвиз ва Искандари Макдунй хамсару вафодоранд, аммо рисолати худро назди халк дар мадди аввал гузошта, бахри бехбудии рузгори мардумонашон мекушанд. Онхо шохони замонро на танхо бо хусну чамол, балки бо хиради расо, тадбирчуй, нерумандй, тавоной ва корнамоихои худ коил кардаанд. Низомй аз забони Искандар дар хакки Нушоба чунин суханхо меорад:

Ба Нушоба гуфт: Эй шщи бонувон, Беу аз шермардон ба тушу тавон.... Хазор офарин бар зани хуброй, Ки моро ба марди шавад ра^намой [4, с. 163].

Ба назар мерасад, ки Хокими Тус ва Низомии Ганчавй бо офаридани ин ду образи зани часуру пахлавон, фармонравоёни кордон, ватандустони беназир хостаанд, бифахмонанд, ки кореро мебояд мардон барои дифои марзу бум ва зану фарзанди худ анчом диханд, на хама вакт онро ухда карда тавонистаанд, аммо занон барои аз чангу хунрезихо нигох дошгтани сарзамини падарон, баркарор намудани сулху осоиштагй ва обод сохтани мамлакат тавоноии хешро нишон додаанд.

АДАБИЁТ

1. Бобокалонова, Ч. Накши занон дар номаи шохон / Ч,. Бобокалонова. - Душанбе: Адиб, 1998. - 163 с.

2. Гафуров Б. Голикон (Таърихи кадимтарин, кадим ва асри миёна). Кигоби 1 / Бобол>он Гафуров. Душанбе: Ирфон, 1983. -

700 с.

3. Инсофпур, Fуломризо. Хукуку макоми занон дар «Шохнома»-и Фирдавс! / Fуломризои Инсофпур. -Гехрон, 1368.

4. Низом], Ганчав!, Хамса: Искандарнома / Ганлав!, Низом! - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

5. Мирзоён, Зафар. Офаридгори сухан: Занони разманда, амазонзанон дар "Шон>нома'У Зафар Мирзоён. - Душанбе: ГоРус,

2018. -272 с.

6. Мирзозода, Х Таърихи адабиёти точик. Китоби 1 (1) / Х Мирзозода. - Душанбе: Маориф, 1989. - 487 сах.

7. Нудушан, Мунаммадал! Ислом! Зицдап ва марги панлавонон дар 'Шоннома"/ Мунаммадал! Исломии Нудушан. -

Генрон: Обон, 1349. -435 с.

8. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2009. - Чилди 9. -

480 с.

9. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2010. - Чизди 10.

- 416 с.

10. Филип Гюиз. Древняя персия / Гюиз, Филип. - Москва: Вече, 2007. - 336 с. : ил. - (Гиды цивилизаций).

11. Лавоншер! М. йамосаи дод / М. Лавоншер! - Генрон, 1380 (2001).

12. Лалол Холики Мутлак. Эрон дар гузашти рузгорон аз малашам «Эроншиноа» / Мутлак, Лалол Холик. - Тенрон, 1373, №№1, С. 28-43.

13. Шанин Сирол>. Ченра ва шахсияти занони ланговар дар намосанои милл! / Сирол>, Шанин Торнамои "Шоннома" ва Эрон, баргирифга аз доктор Шанин Сирол, 18. 21. 1392, исфанд, 02.

СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ОБРАЗА ГУРДИИ ИЗ "ШАХНАМЕ" АБУЛЬКАСИМА ФИРДОУСИ И НУШОБЫ ИЗ "ИСКАНДАРНАМЕ"

НИЗАМИ ГЯНДЖЕВИ

В немеркнущей "Шахнаме" Хакима Фирдоуси в поэтические рамки внесены проявления формирования жизни и истории классового строя людей. «Шахнаме» по своей тематике является произведением, которое отражает жизнь человека от начала до сегодняшнего времени. Среди тем, входящих в этот ряд, особое место занимает тема раскрытия образа таджикской женщины как носительницы иранской культуры, в которой развиты идеи справедливости.

В этом древней произведении, которое было создано в эпоху насаждения арабской культуры на ираноязычном пространстве, Хаким Фирдоуси продемонстрировал, что статус женщины отличается от представлений народов арабского происхождения. Эти люди с мудрой культурой предоставили женщинам все права, которыми пользовались мужчины. Более того, истинное лицо женщины арийского происхождения проявляется в ее особой культуре, аристократичности, специфике одежды и праведности на полях сражений. Она не только стремится защищать женскую честь, является верной подругой, нежной супругой и созидательницей красоты, спокойствия, но и консультирует царей, правителей и правительниц и сама являет собой облик женщины - воительницы.

В нашей статье исследованием охвачены образы двух женщин-воительниц из "Шахнаме" Хакима Абулькасима Фирдоуси и из "Искандарнаме " Низами Гянджеви, которые стоят в одном ряду с мужчинами в вопросах правления и руководства войском, то есть образы Гурдии и Нушобы.

Персидско-таджикскими исследователями литературы ещё недостаточно уделяется внимания лирическим образам женщин в классических произведениях, образом женщин-воительниц, правительниц, их облик до сих пор не раскрыт в достаточной мере. Поэтому наша цель как можно более полном исследование и отображении соответствий и отличий этих образов.

Ключевые слова: Шахнаме, Искандарнаме, Фирдоуси, Низами, Гурдии, Нушобы, сопоставительный анализ, женщини воительницы.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE IMAGE OF THE GURDIA FROM "SHAKHNAME" ABULKASIMA FIRDOUSI AND NUSHOBS FROM "ISKANDARNAM" BY NIZAMI GANJEVI

In the unfading "Shahname" of Hakim Firdousi, manifestations of the formation of life and the history of the class system ofpeople are included in the poeticframework. "Shahname " in its subject matter is a work that reflects a person's lifefrom the beginning to the present. Among the topics included in this series, a specialplace is occupied by the theme of the disclosure of the image of a Tajik woman as the bearer of Iranian culture, in which ideas of justice are developed.

In this ancient work, which was created in the era of the planting of Arab culture in the Iranian-speaking space, Khakim Firdousi demonstrated that the status of a woman is different from the representation ofpeoples of Arab origin. These people with wise culture gave women all the rights that men enjoyed. Moreover, the true face of a woman of Aryan origin is manifested in her particular culture, aristocracy, the specifics of clothing and righteousness on the battlefield. She not only seeks to protect women's honor, is afaithfulfriend, a tender wife and a creator of beauty, tranquility, but also advises kings, proviters and rulers, and she herself is the image of a female warrior.

In our article, the study covered the images of two female warriors from Shahname Hakim Abulkasim Firdousi and Iskandarname Nizami Ganjavi, who are on a par with men in matters of government and leadership of the army, that is, images of Gurdia andNushoba

Persian-Tajik literary scholars have not paid enough attention to the lyrical images of women in classical works, the image of female warriors, rulers, their appearance has not yet been revealed sufficiently. Therefore, our goal is to study as much as possible and display the correspondences and differences of these images.

Key words: Shahname, Iskandarname, Firdousi, Nizami, Gurdia, Nushoby, comparative analysis, women warriors.

Сведения об авторе:

Ашурова Нодира Джумаевна - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской литературы филологического факультета Кулябского государственного университета им. Абуабдуллаха Рудаки.

Адрес: Республика Таджикистан, 735340, гКулябул. С.Сафарова 16. E-mail: Shokhnoma@mail.ru

About the author:

Ashurova Nodira Jumaevna - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Tajik Literature of the Philological Faculty of Kulyab State University. Abuabdullah Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, 735340, Kulyab city, Str.S. Safarov 16. E-mail: Shokhnoma@mail.ru

ЛКИДДХРИ ЭСГЕТИКИИ A^yPAXMOHM 4,OMH A3 НИГОХД ДОНИШMAНДОНИ ТОЧИК

Х,айитбоева M.A.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров

Эхёи мaънaвиётy тaмaддyни xarep точик, бозгдшт бд фapхaнги делй вд бд xyд xоc имpyз бд^ои пeшpaфги мувдффдконд бо pохи дигapгyнccзихо aхaмия1и хaлкyнaндapо кacб мукундд. Бозгдшг бд capчamмaхо вд accлaти xern, тдвзехи фaлcaфй вд мyappифии он бд чдхониён, дapки умк, вд бyзypгии мepоcи фapхaнгию pyхонии дчдодони бyзypг, ки дap бaдacговapии фapхaнги чдхонй, тapбияи мyноcибaти эхтиёткоpонa бд гyзaштaи xyд, бд aнъaнaхои мyкaддacи динй вд миллй caхми боpиз гyзоm1aнд.

Дap тaълифоти мyтaфaккиpони точик бд aфкоpи дчибе оид бд мaccили тдълиму тapбия, тдмоюли дш^и чустучухои илмй, кутттитттхои пешниходи acоcнокyнии xyдии дклонии вaccи1 вд дхдофи тapбияи дкдй, axTO^ñ, эстетики, мехндтй вд чиcмонии инccн xeло pyшaн вд ндчиб инъикоc ёфтaaст.

Oмyзиш вд эхёи aфкоpи фaлcaфии мapдyмони Ocиёи Mиёнa, дз чумлд xan^ точик, бapои тдшдккул доддни итоони комил, дapёфти pиcолaт вд acara™ мyхим1аpи инcонй, мaфкypaи ccлeх, пок ccxтaни зехни чомеди мyоcиp, мyappифи нaмyдaни он бд чдхониён мдвкеи мyхимpо ишгол мендмояд.

Occpи бддеии cyxaнвapони фоpcy точик, ки дap бдйни xaлкхои Maшpикзaмин мдкоми x^a^ ишгол мендмоянд, то хол ниёз бд тдхкики фaлcaфй доpaнд. Зерт дap бдйни хap як достону мacнaвихои cyxaнcapоёни фcpcy точик, ки дap оccpxонaвy китобxонaхои мaъpyфи чдхон мaхфyзaндy ингизоpи тaхкикaнд, дypдонaхои зиёди aфкоpи фaлcaфй нyхyфтaaнд, ки кдшфи якояки онхо илмхои фaлcaфиpо гдновдт мeбaxmaнд.

Бapои тдшдккул доддни xyдшиноcии миллй, ифтиxоpи миллй тaфaккypи axлоки

хaмидa, myypи эстегикй acapхои гapонбaхои мyтaфaккиpони точик мднбди мухими илмй, фapхaнгй бд myмоp мepaвaд.

Дap кapни XV шaхpхои Caмapкaндy Х^от дз мapкaзхои бонуфузи илму фapхaнги мapдyми фоpcy точик мaхcyб мeгapдид, ки дap онхо нaмояндaгони бyзypги илму фapхaнг, aдaбиёт, фaлcaфa, илмхои дакик yмp бд cap мeбypдaнд. Яке дз чeхpaхои мaъpyфи ин доиpaхои илму фapхaнг Maarom Aбдypaхмони Ч,омй мaхcyб меёфг, ки оccpaш capшоp дз дкоиду aндeшaхои фaлcaфист.

Myтобики биниши фaлcaфии M. Paчaбов омузиши мукдммдли чдхонбинии мyтaфaккиpи бyзypг Aбдypaхмони Чомй нишон мeдихaд, дap paдифи тдхкики гояхои ^длта-фИ, ичгимой- cиёcии y инчунин aфкоpи эстетикии y низ бояд мaвpиди омузиш кapоp ёбдд, бе омузиши гояхои эстетикй чдхонбинии Чомй мукдммдл нaxохaд гдшт.

M. Paчaбов кд^д мендмояд, ки боиcи тaaccyф дст, ки чдбхди эстетикии оcоpи Чомй то кунун бд тaвpи мукдммдл омyxтa нamyдaaст вд тaдкикотхои мaxcyc, оид бд омузиши aкидaхои эстетикии Чомй бaшyмоpaнд.

Fояхои aдaбй - эстетикии Aбдypaхмони Чомй дз чониби мухдккикони Aвpyпо вд Шapк, xоca дониmмaндони точик як aндозa мaвpиди омузиш кapоp дода myдaaст. Aз пaжyхиmхои M. Paчaбов мдълум мeшaвaд, ки Maвлоно Чомй оид бд илми эстeтикa acapи мaxcyce дз xyд бокй нaгyзоm1aaст, вдле дap оcоpи пypгaновaти y "Хдфт aвpaнг", "Бaхоpистон", "Pиcолaи мycикй" вд девонхои лиpикии y гояхои дилднгезу дилошубе вомexypaнд, ки дap онхо мохияти шeъp, тapзy уелуб вд мдзмуни он, мдвкеи он дap хдёти чомед xeло бд тaвpи воло, оpифонa бд pиm1aи ндзм кдшидд myдaaнд.

M.Paчaбов кд^д мендмояд, ки Ma^rom Aбдypaхмони Чомй дap тдкя бд aфкоpи дониmмaндони бостонй мдфхуми шeъppо чунин тaъpиф мeдихaд: "...Myтобики тaъpифи дониmмaндони бостонй, шeъp гyфтоpeст, ки дз мyкaддимaхо ибоpaт будд, ин мyкaддимaхо тaвaеcyти тaxaйюлот ^дёлотхо) бо хдм пaйвaст мeгapдaнд"[3, 150].

Чомй хднгоми тaъpиф доддни мдфхуми "шeъp" дз нaзapияхои фaйлacyфи бузурти Юнони бостон ApaCTy истифодa мендмояд вд мyхимтap ин ки хднгоми тaъpифy тaвcифи шeъp, yелyб вд мдзмуни он тaxaйюлотe дap нaзap доштд мeшaвaд, ки он тaxaйюлоти одй тбуда, як истеъдод,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.