Научная статья на тему 'ИЗОБРАЖЕНИЕ УПРАЖНЕНИЙ И ЗАНЯТИЯ СПОРТОМ ЖЕНЩИН В "ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ И "ХАМСА" НИЗАМИ ГАНДЖАВИ'

ИЗОБРАЖЕНИЕ УПРАЖНЕНИЙ И ЗАНЯТИЯ СПОРТОМ ЖЕНЩИН В "ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ И "ХАМСА" НИЗАМИ ГАНДЖАВИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
226
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФИРДОУСИ / "ШАХНАМЕ" / НИЗАМИ ГАНДЖАВИ / "ХАМСА" / ОБРАЗ ЖЕНЩИН / УПРАЖНЕНИЯ / ГЕРОИЗМ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашурова Нодира Джумаевна

Как правило, персидско-таджикские литераторы в своих произведениях преимущественно изображают образы нежных, с красивой походкой, стройных, утончённых и красивых женщин. Однако в «Шахнаме» Фирдоуси и «Хамса» Низами Ганджави эти прелести дополнены удалью,смелостью, мастерством и физическим совершенством прекрасного пола. Во все времена герои и спортсмены, в целом физически закалённые персоны, как женщины так и мужчины, в дополнение к врождённой силе должны были овладевать героическими качествами, благодаря физическим упражнениям и освоению различных спортивных и военных приёмов. В предлагаемой статье этот вопрос рассмотрен с акцентом на героические качества, стойкость и смелость женщин и девственниц, на физические упражнения и спортивное мастерство ряда женщин в «Шахнаме» Фирдоуси и «Хамса» Низами, включая Синдухт, Гурдофарид, Катоюн, Бонугушасп, Гурдия и Ширин, китайская наложница - любовница Александра Македонского, дочь МехракаНушзод и Фитна.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMAGE OF EXERCISES AND WOMEN'S SPORTS IN "SHAKHNAM" FIRDOUSI AND "HAMSA" NIZHI GANJAVI

As a rule, Persian-Tajik writers in their works predominantly depict images of tender, beautifully walked, slender, sophisticated and beautiful women. However, in the «Shahnam» Firdousi and «Hamsa» Nizami Ganjavi, these charms are complemented by the removal, courage, skill and physical perfection of the fair sex. At all times, heroes and athletes, in general, physically seasoned persons, both women and men, in addition to the innate strength, had to master heroic qualities thanks to physical exercises and the development of various sports and military techniques. In the proposed article, this issue is examined with a focus on the heroic qualities, stamina and courage of women and virgins, on physical exercises and sportsmanship of a number of women in «Shahname» Firdousi and «Hamsa» Nizami, including Sindukht, Gurdofarid, Katoyun, Bonugushasp, Gurdia and Shirin , a Chinese concubine - the lover of Alexander the Great, daughter of Mehrak Nushzod and Fitna.

Текст научной работы на тему «ИЗОБРАЖЕНИЕ УПРАЖНЕНИЙ И ЗАНЯТИЯ СПОРТОМ ЖЕНЩИН В "ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ И "ХАМСА" НИЗАМИ ГАНДЖАВИ»

Goibova Firuza Mahmadovna — Tajik National University, candidate of Philology science, assistant Department of foreign languages of the faculty of journalism. Address 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue, 17. E-mail: gaibova firuza@list.ru. Tel.: (+992) 934044447.

ИНЪИКОСИ МАШКУ ВАРЗИШИ ЗАНОН ДАР «ШОХНОМА»-И АБУЛКОСИМ ФИРДАВСЙ ВА «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАН^АВЙ

Ашурова Н.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Образи зан аз мавзуъхои човидонаи адабиёти чахон буда, зан дар тафаккури бадеию эсгегикй ва урфии асримиёнаи халки точик макоми махсус дорад. Тасвири чехраи зан дар адабиёти точик дар мартабахои гуногун зухур карда, хамчун накши модар, хохар, маъшука ва хамсар аз хамдигар тафовут дорад. Дар асархои классикони адабиёт занон аксар покдоману хушахлок, вафодору окил тачассум ёфтаанд. Онхо дар нигахдошти номус, шаъни хамсари худ, ватан ба бурдборй дар баробари хама гуна махрумият, хатто худфидой тайёранд. Намунаи барчастаи чунин образхои ибратангезро, ки бар пояи хаётй устуворанд, дар «Шохнома»-и безаволи Хаким Фирдавсй ва «Хамса»-и Хаким Низомй низ метавон дучор омад.

Мавзуи зан чи дар «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй ва чи дар «Хамса»-и Низомии Ганчавй аз бисёр чихат чолиб аст. Дар хар ду асар сухансароёни бузург кушишдаанд симои занонеро бозтоб намоянд, ки бо шучоату диловарй, тавоноиву фидокорй, кордонию хирадмандй аз мардони майдон кам набошанд ва хатто дар баъзе маворид аз онхо болотар бошанд.

Дар мавриди матонату шучоатмандии занони «Шохнома»-и Фирдавсй пажухишгари Эрон Мансура Иттиходия чунин овардааст: «Фирдавсй занонро мавчудоте заифу хакир наёфарида ва хатто бархе аз онон дар рашодат бо мардон баробарй мекунанд» [5, с.3]. Ин суханхоро дар мавриди занони «Хамса»-и Низомй низ метавон гуфт, зеро достонхои «Хусрав ва Ширин», «Хафт пайкар», «Искандарнома»-и Низомй дар пайравии «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй эчод шудаанд.

Маъмулан адибони форсу точик дар осори худ бештар симои занони нозукандому хушхиром, сарвкад, нафису зеборо мавриди тасвир карор додаанд, аммо дар «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомии Ганчавй ба ин хусну чамол боз тавонмандию пахлавонй ва хунармандию боландагии чисмонии онхоро низ афзудаанд. Дар хама давру замон пахлавонону варзишгарон ва умуман, инсонхои чисман обутобёфта, чи занону чи мардон, чуз аз нерую тавоноии фитрй бояд сифатхои пахлавониро аз рохи машку тамрин, харакатхои гуногуни чисмонй, аз худ кардани хунархои гуногуни варзишию низомй ба даст оваранд. Дар ин макола хамин масъала аз чихати сифатхои пахлавонй, матонату часорати занону душизагон, машгулиятх,ои чисмонй ва хунархои варзишй доштани чанд тан аз бонувони «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомии Ганчавй баррасй мегардад.

Фарзияе, ки кабл аз тахкик ироа мешавад, чунин аст, ки дар «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомии Ганчавй доир ба намудхои гуногуни варзиш ва хунархои низомй, чун асптозй, тиранозй, шамшерзанй, вазнбардорй, чавгонбозй, шиноварй, камонварй, варзишхои куштй, шатранч ва гайра сухан меравад, ки на танхо родмардон, инчунин, пахлавонбонувон низ аз ин гуна хунархо бархурдоранд.

Дар «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй аз чумлаи занони тасвиршуда дар он Синдухт, Гурдофарид, Катоюн, Бонугушасп, Гурдия либоси низомй ба бар карда, хунари хуби асптозиро ба намоиш мегузоранд. Синдухт либоси разм пушида, савори асп барои пешгирии чангу хунрезихо ва химояти Кобул бо рахпаймоихои дуру хатарнок пеши Сом мешитобад: Чу пардохт ганц, андаромад ба асп, Чу гурде ба кирдори Озаргушасп, Яке тарги руми ба сар барнихрд, Яке бора зер-андараш щмчу бод. Биёмад гурозон ба дарго^и Сом, На овоз доду на баргуфт ном... Фуруд омад аз асп Синдухту рафт Ба пеши сипщбад хиромид тафт [8, с.334].

Дар достони «Рустам ва Сухроб» Гурдофарид чун мебинад, ки пахлавони эронй - Хачир дар разм бо Сухроби гурд хампой намекунад ва маглуб шуда ба турониён асир мегардад, зирех пушида, гесувонро зери кулоххуд пинхон карда, бар миён камарбанд мебандад ва бар аспи бодпой савор шуда, барои разм аз дарвоза берун мебарояд: Бипушид диръи саворон ба цанг, Набуд андар он кор цои диранг.

Нщон кард гесу ба зери зире;, Бизад бар сари тарги руми гире;. Фуруд омад аз диж ба кирдори шер, Камар бар миён, бодпое ба зер. Ба пеши сипах; андар омад чу гард, Чураъди хурушоняке вайла кард [9, с.234].

Разми Гурдофарид бо Сухроб сахнаи зебоест, ки нахустин бор дар достонхои «Шохнома»-и Х,аким Фирдавсй ба тасвир расидааст. Дар фасли «Разми Сухроб бо Гурдофарид» хунарнамоии Гурдофарид дар се навъи хунари варзишию низомй, чун асптозй, тирандозй ва камонварй бозтоб гардидааст. Дар лахзаи огози разми Гурдофарид бо Сухроб оварда шудааст, ки пахлавони чавон аввал ба ин чангисавори эронй нописандона нигариста, аз магрурй ба холи вай механдад. Аммо, дар хакикат, чангхои чиддии у Сухробро, ки ба вай бо тамасхур нигох карда буд, ба ташвиш ва хашм оварда, мачбур мекунад, ки ба ракиби худ чиддитар бингарад: Бипушид хафтону бар сар ни;од Яке тарки чини ба кирдори бод. Биёмад дамон пеши Гурдофарид, Чу духти камандафкан уро бидид, Камонро ба зе; карду бикшод бар, Набуд мургро пеши тираш гузар. Ба Су;роб бар тирборон гирифт, Чапурост цанги саворон гирифт [9, с.234-235].

Ба хангоми набард, дар он лахза, ки Гурдофарид «Ба Сухроб бар тирборон гирифт», Сухроб хашмгин гашта, духтарро бо найза аз асп меафканад, вале шердухтар бо шамшер хамон найзаеро, ки Х,ажири дижбонро «чу гуй аз руи зин» барафканда буд, дуним мекунад: Хамовардро дид Гурдофарид, Ба даст-андарун найзаи цонситон,

Ки бар сони оташ ;аме бардамид. Паси пушти худ кардаш он га; синон.

Камонро ба зе;-бар ба бозу фиканд, Бизад бар камарбанди Гурдофарид,

Самандаш баромад бар абри баланд. Зире; бар танаш як ба як бардарид.

Сари найзаро суи Су;роб кард, Зи зин баргирифташ ба кирдори гуй,

Инону синонро пур аз тоб кард. Ки чавгон зи бод андарояд бар уй.

Барошуфт Су;робу шуд чун паланг, Чу бар зин бупечид Гурдофарид,

Чу бадхо;и у чорацу шуд ба цанг. Яке теги тез аз миён баркашид,

Инон баргироиду бардошт асп, Бизад, найзаи у ба ду ним кард,

Биёмад ба кирдори Озаргушасп. Нишаст аз бари зину бархост гард [9, с.235-236].

Аммо табиист, ки духтар тавони разми фарзанди Тахамтанро надорад, бинобар ин, аз зури равонии худ кор гирифта, ба шикаст тан дар намедихад ва бо асп аз Сухроб руй метобад. Сухроб андеша мекунад, ки агар занони эрониён чунин гурду родмарданд, пас родмардонашон чй гуна бошанд:

Заноншон чунинанд з-эрониён, Чи гуянд гурдони цанговарон?! [9, с.236].

Гурдофарид зани тануманд, кавипайкар, чусту чолок ва чисман обутобёфта мебошад. Хусусияти асосии хислати Гурдофарид дар он аст, ки ба осонй ба душмани тавоно таслим намешавад ва табиист, ки чи чанговар ва чи варзишгар ба гайр аз танумандй бояд рухан низ кавиирода бошад ва дар баробари машку тамринхои пайдарпай бо максади обутоб додани бадан рухи худро низ тарбият дихад.

Аз ин чост, ки мунаккиди бузурги рус Н.Г. Чернышевский образи Гурдофаридро аз барчастатарин образхои адабиёти чахонй донистааст. Чунонки у навиштааст: «Гурдофарид андоми зебо ва кавй дошта ва агар чавшан пушад, аз байни хамаи лашкари Турон дар чанги тан ба тан бо у факат Сухроб тоб оварда метавонад; харчанд дасти у аз дасти Х,ачир камкувваттар аст, дили у мустахкамтар, нигохаш бебоктар, харакатхои у босуръат ва чобуктар, зарбахояш нишонрастаранд» [17, с.132].

Аз он ки хохари Бахроми Чубина - Гурдия мисли Гурдофарид чанговар аст, хам дар майдони чанг ва хам хангоми дар назди Хусрави Парвиз - шохи Эрон хунархои чангии худро намоиш додан аз хунархои аспсаворй, камонварй, шамшерзанй доштанаш хамаро дар хайрат мегузорад. Фирдавсй аз забони Гурдия хангоми гуфтугу ва нихоят чанги у бо пахлавони фиристодаи Х,окони Чин -Тувург чунин овардааст:

Бад-у Гурдия гуфт, к-инак манам, Ки бар шерри дарранда асп афканам. Чу бишнид овози уро Тувург, Бар он аспи цанги чу шери сутург -

Шuгuфm омадаш, гуфm: Хоцони Чин Туро кард аз ин подтоки гузин, Бад-он mo m^у боши варо ёдгор, Зи Бщроми шep он гузидасавор [16, с. 160].

Сутажои xyдро гyфтa, Гурдия миFфaр as caр бaрмeгирaд Ba xeшро нишон медихад, ки кист Ba нaйзa бaр кaмaрбaнди Тувург чунон мeзaнaд, ки «Xa^a рег шуд зери у чуи xym>. Ин зaни шердил бо пaхлaвонию кордонй Ba чолокии xyд лaшкaри Чинро шикacт дод^ бо шпохи xyд бa вaтaн бaрмeгaрдaд.

Дaр фacли «Хутар нaмyдaни Гурдия нaзди Хycрaв» овaрдa шyдaacт, ки Barçre ки шох Хycрaви Пaрвиз тaвcифи 4amrc уро бо Тувург дaрxоcт кaрд, Гурдия xоcт, ки онро aмaлй нишон дихaд Ba бинобaр ин, acny acлихa xоcт:

Бифармой, mo аспу зин оваранд, Камону каманду камин оваранд. Хамон найзаву хрду xaфmoнu цанг, Ят mapкaш оганда mupu хаданг [16, с.175].

Гурдия бaр acпи шох нишacтa чaнra бо Тyвyрг кaрдaaшро нишон мeдихaд Ba хутари acпcaворй Ba нaйзaронии xyдро бa нaмоиш мeгyзорaд: Буни найзаро бар замин барни:од, Ба болои зин андаромад чу бод. Ба бог-андар овардго^ гupuфm, Чапу pœm бeгoнa ро.:e гupuфm. Xame щр замон am баргошшй В-аз абри сия: наъра бугзoшmй [16, с.175].

Гурдия бо хутаршмоии xyд хaмa, бaвижa шохро, бa шигифт овaрдa, caзовори cитоиш гaрдид: Xaмemoxm гирд-андарун Гурдия:, Ба овардга: гуфm Хусрав, ки «3e:! » [16, с.176].

Гурдия ш тaнхо бо хyнaрмaндии xyд, хaмчyнон бо неруи тaнy пaйкaри пyркyввaтy обyтобёфтaaш шохро дaр шигифт мeмонaд: Бад-y монда буд Хусрав андар шuгuфm, Бад-он бурзу болову бозуву кuфm [16, с.176].

Бa ин зaни шучоъ хaтто дaр мaйнyшй хaм мaрдон бaробaр шyдa нaмeтaвонaнд:

Ят цом пур бодаи хусравон

Ба каф барнщод он зани тцлавон,

Ки гaшmй гуpeзoн аз он арман,

Нщода бар y дида^о анцуман.

Ба ёди сипцбад ба як дам бих(в)ард,

Баровард аз он чашмаи зард гард [16, с.176-1 ??].

Зaни дигаре, ки дaр aдaби хaмоcии эронигаборон шиноxтa m^aaCT, Бонyгyшacп мeбошaд, ки бо cифaтхои пaйкоргaр, чaнгчy, чолок, фaрзонaвy xонaгй мaърyф acт.

Дaр Шохномa-и Aбyлкоcим Фирдaвcй номи дyxтaри РУст^ми Дacтон Бонyгyшacп (бонуи cохиби acпи чaхaндa) бо acn иртиботи кaвй дорaд [18, c.3]. Х^кими Тyc дaр «Шохномa» aB зaбони Гев бa у лaкaби «^вор^о дод^ уро «дyxтaри caрфaроз» Ba «дyxтaри пилган» [11, 412] низ xондaacт:

Мe:uндуxmu Бонугушаспи савор

Баман дод гарданкаши номдор [10, с.232].

Дaр «Шохномa» Aбyлкоcим Фирдaвcй бa номи Бонyгyшacп тaвaччyхи гyзaро дод^ онро хaмaгй дaр ce лaхзaи доcтонхом тacвир нaмyдaacт. Корнaмой Ba нaбaрдхои ин зaни тйкорчу дaр доcтонхои «Бонyгyшacпномa», «Бaхмaнномa», «Бaрзyномa», «Фaромyрзномa», «Х^фт лaшкaр» мyфaccaл тacвир ёфтaaнд. У дaр ин acaрхо бeштaр aв хyнaри гуштингирй бaрxyрдор aCT.

Дaр доcтони «Бонyгyшacпномa» (мyaллифaш номaълyм) хикояти нaбaрди тaн бa тaн Ba гуштигирии Бонyгyшacп бо хaмcaрaш - Гев тacвир шyдaacт. Дaр ин acaр хикоят шyдaacт, ки Бонyгyшacп бо хaмcaрaш - Гев куштй гирифт^ уро бa зaмин мeзaнaд Ba бо ин рaфтори xyд боиcи мaломaтy caрзaниши пaдaрaш - Рycтaм мeгaрдaд.

Дaр ин борa му^кк^и эронй Шохин Сироч чунин овaрдaacт: «У (Гев - A. Н.) дaр шaби зифоф aз пacи як куштй Ba нaбaрди тaн бa тaн мaFлyби дукти Рycтaм мeшaвaд Ba aрycи пaхлaвон хaмон шaб дacтy пои домодро мeбaндaд. Сaхaргох, хaнгомe ки Рустам бaрои дидори тозaaрyc меояд, тозaдомодро дaр гyшae дacтyпобacтa мeёбaд Ba ин тaнхо бо по дaр миёни Рycтaм acт, ки Бону хозир мeшaвaд Геви пaхлaвонро aв бaнд рaхо кyнaд» [18, c. 14].

X,aмcaри шохи Эрон - Гуштош Кaтоюн низ он кaдaр нeрyмaнд acт, ки бо caмaнди бодпои xyд рохи дyрyзaро то Сиcтон дaр як руз пушти caр мeкyнaд:

3ane буд Гyшmocnpo уушмйнд, Xupaàмaндy донову poяш 6amнд. Аз oxyp чомон бopae бapнuшacm, Бa к^до^ mypкoн мж^о бyбacm. Аз ййвон pa^u Сucmoн бapгupuфm B-оз он rnp^ мoндa a^ap шuгuфm. Haxyфmй 6a мaнзuл чу бapдoшmй, Дypyзa 6a якpyз бугзошшй [12, c.206].

Пaxлaвoнии зaнoни «Шoxнoмa»-и Aбyлкocим Фиpдaвcй Ba чиpaмaнд бyдaни ohxo дap Xyнapнaмoиaшoн дap нaмyдxoи гуто^ни вapзишй Ba низoмй мeтaвoнaд xoнaндapo бa xyлocae opaA, ки бaйни ohxo xaммoнaндиe вучуд дopaд, aMMo бa пиндopи mo, дap чexpacoзй шoиpи бyзypг бa xap яки obxo xиcлaтy paфтopи бa ин oбpaзxo xoc бaxшидaacг, ки xaмcoни дигapoн нecг. Ин aндeшapo мeтaвoн 6o aндeшaxoи xoвapшинocи бyзypги чaxoнй E. Э. Бepтeлc, ки дap мaвpиди пaxлaвoнoни ин acap гyфтaxoи чoлибe дopaд, xyлoca кapд: «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй нaмoишгoxe aз cимoи пaxлaвoнoн acт. Дypycт acг, ки мгёни инoн xaммoнaндии биcëpecг, aMMo шoиp дap нoxaмcyй 6o чexpaxoи Faйpиxyнapии кyxaни pyзгopoн мeкyшaд, aз xap як пaxлaвoнoни xeш чexpaи вoкeй тacвиp кyнaд. Нoгyфтa пaйдocг, ки xaмaи ohoh дилoвap, тaкoвap Ba дap xaмoвapдй ycтoдaнд, aMMo capoяндaи <<ÔoxHoMa» бa xe4 pyй кopи xyд нaмeдoнaд, ки xaмaи ohohpo якcapa xaMcoH биëвapaд» [1, c.260].

Дap «Xaмca»-и Низoмии Гaнчaвй низ MeraBoH бa тacвиpи пaxлaвoнбoнyвoнe дyчop oмaд, ки дap нaвъxoи гyнoгyни вapзиш Ba xyнapxoи низoмй aз xyд чиpaмaндиxoи бeмиcл бa нaмoиш мeгyзopaнд. Дap ин acap oид бa мacъaлaи нoмбypдa зaни aз xaMa фaъoл Шиpин - xaмcapи нoмвapтapин шoxи cyлoлaи Сocoниëн Хycpaви Пapвизи Сocoнй (590-628) дoниcгa мeшaвaд. У дyxтapecг oзoд, мaтин, чoлoк, кoмaтбaлaнд Ba 6o иpoдaи мycтaxкaми мapдoнa. Шиpин мoнaнди зaнoни «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй aз xyнapxoи гyнoгyни вapзишй, чун acпcaвopй, чaвгoнбoзй, шинoвapй бapxypдop aCT. Дap «Xaмca»-и Низoмии Гaнчaвй xano нoми acпи Шиpин - Гулгун бa ëд oвapдa шyдaacт. У дap acптoзй oH4yHoH мoxиp aCT, ки мacoфaи xeлe дyp - aз ApMaH тo пoйтaxти кишвapи Эpoн, шaxpи Мaдoинpo 6o acпи бoдпoяш Шaбдeз дap як мyддaти кутс^ пaймyдa, бa дидopбинии XycpaB мepaвaд. Гapчи xaтapи дap ин prno^ тунду capкaш Ba pa^oa^ тeзпaймo нишacтaнy дap oh caвopй шyдaнpo aммaaш Мexинбoнy бa y мacлиxaт нaдoдa буд: Бa зукмм он кы m Шaбpaнг Шaбдuз Бa гощ луя 6ac myнд acmy 6ac meз, Чу pa^u шунд бошяд дap sypыдaн, Чу бoдu meз бошяд дap вaзыдaн, Maбoдo, к-œ capu myндuю meзü Кyнaд дap зepы об omaшcumeзй. Baap 6op eaü нuшacmaн нoгyзыp acm, Ha шяб зeбomap оз 6oôpu мунup acm. Лaгoмu na^лaвoнй 6op capam кун, Бa зepы худ pыёзamnapвapaш кун [2, c. 188].

Низoмй дap acптoзй Шиpинpo xeлe Mox^y xyнapмaнд бoзтoб кapдaacг. Дap лaxзaи гypexтaни Шиpин aз нaзди xaмpoxoнaш дap шикopгox бa acпи y xe4 кac pacидa нaмeтaвoнaд: Бути лaшкapшикaн бap пушти Шaбдиз CaBope тунд буду мapкaбe тез.... Бace чун шя дyнбoлaш дaвидaнд, Зи шя дapгyзap, гapдaш нaдидaнд [2, c.189].

Бa xaнгoми poxпaймoй Шиpин дap кули capи pox oббoзй кapдa, cипac poxи дapoзepo идoмa мeдиxaд Ba дap як мyддaти кутс^ бa Мaдoин мepacaд. Дap бoзгaшт caвopи acпи фиpиcтoдaи Мexинбoнy 6o нoми Гулгун aз xaтapнoкии pox бa AppoH бapмeгapдaд. Ин лaxзa дocгoни <^oxHoMa» - и Х^ким Фиpдaвcpo бa ëд мeoвapaд, ки KarcroH poxи дyppo пaймyдa бa нaзди Гyштocп мepaвaд: Дap об/u ншгун чун гул mmacma, napa^e нтгун шо ноф бacma... Дap oбe нapгыce д^ои шyкyфma, Чу oбe хуФшо в-œ y об хуФшо [2, c. 194-198].

Ш^ини Низoмй дap жмуди дт^и вapзиш - чaвгoнбoзй низ чиpaмaнд aCT. Дap фacли <<4aBroH бoxтaни XycpaB 6o Шиpин» Низoмии Гaнчaвй Ш^ин Ba xaмpoxoнaшpo (xaфтoд тaн кaнизaкoнaшpo) дap чaвгoнбoзй xeлe мoxиp бa тacвиp oвapдaacт. Xycpaви Пapвиз aз xyнapи бexaмгoи дyшизaгoн дap шигифт мeмoнaд: Чу mepu мoдa он xpфmoд дyxmap Cyu Шupын шyдaнд ошуб дap cap.

Ба мардй щр ят Иcфaндёpe,

Ба mup aндoxmaн Руcmaмcaвope.

Ба чавгон худ чунон чолок буданд,

Ки гуй аз чанбари гардунрабуданд [2, с.221].

Чaвгонбозй тамуди вaрзишиecт, ки дaр он aз ду тaрaфи мукобил шaшнaфaрй бозигaрон бa caбкaт мaшFyл мeшaвaнд. Дaр достони «Хycрaв Ba Ширин» низ aз як тaрaф Хycрaв бо хaмрохонaш Ba aв чониби дигaр Ширин бо гурухи дyxтaрон бa бозй ошз мeнaмоянд Ba он к^дар чолокй нишон мeдихaнд, ки дaр он мaлик бa шигифт меояд:

Ба Ширин гуфm: Xoн, moрахш moзeм, Зи дигар су ша$у фармонбаронаш.

Бар ин пщна замот гуй бoзeм. Гавазну -шр бозй мeнaмудaнд,

Маликро гуй дар чавгон фиканданд, Тазарву боз горpam мepaбудaнд.

Шигарфон шур дар майдон фиканданд. Гa:e xуpшeд бурдй гую гщ мо%,

Зи чавгон mmma бeдucmoн щмаро%, Гa:e Ширин гарав додй, га^ шо.:...

Замин з-он бeд сандал суда бар мо%. Малик з-он мoдaшepoнu шикорй

Ба щр гye, ки бурдй бодро бeд, Шuгuфmй монда дар чобуксаворй [2, с.222-

Шика^й дар гupeбoн гуи xуpшeд. 223].

Зи як су мо: буду ашаронаш,

Донишмaнди точик Холик Mирзозодa Ширинро та чун дyxтaри тaннози дaрборй, болки хaмчyн зaни фоъол, озод Ba бaрxyрдор aB хугархои шикору човгонбозй мeшyморaд: «Дор мойдони гуйбозй бо Хycрaв мушбикд кордони Ширин уро та хомчун дустори бeхyнaри тоннози дорбор, болки хомчун дустори acилзодa, Bane бохутари бо мордон caрбacaрзaнaндaро тacвир кaрдaacт» [6, c.302].

Нмоди дигари зонони хушмонду чолоку чобутеовор, cилaхшyрy похловон дор «Хaмca»-и Низомии Гончовй кaнизaки чинй - моъшукои Иcкaндaри Мокдунй мебошод, ки уро Х,окони Чин бо Иcкaндaр бо cифaти тухфо пешкош кaрдaacт. Зимтан, шоир дор доcтони «Иcкaндaрномa»-и xyд хом ин оброзро тacвир кaрдaacт, Bane дор он чо номи кзхромонро нaовaрдaacт.

Симои кaнизaки чинй, ки a3 хутархои гуногуни чонгй Ba ворзишй бaрxyрдор будо, дор мойдони чонг a3 онхо xeлe мохирота иcтифодa мебород Ba хотто мордони чонговор бо у хомпой тамекутанд, a3 бисёр чихдт бо оброзхои Гурдофорид Ba Гурдия дор «Шохномо^и Aбyлкоcим Фирдaвcй мотанд acn У a3 ухдои acптозй, комонворй, шомшерзонй бо xyбй меборояд. Дор мойдони розм у омодaacт, ки хотто бо «мордумони вохшиниход» Ba «aзимчyccaгони дeвcyрaт» бичонгад.

Дор «Иcкaндaрномa»-и Низомии Гaнчaвй дор чонгх,ои бойни лошкори Иcкaндaр бо рycиён конизоки чинй aB xyд похловонихои бенозир нишон додо дор розму мухорибохо caвори acпи бодпо бо cyи лошкори рycиён хомло кордо бо комону шомшерош «caд офконду caд кушту caд xacгa корд» [4, c.257]:

Равон кард маркаб шumoбaндae, Аз он чобукщо, ки мeкapд чуm

Зи пулоди Чин барци moбaндae. Баробар шуда да^и бадхо.: су

Xумoюнcaвope чу гуppaндaшep, Бар он русй афканд маркаб чу бод,

Тавонову чобукинону дaлep. Ба meгoзмoй багал баркушод.

Чунон гарц дар о^ан андоми y, Чунон зад, ки аз mesu гарданзанаш

Ки пайдо на, цуз бар нафас коми y. Сари душман aфmoд дар доманаш...

Ба цавлон задан сарфарозикунон, Ба :ар су, ки мepoнд шабрангро,

Ба шaмшep чун барц бозикунон. Зи хун лаъл кард о^анаш сангро [4, с.256-25?].

Дор порчои шеърии дор боло овордошудо a3 хутари acmx^ Ba шомшерзонии ^низоки чинй cyx^ рaфтaacт. Дор фости «Чднги танчуми ^кондор бо рушён» дор xycyra хутари комонворй дошгани ин зони шердил чунин овордо шyдaacт:

Xaмoн русиафкан савори дaлep Бuяфmoд алонй ба як mupu y.

Бурун омад аз парда чун нappaшep. Чу мосураи Xuндбope ба ранг,

Камонро зu:e барзад аз чарми хом, Миён оганида ба mupu хаданг....

Ба ша^ андаровард як mupu moм. Ба :ар mup, к-аз ша^и y шуд равон,

Ба mpyu да^и камонгири y Ба па$лу даромад ят па^лавон [4, 258].

Похловонихои ин зони долер, ки дор мойдони розм aB xyд нишон додо буд, Иcкaндaрро бо хойрот гузошт Ba шох уро «зебои розм», «кaвидacгy чобукинон» номид: Зи мардонагищ к-аз y дида буд, Ба майдониразмаш писандида буд [4, 26?].

Дор достонхои «Шохномо^и Aбyлкоcим Фирдaвcй Ba «Хaмca»-и Низомии Гaнчaвй aB бaрxyрдории зонони ин ду acaр дор жмуди ворзишии вознбордорй низ cyx^ рaфтaacт. Дор ^«Шохномо»-и Фирдaвcй овордо шyдaacг, ки Мехроки Нушзод бор зидди шохи Эрон - Aрдaшeр киём бордошто, дор кишвор нооромихо борпо мекунод. nac a3 ши^ст xyрдaн ду^тори ягонои xyдро

бa дexa мeфиpиcгaд Ba oh дyxтap дap xoнaи мapди дexгoн бyзypг мeшaвaд. Дyxти Мexpaки Нyшзoд ^ap дocтoн нoми ин зaн oвapдa нaшyдaacг) 6o тaъcиpи мyxити oh дexa Ba пaйвacгa мaшFyл бyдaн бa oбкaшй тapбият мeëбaд Ba xaMrnH acг, ки бapoи y бapдoштaни дaлви (caтили) nyp aз o6 xe4 мyшкилиepo эчoд нaмeкyнaд. XaMHH буд, ки pyзe шoxзoдa Шoпyp aз дexae, ки дyxти Мexpaк мeзиcт, гyзap мeкyнaд. Дyxти Мexpaк, ки capи pox Kapop дoшт, шoxзoдa Ba xaмcaфapoнaшpo бa нyшидaни o6 тaклиф мeкyнaд. Дyxти Мexpaк, ки oбкaшиpo кacб кapдa буд, мexoxaд дaлви вaзнини o6po бa ohxo пeшкaш кyнaд:

Бо чoу-aндapyн oбu capд acm х^аш, Бuфapмoй, шо ман бувам обкаш [13, c.354].

^Œornyp ин тaклифpo paд мeкyнaд Ba cyи 4ox пapacгaндaи xyдpo мeфиpиcгaд, aMMo бapдoштaни дaлви oбкaшй бapoи xaM шoxзoдaи Эpoн -пиcapи Apдaшep Ba xaмpoxoнaш xeлe 6o мушкилй бa дacг мeoяд:

Чу он далв дap чоу nypoб гaшm,

Пapœmaндapo pyü nypmoб гaшm.

Чу дaлвu гapoн бapнaёмaд ж чоу,

Бжмад давон meaШonypшoу...

Xame бapкaшuд об чандон ж чоу,

Ту гaшmй nyp азpaнцy фapёдxoу.

Бжмад, pacan бucmaд аз neшкop,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шуд он mp дyшxop 6op mщpыёp [13, c.354-355].

Шoxзoдa rnc aз дидaни тaвoнмaндии дyxти Мexpaк бa y oфapин мexoнaд:

3u дaлвu гapoн чун чунон paнц дuè, Бap он xyбpyx oфapuн гycmapыд, Ku бapmoфm дaлвe 6op он тн гapoн, Хамоно, ru yacm аз нaжoдu каён [13, c.355].

Aз x^ornrn бoлo бa чунин xyлocae oмaдaн мумкин aCT, ки дap нaтичaи xaмapyзa тaкpop кapдaни як aMan, дap ин 4o бapдoштaни вaзни здед, xox мapд бoшaд Ba xox зaн чжми инcoн oбyтoб ëфтa, бapoи ичpoкyнaндaи ин aMan дш^ бapдoштaни вaзни caнгин мушкил нaмeшaвaд. Чyнoнки гyфтeм, дap xикoяти бoлo бapoи дyxти Мexpaк бapдoштaни дaлви пypи o6, ки xeлe rapoHBasH буд, xe4 мyшкилиe нaдoшт.

Дap дocгoни «Хaфт пaйкap»-и Низoмии Гaнчaвй дap бopaи зaнe xикoят мepaвaд, ки дap нaтичaи мaшкy тaмpинxoи пaйвacгa гoви кaлoни зиндapo бapдoштaн бapoяш бидуни мушкилй дacг мeдиxaд. Ин oбpaзи кaнизaки шoxи Эpoн - Бaxpoми ryp, xyкмpoни cyлoлaи Cocoнй Бaxpoм, ë ки BapaxpaHrn V(420-438) 6o нoми Фитнa мeбoшaд. Обpaзи мaзкyp дap дocгoни <<OoxHoMa»-rn Фиpдaвcй Озoдa yHBoH дopaд, ки pyмидyxтap мeбoшaд. Дap дocгoни «Хaфт пaйкap»-и Низoмй бoшaд ин кaнизaк чинидyxтap мeбoшaд.

Aз pyи xaira cюжeти xap ду дocтoн Бaxpoми ryp ин кaнизaкpo 6o xyд бa шикop мeбapaд Ba дap нaзди y мexoxaд xyнapи шикop Ba кaмoнвapии xyдpo бa нaмoиш гyзopaд. Дap «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй Бaxpoм дap шикopгox бa cyи oxy тиp aндoxтa, <<capy гушу гояш бa як 4o бидует». Дили дyxтap бa oxy cyxia, дap пocyxи cyoли Бaxpoм, ки шикop чй ryHa буд, мeгyяд: Або шоу гyфm: Ин на мapдoнaгыcm, Намapдй, mypo xyüu дeвoнaгыcm [14, c.26]. Аз m nocyxu «ноцо»-Озода Ба^ом дap газаб мemaвaд: Бuзaè даcm Ба^ом ypo зы жн, Hœyrnop бapзaд ба pyüu замт. Хаюн аз 6opu мо^^а б^онд, Бapy да^у чангаш бахун дapфumoнд [14, c.26].

Дocтoни бa шикopгox бypдaни кaнизaк дap <^oxHoMa»-rn Фиpдaвcй 6O Maprn Озoдa aH^oM мeëбaд. Ammo Низoмй oHpo 6a гyнaи дигap 6aëH кapдaacт. Фитнa низ aB кaнизoни дycгдoштaи Бaxpoм бyдa, шoxpo xaмeшa дap шикopгox xaмpoxй мeкapд. Рyзe дap шикop шox 6o xyдcитoй aв кaнизaш пypcид, ки ryppo чй тaвp шикop кyнaд: rype омад, бмгу, ku чун шозом В-аз capaM mo еумаш чй андозам? [3, c.277].

Фитта xoxиш кapд, ки cyмaшpo 6o capaш бaнд кyнaд. Вaй aв pyrn мaшк Ba мaxopaти caйëдй ду гуши caйдpo 6o тиp дует Ba xaMoH лaxзae, ки ca^ пoяшpo 6a гуш бypд, raprn дуюм cyMy r^po як^я дует Шox 6o xиccи ифтиxop aз кaниз пypcид, ки xyHapaMpo чй тaвp мeбинй? ГуФш шоу бо кантат чжй:

- «Дacmбypдaм чй гуна мeбuнй?» [3, c.277].

Вaй дap 4aBo6rn ин caвoли xyд yмeдвopи тaъpифy тaвcиф буд, ки шeвaи oдaмoни xyдпиcaнд Ba xyдпapacт мeбoшaд. Фитнa дap 4aBo6 ин xoлpo «aз мaшк»-гyëн 4aBo6 дoд, ки бoиcи Faзaби Бaxpoм гapдид:

гуфш: Пypкapдa шaypёp ш Kop, Kopu nypкapдa кай бувад дymвop?! Xap чй mabnum кapдa бошад мapд, Гapчu дymвop шуд, maвoнaд кapд. Рaфmaнu mupu шоу 6op аумм z)p Xacm аз uâмон, на аз uёдamu зyp. Шoypo ш шутда caxm омад, Таба"pu meз 6op дapaxш омад. Дт 6op он моун бeмyдopo кapд, Krnau xem oшкopo кapд [3, 277].

Бaxpoм aз pyrn кита 6a capxaHrn xyд мeфapмoяд, ки Фитнapo кyшaд, то ки фиттаи у минбовд здад нaшaвaд. CapxaHr Фитнapo такушт^ пинxoн нигox дoшт, тo ки Бaxpoм aз xaшм фapoмaдa, aз фapмoни xyд пyшaймoн шaвaд. Дap ин мyддaт то Boxyprnrn тacoдyфии oяндa Фитнa гycoлaepo бapдoштa 6a 6om мeбapoвapд, то oh pyзгope, ки бapзaгoви пypзypy бyзypгчycca шуд. Рyзe Бaxpoм 6a xoHarn capxaHr MexMoH шуд. CapxaHr такл кapд, ки дyxтapи зeбoe дap мaнзили MaH xacг, ки бapзaгoви aзимepo бapдoштa, aз шacг пoяи зинa 6a тoки бомонд мeбapopaд.

Happazose, ku чу куу 6op гapдaн Opaд rn цо au алаф х^^дон. Шжшпоя чунон бapaд якдаош, Ku натзад ба yeц поя нumacm [3, c.282].

Бaxpoм 6oBap нaкapдa, иcбoт мeтaлaбaд. Фигта, мyвoфики мacлиxaт 6o capxaHr, xyдpo opo дoдa, никoб пушидо, бapзaгoвpo бapдoшгa 6a тазди Бaxpoм бapoмaд:

Cap фypy бypдy zospo бapдoшm. Гов бт, mo чй гуна шву^ дoшm. Поя 6op поя бapдaвuд ба бом, Рафш mo maxmanoяu Баудом [3, c.283].

Фигта roBpo, ки оз xaйбaтaш Бaxpoм низ тapcидa буд, оз гapдaн фapoвapдa гуфт:

Гов 6op гapдaн ucmoд ба пой,

Шep чун гов úuú, yacm ж цой.

Дap ацаб монд, к-rn чй шояд буд,

Cyàы y буду дapнaёфm, чй еуд?!

Мау ж гapдaн нпуод гов ба зep,

Ба кapaшмa чунон намуд ба mep,

К-он чй ман neшu my ба maнyoй

Пeшкaш кapдaм аз шавоной,

Дap цауон Kucm, к-y ба зypy ба poü

Азpaвoцaш бapaè базepы capoü?! [3, c.283].

Бaxpoм Foфил оз гуфтои Фигта 4aBo6rn ин caвoлpo 6o гуфтои Фигта оз «мaшк;»-гyëн 4aBo6 дoд:

Шоу гуфш: Ин на зypмaнâыu mycm,

Балт maълuм кapдaй ж нахуеш.

Андак-андак ба con^u дapoз

Kapдaй 6op mapuщ uùмон cœ.

То кунунаш ж po.уц бepaнцй

Дap mapoзyы xeшmaн ca^rn} [3, c.283-284].

Он rox Фигта фypcaтpo оз дост нaдoдa, 6a кишя ^aBo6 дoд, ки гoвбapдopй пaëмaди тоълим aCT, Bane cyMy гуши ryppo як^я д^тон оз тоълим нecг? ! Гуфш: Бap шау гapoмamecm aзым: Гов maълuмy гуф бemaълuм?! [3,c.284].

Aз ин 4aBo6 Бaxpoм дoниcт, ки ин дyxтap Фигта acт Ba 6aporn caxтгиpиaш оз вaй ;acoc мeгиpaд. Дap oxиp Бaxpoм 6a Hoxa; будони xyд Ba xa^w дoштaни cyxaнoни конизок кoил шуд. Льда, шoиp дap ин xикoят aндeшaи дypycгepo бoзoвapдaacт, ки иншн дap тат^ои мошку тaмpини пaйвacгa мeтaвoнaд xyнapxoи гyнoгyни вapзиши ^rncMoHrnpo оз xyд кутад Ba дap нaмyдxoи гyнoгyни вapзишй чиpaдacт шудо, чжмош oбyтoб ëфтa, тaвoнoияш офзун гapдaд.

Бо ин тортиб, бо мутолиои «Шохномо^и Хоким Фирдaвcй Ba «Хaмca»-и Низомии Гон^вй метовон бо шмунохое дучор омод, ки офaрaндaгони ин ду шохкор тамуди ворзиши вознбордориро шрф _ мордош ташуморид^ дор ин росто хомгоии зононро бо родмордон бозтоб нaмyдaaнд.

Ёдовории ин иукга зорур дониего мешовод, ки мо a3 aдaбиёти клaccикии xyд оид бо бозии шотронч (шохмот) нигоштохои мондогоре бо мeроc гирифтоем. Пешиши шйдоиши бозии шотронч - шохмот хомчун ворзиши бузург бо тaъриxи гузоштогони мо, ки форхонговору aндeшaпaрacг будонд, пaйвacгaгиe дород.

Шотронч a3 он co6o6 ворзиш дониого шyдaacт, ки дор ондешои инcон торзи тофоккури монтикиро омузиш медиход, ишжоби тacмимгирии дyрycтро a3 бойни чондин вориоитхои мовчуд нишон медиход. Зехни инcонро бо муборизо обутоб медиход Ba роххои берун боромодон a3 бyнбaстх,ои бо миён омодоро меомузошд. Бо одомон борноморезии ичрои омолеро томрин медшдд. Ончуноне a3 «Шохномо» бормеояд, ходоф a3 и^тироъи шотронч шaбeхcозии caхнaхои шборд руи тaxтa будо дор шевои хорокоту чойгирии мухрохо ичрои токтикои чонгй Ba розми лошкориён тамоёндо мешовод.

nac a3 xондaни «Доcтони Гов Ba Толхонд Ba шйдо шудони шaтрaнч»-и «Шохномо» зехни xонaндa бо пешинои тaъриxии шохмот (шотронч) чолб мешовод. Дор доcтони номбурдо овордо шyдaacг, ки подшохи форхонгчуе бо номи Чдмхур дор кишвори хиндиёни Сондол, формонровой мeкaрдaacг Ba a3 доду дехиши у хомо зeрдacгонaш зиндогии оcyдaвy xyррaм доштоонд. Дор xонaдони у пиcaр зодо мешовод, ки войро Гов ном меншдд, воле Чдмхур бо зудй бемор шудо, тaxти шохиро бо фaрзaндaш - Гов вacият мекунод. Maрдyм a3 a3 морги шох ошуфто шудонд, воле a3 тacмими бо кудок cyпyрдaни то^ти шохй ошуфтотор гaштaнд. Maрдyми Сондол caроcaр ройъ медшднд, ки то^ти шохй бо кудок додон a3 бexирaдиcг Ba бехтор acг, ки бородори Чдмхур, ки Mой ном дошт, бо зони бевои бородорош издивоч кордо то бо бузургй рacидaн бaродaрзодaaш - Говро омузгорй тамояд. nac a3 чонде он зон a3 Mой пиcaрe мезояд, ки шох войро Толхонд меномод. Хине, киТолхонд ду cолa Ba Гов хaфтcолa шудонд, Mой низ бимурд Ba номдорону гурдони Сондол чомъ шудо пешниход мекутанд, ки зони Чдмхур то шоистви то^ти шохй гаштони фaрзaндонaш шохриёр бошод. Пиcaрхо бузург шудонд Ba хомворо a3 модор мeпyрcидaнд, кодоме a3 онхо бо то^ти шохй шоиcгaтaр мебошод. Mодaр бо хор кодоме дор тонхой мегуфт, ки «xирaдмaндy доно бошй, тоет a3 они тycт». Боре бaхcy пaрxоши дор миёни бородорон чой дошто бо чонги xyнин доргирифт Ba тёмоди он морги Толхонд дор руи зини oc6 буд. Гов a3 мурдони бородори xeш гирёну нолон бо модори дор cyги форзонд зору низор изхор мекушд, ки у Ba ёрошш Толхондро шкуштоонд, войро «гардиши обгори бод бикушт». Mодaр бо ин cyxaнони Гов бовор тамекушд Ba бо xaшм тоън мезонод, ки «ту a3 тйи точу тост бородоротро куштой Ba a3 чaрxи бaлaнд caрзaниш xохй ёфт».

Mодaр мexохaд бо рacми хиндиён xyдро бо огаш офкошд, воле хомрохон уро бозмедоронд. Гов a3 нобовории модор ошуфто гошто, a3 бузургону xирaдмaндон чоро чycтyчy мекорд. Номдорону чохондидогон борои бозтоби caхнaи таборд тaxтae омодо cоxтa, руи он caд xонa нигориш меномоянд Ba бо xонaхо ду шоху ду форзин, acбховy филону рулону пиёдогонро caфорой меномоянд. Хорокоти мухрохо, ки таборди ду лошкорро мемонд, рохи шохи рокибро a3 чопу рост Ba пешу rnc бонд мекутанд Ba шох a3 рончу тошногй мот мешовод. Ин бозиро модор томошо мекорд Ba бо дили пyрxyн caхнaи ноборди Толхондро пеши ру меоворд. A3 ин rnc модор хомворо cиришки xyнин мeрexт Ba тонхо бозии шотронч уро ором мecоxт [7, c.3].

Шяхбону шобу руз бо бозии шотронч нигох кордо, муоммои морги форзонди xeшро дор он мeчycт Ba a3 олом дил caд поро мекорд:

Xame кард модар ба бозй ниго.:,

Пур аз хун дил аз дарди Тал^андшо^.

Ниша^а шабу руз пурдарду хашм,

Ба бозии -wampauHi дода ду чашм.

Xama кому рояш ба -wampanHi буд,

Зи Тал^анд цонаш пур аз ранц буд.

Xame-ша :amepexm хунин сиришк,

Бад-он дард шашранц будаш пизишк [15, с. 158-159].

Бо ин тортиб, a3 борроши чо^^т, роххои обутоби бодон Ba шевохои гуногуни томрини бонувон дор достонхои ^«Шохномо»-и безоволи Хоким Фирдaвcй Ba «Хaмca»-и Хоким Низомй метовон нотичогирй корд, ки дор миёни мордуми caрзaмини кухони мо, a3 чумло дор бойни зонон, номудхои гуногуни ворзиш бо шевохои гуногун ривоч доштaacт. Ин шохкорхо дор мовриди рacмy ойинхои пaхлaвонй, a3 чумло рaвмaндaгивy acпcaворй, човгонбозиву тирондозй Ba шмудхои дигори ворзиш гуфторхои зиёде доронд Ba яке a3 xиcлaтх,ои чошмгири похловонон ёрй рacондaн бо нотовонон Ba дигоре, поc доштони нонгу номyc мебошод.

Донишмандони доно бар онанд, ки омухтани бозии шатранч бахше аз барномахои омузишии фарзандони ашрофзодагону бузургони замони сосонй, чи чавонону чи душизагон, будааст. Бисёрихо огоханд, ки Хусрави Анушервон, яке аз шох,они босалика ва донишпарвару фархангдуст, донишиёну хунёгарону фархангиёнро дар баробари табакаи заминдорону лашкариён ва мубадон ба табакаи алохидаи имтиёзнок шомил намуда буд. Машку варзишу тамрин буд, ки бонупахлавонони зиёде дар баробари бародарону шавхарони худ, барои химояи нангу номусу механ руи по меистоданд.

АДАБИЁТ

1. Бертелс, Е. Э. Таърихи адабиёти форсй-точикй / Е. Э. Бертелс. - Душанбе: «Эр-граф», 2015. - 584 с.

2. Ганчавй, Низомй. Хамса: Махзан-ул-асрор, Хусраву Ширин / Низомии Ганчавй- Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

3. Ганчавй, Низомй. Хамса: Лайлию Мачнун, Х,афг пайкар / Низомии Ганчавй. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

4. Ганчавй, Низомй. Хамса: Искандарнома / Низомии Ганчавй- Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

5. Иттиходия, Мансура. Зан аз назари Фирдавсй // Адабиёт ва санъат. - .№10 (1617). - 08. 03. 2012. - С. 3.

6. Мирзозода, Х. Таърихи адабиёти точик. Китоби 1 [2] / Х. Мирзозода. - Душанбе: Маориф, 1989. - 420 с.

7. Мирзоён, Зафар. Асрори шохмот, ё нигохи гузаро ба пешинаи бозии шатранч / Зафар Мирзоён // Фараж. - № 6, 7 (532), (533). - 8, 15 феврали соли 2017. - С. 3.

8. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй. Ч,. 1. - Душанбе: Адиб, 2007. - 480 с.

9. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2007. -Чилди 2. - 480 с.

10. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2008. -Чилди 3. - 480 с.

11. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2008. -Чилди 4. - 480 с.

12. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2008. -Чилди 6. - 480 с.

13. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2009. -Чилди 7. - 480 с.

14. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2009. -Чилди 8. - 480 с.

15. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2009. -Чилди 9. - 480 с.

16. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2010. -Чилди 10. - 416 с.

17. Чернышевский, Н. Г. Повести в повести. Полное собрание сочинение / Н. Г. Чернышевский. - М.: Госкомиздат, 1949. - Т. 12. - С. 132.

18. Шахин, Сироч. Чехра ва шахсияти занони чанговар дар хамосахои миллй / Сироч Шахин // Торнамои «Шохнома» ва Эрон, баргирифта аз доктор Шахин Сироч, 18. 21. 1392, исфанд, 02.

ИЗОБРАЖЕНИЕ УПРАЖНЕНИЙ И ЗАНЯТИЯ СПОРТОМ ЖЕНЩИН В «ШАХНАМЕ» ФИРДОУСИ И «ХАМСА» НИЗАМИ ГАНДЖАВИ

Как правило, персидско-таджикские литераторы в своих произведениях преимущественно изображают образы нежных, с красивой походкой, стройных, утончённых и красивых женщин. Однако в «Шахнаме» Фирдоуси и «Хамса» Низами Ганджави эти прелести дополнены удалью,смелостью, мастерством и физическим совершенством прекрасного пола. Во все времена герои и спортсмены, в целом физически закалённые персоны, как женщины так и мужчины, в дополнение к врождённой силе должны были овладевать героическими качествами, благодаря физическим упражнениям и освоению различных спортивных и военных приёмов.

В предлагаемой статье этот вопрос рассмотрен с акцентом на героические качества, стойкость и смелость женщин и девственниц, на физические упражнения и спортивное мастерство ряда женщин в «Шахнаме» Фирдоуси и «Хамса» Низами, включая Синдухт, Гурдофарид, Катоюн, Бонугушасп, Гурдия и Ширин, китайская наложница - любовница Александра Македонского, дочь МехракаНушзод и Фитна.

Ключевые слова: Фирдоуси, «Шахнаме», Низами Ганджави, «Хамса», образ женщин, упражнения, героизм.

IMAGE OF EXERCISES AND WOMEN'S SPORTS IN «SHAKHNAM» FIRDOUSI AND «HAMSA» NIZHI GANJAVI

As a rule, Persian-Tajik writers in their works predominantly depict images of tender, beautifully walked, slender, sophisticated and beautiful women. However, in the «Shahnam» Firdousi and «Hamsa» Nizami Ganjavi, these charms are complemented by the removal, courage, skill and physical perfection of the fair sex. At all times, heroes and athletes, in general, physically seasonedpersons, both women and men, in addition to the innate strength, had to master heroic qualities thanks to physical exercises and the development of various sports and military techniques.

In the proposed article, this issue is examined with a focus on the heroic qualities, stamina and courage of women and virgins, on physical exercises and sportsmanship of a number of women in «Shahname» Firdousi and «Hamsa» Nizami, including Sindukht, Gurdofarid, Katoyun, Bonugushasp, Gurdia and Shirin, a Chinese concubine - the lover of Alexander the Great, daughter of Mehrak Nushzod and Fitna.

Keywords: Firdousi, «Shahnameh», Nizami Ganjavi, «Hamsa», image of women, exercises, heroism.

Сведения об авторе:

Ашурова Нодира Джумаевна - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской литературы филологического факультета Кулябского государственного университета им. Абуабдуллаха Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, 735340, г.Кулябул. С.Сафарова 16. E-mail: shokhnoma@mail.ru

About the author:

Ashurova Nodira Jumaevna - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Tajik Literature of the Philological Faculty ofKulyab State University. Abuabdullah Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, 735340, Kulyab city, Str.S. Safarov 16. E-mail: shokhnoma@mail. ru

СУФАРОЙ ВА ТАЛОШХР БАРОИ ИСЛОХД КОРИ ШО^АНШОХД

Юлдошев А.К.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Мухаммад Алй Исломии Надушан дар китоби «Зиндагй ва марги пахлавонон дар «Шохнома» рузгори хафт пахлавонро баррасии кардааст, ки дар катори онхо ба замони Сосониён танхо зиндагии Бахрои Чубина баррасй шудааст. Аз Суфарой, ки дар нигориши Фирдавсй хеле тадбиру часорат нишон додааст, номе бурда намешавад (9).

Суфарой ба сахифахои номаи шохон ба замони подшохалошхоии Балош (484-488) писари Пирузи I ворид мешавад. Вале чун чунин дастур аз шоханшох Пируз (458-484) буд, метавон гуфт, ки Суфарой аз замони подшохии хамин шоханшох дар кору корзорхои подшохй будааст. Ба кавли Фирдавсй Пируз Суфаройро гумошта буд, то хангоми ба чанги Хдйтолиён рафтани у, Суфарой Балоши наврасро парасторй кунад. Ба ин масъулят, ки Пируз мехост, пахлавоне мебоист бошад, ба кавли Фирдавсй «борою санг», яъне бо андешаю тамкин, марде покизарой аз Шероз

«Ки бошад нигщбони тахту куло%,

Балоши цавонро шавад некхо%»

гузида мешавад. [20, с.23]. Дар фазилати Суфарой Абуалии Балъамй меоварад, ки Суфарой «марде бузугвор буд андар Ачам... ва амири Сиистон буд... Марде пир буд ва ботадбир... Х,ар ду писарро бад-ин Суфарой супурд ва подшохй низ» [2, с.524]. Он, ки чое Суфаройро волии Сиистон ва чое Зубулистон гуфтаанд, табии ба назар мерасад, зеро Табарй ва- Балъамй, ки «Таърихи Табарй»-ро ба точикй бозгу кардааст - метавонистанд сарчашмахои гуногун дошта бошанд. Нёлдеке рочеъ ба ин нукта чунин мулохиза дорад, ки Суфарой номи хонаводагист ва ин хонавода дар Шероз икомат мекард [12, с.229]. Бундорй низ меоварад, ки Пируз «Вазоратро ба марде аз Шероз, ки Суфазой ном дошт, вогузор кард ([, ч.2,109]. Ин чо ду нуктаи Балъамй метавонад мавриди таваччух карор гирад. Яке он, ки Пируз подшохиро хам ба Суфарой вогузор мекунад. Дигар ин, ки Балъамй Суфаройро пир мегуяд, ки чандон ба часорати Суфарой, ки ба мулки Хдфтолиён лашкар мекашад, мувофикат намекунад.

Дар матни аслии «Шохнома» ва тарчумаи арабии вай таъкид мешавад, ки Суфарой (дар тарчумаи арабй Суфазой, дар матни интикодии Москва инчунин) хамзамон марзбони Кобулситону Зобулситону Газнину Буст хам будааст. Ба хар хол, бино ба тарчумаи арабии «Шохнома», ки шояд бар пояи дастхатхои асри XI анчом гирифта бошад, Суфарой хабари кушта шудани Пирузи I-ро дар

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.