Научная статья на тему 'БАХРИДДИН АЗИЗИ И ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА 20-30-Х ГОДОВ'

БАХРИДДИН АЗИЗИ И ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА 20-30-Х ГОДОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
56
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БАХРИДДИН АЗИЗИ / ПРОЗА / ПУБЛИЦИСТИКА / КУЛЬТЛИЧНОСТИ / НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОСОЗНАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Насиров Осимбой

Статья посвящена изучению жизни и творчества известного таджикского писателя и публициста Бахриддина Азизи, биография и творческое наследие которого не становились объектом всестороннего исследования. Автор статьи на основе изучения многочисленных архивных материалов и научной литературы предпринял попытку исследовать литературные и публицистические произведения Бахриддина Азизи, а также рассмотреть вопросы влияния политики культа личности на прозу того времени. Отмечается, что несмотря на политическое давление, Бахриддину Азизи, благодаря своей аналитической публицистике и социальной прозе, удалось занять достойное место в истории таджикской литературы 20-30-х годов. В статье подчеркивается, что политические силы того времени использовали все возможности, чтобы привлечь литераторов к пропаганде своих идей. В те годы таджикская литература переживала трудный этап своего развития и литераторы, в чьих произведениях прослеживались идеи национального самосознания, подвергались политической «чистке», одной из жертв которой стал Бахриддин Азизи. Автор статьи приходит к выводу, что всестороннее исследование творческого наследия Бахриддина Азизи способствует еще большему пониманию и осмыслению различных аспектов социально-политической жизни рассматриваемого периода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BAHRIDDIN AZIZI AND TAJIK PROSE OF THE 20-30S

The article is devoted to the study of the life and work of the famous Tajik writer and publicist Bahriddin Azizi whose biography and artistic legacy did not become the object of comprehensive research. The author of the article based on the study of numerous archival materials and scientific literature attempted to investigate the literary and journalistic works of Bahriddin Azizi, as well as to consider the issues of the influence of the policy of the cult of personality on the prose of that time. It is noted that, despite the political pressure, Bahriddin Azizi, thanks to his analytical journalism and social prose, managed to take a worthy place in the history of Tajik literature of the 20s and 30s. The article emphasizes that the political forces of that time used every opportunity to attract writers to promote their ideas. In those years, Tajik literature experienced a difficult stage in its development and the writers, whose works traced the ideas of national identity, were subjected to political "cleansing", one of the victims of which was Bahriddin Azizi. The author of the article concludes that a comprehensive study of the creative heritage of Bahriddin Azizi contributes to an even greater understanding and understanding of various aspects of the socio-political life of the period under consideration.

Текст научной работы на тему «БАХРИДДИН АЗИЗИ И ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА 20-30-Х ГОДОВ»

УДК: 891.550

БАХРИДДИН АЗИЗИ ВЛ НАСРИ ТО^ИК ДАР СОЛХОИ 20-30-И САДАИ XX

Носиров О.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Faфуров

Омузиш ва тахкики таъpиxи адабиёт ва пyблитcиcтикаи точик даp тол^и 20-30-и аcpи гyзашта якe аз хадафхoи мухими адабиётшинocй ва пyблитcиcтика махcyб мeёбад. 3epo 6o вучуди p^ кop oмадани макoлoт ва pиcoлахoи чyдoгoна аз чoниби oлимoни ватаниву xopичй ханyзам мoхияти ашй ва тахаввyлoти адабии ин давpoни мypаккаб ба тавpи заpypй oмyxта ва мавpиди шинocoии амик ^pop нагиpифтааcт. Даp pиcoлахoи M.Шакypй, M. Рачабй, M.Mypoдй, Д. Рачабй, А. Набавй, С. Aъзамзoд шинoxти нави адабиёт ва публитсиашкаи coлхoи 20 -30 ба назаp pаcанд хам, аммo манзаpаи куллии маpхилахoи адабиёт ва пyблитcиcтикаи точик ба тавpи мукаммал аpзёбй нагаpдидааcт. Маълум аст, ки ин oлимoн зимни мyаppифии шаxcиятхoи мавpиди тахкикашoн пepoмyни вазъи адабй ва пyблитcиcтикаи давp макл^^ти мухим дoдаанд, аммo заминаи шинoxти вoкeии адабиёт ва пyблитcиcтикаи точик 6o oмyзиши хаёт ва э^д^ти ду-ce нафаp адиб муайян каpда намeшавад. Кдбл аз o^ ки даp мавpиди вазъи замoн ва фазoи зиндагии Бахpиддин Азизй cyxан гyeм, лoзим аcт, ки пepoмyни oнхoe, ки кабл аз мo oид ба вазъи замoн ва адабиёту пyблитcиcтикаи точики coлхoи 20-30 мyлoхиза poндаанд, cyxан г^м. Муайян намудани даpачаи шинoxт ва мyаppифии ин замoн якe аз мавзyъхoи чoлиб ба назаp мeoяд. Бoяд даp ёд дoшт, ки акcаpи макoлoт ва pиcoлoти ба адабиётшинocй баxшидаи oлимoни точик ва умуман ахли илми хукумати coвeтй даp аcocи накду адабиётшинocии маpкcиcтй-лeнинй p^ кop oмадаанд, ки даp ин мавpид низ мyнтакидoни адабй даp накди навини точик андeшахoи мухим ибpoз дoштаанд. Aкcаpи ocopи илмиe, ки даp o^o дoиp ба шаxcият ва ocopи адибoн cyxан pафтааcт, мyаллифoн аз дoиpаи накди маpкcиcтй-лeнинй ва peализми coтcиалиcтй бepyн набаpoмадаанд. Aдабиётшинocoнe чун Хoлик Mиpзoзoда, Шаpифчoн X,yceйнзoда, Раcyл Дoдизoда, Myхаммадчoн Шакypй, Сoхиб Табаpoв, Хyдoй Шаpифoв, Абдунабй Саттopзoда, Сyбхoн Ан^к^^в хаpчанд ocopи аpзишмандe даp шинoxти адабиёти тoчик таълиф намудаанд аммo, афкopy андeшаи эшoн даp махдудаи накди шypавй буда, тибки xocтopхoи cиёcати адабии замoн мyлoхиза poндаанд. Даp ин мавpид, XyAoï Шаpифoв табиати накди замoни шypавиpo дypycт даpк намуда, чунин баён дoштааcт: "кушиш мeкаpдeм, ки аз хаp шoиpe хeч набoшад, як заppа фикpи мyxoлифи андeшаи хoкими замoн биёбeм ва ypo даp pадифи шаxcoни гашккадам гyзopeм. [7, c.190].

Аз ин баp мeoяд, ки аpзёбии вазъи адабиёти coлхoи 20-30 махз даp дoиpаи хамин гуна накди cиёcатмаoб чаpаён гиpифааcт.

Хoлик; Mиpзoзoда xycycияти адабиёт ва мавкщ адибoни ин давpoнpo даp дoиpаи накди тавcифии маpкcиcтй чунин аpзёбй намyдааcт: "бeхтаpин шoиpoн ва навиcандагoни тoчик poхи хакикатан oзoди эчoдй ва ба xалкy ватан xизмат намyданpo даp coхаи адабиёти coвeтй дида, тамoми фаъoлияти эчoдй-адабии xyдpo ба таpаккии адабиёти coвeтии тoчик нигаpoнидаанд" [3, c.90].

Aммo, даp ин чo нуктаи чoлиб ин аcт, ки адабиётшинoc аз oзoдиe cyxан мepoнад, ки даp аcл вучуд надoшт. Aзбаcки чихат^и пeшpафтаи адабиёт пeш аз хама даp oзoдии фаpдй ва фик£>ии адибoн аpзёбй мeгаpдад, накди маpкcиcтй низ ин xycycиятpo ба адабиёти coвeтй ниcбат мeдoд.

Aдабиётшинocи маъpyфи тoчик Сoхиб Табаpoв даp бopаи мoхияти адабиёти шypавии тoчик чунин изхopи назаp мeнамoяд: "Адабиёти мазмунан coтcиалиcтй ва шаклан миллии coвeтии тoчик маxcyли мyзаффаpияти Feвoлютcияи Кабирт Сoтcиалиcтии Октябp, мyбopиза ва Fалабахoи oламшyмyли xалки coвeтй даp poхи coxтмoни чамъияти кoммyниcтй, cамаpаи тантанаи идeя ва чахoнбинии гашккадами маpкcизм-лeнинизм мeбoшад" [6, c.3]. Хдечанд мавcyф даp мавpиди мoхият ва табиати адабиёти за^ни шypавй чунин мyлoхиза мepoнад, мyлoхизаи y ниcбат ба накд ва адабиётшинocии хамoн замoн низ мyвoфикат мeкyнад. 3epo акcаpи ocopи адабии замoни шypавй, ки адабиёти мoхиятан маpкcиcтй-лeниниpo ташкил мeдoд, даp дoиpаи хамин гуна накд баppаcй каpда шyдааcт. "Ч,ахoнбинии гашккадами маpкcизм-лeнинизм", ки адабиётшинoc таъкид дoштааcт, даp накду адабиётшинocии тoчик ва xyn,H y низ таъcиpи назаppаce гyзoштааcт. Даp тахкикрти Сoхиб Табаpoв адабиёти тoчик даp coлхoи 20-30 cиpф аз нуктаи назаpи "Ч,ахoнбинии гашккадами маpкcизм-лeнинизм" чаpаён гиpифтааcт, ки даpкy маъpифати адабиёт 6o назаpдoшти xocтopхoи cиёcй анчoм пазиpyфтаанд. Х,амчунин, накди мавcyф даp акcаpи вакт чанбахoи миллиятгаpoи ocopи навиcандагoнpo шлица гиpифта, (Аз чумла Aзизиpo О.Н) аз "як ^TOp нopаcoихo ва ^мбуд^^-и y ёдpаc шyдааcт. Ба фoш накаpдани pафтopи дyздoн, xyшoмадгyён, лаганбаpдopoн, тypахo, каллoбoн, авбoшoн айбдop каpдани навиcанда аз чoниби адабиётшинoc агаp аз назаpи накди маpкcиcтй-лeнинй дypycт бoшад хам, аммo аз нигохи накди мycoиpи имpyз

caxex шаг. Aзбacки aдaбиётшинocии зaмoни шypaвй xyc™ ocopи aдaбиpo дap фapoгиpии бeштapи танкиди ^ти^й ба xycyc танкиди ичтишиву фapxaнгии зaмoни гузашта дoниcтa, xaмчyннин бeштap ба xocтopxoи cиёcaт кадам бapдoштaacт, аз ин caбaб дap шинoxти нyктaxoи зиёдe мyвaффaк нaгapдидaacт. Пepoмyни ин навъи накд Сиpycи Шaмиco чунин мeгyяд: "Вoкeaн накди мapкcиcтй ба таф^и адабиёт аз диxoзи маншаи и^тишии oн ва ё ба тахдиди paфтopи мyнcифи бacтa ба мавкеияти тaбaкoтй ва гapoишoти хизбии y иктифo кapдaacт ва тo хадди зиёдe зapoифи aдaбиpo нoдидa гиpифтaacт [8, c.64].

Омузиш ва бappacии адабиёти coлxoи 20-30 аз ^ниби aдaбиётшинoc Лapиca Дeмидчик низ чapaён гиpифтaacт. Мaвcyф низ пepoмyни шахшят ва ocopи Бaxpиддин Азизй мутохиза poндa, чaнбaxoи зapиф ва заифи ocopи ypo муайян кapдaacт. Аз мyлoxизoти мaвcyф мeтaвoн аз табиати вазъи зaмoни Б. Азизй oroxï na^o кapд. Лapиca Дeмидчик низ 6o нaзapдoшти xocтopxoи накди зaмoн ниcбaт ба шaxcияти ду адиби точик С. Айнй ва Б. Азизй чунин мyлoxизa мepoнaд: "С.Айнй ва Б.Азизй aзoбy кyдфaтxoи зиёдepo, ки пeш аз peвoдютcия xaмpoxи халки худ аз cap гyзapoнидa буданд, ба нияти аз гузаштаи шум oгox кapдaни чaвoнoн тacвиp мeкapдaнд, тo ки чaвoнoн ба кадои имpyз pacaнд ва д^Узи xyдpo фapoмyш накунанд. Хaндaxapиш кapдaни гузашта ва тacвиpи иcтexзooмeзи oн xycycияти xocи эчoдиёти oнxocт [2, c..18]. Маъдум acт, ки aдaбиётшинoc 6o мyдoxизa танкиду мазаммат гyзaштapo аз чoниби ин нaвиcaндaгoн ба xaë™ caнгини пeшинaи onxo вoбacтa кapдaacт. Мeбинeм, ки зaмoни зиндагии Бaxpиддин Азизй дap тaxкикoти Лapиca Дeмидчик низ ба тaвpи мукаммал ва чaвoбгy ба мeъёpxoи накди poci™ cypaт нaгиpифтaacт. Аз мyндapичaи тaxкикoти мaвcyф маъудм мeшaвaд, ки бappacии ин дaвpaи адабй 6o тaкoзoи cиёcaти адабй мycбaт apзёбй гapдидaacт. Дap ocopи ^p^H^a™ Мyxaммaдчoн Шaкypй низ пepoмyни вазъи адабй ва шёши coдxoи 20-30 aндeшaxoи apзишмaнд изxop гapдидaaнд, ки фapoгиpи чaнбaxoи гyнoгyни адабиёти точики ин дaвpoн мeбoшaнд. Муаллиф дap мaвpиди cимoи кaxpaмoнoни нacpи coдxoи бисту ей чунин изxoи нaзap мeнaмoяд: "Ka.paмoнoни нacpи coвeтии coдxoи бисту ей дap фикpy aндeшa ва фа^лияти амалии худ acocaн имpyзy фapдopo дap нaзap дoштaнд, тaъpиxи нав бунёд мeкapдaнд. Зaмoнxoи гузашта, мoxияти ичтишиву фaлcaфии тaъpиx xaнyз мaвpиди aндeшaxoи мaxcycи oнxo ^apop наёфта буд" [9, 290]. Аз aндeшaxoи мaвcyф мeтaвoн чунин бapдoшт намуд, ки кaxpaмoнoни oфapидaи нaвиcaндaгoни oн дaвpoн дap тaшxиcи мoxияти ^тиш^у фaлcaфии тaъpиx xaнyз oмoдa набудаанд. Мaъpyф Рачабй таъкид мeдopaд, ки "Хизби Кoмyниcтй бист тол (1917-1930) бapoи 6o калами пpoлeтapиaти coтcиaлиcтй ба вучуд oвapдaни адабиёт мyбopизa бypдa, мабдагу rapyH зиёди зexнии чoмeapo ба xap4 дoд, вaлe 6o пpoдeтapиaт адабиёт ба вучуд oвapдa нaтaвoниcт [4, 68]. Ин aндeшaи aдaбиётшинoc аз oн чиxaт дypycт аст, ки вoкeaн aдaбиётpo 6o cиёcaт ба вучуд oвapдa нaмeшaвaд. Маъдум аст, ки aкcapи ocopи мoндaгopи адабй аз oзoдии фapдй ва мaфкypaвии ax^ эчoд вoбacтa мeбoшaд. Албатта, ш^мии cиёcaт дap oфapидaни адабиёти ба ^rnrox xизбй xoдиcaи табий xoxaд буд.

Аз мутодиа ва бappacии мaвoди мавчуда маъдум мeшaвaд, ки мaxз 6o тaъcиpи cиёcaт вазъи нoмyнocиб ва фишopoвapи адабй дap дaвpoни Б. Азизй xyкмpoн буда, aкcapи нaвиcaндaгoн низ 6o caбaбxoи гyнoгyн кypбoни xaмин гуна cиёcaт гapдидaaнд. Мyнocибaти cиёcaт ба адабиёт ва aдибoн як мавзуи ншрят мyxим ва дapдoвapи aдaбиётшинocй ва тaъpиxи aфкopи тoчикoн дap acpи ХХ мeбoшaд, ки дap ин замина низ макала ва pиcoлaxoи муфид p^ кop oмaдaaнд.

Дap мaчмyъ, мeтaвoн ба натича pacид, ки адабиёти точик дap coлxoи 20-30 ба xycyc дap зaмoни зиндагй ва эчoди Бaxpиддин Азизй дaвpaи ниxoят мypaккaбe буда, зaмoни пypпeчyтoби ва зypгyивy зapappacoнии cacara адабй ба ax^ илму адаб будааст. Накду aдaбиётшинocии ин дaвpoн мaxз дap дoиpaи aдaбиётшинocии шypaвй чapaён гиpифтa, aкcapи ocopи aдибoн Faйpи мyнcифoнa apзёбй гapдидaaнд. Омузиши ин дaвpoни адабиёти точик нишoн мeдиxaд, ки aкcapи aдибoнe, ки дap мapxилaи аввади эчoдиётaшoн ба вacфy cитoиши cиёcaгy xyкyмaт танкиди зaмoни гузаштаи xyд кадам бapдoштaнд, дap интиxo аз чoниби cиёcaт xyд xaмчyн милдатчй ва душмани xa^ мaxкyм кapдa шуданд. Дap ин дaвpoн кдоми зиёди нaвиcaндaгoни бoиcтeъдoди точик Kypбoни xaмин гуна cиёcaт гapдидaнд, ки аз ин адабиёти точик xeлe зapap дид. Сиёcaти мaнфypи Сталин ниcбaт ба адабиёт ва a.n^ora точик бapoи таназзуди адабиёти xyнapии мo мустюидат кapд. Чунин тacмимoти дoxй ба як минтака, миллат ва шёеат aлoкaмaндй нaдoштa, тaмoми co6rn; давлати шypoиpo фapo гиpифтa буд ва caбaбxoи 6o cиёcaти caнгини идopa кapдaни дoxй низ то ЧOЙe acocнoк буда, opoмии чoмea 6axo дoдa мeшyд [5, c. 19-32].

Зиндагии Бaxpиддин Азизй дap ин зaмoни пypoшyб чapaён гиpифтa, дap rarnxo кypбoни xaмин cиёcaти зaмoн гаштааст. Дap зaмoни Шypaвй бapoи тapaфгиpй ва дap бopaи ин шaxcoн навиштан, шapoит фapoxaм нaмeoвapд, балки мapдyмpo 6o poxe тapбия мeнaм:yд, ки ниcбaти ин гуна шaxcoн нaфpaт бикунанд. Бo xaмин ca6a6 то coди 1962 ягoн мaчмyaи Азизи чoп нашуда буд. Б. Азизй ба xaйcи мyxappиp дap pyзнoмaи «Бигиз» ва pyзнoмaвy мaчaллaxoи «Овoзи точик^>, «Рaxбapи дoниш^> ва Fanpa кop кapдaacт. Мeтaвoн афзуд, ки мaкoлaxoи пyбдитcиcтии y чун вacилaи aнгeзaндaи aфкopи гyнoгyни чoмea xизмaт кapдaaнд. Аз чумда, мaълyмoт дap бopaи шaxcиятxoи тaъpиxивy мaъpyф («Тapчyмaи xoди як адибаи oзoдиxox - Мaxacтй), мyaммoи зaмoн

(«Зайнит», «Бигиз» (1937, №1) ва гайрахо овардааст, ки метавонанд чун сарчашма хидмат намоянд. Силсиламаколахояш дар мавзуоти «Забони адабй» то хол барои омухтани хаводиси таърихй мохияти худро гум накардаанд. Рузгор ва осори ин адиби номвар барои муайян намудани вазъи илму адаби точик заминаи мусоид фарохам меорад.

АДАБИЁТ

1. Азизй, Бахриддин. Зани директор / Б. Азизй.-Душанбе: Ирфон, 1985.-207 с.

2. Демидчик Л. Таърихи адабиёти саветии точик, чилди 2 / Л.Демитчик.-Душанбе: Дониш, 1987. -309 с.

3. Мирзозода Х. Мулохизахо дар бораи адабиёт / Х.Мирзозода.-Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1963.-194 с.

4. Рачабй М. Таърихи танкдд ва адабиётшиносй. Асосхои назариву эстетикии адабиёти точкии мархалаи якуми шуравй. Солхои 1920-1954 / М.Рачабай.-Душанбе: Адиб, 1997. - 208 с.

5. Реабилитатсия: равандхои сиёсии солхои 30-50-ум - Москва: Нашриёти адабиёти сиёсй, 1991.-461 с.

6. Табаров С. Хдёт, адабиёт, реализм / С.Табаров.-Душанбе: Ирфон, 1966.-324 с.

7. Шаропов Х. Таърихи адабиёт ва афкори чадид. Шоир ва шеър / Х.Шарипов.-Душанбе: Адиб, 1998.-218 с.

8. Шамисо С., Шахнози Валипур. Нигохе ба орои Ч,орч Лукас дар заминаи накди марксиста Андеша [фаслномаи илмй-пажухишй] №2 / С.Шамисо.- Душанбе: Пайванд, 2013.-152 с.

9. Шукуров М. Нари реалистй ва тахаввули шуури эстетикй / М.Шукуров.-Душанбе: Ирфон, 1987.-452 с.

БАХРИДДИН АЗИЗИ И ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА 20-30-Х ГОДОВ

Статья посвящена изучению жизни и творчества известного таджикского писателя и публициста Бахриддина Азизи, биография и творческое наследие которого не становились объектом всестороннего исследования.

Автор статьи на основе изучения многочисленных архивных материалов и научной литературы предпринял попытку исследовать литературные и публицистические произведения Бахриддина Азизи, а также рассмотреть вопросы влияния политики культа личности на прозу того времени. Отмечается, что несмотря на политическое давление, Бахриддину Азизи, благодаря своей аналитической публицистике и социальной прозе, удалось занять достойное место в истории таджикской литературы 20-30-х годов.

В статье подчеркивается, что политические силы того времени использовали все возможности, чтобы привлечь литераторов к пропаганде своих идей. В те годы таджикская литература переживала трудный этап своего развития и литераторы, в чьих произведениях прослеживались идеи национального самосознания, подвергались политической «чистке», одной из жертв которой стал Бахриддин Азизи.

Автор статьи приходит к выводу, что всестороннее исследование творческого наследия Бахриддина Азизи способствует еще большему пониманию и осмыслению различных аспектов социально-политической жизни рассматриваемого периода.

Ключевые слова: Бахриддин Азизи, проза, публицистика, культличности, национальное самосознание.

BAHRIDDIN AZIZI AND TAJIK PROSE OF THE 20-30S

The article is devoted to the study of the life and work of the famous Tajik writer and publicist Bahriddin Azizi whose biography and artistic legacy did not become the object of comprehensive research.

The author of the article based on the study of numerous archival materials and scientific literature attempted to investigate the literary andjournalistic works of Bahriddin Azizi, as well as to consider the issues of the influence of the policy of the cult of personality on the prose of that time. It is noted that, despite the political pressure, Bahriddin Azizi, thanks to his analytical journalism and social prose, managed to take a worthy place in the history of Tajik literature of the 20s and 30s.

The article emphasizes that the political forces of that time used every opportunity to attract writers to promote their ideas. In those years, Tajik literature experienced a difficult stage in its development and the writers, whose works traced the ideas of national identity, were subjected to political "cleansing", one of the victims of which was Bahriddin Azizi.

The author of the article concludes that a comprehensive study of the creative heritage of Bahriddin Azizi contributes to an even greater understanding and understanding of various aspects of the socio-political life of the period under consideration.

Key words: Bahriddin Azizi, prose, journalism, personality cult, national identity.

Сведение об авторе:

Насиров Осимбой - соискатель кафедры журналистики и теории перевода ГОУ «Худжандского государственного университета имени академика Бободжона Гафурова».

About the author:

Nasirov Osimboy -the applicant Department of Journalism and Translation Theory GOU "Khujand State University named after academician Bobojon Gafurov ".

A^HflA^OH AEflyPA^MOHH ^OMH flAP MACtA.tfAH OMYXTAHH H^My ^yHAP

AupaMoe &.M., HacpudduHueH E.X..

ffoHuweoyu daexamuu muyopamu ToywucmoH

To^u capu yyMna xyHapx,ocm uxm, tfy$xKywou x,aMa dap^ocm uvm. [8, c.243] MycannaM acr, kh ogaMupo ^uxaTH pacugaH Ba gacTpacS 6a hh axgo^H Hory3HpH 3hct paH^y 3axMaT Ba catny Kyrnurn 6a xap^ 6oag, to MaTna6 xocun rapgag, 3epo 6a xe^ Ba^x oh poftroHy Ma^^OHH ypo Hacu6y py3S Harapgag. HyH ^apgpo, kh ;ogup HecT, xarro Hue3xou u6THgoHH xygpo gap TaHxoS 6apoBapga co3ag, 3apypuaTH Hory3up 6a ^OMea OMexTaH Ba nema KapgaHH Kac6u unMy xyHape nem oag, 6emaK Ta;cHMOTH ^aMtuaTHH ogunoHaBy OKHnoHau Mex,HaTpo, kh a3 apKoHH MyxHMTapuHH py 6a TaxpuKy pymgu HKrucogy ^apxaHru ^OMeau 6amapucT, Ma;0M a$3oag.

A3 hh gug ;aBnu 3aKapueu P03S: «OgaMS xap aKe gap xonaT 6a aK ^aHHe e xyHape Maxcyc Me6omag», - KHMaTH 6anaHgu hamh Kac6 KyHag, kh ^oh 6axc HaMoHag. [6, c.103]

MaBnoHO H,oms MytTa;ug 6ap oh acr, kh nyH ;acgu pyn 6a xyHap oBapgaH KapgeM, xaTMucT, kh Haxycr a3 xohh aga6 Tyma HaMoeM, 3epo aga6y xyHap TaBtaM caMapu gunxox guxaHg Ba 6ag-HH MatHS Me^apMoag: HyH KyHu dap yyHapoMy3u pyu, Aeeax a3 xohu ada6 py3u yyu. [8, c.245]

X,aHy3 gap acpu X MyxaMMag -an- Qopo6s TaKa 6ap a;ny 3aKoBaT Ba ^apxaHry unMpo acocu TaxaBBynoTH h^thmohw cuecS Ba MatHaBuro HKrucog goHucra MeHaBucag: «OgaM capaBBan Ta6uaTaH HaKyKop 6yga HaMeTaBOHag, e hh kh TaHxo capnamMau 6agS HecT, nyHOHe kh Ban a3 py3H TaBannyg 6o$aHga Ba e HaBucaHga 6yga HaMeTaBOHag» [5, c.145].

MyTa^aKKupaMOH a3 Ta^opy6u 3HHgarS Ba a3 OMyxTaBy aHgyxTaxou xem 6ap oh HaTH^a pacugaacr, kh unMy xyHapxo gap gyHe ^apoBOHaHg Ba hhcoh ;ogup HecT, kh xaMau ohxopo a3 6ap KyHag, a3 hh py hhthxo6h capexu aKe a3 ohxo Hory3up nem Meoag Ba hh Ha3apu xempo nyHHH ;anaMgog KapgaacT:

0apoeoH wysxyopo aHdaKe KyH,

3u oxaM pyu wysM aHdap HKe KyH.

Aeap 6owad wa6u mopuK, aeap py3,

Ea yap ea^me ku 6owad, dux dap y dy3 [2, c.221 ]

MaBnoH ^om 6ap hhthxo6h xyg ycryBop 6ygaH Ba gun6acTaruH BO^up 6ap oh 3oxup KapgaHpo TatKHg HaMyga, nau gacTpacuu TaMOM 6ap oh ma6y py3H xempo gaper HagomTaHpo TaBcua Kapga, 6ap Ta^BHaTH aHgemau Mea$3oag: HxMe, ku Hoey3upu my 6owad, 6ap oh eapou, B-oHpo, K-a3 oh zy3up 6yead, ^ycmy^y MaKyH B-oh daM, ku yocuxu my waead ummu Hoey3up, Faup a3 aMax 6a My^u6u oh op3y MaKyH [1, c.10]

A6gypax,MOHH ^omh gap 6o6h TaKa HaKapgaH 6a acny TyxMa Ba Tonu6u Kac6u unMy ^yHap mygaH YHcypynMaonuu KaHKOBycpo MyBO^u;aHg, kh эmон gap «^o6ycHOMa» ^ap3aHgu a3H3 (renoHmox,)-po nyHHH Hacu^aT Kapga: «BugoH Ba orox, 6om, эн nucap, kh MapgyMH 6exyHap goHM 6ecyg 6omag nyH MarenoH, kh TaH gopagy coa Hagopag, Ha xygpo cyg KyHag Ba Ha ranppo... Ammo ^axg KyH, kh arapna acuny raBxapS 6omS, raBxapu TaH hh3 gopS, kh raBxapu TaH a3 raBxapu acn 6exTap, nyHOH kh ry^TaaHg:» Am-mapa^y 6una;nu Ban-aga6u no 6unacnu BaH-Haca6u», kh 6y3yprS xupagy goHHmpocT, Ha raBxapy TyxMapo [7, c.16]

Hh ^apxexTa^ap3aHgu to^hk aroHa$ap3aHg Ba Hypu gugaroH (;ypaTynatHH)-H xygpo 6a TatKHg rym3ag MeHaMoag, kh a3 Ku6py rypypy xygnucaHgS KaHopa^y 6omagy goMaHH Kac6y xyHap rupag, Ha ^upe^Tau Ma;oMy MaH3annaT Ba capBaTy эtтн6оpн nagap 6omag: Hy HodoHoH Ha dap 6aHdu nadap 6ow, nadap 6uz3opy $ap3aHdu yyHap 6ow. Hy dyd a3 paewaHu Ha6ead HuwoHMaHd, Hu yocux, 3-oh ku omawpocm $ap3aHd. [3, c.223] -6ap ma^emmu eyfimopu 6oxo: X,ap nucap, K-y a3 nadap xo$ad, Ha a3 $a3xy yyHap, 0uxMacax, eap dudapo MapdyM 6yead, HoMapdyM acm.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.