Научная статья на тему 'ЛИТЕРАТУРНАЯ ЦЕННОСТЬ "ШАРАФНОМАИ ШОХИ"'

ЛИТЕРАТУРНАЯ ЦЕННОСТЬ "ШАРАФНОМАИ ШОХИ" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
67
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХАФИЗИ ТАНИШ / ПРОИЗВЕДЕНИЯ ПОЭЗИИ / БЕЗЫМЯННЫЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ / БЫТ ПОЭТОВ / XVI ВЕК / ЛИТЕРАТУРНЫЕ И ИСТОРИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Махмадшоев М.М.

В статье автор показывает литературную ценность «Шарафномаи шохи», ссылаясь в основном на исследования ученых-современников, и отмечает, что Хафизи Таниш наряду с тем, что был замечательным историком, смог показать быт и наследие поэтов своего времени. Также автор статьи подчеркивает, что основная часть литературного произведения безызвестных авторов, которые указаны в «Шарафномаи шохи», связаны с исторической и политической ситуацией времен проживания писателя. Приведенные им сведения сначала написаны прозаическим текстом, затем переведены в поэтическую форму. Таким образом, Таниш посредством своего произведения внёс неоценимый вклад в развитие литературы XVI века и их литературой ценности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LITERARY VALUE OF “SHARAFNOMAI SHOHI”

In the article, the author shows the literary value of "Sharafnomai shokhi", referring mainly to the research of contemporary scholars, and notes that Hafizi Tanish, along with being a remarkable historian, was able to show the life and heritage of the poets of his time. The author of the article also emphasizes that the main part of the literary work of unknown authors, who are indicated in «Sharafnomai shokhi», are associated with the historical and political situation of the times of the writer's residence. The information given by him was first written in prosaic text, then translated into poetic form. Thus, Tanish, through his work, made an invaluable contribution to the development of literature of the XVI century and their literature of value.

Текст научной работы на тему «ЛИТЕРАТУРНАЯ ЦЕННОСТЬ "ШАРАФНОМАИ ШОХИ"»

In the article, the author also analyzes the influence of famous philosophers such as Friedrich Nietzsche, Albert Camus, Jean-Paul Sartre and others on Muhammadzamoni Soleh, his thoughts and creations. This indicates that the influence of these great representatives of the world literature, as a writer with new viewpoints, helped him to emerge in Tajik literature as a talented writer with a unique stile.

Keywords: Literary schools, Surrealism, Magical realism, Attention to history, Freedom, Religion, Historical conscience, Civilization, National culture, History of nation, Tajik literature, Modernism in prose. Сведения об авторе:

Абдуджалили Амон Холикзода - кандидат филологических наук, докторант кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 121, тел.: (+992)902550290, E-mail. abdujalil.amon@outlook.com About the author:

Abdujalil Amon Kholiqzoda - candidate of philology, Department of Theory and History of Literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, avenue Rudaki 121., phone: (+992)902550290, E-mail. abdujalil. amon@outlook. com

АРЗИШИ АДАБИИ «ШАРАФНОМАИ ШО^Й»

Махмадшоев М. М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Асари таърихнигор Хофизи Таниш "Шарафномаи шохй" дар баробари додани ахбори арзишманди таърихй хамчун сарчашмаи мухими адабии асри XYI шинохта шудааст. Ин асари таърихй барои омухтани адабиёти асри XVI ва рузгору осори баъзе намояндагони ин ахд хдмчун сарчашмаи зарурии адабиву таърихй махсуб мешавад. Хамин андеша дар дар дебочаи "Шарафномаи шохй" кайд шудааст, ки максади Хофизи Таниш дар хусуси "фузалои фасохатисор ва шуарои нуктасанчи нодирагуфтор"-и замонаш дар хотимаи асар маълумот дихад[4,19]. Харчанд ки ин кисм нонавишта мондааст, муаллиф дар рафти зикри вокеахои сиёсию таърихй оид ба лахзахои чудогонаи хаёти нух нафар адиби асри XVI амсоли Мушфикй, Низоми Муаммой, Вафой, Хозирй, Садриддини Мухаммад, Мухиббй, Ахсй, ^атилй ва Мавлоно Абдулхаким ахбороти чолиби диккате пешниход кардааст.

Тарзи пешниходи маълумоти Хофизи Таниш доир ба адибони зикршуда гуногун аст. У гохо пеш аз овардани намунаи шеърй баъзе лахзахои тарчумахолии шоирро зикр мекунад ва дар мавриди дигар танхо маълумоти шархихолй медихад. Масалан, Хофизи Таниш дар хусуси муосир ва дусти наздики худ Мавлоно Мушфикй маълумотхои чолибе додааст, ки мо онхоро аз сарчашмахои дигари асри XVI пайдо карда наметавонем. Дар ин маълумотхо чихати иштироки Мушфикй дар мачлисхои гуногуни аз тарафи Абдуллоххон тартиб додашуда ва касидахои худро хондани у (солхои 1559, 1572, 1579, 1582), муносибати шоир бо Хоча Мухаммад Исломи Чуйборй, сафархои у ба Султонобод ва Акчоб, солхои 1559 ва 1563, дар Бухоро маскан доштани вай, муносибати байни шоир ва Хофизи Таниш, нихоят, дар замони зиндагии худ хамчун шоири малехгуфтору баландмахорат шухрат пайдо кардани адиб сухан рафтааст.

Дар асари мазкур натанхо баъзе кисматхои рузгори адибони ин ахд оварда шудааст, балки намунахо аз мероси адабии онхо низ дарч гардидааст, ки барои муайян намудани мавкеъ ва мундаричаи осори ин суханварон бисёр ахамиятнок мебошад. Мувофики навиштахои адабиётшиноси точик Н. Сайфиев дар асари мазкур микдори абёти овардашуда 4760 байтро ташкил дода, дар жанрхои касида, маснавй, китъа, рубой ва абёти пароканда оварда шудаанд[...,..].

Тибки навиштахои олими зикршуда як кисми ин ашъор ба калами худи Хофизи Таниш бо тахаллуси Нахлй (359 байт) ва 15 нафар шоирони шинохта монанди Фирдавсй, Низомй, Саъдй, Хофиз, Ч,омй, Биной, Мушфикй, Мухиббй ва гайра (143 байт) мансуб буда, муаллифони шеърхои бокй (4258 байт) барои мо номаълуманд. Ин гуфтахо далели он мебошанд, ки хамингуна суханварони гумном , ё ношинохта дар хама даврон зиндагиву фаъолият намудаанд. Вазифаи мо адабиётшиносону мухаккикон аст, то барои муаррифии рузгору осор, баррасии ашъор ва арзиши

aдaбии orao тax,кикoтx,oи cyдмaнди илмиpo aнчoм дих^м.

Бa aндeшaи як кжм му^к^^ни вaтaнивy xopичй aкcapи aбëти бeмyaллиф, ки мaзoмини cиëcй Ba тaъpиxй дopaнд, бa ^физи Тaниш ниcбaт дoдa мeшaвaнд. Бoиcи зи^ acт, ки як кдом aбëти oвapдaи мyaллифи "Шapaфнoмaи шox,й" rnBy тoзa буд^ дap capчaшмax,oи aдaбии x,aмoн acp Ba ë дeвoни aшъopи cyxaнвapoнaш бa чaшм нaмepacaнд. ^мин aK^apo oлими точик H. Сaйфиeв дap acapaш oвapдa, тaъкид мeнaмoяд, ки ки^и мaзкyp aß aшъopи Мax,мyд бинни Амин бyдa, дap capчaшмax,oи дигapи ин дaвpoн бa нaзap нaмepacaд. ОFoзи ки^и мaзкyp чунин acт: Сифaти кимие arap xox^, Бo ту гуям, ки чист икcиpaш[4,16].

^физи Тaниш дap бapoбapи мyaллифи acapи тaъpиxй бyдaнaш, тaвoниcтaacт, ки мaълyмoтx,oи мyx,имpo бoбaти ax,вoлy ocopи бapxe aз шyapoи дaвpoни xeш ибpoз шмуд^ нaмyнax,oи aшъopaшoнpo хдмчун дaлeл нишoн дихад Ba aз caнoeъи бaдeй дap нaвиштax,oяш мox,иpoнa иcтифoдa нaмoяд. Бaxycyc y as caнъaти caчъ фapoвoн иcтифoдa шмуд^ бa хдмин минвoл нacpи acapaшpo дap бaъзe x^ai-xo мycaччaъ нaмyдaacт. ^мин мaxcycият "Шapaфнoмaи шox,й"-po, 6o вучуди як acapи тaъpиxй бyдaнaш, бa нacpи бaдeй тaбдил дoдa, aз мaъxaзx,oи мaълyми тaъpиxии дaвpoни xeш бa куллй фapк кyнoнидaacт.

Бa aндeшaи aкcapи oлимoни вaтaнивy xopичй «Шapaфнoмaи шox,й»-и ^физи Тaниш, илoвa бap oн ки бapoи oмyxтaни x,aëra cиëcии нимaи дуюми acpи XVI дap Мoвapoyннax,p Ba киcмaн Хypocoн capчaшмaи acocии тaъpиxиcт, дopoи K^ara мух,имми aдaбй низ мeбoшaд.

"Шapaфнoмaи шox,й " дap бapoбapи acapи тaъpиxй, нaмyнaи xyби нacpй бaдeй бyдaнaш тaвoниcтaacт, ки хдмчун capчaшмaи apзишмaнди aдaбии caдaи XVI бapoи шинoxти мaктaбx,oи aдaбй, вaзъи aдaбиëти дapбopй, иcтифoдaи жaнpx,oи гyнoгyни шeъpй, мaзмyнcoзй Ba aндeшaopoии aдибoни ин дaвp xидмaт нaмoяд.

^физи Тaниш хднгоми тacвиpи BoKeax^ тaъpиxй, тacвиpи мyx,opибaxд мaкoни ^нгу нaбapдx,o, шax,px,oи aлox,идaи Мoвapoyннax,p, тaвcифy мaдx,и amxora aлox,идaи дaвpoни xyд Ba ë тебсти фикpи бaëнкapдaaш aз aбëти гyнoгyн иcтифoдa нaмyдaacт. Бинo бa axбopи мaъxaзx,o Ba тax,кикoтx,oи oлимoни точик шyмopaи шeъpx,oи дap «Шapaфнoмaи шox,й» oвapдaшyдa 4760 бaйтpo тaшкил мeдиx,aд, ки як киcми orao бa xyди ^физи Тaниш Ba cyxaнвapoни шинoxтaи дaвpoнaш тaaлyк дoштa, мyaллифoни киcми дигapaш мyaйян нecтaнд.

Мyвoфики нaвиштax,oи мухдккики pyзгop Ba ocopи ин тaъpиxнигopи кapни XVI, oлими шинoxтaи точик H. Сaйфиeв дap «Шapaфнoмaи Шox,й» a8 тамуши aшъopи xyди Тaниш 359 бaйт oвapдa шyдaacт, ки aз ^ид^ тapкиббaнд, pyбoй, KHraaxo® тaъpиxй, nop4ax^ мacнaвй Ba мaкгaъx,o ибopaт мeбoшaд. Ахдмияти ин nop4ax,o дap oн acт, ки мo onxopo дap мaнбaъx,oи дигap дyчop нaмeшaвeм. Аз ин чихдт y 6o «Шapaфнoмaи Ш£>х,й» мepocи aдaбии xyдpo nyppa мeнaмoяд. ^физи Тaниш дap як кжми шeъpx,oи xyд тaxaллycи шoиpиaшpo хдмчун «Haxлй» кaйд кapдa бoшaд хдм, aкcapияти onxopo бeтaxaллyc, 6o ишopax,oи «мycaввиди aBpoK...», «xoмaи aнбapиншaмoмa...», «лимyaллифиx,й» Ba Faйpa зикp нaмyдaacт[4. 18].

Aкcapи aбëти Тaниш бapoи тacдик, ë пypкyввaт нaмyдaни aндeшax,oи y oвapдa шyдaaнд, ки лaшкapкaшиxд BoKeax^ cиëcй, ë мyбopизax,oи Aбдyллoxoнpo тacвиp нaмyдaaнд. Мacaлaн дap мacнaвии ceбaйтa, ки дap китoб 6o ишopaи «^тами бaдeънигop дap нaзopaи cyнъи oфapидгop paкaми эътибop... бap лaвx,и pyзгop нaмyдa» зикp ëфтaacт, 6o мaкcaди бapчacтa тacвиp нaмyдaни x^ara бa тaъкиби дyшмaн aз oби Фapaк гyзaштaни aœapx^ Aбдyллoxoнpo чунин кaлaмдoд нaмyдaacт:

Дap oн шaб, ки шуд мoнeи paзм pyз, Ни^н гaшт ин шaмъи гeтифиpyз...

Дapoвexт aз токи ин бopгox, Шaби киpгyн, пeшгиpи ranox,,

Бa aкcyни нилyфapй бacт уфук Бap aйвoни шх,и минoтyтyк.

Чу фoнycи aфлoк шуд бeчapoF, Яд^н гaшт тopик чун пappи зoF[5, 22].

Дap acapи мaзкyp бapoбapи aшъopи ^физи Haxrä aбëти шyapoи дигap низ aлoкaмaндoнa 6o тacвиpи ягoн вoкeaи тaъpиxй oвapдa мeшaвaнд. Бинo бa axßoporn capчaшмax,o микдopи ин гyнa шeъpx,o 143 бaйт acт, ки бa 15 нaфap cyxaнвapoн мyтaaлик acn Тaниш aз aбëти cyxaнвapoни мoзй Ba xдмзaмoнaш хдмчун дaлeл Ba ë чaмъбaстгapи aфкopaш нaмyнax,o oвapдaacт. BaKre бoбaти шax,pи Бaлx cyx^ мeгyяд, nopaepo aз "Шox,нoмa" - и бeзaвoли Фиpдaвcй бapoи тaъcиpбaxшии aфкopaш oвapдaacт:

Бa Бaлxи гузин шуд бa ф^н HaB6axop, Ки яздoнпapacтoн бaд - oн pyзгop. Map oн ^oïïpo дoштaндй чyнoн, Ки Map Кaъбapo ин зaмoн тoзиëн.

Мугллиф теш гз oвapдaни ин шeъp жми cyxaнвappo низ зикp мeкyнaд: "Гуянд, Maнyчeхp дap Бaлx xoнae биш кapдa буд, ки oнpo "HaB6axop" мexoндaнд Ba oн aъзaми бyтxoнaхo буд; oнpo тaъзими биcëp кapдaндй Ba бyнëди oн xoнa caA дap caA гaз нихoдa бyдaнд Ba иpтифoaш aз caA газ зиëдa буд Ba тaмoми oн xoнapo дap xap^y дeбo гиpифтa бyдaнд Ba чaвoхиpи нaфиc aз y oвexтa Ba ax^ тypкy фypc oнpo тaъзими тaмoм дoштaндй Ba oн 4o xa4 кapдaндй Ba хaдяхo бa y фapoвoн oвapдaндй Ba Фиpдaвcй дap ин ду бaйт ишopaт бa oн кapдaacт" [5,19].

Бoиcи кдйд acr, ки бaъзe нaмyнax,oи aз ocopи aдибoни дaвpoни xeш oвapдaи Тaниш дap дeвoни шyapo Ba ë мaъxaзхoи apзишмaнди ин aхд бa чяшм нapacидaaнд, миcoли ду pyбoии бa зaбoни yзбeкй нaвиштaи Битой, ки мyaллифи "Шapaфнoмaи шoхй" дap acapaш хaмчyн нaмyнa oвapдaacт. Рyбoиx,oи oвapдa дap cитoиши Myхaммaдxoни Шaйбoнй гyфтa шyдa, дap дигap capчaшмaхo бa нaзap нaмepacaнд, ки ин яте aз xycycиятхoи xocи "Шapaфнoмaи шoхй" мeбoшaд.

Чй тaвpe ки бoлoтap ишopa нaмyдa бyдeм дap acapи ^физи Тaниш дap бapoбapи oвapдaнинaмyнaи aшъop aß cyxaнвapoни гyзaштa Ba дaвpoни xyдaш инчунин пopчaхoи нaзмиe вoмexypaнд, ки бa кaдoм cyxaнвap тaaллyк дoштaни ora,o мyaйян нecт. Haxлй хaнгoми oвapдaни як пopчaи шeъpй, ки бa вacфи шaхpхoи мaшхypи Moвapoyннaхp, aмcoли Бyxopo, Сaмapк;aнд, Тиpмиз Ba Хyчaнд бaxшидa шyдaacт, нoмy тaxaллycи гyяндapo кдйд нaкapдa, чунин ишopa мeнaмoяд: 'TOyapopo дap тaвcифи шaхpхoи Moвapoyннaхp aбëти биcëp acт Ba aшъopи бeшyмop Ba бaъзe aз ora,o ин aCT":

Moвapoyннaхppo aз чop ход oмaд, бубин 4op шaхpy xap якe xyштap зи фиpдaвcи бapин:

Aввaлo шaхpи Бyxopo мaншaи илм aciy фaзл, Хoки ypo фaxp дap диëpи Руму Чин.

X,aзpaти шaхpи Сaмapк;aндy мaкoни caлтaнaт, Дap шapaф aз шaхpхo чун точ бoшaд дap нигин.

Бaъд aз oн Тиpмиз - мaкoни aвлиëю acxиë, Бap кaнopи pyди oбaш Faйpaти мoъи мaин.

Ч^ ишpaт, мaвзeи нyзхaт, мaк;oми cyфиëн Хигаи шaхpи Ху^нд oмaд aз oн буму зaмин.

Myвoфики гyфтaхoи мyхaк;к;ик;oн дap acapи тaъpиxии ^физи Тaниш 6o yнвoни "Шapaфнoмaи шoхй" 4258 6an! мaвчyд ad, ки мyaллифoнии ora,o кдйд нaгapдидaaнд. Aгapчй дap бaъзe aз ora,o миcoли пopчaи нaзмии дap бoлo oвapдaшyдa тaxaллycи cyxaнвap oвapдa нaшyдa бoшaд, хaм 6a шaкли ишopa кдйд мaвчyд acr, aммo дap киcмaти здади хaмин гyнa пopчaхoи нaзмй яган кдйду ишopae oвapдa нaшгyдaacт. Як микдopи ин гyнa шeъpхo, ки дap "Шapaфнoмaи шoхй" бидуни кдйду эзoх дoxил гapдидaacт, низ мoнaнди шeъpхoи дap бoлo зикpшyдa 6o вoкeaхoи тaъpиxй aз 4Hxarn мaзмyн caxт Bo6acra ad.

Macaлaи зepинpo aдaбиëтшинoc H. Сaйфиeв зимни тaхкикoти xeш бoбaти ocopи тaъpиxии acpи XVI xeлo вoзeх бappacй тамуд^ 6a хaйcи нaмyнa чaнд пopaи нaзмиpo, ки 6a вoк;eaхoи тaъpиxии дaвpoн мapбyтaнд, oвapдaacт, мoнaнди вoк;eaи зepин:

"^физи Тaниш дap бopaи мoхи шaъбoни coли 994 (июли 1584) бaъди caлтaнaти шaшcoлa aз тapaфи Mиpзo Aбдypaхим нoм яте aз фeoдaлoни дapбopй кyштa шyдaни хoкими oн вaкraи Сaмapкaнд - Ибoдyллo Султон мaълyмoти мyфaccaл дoдa, пac 10 бaйт китъaи "тaъpиxии" 6a ин мyнocибaт гyфтaшyдapo мeopaд":

Шoхи Ч,aмшeдфap Ибoдyллo, К - aз чaхoн шуд 6a aхди cyлтoнй;

Зyбдaи дyдмoни чингизй, ^идвaи xoнaдoни шaйбoнй,

Вaлaди хaзpaти Сикaндapxoн, Чдми aввaл, Сикaндapи coнй;

Сaлxи мoхи мyбopaки шaъбoн Шуд шaхид aз к;aзoи cyбхoнй.

Кyштa !era зулм то шкд, paфт, Суи чaннaт зи oлaми фoнй.

Хoни aнчyмcипoх Aбдyллo, Хycpaви мacнaди cyлaймoнй...

З - ин мycибaт чу лoлa 6ap дили xyд ДoFхo cyx^ лeк пинхoнй . Бaхpи тaъpиxи coли y гyфтaм, Map xиpaдpo, ки xe4 мeдoнй,

Душ тогах cypyши oлaм Faйб Гуфт: "X,aйфo Сикaндapи Сoнй"[5,25].

Хдмингута пopчaхoи шeъpии 6e мyaллифpo дap caхифaхoи бaъдии "Шapaфнoмaи шoхй" низ дyчop мeшaвeм. K^иcмaти мaзиди ин гута шeъpхo 6a вoк;eaхoи тaъpиxй ë cиëcии зaмoни зиндaгии шoиp pa6! дoштa, дap ибтидo 6a тapик;и нacpй шapх ДOдa шуд3, бaъдaн дap либocи нaзм тacвиp гapдидaaнд. Moнaнди: ... Хoни pycтaмнишoн Муиннудин Узбaкxoн 6o coзy яpoки фapoвoн дap

чониби Авнак шитофт ва фарикке аз мардуми чангчуй ва палангони пурхамлаи шаррхуй дар зери сояи чатри офтобасоси у таъйин ёфт:

Суи маймана Узбакхон ситод, Ба дил кинаи хасмро чой дод.

Фарози таковар ба давлат нишаст, Ба давлат - ба рахши саодат нишаст.

Зирех кард пушиш хадеви замон, Чу аз абр хуршеди ховар аён.

Кулах шуд пулод зеби сараш, Чу мехр аз шараф бар сипехр афсараш[5,28]..

Бо назардошти он ки аксари порчахои шеьрй ва ё маснавихои овардаи Таниш дар "Шарафномаи шохй" ба вокеахои сиёсй вобастагй доранд, бархе аз мухаккикон ба хулосае омадаанд, ки шояд кисме аз ин шеьрхо моли худи муаллифи асар бошанд. Аммо дар ин бобат ба ин фикр ба таври комил розй шуда наметавонем, зеро ки ин масьала тадкикоти ами; ва далелхои мушаххасро мехохад.

Тавассути навиштахо ва тахкикотх,ои олимони ватаниву хоричй бобати омузиши "Шарафномаи шохй" хамчун сарчашмаи мухими адабй ба хулосахои зерин расидан мумкин аст:

1. "Шарафномаи шохй" дар баробари додани ахбори арзишманди таьрихй хамчун сарчашмаи мухими адабии асри XYI шинохта шудааст. Ин асари таьрихй барои омухтани адабиёти асри XVI ва рузгору осори баьзе намояндагони ин ахд хамчун сарчашмаи зарурии адабиву таьрихй махсуб мешавад.

2. Хрфизи Таниш пешниходи маьлумотро доир ба адибони зикршуда ба таври гуногун пешниход менамояд. Вай гохо пеш аз овардани намунаи шеърй баьзе лахзахои тарчумахолии шоирро зикр мекунад ва дар мавриди дигар танхо маьлумоти шархихолй медихад.

3. Истифодаи образхои дилчаспу соддаи адабй, устодона кор фармуда шудани саньати сачь, зарбулмасалхои халхй ва гайра забони ин асарро, бо вучуди ин ки як китоби таьрихист, ба намунаи хеле хуби забони адабии аср табдил додааст.

4. Аксари маьлумотх,ои овардаи муаллиф дар сарчашмахои дигар пайдо намешаванд, бинобар ин онхо тарчумаи холи суханвар ва хамасронашро хеле пурра менамоянд. Ин хусусиятх,ои асар ахамияти адабии онро хамчун маьхази зарурй низ хеле пуркувват мегардонанд. Аз ин чост, ки "Шарафномаи шохй " барои омухтани адабиёти точик, алалхусус хаёту эчодиёти намояндагони адабиёти асри XVI киммати мухими адабй дорад.

5. Бахши зиёди шеьрхои бе муаллиф ба вокеахои таьрихй. ё сиёсии замони зиндагии шоир рабт дошта, дар ибтидо ба тарики насрй шарх дода шуда, баьдан дар либоси назм тасвир гардидаанд.

6. Нигорандаи "Шарафномаи шохй" дар як кисми шеьрхои худ тахаллуси шоириашро хамчун «Нахлй» кайд карда бошад хам, аксарияти онхоро бетахаллус, бо ишорахои «мусаввиди аврок...», «хомаи анбарин-шамома... », «лимуаллифихй» ва гайра зикр намудааст.

АДАБИЁТ

1. Fафуров Б.F. Точикон, китоби дуюм. -Душанбе: Ирфон, 1985, 430 сах.

2. Каримов У. Адабиёти точик дар асри XVI. - Душанбе: Дониш, 1985, 228 сах.

3. Мирзоев А. Адабиёт(ёрй барои дарси адабиёти асрхои XVI, XVII, XVIII ва Х1Х-и точик). - Сталинобод, 1948.

4. Мирзозода X. Материалхо аз таьрихи адабиёти точик (асрхои XVI- XIX ва ибтидои асри XX). Барои омузишгоххои педагога. - Сталинобод, Нашр.дав.точик. 1950

5. Сайфиев Н. Таьрихи адабиёти точик (асрхои XVI-XIX ва ибтидои асри XX), - Душанбе, "Бухоро", 660 сах.

6. Сайфиев Н. Хрфизи Таниш ва "Шарафномаи шохй"-и у. - Душанбе: Ирфон, 1973, 60 сах.

7. Ходизода Р., Каримов У., Саьдиев С. Адабиёти точик. Асрхои XVI- XIX ва ибтидои асри XX. - Душанбе: Маориф, 1988, 416 сах.

ЛИТЕРАТУРНАЯ ЦЕННОСТЬ «ШАРАФНОМАИ ШОХИ»

В статье автор показывает литературную ценность «Шарафномаи шохи», ссылаясь в основном на исследования ученых-современников, и отмечает, что Хафизи Таниш наряду с тем, что был замечательным историком, смог показать быт и наследие поэтов своего времени. Также автор статьи подчеркивает, что основная часть литературного произведения безызвестных авторов, которые указаны в «Шарафномаи шохи», связаны с исторической и политической ситуацией времен проживания писателя. Приведенные им сведения сначала написаны прозаическим текстом, затем переведены в поэтическую форму. Таким образом, Таниш

посредством своего произведения внёс неоценимый вклад в развитие литературы XVI века и их литературой ценности.

Ключевые слова: Хафизи Таниш, произведения поэзии, безымянные произведения, быт поэтов, XVI век, литературные и исторические источники.

LITERARY VALUE OF "SHARAFNOMAI SHOHI"

In the article, the author shows the literary value of "Sharafnomai shokhi", referring mainly to the research of contemporary scholars, and notes that Hafizi Tanish, along with being a remarkable historian, was able to show the life and heritage of the poets of his time. The author of the article also emphasizes that the main part of the literary work of unknown authors, who are indicated in «Sharafnomai shokhi», are associated with the historical and political situation of the times of the writer's residence. The information given by him was first written in prosaic text, then translated into poetic form. Thus, Tanish, through his work, made an invaluable contribution to the development of literature of the XVI century and their literature of value.

Key words: Hafizi Tanish, works of poetry, unnamed works, everyday life of poets, XVI century, literary and historical sources

Сведения об авторе:

Махмадшоев М. М. - кандидат филологических наук, доцент кафедры гуманитарных наук и библиографии Худжандского государственного университета имени академика Бободжона Гафурова.

About the author:

Makhmadshoev M.M. - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Humanities and Bibliography of the Khujand State University named after Bobodzhon Gafurov.

ЗАПАДНЫЙ КИТАЙ И ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Муроди Н.

Худжандский государственный университет им. академика Б.Гафуров

В современном литературоведении и востоковедении начальным периодом персидско-таджикских и уйгурских литературных связей признан средней период истории литературы уйгурского народа, так как именно этот период (XVI-XIX вв.) считают одним из самых ярких страниц этого народа.

Следует отметить, что, во-первых, связи между персидско-таджикской и уйгурской литературами имеет в основном односторонний характер, т.е. больше всего уйгурской поэзией заимствованы лучшие традиции персидско-таджикской средневековой литературы. Во-вторых, влияние персидско-таджикской литературы на уйгурскую происходило в основном двумя путями -посредством перевода произведений выдающихся представителей персоязычной литературы на уйгурский язык и путем подражания уйгурских литераторов знаменитым памятникам персидско-таджикской литературы.

Литературоведы и востоковеды Европы, России, Узбекистана, Турции, Японии, Казахстана и сами уйгуры исследовали ряд вопросов, относящиеся к языку, истории, традициям, фольклору, культуре уйгурского народа, однако, их работы в основном носят историко-филологический характер, а специальных научных исследований, посвященных влиянию персидско-таджикской культуры на процессе становления и развития уйгурской литературы, до сих пор отсутствует в современном литературоведении.

Исходя из этого, наше исследование представляет собой введению системного анализа процесса проникновения и влияния традиций персидско-таджикской литературы в формирование и развитие тематической, художественно-эстетической и жанровой системы уйгурской поэзии в Восточном Туркестане. А так же, влияния персидско-таджикской литературы на литературу Западного Китая -уйгурскую поэзию и прозу с точки зрения проникновения литературных традиций, проявляющееся в создании месневи и «Хамса», сочинении сакинаме и газелей, продолжении традиции двуязычия уйгурскими литераторами, использовании литературных приемов. Исследование диванов уйгурских поэтов и рассмотрение вопроса о переводах и татаббу' - подражаниях литераторами сегодняшнего Синьцзяна в XVI-XIX вв., а также определяются их особенности. Наряду с поэтами-мужчинами, представлены имена и произведения двух женщин-литераторов - Амоннисахан и Зулайхабегим, которые до настоящего времени не упоминались в работах других исследователей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.