Научная статья на тему 'ВНУТРЕННИЙ МИР В ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКЕ АСКЭРА ХАКИМА'

ВНУТРЕННИЙ МИР В ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКЕ АСКЭРА ХАКИМА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
17
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОВРЕМЕННАЯ ТАДЖИКСКАЯ ПОЭЗИЯ / ИЗУЧЕНИЕ НОВОГО ГУМАНИЗМА / РАЗНООБРАЗИЕ ПОЭЗИИ / ЭЛЕМЕНТ СТИЛЯ / ТАДЖИКСКАЯ ПОЭЗИЯ / ЛИТЕРАТУРНАЯ КРИТИКА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муллоев Абдусамад, Носирова Шукрона

В данной статей рассматривается внутренный взгляд в ворчества Аскар Хаким 80-90 годах ХХ века в книгы «Поэзия и времен” (1978), “ В мире слов”(1982) , «Творцы созвучий» (1988), и другие рецензии, статей и виступлении литературных и критическых взгляды. А также анализируется литературный и критические взгляды литератураведов Ю Акбаров., Набиев А. ва Аъзамзод С по критическое тверчество Аскар Ҳакима, и определено место и значкние поэта в таджикская литературавеления ХХ века. Автор статья на основе изучения и критического анализа творчество дает комментарии литературных и критическых взгляды Аскар Хакима. А также степени развития и преобразования литературных взглядов М. Турсунзода, М. Миршакар, Боқӣ Раҳимзода, А. Шукухи, М. Қаноат, Кутби Киром, Лоик

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INNER WORLD IN ASKAR HAKIM’S LITERARY CRITICISM

The article explores inner world in creative work of Askar Hakim in 80-90s of XX in the books of “Poetry and time” (1978), “In the world of words” (1982), “Creator of harmony” (1988) and in other book reviews, articles and presentations on literature views. Also, other literature and criticism views of literary critics like Akbarov Yu., Nabiev A. and A’zamzod S. on Askar Hakim’s criticism activity as well as, the role of Askar Hakim is identified in Tajik literary criticism. The author of the article also provides analysis of criticism views of Askar Hakim based on existing research works. He also expresses his opinions on literary views of M. Tursunzoda, M. Mirshakar, Boqi Rahimzoda, A. Shukuhi, M. Qanoat, Qutbi Kirom, Loiq and others.

Текст научной работы на тему «ВНУТРЕННИЙ МИР В ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКЕ АСКЭРА ХАКИМА»

БИНИШИ МО^ИЯТ^УИ ДАР НАКДИ АСКАР ^АКИМ

Муллоев А., Носирова Ш.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Дap танкид Ba aдaбиётшинocии мyocиp тадкики мacъaлaxoи нaзм, xycycaн шeъpи точикй дap paвaнди aдaбии мyocиp, ки cифaтa н тaкмил Ba Faнй гapдидacт, хануз дap caтхи шoиcтa aнчoм наёфта, нигapoни тахкики тoзa мeбoшaд.

Бaъд a3 coлхoи хафтодуми acpи XX швчуй Ba диди мoхиятчyй дap шeъp xeлe бoшиддaт чapaён г^ифт Ba xairo тaмoюлe 6o шми «шeъpи HaB» мaвpиди гуфтугуи axnu тадкик ^anop дoшт. Мyтaaccифoнa, тaxкикy чамъ6асти xo,nucaxou нaви шeъp, caмти инкишoфи oн зимни тачЁ^аи тaъpиxии нaзми мyocиpи точик oшкop coxтaни чиxaтxoи милливу yмyмибaшapии oн дap coлхoи 70-уми acpи XXx,aмaчoнибa дap aдaбиётшинocй cypaт нaгиpифт буд. Дap мaкoлaвy acapxou чyдoгoнaи М.^ашат, М.Шyкypoв, A.Сaйфyллoeв, X.Шapипoв, A.CaxropoB, A.X,aким, ^^AsßapoB, ^fflAnuynoB, Ba дигapoн aндeшaxoи чoлиб бaён гapдидa бoшaд хам, тaдкикoти вycъaтнoкe, ки paвaнди ада6ии шeъpи мyocиppo 6a тaвpи гycтypдa мaвpиди бappacй ^apop мeдихaд, aпчoм нaгиpифтaacт. Бинoбap ин, мудакки^™ acapи мукаккид Ba aдaбиётшинoc Acкap Xaкимoв «Шeъp Ba зaмoн»-po, ки oид 6a мacъaлaxoи инкишoфи назми мyocиpи точик 6axc мeкyнaд, xo,nucau мухцм дap нaкди aдaбй xиcoбидaнд.[5, 176-19G]

Aœap Х,аким мyшкилoт Ba мacъaлaxoи инкишoфи нaзмpo аз нaзapи вopиcияти тaъpиxй Ba aнъaнaвy нaвoвapй 6a т,хкик гиpифтa, дap мaкoлaи мyкaддимaвии «^axcu бapдaвoм», ки xycycияти нaзapй дopaд, мyбoxиcaxoи дoиp 6a ин мacъaлa, шapxи дypycти мyнocибaти ин ду м,ф^уыи эcтeтикй дap назми мyocиppo тахкик нaмyдaacт. Aкидaxoи мyнaккид xapчaнд тaкpop бoшaд х,,м, аз HaB дидану 6a xoтиp oвapдaни okxo бapoи aдaбиётшинocoни точик, ки мacoили нaзapиpo ками дap кам мaвpиди мyxoкимa кapop мeдиxaнд, as манфиат xoлй Hecr.

Mox^iu кoнyнияти инкишoфи Foявию эcтeтикии aдaбиёт xaминpo тaкoзo мeкyнaд, ки шк^да caмти acocuu pyшди aдaбиётpo дакик тадкик намуда, шapxи мacъaлaи aнъaнaвy HaBoBappo ^pyOT муайян нaмoянд. Kиcмxoи pиcoлa 6a хдм пaйвacraнд Ba мaкoлaи «^octohu калъачанг», ки гуё аз мacъaлaи acocй 6epyH acт, acapи мycraкилepo мeмoнaд, ки як нaвъ caнчиши ^u^ou мyкaккид дap миcoли acapи мyшaxxac намуда, тaдкикoти мyкaммaлy мaкcaднoкepo oид 6a бaъзe мacъaлaxoи нaзapия Ba амалияи шeъpи мyocиpи точикй aнчoм дoдacт.

Мyшкилoти aнъaнa Ba нaвoвapй аз мacъaлaхoи мypaккaбy cepnaxny 6уда, муайян кapдaни мeтoдoлoгияи тaдкики oh аз 4ohu6u Acкap Хаким муайян шyдaacт. Зaминaxoи мeтoдoлoгии мyxoкимaxoи y acocнoк Ba дакик 6уда, мoхияry мyндapичaи Foявй, тacвиpи uhcoh Ba шeъpияти назми мyocиpи тoчикpo фapo гиpифтaacт.

Acкap Х,аким тaъкид мeкyнaд, ки « шeъpи точик аз лиxoзи мyндapичa 6a тacвиpи амик Ba дoмaнaдopи вoкeият, пypкyввaт Ba фapoгиpaндa шудани эxтиpocи гpaждaнй, oмyзиши гуманизми HaB нoил шуда бoшaд, дap coxau шакли бaдeй дap oh мyнocибaти тoзa 6a cyxaHy cypaт, 6a шак^и aнъaнaвй Ba 6a yHcypxou ycлyб, aвзoнy aнвoи шeъp Ba аз чумлаи ukxo 6a мaвкeи му^им coxu6 мeшaвaд... шeъpи HaB хoлo 6a дapaчaи зapypй oмyxтa нaшyдaacт, capчaшмaи мaxcycият, мoхияти FOявию эcтerикии oh 6a nypparä тахлилу тадкик Harap^^aco» [2, 18].

Нaбoяд фapoмyш cox^ ки мacъaлaxoи халтала6и эчoди бaдeй, аз чумла, poxxoи тacвиpи кaxpaмoни мycбaт, cypaт Ba cypaтнoкй, зaбoн Ba ycлyб, пoэтикaи aвзoн Ba aнвoи шeъp аз назаи тадкик ,nyp мeмoнaд Ba 6o матда6 кopбacr нaмeшaвaд. Х,амчукин, бaъзe мyxaккикoн мафхуми aнъaнapo дap 4axop4y6u назми клаешкй тaнxo аз анъанаи нaвъxoи шeъpй вaзн, киccacoзй. киccaпapдoзй Ba бaдeият ибopaт дoниcтa, тoзaчyии шaклпapacтoнa Ba нaзapфиpeбpo нaвoвapии acил пикн^та, тacвиpи кoлaбй Ba бexиccy xaёчoнpo xaмчyк натичаи тaъcиpи aнъaнaxoи ада6иёти клаееик 6а калам дoдaaнд. Amampo тaнxo падидаи мycбaт 6а шyмop oвapдa, нopacoй Ba мaxдyдияти тaъpиxиaшpo дap мapxaлaxoи тoзaи ада6й paвшaн нacoxиaaнд.

Тaбииcт, ки якe аз нyктaxoи мexвapии мacъaлaи анъанаю нaвoвapй бaxcи «HaB»-y «кyxнa» аст. ки дap тaмoми мapxaлaxoи тaxaввyли фик£>ии ада6й, чй дap гузашта Ba чй и^уз, маю^ тaъcиpгyзop Ba та^и^аз^ шинoxтa шyдaacт. X,ap як ада6иёти миллй дap ин Ba ё oh мapxaлaи инкишoф 6а aHbaHaxou зиндаи xyд p^ мeoвapaд, ки ин натичаи тaлaбoти ^тишии зaмoк

мeбошaд. Бappacй Ba тяхкики aлокaмaндии мyндapичa Ba шaкл дap контeкcти aнъaнaю нaвовapй, дapaчaи хyнapнaмой Ba мaвкeи фapдияти эчодкоp, фяхмиши умки олaми ботинии инcон бо дapки чиддии диaлeктикaи зaмони мyоcиp бозтоб мeгapдaд.

Myx,aккикони голхои хaфтодyми acpи гyзaштa мохияти aнъaнa Ba нaвовapиpо тянхо дap aмpи «apyзшикaнй» Ba ё то^чум дap ввзн хиcобидa, бa чустучуи шaклy воcитaхои тозa Ba шдид омaдaни нaвовapии acил бeштap тaвaччyх зохиp нaмyдaaнд, ки чустучуи фaъолонa Ba бозёфти пиcaндидa мaхcyб мeдониcтaнд.

Aдaбиётшиноc , С.Аъзвмзод, - мaхдyдияти aндeшaи мyхaккжонpо бa мyaйян кapдaни acлy acоcхои мохияти нaвовapй дap мyхтaво, мyндapичa Ba шaкли шeъpи мyоcиpи точик зяминяхои тacвиpи ямик Ba домaнaдоpи вокeият, пypкyввaт Ba фapогиpaндa шyдaни эхтиpоcоти гpaждaнй. омузиши гумянизми нaв Ba мyноcибaти нaвy тозa бa cyxaнy cypa^ шяклхои aнъaнaвй, yнcypхои ycлyб, aвзонy aнвои шeъp. мyaйян кapдaacт.[3, 465]

Мякоти «Шeъpи ижон» дap мячмуяи "Шeъp Ba звмон",[2, . 27-66] бa тядкики мacоили обpaзи лиpикй, инcон дap лиpикa, кaхpaмони л^икй Ba тapзy ycyли тacвиpи он aœrn мyндapичa Ba нaвчyихои шaклии нязми мyоcиpбaxшидa шyдaacт. Myaйян кapдaни ягок^и кaхpaмони лиpикй бо шaxcияти шоиp Ba инcони вокeй, кaхpaмони cyбъeктивй Ba объeктивй, шфятхои тacвиpи тимcоли зиндaгй дap лиpикa яз мacъaлaхои бaхcноки aдaбиётшиноcй бa шyмоp мepaфт. Аз диди шккодии Acкap Xa-ким cифaтхои инcон дap шeъpи Fиной Ba тacвиpи он дap эчодиёти шоиpон якcон шбудя, дap эчодиёти M.Тypcyнзодa бя воcитaи ифодяи кaхpaмони лиpикй , дap оcоpи М. Mиpшaкap он дap обpaзи чомeи инcон, дap aшъоpи М^зо дap зиндягии мyкappapй cypaт гиpифтa, дap aшъоpи М. кяноят, Лоик, Кутбй Киpом, Бозоp Собиp шфятхои фитpии инcон, pyхия Ba мacъyлиятшиноcии вaй пaйвaнди Инcонy Оляму Зямин тacвиp шудя, cyбъeкти лиpикapо ганй гapдонидaacт.

Дap мяколя шяклхои фapдию ycyлхои зохиp шудяни xиcлaтхои cyбъeкти лиpикa нишон додя шудя, дap xycycи бя хям няздик омядяни инcон Ba шaxcияти эчодкоp дap вокeияти тacвиpизхоpи якидя нaмyдaacт. Бинобap ин, Acкap Хдким бо мя^я.^ pyшaн кapдaни cимои умумии кaхpaмони лиpикй иcтилохи cyбъeкти лиpикй - идeaли эcтeтикии инcони зaмонpо бя миён гузоштя, зyхypи чунин ишо^о дap миcоли эчодиёти Mиpзо Тypcyнзодa, Mиpшaкap, Б. Ряхимзодя, А. Шукухй, Лоик, F aффоp Mиpзо, Кутбй Киpом paвшaн нишон мeдихaд.

Дap ^яки^ят, чустучухои ямик Ba чacypонa дap тacвиpи мyкaммaли cyбъeкти л^икя - инcони Faновaтмaнд, axлокaн к^й, ycтyвоpy бyнёдкоp ня тянхо бap пypкyввaт шудяни чянбяи ичтимой, публицистку пcиxологй Ba фaлcaфии шeъp caбaб гapдид, инчунин бя поэтикяи он низ тaFЙиpоти зиёдe воpид ccx^

Мяколяи «Сукян Ba обpaз» дap мячмуяи "Шeъp Ba зямон",[2, 67- 126] яз хямин бобят Ba инчунин оид бя мacъaлaхои ушуб, cиcтeмaи обpaзхо, бянду бяети шeъp бaхc мeкyнaд. Myхaккж яз дидгохи поэтикя оид бя cyxaни шо^оня, aнъaнaвy нaвовapй дap aнвою aвзон Ba xycycиятхои жaнpии шeъpи мyоcиp xeлe бaтaфcил cyxaн мepонaд. Дap хя^и^ят, ядябиёти бaдeй, xycycaн шeъp, cyxaн яз кялимяхои чyдогонaвy xym^ яз бяёни мyкappapии фикp ибоpaт нecт Ba бecaбaб онpо cama™ cyxaн нaгyфтaaнд. Аз хямин чихят, зябони acapи бaдeй Ba доpоии лyFaвии он бо apзишмaндй Ba мухимият хянуз икдоми нaxycт будя, хapчи бeшиap вaceътap шудяни имконоти тacвиpии cyxaни шоиpонa бояд ycтyвоp гapдaд. Муяллиф бя мacъaлaи , бяёни эхгогот дap шeъp тaвaччyх зох^ нямудя, изхоp мeнaмояд, ки 4apaëra дpaмaтикии бяёни эхгогот мя^ли бо хям няздик шудяни жя^хо Ba чижхои ядябй мeбошaд. Ин мушкилот дap миcоли шeъpхои Кяноят, Лоик, Кутбй Киpом Ba Бозоp Собиp тяхлил шудя, бя ин нятичя мepacaд , ки ин холят яз инкишофи тaFЙиpи хиееиёт Ba дpaмaтизми кaхpaмони лиpикй бя вyчyд мeояд. Myнaккид бя xyroca мeояд , ки «омeзиши эхштот Ba тaфaкypи шоиp бя aндeшaю хиееиёти xонaндa тaъcиp гузоштя, дpaмaтизми доxилии тacвиpy ифодapо мeaфзояд » [2, 140].

Тябиист, ки чунин тapзи cyдмaнди чустучу дap тacвиpи cимои комили инcон- инcони мяънян Faнй, xyшaxлок;, cозaндa ня фякят бя Faнои мaънaвии шeъp мeaфзояд, бялки бя cоxтоpи бaдeии он низ тям^и cyдмaнд мepacонaд. A.X,aкимов яз ин дидгох оид бя кaдpи cyxaни шоиpонa, aнъaнaвy нaвовapй дap иcтифодaи вaзнхо Ba xycycиятхои жaнpии шeъpи мyоcиp мyфaccaл aндeшa pондa, хycни cyxaнpо мacъaлaи бунёдии шeъp мeдонaд . Аз ин чихят Faновaти мaънaвиpо як пяхлуи Чycтyчyхои бaдeии шоиp хиcобидa, коpбypди имконоти тacвиpи шоиpонapо мухим apзёбй мeкyнaд.

Муяллиф дяст ëфтaн бя имконияти тacвиpй Ba мaънaвии кяломи бaдeъpо фякят бо aдaбиëти вyкyъгapо (peaлиcтй) т^омпя^ мeдонaд, ки caxex нecт. Бя нaзapи y дypй яз тapзи бяени мapдyмй Ba paмзxои «мязмуни xaëтиaшон cyCT>> бя cyди aдaбиëт нaбyдaacт. Ин мyлоxизaи Faлaт зepи тaъcиpи мaфкypaи «aдaбиëти омиëнa » бя миëн омядя , тобeияти мaфкypaвй мyaллифpо яз вapтaи тянги нaзapй xaлоc нaкapдaacт.

Х,ямин тapик;, Acкap Хдким xycycияти бaдeии шeъppо дap яло^ямяндИ бо тapзи тacвиp, xиccиëти кaxpaмони лиpикй Ba дpaмaтизми доxилии acap шapx мeдиxaд, ки нaзapи тозя дap някди он cолxо мeбошaд. Вяй xycycияти бaдeии шeъppо дap мяколяи дигapaш «TaxaBByroirc apyз дap нязми имpyз» яз мaвкeи вaзни шeъp бaтaфcил apзëбй кapдaacт. [2, 124-136].

Аз мyxокимaвy мyлоxизapониxои y мeтaвон бя ин нятичя pacид, ки тaчдиди ^mm^ шоиpонa бя тacвиpи обpaзнок, пяйдоиши обpaзxои нaви шeъpй , ycyra^ гуногуни тacвиpи зиндягй Ba олями мaънaвии инcон, ки яз мyндapичaи шeъp чудо нecт, бя cоxтоpи шeъp pоx ëфтa , боиш paнгинй Ba тякмили cyxaни шо^ою мeгapдaд. Ин мyшоxидa , ки дap зяминяи тaxлили aшъоpи шоиpони бapкaмоли точик бя миëн омaдaacт, xapфи тозя Ba мудим дap някди ядябии он cолxо буд.

Мулохизяхои мyнaккид оид бя поэтикяи cyxaн Ba обpaз чолиби диккят будя, мyноcибaти бяйни aшëи тacвиp Ba лeкcикa, xycycияти ycлyбии нязми мyоcиp, шaклгиpии лeкcикии кялимя Ba обpaз, дapки тaъpиxии вокeият, Ba обpaзy paмзхои тозяи бя вокeият няздик, ки тaъcиpбaxшaнд, Чунин чуст^^ дap тaчpибaи эчодии ycтод С. Айнй, М. Typcyнзодa, М. Кяноят, Лоик, Ф. Myхaммaдиeв Ba У. Кух,зод мyшоxидa мeнaмояд дap оcоpи M.Typcyнзодa, А. Шукухй, М. Кяноят, Лоик, , Бозоp Собиp, Кутбй К^ом, F . Mиpзо то^пил мeнaмояд.

Дap нятичя, бя xyroca мeояд, ки тяндиди обpaзхои amamBï, пяйдо шудяни обpaзхои нaв, тapзy ycyлхои гуногуни тacвиpи шоиpонaи зиндягй Ba олями мaънaвии инcон, ки бя мyндapичaи лиpикa вобacтaгии к^й доpaд, бя cyxaн, зябони шои^ шeъpияти нязм pох ëфтa, боиш Bacey пypтaъcиp Ba хappaнг шудяни cyxaни шоиpонa мeгapдaд.

Дap pиcолaи «Шeъp Ba зямон^>, мяколяи aлохидae бя доcтони Муъмин Кяноят «Сypyши Стaлингpaд» бaxшидa шyдaacт. Мяколяи «Достони кaлъaчaнг» як нямуняи мyшaxxacи тяхлили шeъpи п^узя бо дacтовapдх,ои FOявию эcтeтикии он acт. А. XaRK^B бо як хиccиëти бaлaнд дap боpaи доcтони мaзкyp cyxaн pондa, онpо як нaвъи доcтони эпикй мeхиcобaд Ba бя xyлоcae мeояд, ки инкишофи доcтон ня яз вокeaх,о, бялки яз шaxcияти кaхpaмон, яз шaxcият, ки бяъзян як яндозя мяфхуми мячозй мeгиpaд, вобacтa acт. Бинобap ин, «Сypyши Стaлингpaд» доcтони вокeaхо нябудя, як нaвъ доcтони лиpикй acт, ки yнcypхои cyжeт бapои ифодяи aндeшaвy эхcоcоти шоиp иcтифодa шудоянд. Acapи мyнaккид Acкap Хaкимов «Шeъp Ba зямон» оид бя xycycmi^^ aнъaнaвй Ba нaвовapонaхои шeъpи мyоcиpи точик будя, дap он биcъëp мacъaлaхои бяхоток Ba то бя хол холняшудя боpи aввaл шapхy тaфcиp ëфтa, мaвpиди мухокимяи мyфaccaл Ba чиддй кapоp гиpифтaaнд.

Хямин тaвp, нaвчyихои шоиpони точик Ba шeъpи rnB зяминяи тaъpиxй доштя, бя тякозои зямон бя вyчyд омядя, бapои ифодяи пyppaи cимои инcон Ba pyхияи y ëpM мepacонaд. Дap ин paвнд шяклу воcитaх,ои amarnBM вaзифaх,ои нaв кacб мeкyнaнд Ba бя ифодяи мyндapичaи нaв мутобик мeгapдaнд. Taчpибaи эчодии ядибони точик тобит мeнaмояд, ки aфкоpи бaдeй ня тянхо ифодяи някши зямон, инъикоcи pyхияи одями нaв Ba aнъaнaх,ои бaдeии миллй acт, бялки яз capчaшмaи aдaбиëти xare^^ низ 6oxpo Ba мяншяъ мeгиpaд.. Вaлe омузиш яз aдaбиëти xare^^

бapодap, ки як capчaшмaи мухимми нaвовapиcт, бояд эчодкоpонa cypaт i^aA Ba он мяънии кучонидяни тaчpибaи aдaбиëт Ba ë aдибe бя aдaбиëти миллиpо нaдоpaд. Биниш моxиятчyи ин мушкилот ня тaнxо бя шикacтaни колибхои aнъaнaвии жaнpy кофия, вaзн, бялки бeштap бя caвияи мyндapичa Ba шякли шeъpй вобacтaгии к^й доpaд.

Фяъолияти няккодии Aœap Хдким дap зяминяи шeъpи мyоcиpи точик бо вeжaгиxои тжукиши илмй Ba xyнapи caнъaткоpй 6opbop ^дяя^ Вeжaгии умдяи няккодии y бо тaфaккyp Ba acилияти aдaбиëт, нaзapияхои ядябй Ba чyзъиëти xyнapию ядябй пaйвaнд гapдидa, нaзapy aндeшaхои мятин Ba ycтyвоpи интикодй , rap^^nn^ чянбяи мyдaллaли тянкидй мeбошaд. Ин яст, ки зимни бознямоии Brnp^M'rn тaъpиxй Ba мяънидоди гуногуни кдзия мacъaдaxои aнъaнaвy нaвовapй тяъкид гapдидa, хямчун мepоcбapи шeъpи кляееик мaxcyб дониcтa мeшaвaд. ^ycтоpxои илмивy някди ядябй cимои мyхaккик;pо бя шфяти мyнaккиди дaкжнaзap Ba чуяндяи боpовapи чapaëни ядябии мyоcиp нaмоëн кapдaacт.

АДАБИЁТ

11. Acкap Х,яким. Мячмуяи оcоp. Ибоpaт яз xaфт чилд. - Хучянд: Ношиp, 2017.

2. Aœap ^яким. Шeъp Ba зямон. Macъaлaxои инкишофи нязми мyоcиpи точик. Дyшaнбe, «Иpфон^>, 252 с.

3. Аъзямзод С. Fapизaи тaxкик, Ba диди моxиятчyи дap няед.- Дap кит. Acкap Х,яким. Мячмуяи rnœp, ч.7, 460 с.

«4. Акбаров Ю. Шебу фарози тахкики шеьр.-

5. Набиев А. Дар кит. Аскар Хаким. Мачмуаи осор, ч.7, 176-190 с.

ВНУТРЕННИЙ МИР В ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКЕ АСКЭРА ХАКИМА

В данной статей рассматривается внутренний взгляд в ворчества Аскар Хаким 80-90 годах ХХ века в книги «Поэзия и времен" (1978), " В мире слов"(1982) , «Творцы созвучий» (1988), и другие рецензии, статей и выступлении литературных и критических взгляды. А также анализируется литературный и критические взгляды литературоведов Ю Акбаров., Набиев А. ва Аъзамзод С по критическое тверчество Аскар ^акима, и определено место и значкние поэта в таджикская литературавеления ХХ века. Автор статья на основе изучения и критического анализа творчество дает комментарии литературных и критическых взгляды Аскар Хакима. А также степени развития и преобразования литературных взглядов М. Турсунзода, М. Миршакар, Боки Ращмзода, А. Шукухи, М. Каноат, Кутби Киром, Лоик и другие.

INNER WORLD IN ASKAR HAKIM'S LITERARY CRITICISM

The article explores inner world in creative work of Askar Hakim in 80-90s of XX in the books of "Poetry and time" (1978), "In the world of words" (1982), "Creator of harmony" (1988) and in other book reviews, articles and presentations on literature views. Also, other literature and criticism views of literary critics like Akbarov Yu., Nabiev A. and A'zamzod S. on Askar Hakim's criticism activity as well as, the role of Askar Hakim is identified in Tajik literary criticism. The author of the article also provides analysis of criticism views of Askar Hakim based on existing research works. He also expresses his opinions on literary views of M. Tursunzoda, M. Mirshakar, Boqi Rahimzoda, A. Shukuhi, M. Qanoat, Qutbi Kirom, Loiq and others.

Сведение об авторе:

Муллоев Абдусамад - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

Носирова Шукрона - магистр второго курса факультет таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

About the author:

Nosirova Shukrona - the second year master student in Tajik Philology Department of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

Mulloev Abdusamad - doctor ofphilological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni.

ТАХЛИЛИ РОМАНИ А.С.ПУШКИН « ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН»

Асомиддинов Ш.С.

Донишгохци давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Романи «Евгений Онегин», мухимтарин асари Пушкин аз лихози танаввуи мавзуь, идея ва хаводис аст. Ин роман на танхо яке аз бехтарин ва саромадтарин осори Пушкин аст, балки яке аз барчастатарин осори адабиёти чахон низ ба хисоб меояд.

Алексеев Н.М. навиштааст: «Ин манзума дар байни мардуми Русия хам аз лихози таърихй ва хам аз лихози ичтимой аз ахамияти волое бархурдор аст. Хеч як аз доиратулмаорифхо монанди ин асар тасвире комил аз табиат, зиндагй, идеолхо, шуру иштиёк ва ахлокиёти мардуми замони худ ироа намедихад. Хамон тавр ки ишора шуд, роман аз лихози вусьат ва густурдагй дарбаргирандаи хаводис ва мавзуоти фавкулода аст». [1. с. 97].

Ба хамин далел аст, ки Белинский, мунтакиди маъруфи Русия онро «доиратуламаорифи зиндагии Русия номид» [2. с. 97].

Вокеан хам, бо хондани роман тасвири чомеъ ва комиле аз зиндагии мардуми Русия дар авоили садаи нуздах ба даст меоварем: ин ки мардуми Русия дар он замон чи гуна либос мепушиданд, чй чизе бештар дар он даврон муд будааст, мардум ба чй чизхое беш аз хама ахамият медоданд, бештар дар мавриди чй чизе сухбат мекарданд ва ба чй чизхое алокаманд буданд. Зиндагии хама акшори мардуми Русия дар ин роман муньакис шудааст: маллокони шахристонхо, дехконон ва рустоиён, ашрофи Москва ва Петербург, чахонбинй ва ахлокиёти онон. Пушкин дар ин асар бо чанд сатри кутох бисёр дакик ва чолиб зиндагии акшори мухталифи мардуми Русияро тарсим кардааст. У бо тавсифи як рузи маьмулй аз зиндагии Онегин тасвири комиле дар зехни хонанда эчод кард ва бад-ин васила нишон дод, ки чавонхои ашрофи пойтахт чи гуна вакти худро сипарй мекарданд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.