Научная статья на тему 'СТАНОВЛЕНИЕ ЛИЧНОСТИ В ПОВЕСТИ "МУНИРА" ЮСУФА АКОБИРОВА'

СТАНОВЛЕНИЕ ЛИЧНОСТИ В ПОВЕСТИ "МУНИРА" ЮСУФА АКОБИРОВА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
53
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАССКАЗ / СТАНОВЛЕНИЕ ЛИЧНОСТИ / МУНИРА / КРИТИКИ / ЛИТЕРАТУРОВЕД / СТАТУС / ГЕРОИНЯ / ПИСАТЕЛЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каландарзода Шукрона Назарали

В статье рассматривается вопрос становления личности образов, созданные известным писателем Юсуфом Акобировым, особенно в повести «Мунира», и обращает внимание учёных на основные вопросы личности Муниры, и её статуса и места в повести. Автор подчеркивает, что Мунира - одна из самых активных героин и, как и Мурод, Азиз и Дададжон, прожила тяжелую и трудную жизнь. Именно её победы и поражения в жизни сделали её совершенным и независимым человеком. Автор описывает жизнь Муниры от школы до кандидата химических наук. В статье отражены взгляды критиков и литературоведов на успехи и недостатки писателя, показана красота повести. В статье также содержится интересная информация о содержании дебатов вокруг отдельных работ автора.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF PERSONALITY IN YUSUF AKOBIROV’S "MUNIRA" NOVEL

The article explores the issue of the formation of the personality of the images created by the famous writer Yusuf Akobirov, especially in «Munira» novel, and the author of the article draws attention of scientists to the main issues of Munira's personality, and her status and place in the novel. The author emphasizes that Munira is one of the most active heroin and, like Murod, Aziz and Dadajon, experienced a hard and difficult life. It was her victories and defeats in life that made her a perfect and independent person. The author describes Munira’s life from being a pupil at school until becoming candidate of chemical sciences. The article reflects views of critics and literary critics on successes and shortcomings of the writer, shows the beauty of novel. The article also contains interesting information about the content of debates around individual works of the author.

Текст научной работы на тему «СТАНОВЛЕНИЕ ЛИЧНОСТИ В ПОВЕСТИ "МУНИРА" ЮСУФА АКОБИРОВА»

Небольшие фольклорные жанры, такие как скороговорки и загадки, играют значительную роль в воспитании нового поколения 30-60-х годов ХХ века. Они представляют собой формирование произношения некоторых букв и звуков у учащихся, а загадки, описывающие предметы и события повседневной жизни человека, могут обогатить словарный запас и знания подростков.

Как исследователь детской литературы, Абдусалом Дехоти много использовал загадки и скороговорки в своих учебниках для школьников.

Загадки и скороговорки также имеют большое значение в интеллектуальном развитии детей и подростков.

От детского сада до школы и от младшего до среднего школьного возраста старшие школьники больше интересуются небольшими жанрами народной устной литературой.

Это особенно важно для детского сада и младшего школьного возраста, так как позволяет научиться правильно читать сложные слова и повысить свою грамотность.

Ключевые слова: Абдусалом Дехоти, скороговорка, загадка, учебник, предметы быта, мысль, размышление, повторение, детская литература.

TONGUE TWISTERS AND RIDDLES IN THE WORKS OF A. DEHOTI

The article explores the role of tongue twisters and riddles in the work of Abdusalom Dehoti. In fact, Abdusalom Dehoti wrote interesting and touching tongue twisters and riddles for children and adolescents, who made a significant contribution to the development of children's literature in the 30-60s of the twentieth century.

For example, riddles and tongue twisters improve and develop the thinking of preschoolers and high school students, and develops their positive character traits.

Small folklore genres such as tongue twisters and riddles play a significant role in the upbringing of a new generation of the 30-60s of the twentieth century. They represent the formation of the pronunciation of some letters and sounds in students and riddles that describe objects and events of a person's daily life can enrich the vocabulary stock and knowledge of adolescents.

As a researcher of children's literature, Abdusalom Dehoti used riddles and tongue twisters a lot in his textbooks for schoolchildren.

Riddles and tongue twisters are also ofgreat importance in the intellectual development of children and adolescents.

From kindergarten to school and from elementary to middle school age, older students are more interested in small genres of folk oral literature.

This is especially important for kindergarten and primary school age, as it allows you to learn how to read complex words correctly and improve your literacy.

Keywords: Abdusalom Dehoti, tongue twister, riddle, textbook, household items, thought, reflection, repetition, children's literature.

Сведения об авторе:

Норова Г.Р. - старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova G.R. - senior lecturer teacher in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni: Phone: (+992) 935314731.

ТАШАККУЛИ ШАХСИЯТ ДАР ПОВЕСТИ «МУНИРА»-И ЮСУФ АКОБИРОВ

Цаландарзода Ш.Н.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дигаргунихои бузурги ичтимой, сиёсй, ва иктисодие, ки дар хаёти мамлакат ва халк ба вучуд меояд, бевосита ба хислату характер, маънавиёту чахонбинй ва тамоми фаъолияти чамъиятиву шахсии инсон ба тарзе осори худро мегузорад. Дар адабиёти точик аз солхои 60-70-уми асри ХХ сар карда, низ ин гуна тахаввул ба вучуд омад. Тамоми адибону нависандагон аз байни хамаи жанрхои адабй руй ба киссапардозй оварданд.

Нависандагони точик бо максади ба талаботи бадеию эстетикии давр чавоб гардонидани имконоти жанри повестро хамачониба истифода карданд. Дар адабиёт масъалахои тадкики бадей, ахлоки ичтимой, дунёи ботиниву маънавиёти инсон ба мадди аввал гузашт. Дар чунин офаридахо аз як тараф асоси ичтимоию сиёсй, таърихй ва ахлокиву психологии ин ё он характеру амалиёти персонаж ба тадкик шрифта шавад, аз тарафи дигар вокеахои атроф, масъалахои зиндагй, хислату рафтори одамон аз назари кахрамони асар санчида ва бахо дода мешавад, ки ин аз имконияти васеи чунин тарзи тасвир дарак медихад. Нависандагони точик дар дахсолахои охир мувофики кудрату савияву махорат ва услубу нигориши худ ба дарки бадеии жанри мазкур зиёд пардохтаанд. Махз

тyфaйли чунин тapзи годики вокеият вa инcон повecти точик мявкеи xyдpо чун жaнpи aдaбй дap aдaбиëт боз хям мycтaхкaмгap кapд.Чyнин тapзи тacвиp дap aдaбиëги точик as acapхои Чялол Икpомй «Мян гyнaхкоpaм», Пулод Толиc «Тобистон», Фaзлиддин Мухяммядиев «Одямони кухня», «flap он дунё» ибтидо гиpифтa минбaъд дap повестхои Юcyф Aкобиpов, Соpбон, Мухиддин Хочяев, Сaтгоp Тypcyн, Уpyн Кухзод дap шaклy нaвъхои гуногун инкишоф ëфтaacт. Тaмоми повестхое, ки дap шлхои 60-уми acpи гyзaштa бa мaйдони aдaбиëт омaдaaнд вa мaвзyaшон мyоcиp acт, бa мacъaлaи axлок бaxшидa шyдaaнд.

Х,ямяи acapхои нacpии aдaбиëти точик, ки дap cолхои 60- 70-уми acpи гyзaштa бa тaбъ pacидa, Чихaтхои гуногуни мaвзyъхои я^ок^о бappacй нaмyдaaaнд. Ин нaвиcaндaгон кaхpaмони нaв, кaхpaмони чaвонpо бa мaйдони aдaбиëг воpид нaмyдaнд. Нaвиcaндaгони чaвон чaвонони хaмcоли xyдpо кaхpaмони aœrâ дap acapхояшон кapоp додaaнд. Дap дaвpaи acоcии инкишофи нacpи точик, дap acapхоe, ки бa мaвзyи зaмон бaxшидa шyдa буд, мacъaлaи мapкaзй мacъaлaи axлок бyдa, кaхpaмони acоcй чaвонони он pyзгоp бyдaнд.

^pyCT мyaйян кapдaни мaвзyъ, интикоби кaхpaмон бa нaвиcaндa оcон дacт нaмeдихaд. Бapои хaлли бaдeии мaвзyи мухим, хaмaчонибa нишон додaни шмои олии к;aхpaмонe, ки aß хaëги вокей гиpифтa шyдaacт, мaхоpaти бо^иди кacбй, чaхонбинй, диди эстетикии нaвиcaндa мухим apзëбй мeгapдaд.

Мувяффякият во кямбудихои нacpнaвиcони чявон дap хялли мявзухои зямони хозиpa бeштap дap эчодиёги Юcyф Aкобиpов нямоён яст.

Юcyф Aкобиpов дap acapхои xyд бeштap кyшидaacт, ки бя мовзуи pyзгоpи чявонони о^узя, (xaдaф чявонони cолхои 60-70-и caдaи ХХ ^.Ш) pоххои acоcии pyшдy тякомул во тяшяккули xapaктepи оихоcт. Сотим УлyFЗOдa дap capcyxaни повecти «Бяъде, ки ошё бозмонд» нaвиштaacт: «Дap повест тякомули фикpй во мяънявии як нaфap чявони cодaи кишлокй - яввял шогиpди оcиëбон во бяъд шофepи колxоз, Faлaбaи вичдони пок во ишки пок тacвиp меёбонд»[2, c.lG9].

Зиндягонии aкcapи кaхpaмоихои Aкобиpов caxтихо доpaд, онхо дyшвоpихои зиëдepо пacи cap кapдa, бо мямоният во тaaccypоти мyxтaлиф мyбоpизa бypдa, дap хяёг бя xyд pох кушодяянд во xиcлaтхои хямидяи иншнии онхо дap дявоми хямин мyбоpизa хоcил гapдидaacт. Обpaзхои офapидaи ^^^об^ов Aзиз, Дядячон, Myниpa во Mypод биcëp чихятхои типии pохи хяёги чявонони онpyзaи точикpо ифодя мекунянд. Дap хяёг pох гум кapдaни чявонон во дap оxиp бо куи нокомй дapомaдaни онх,о aкcapaн яз он co6o6 pyй медихяд, ки онхо яз яввял дидяи ибpaтбин нaдоpaид, paфтоpy гyфтоpи мapдyми aтpофpо бо чиддияти томом бо мулохизя нaмeгиpaид во бо кaлонcолон кyp-кypонa тяклид мeкyнaид.Обpaзхои мaзкyp яз кaмгaчpибaгй бо caхв pох медихднд, бяъди мушкилоти зиëдpо пacи cap кapдaн пyxтa мeгapдaд. Дap нятичяи мyбоpизaвy тялош бо мо^д pacидaни обpaзхо xycycияти обpaзофapинии Юcyф Д^об^ов мебошядЖн яст, ки ин paвaнд дap тapбияи axлокии нacли чявон тaъcиpи мycбaт мepacонaд.

Бapои тapбияи чявонони apзaидaи зямони нaвиcaидa, мухити тapбия во бо комол pacидaни онхо, яхямият доpaд.Бypдy боxт, шикясту pexти хap як обpaз дap зиндягй боиcи тяшяккули он мeгapдaд. Х,ямин paвишpо мо дap acapхои Aкобиpов мушохидя кapдa метявонем.

Aœra xиcлaтх,ои мycбaт во бapдaмy пypкyввaти Aзиз, Myниpa во Mypод яз мехнят во мухити мехняткяшон яст. Хдёги xокcоpонa во мехняти хялоле, ки Лзиз дap оcиë, Мун^я дap оиля, Mypод дap бpигaдaи тpaктоpии коммyниcт Aфзaл бо cap мeбypд, дap cиpaти хap кядоми онх,о тaъcиpe доpaд. Дap ин обpaзхо зяминяи xapaктep, нуктяи яввяли инкишофи он дypycт нишон додя шyдaacт во бинобap ин дap биcëp мaвpидхо paфтоpи онх,о отошок acт.

Дap повecти «Мун^я»- и Юcyф Лкобиpов , ки пepcонaжи acоcиaш Myниpa ном як дyxтapaкe мебошяд, ки дap яке яз дехотхои дypдacти кухистон зиндоги мекуняд, caxтихои pyзгоp, зиндягии xокcоpонa во чидду чяхд бapои pacидaн бо кулляи мя^уд нишон додя шyдaacт. Дap повecт нaвиcaидa мapхилaи ^py дapоз яз пapтaи мяктябй то бо дapaчaи номзяди илмхои xимия гapдидaни Myниpapо тacвиp кapдaacт.Повecти мaзкyp яз нишон додяяни хappyзa гузяшти pyзгоpи оиляи Myниpa дap шлхои мудхиши Чянги Бyзypги Вятянй OFOЗ меёбяд. Дap тacвиpи нaвиcaидa оиляи Myниpa яз пянч нaфap ибоpaт будя, пaдapaш миcли тямоми мapдyми вaтaндycти зямони Шypaвй бя мяйдони хapбy зapб 6я фpоит мepaвaд. Aз ин py дap xонa чоp нaфap зян зиндягй мeкyнaд:Mодap, Гyлбaхоp, Гyлоpо вя Myниpa.

«... Ин модapи бeчоpaи мян чaхоp мох боз чй aзобхоepо яз cap нaмeгyзapонaд вя чй гута бapдошт додя, оpом мexобaд! Дясту похои y тямомян яз rap бapомaдaaид, яз чояш xecтa нaмeтaвонaд- бя дapди тapбод гиpифтоp aCT.»[4, c.lll-l l2]

Aкобиpов caxтии хяёги мяишии оиляи Myниpapо дap повест чунин тacвиp нayдaacт:

«Гyлоpо як xокaндоз лaxчaи лолягун овpдa дap caндaлй aндоxт. Aз пacи вяй Гуляндом ду коca шиp г^ифто дapомaд.

... Мян бя чустучуи дacтapxон paфтaм вя яз мядон онpо ёфтя ce- чоp зaFоpa печонидя овapдaм.

...Гуляндом вя Гyлоpо нимcepy нимгypycнa тяхтул кapдa, бapомaдa paфтaид « [4, c.l l3].

Нaвиcaндa oбpaзи Myниpapo зинa бa зита тaшaккyл мeдиxaд. Гapчaндe мoдapи Myниpa бa вaзифaи фappoши мaктaб тaъйин шyдa бoшaд x,aM дyxтapoн Myниpa Ba Гyлopo вaзифaи мoдapи бeмopppo xap руз aнчoм мeдoдaнд. Яъш нaвиcaндa oбpaзи мapкaзиpo дap кypaи мexнaт oбy тoб дoдaн Mexox,aA. Myниpa xaM бa кopxoи мoдapaш кyмaкpacoн acт Ba xaM бa т8х,сил шaвкy paFбaти бeaндoзa дopaд. Бapoи бa тг^сил дap Т^^ад caфapбap шyдaни Myниpa сг^ми Mya^raMa Шepбaкoвa нaзappac acт. Нaвиcaндa мисли тaмoми axли кaлaми зaмoни шypaвй oбpaзи нaмoяндaгoни мapдyми pycpo дap acapaш тacвиp кapдaacг, ки ин aMara нaвиcaндa мaъмyлй acг.Нaвиcaндa бa тacвиpи xoнaи Шepбaкoвa пapдoxтa ситс бa мaкcaди acocй, бa тaxcил фapo гиpифтaни Myниpa мeпapдoзaд:

Mexox^ мaн тypo xypcaнд кyнaм?- пурсид мyaллимa.

Чй xeл xypcaнд мeкyнeд?- xaйpoн шyдa гyфтaм мaн. As дидaм гyзaшт, ки шoяд дap xycycи naAapaM ягoн xaбapи xyш oвapдa бoшaд.

Нaбoшaд нaFзaкaк гуш кун,- гyëн бa ran дapoмaд мyaллимa.- Maн бa як мaчлиcи кaлoн paфтa бyдaм. Он 4o дap бopaи xoндaни дyxтapxo биcëp raп шуд. Maн дap хдмин мaчлиc нишacтa, дap бopaи ту Ba душне^ят фикр кapдaм . Mara имcoл myMo, дyвoздax нaфap дyxтap синфи дaxyмpo тaмoм мeкyнeд. [4, c.115].

Бo paxнaмoии Шepбaкoвa Myниpa дoнишчyи yнивepcитeги ^ш^ед шуд. Нaвиcaндa Myниpapo зинa бa зинa тaшaккyл мeдиxaд. Aйëми дoнишчyи мушкилаги oмyзиш, бa зaмми ин o^^op шyдaн Myниpapo aß т^шл дур нaмeкyнaд, бaлки 6o xaмa мушк^лш^ пeшoмaдa тaлoш тамуд^ хдм дapc Ba xaм зиндarиaшpo бa низoм мeдapopaд. Бaъди xaтми дoнишrox coли 1948 y xaмpoxи шaвxapaш Лaтиф бa to^^ctoh мeoяд Ba дap нaxycтин Дoнишroxи дaвлaтии to4™hctoh бa xaйcи мyaллимaи xимия фaъoлият мeкyнaд.

«flap coлxoи aввaл шри a3 xaмa мушкил дap yнивepcитeг- ин дaвpaи кaбyли xapcoлa буд. ab ptóora^ дур тaлaбaroн, xycycaн дyxтapoн кaм бa xoндaн мeoмaдaнд. Бинoбap ин xap тoбиcтoн 6o cyпopиши peктop rypyxe a3 мyaллимoни yнвepcитeг бa paröHxo paфтa, бeвocитa дap имтиxoнxoи мaктaбxo иштиpoк тамуд^ тaлaбaroни кoбилиятнoкpo интиxoб Ba ^мъ кapдa, xaмpoxи xyд rиpифтa бa Дyшaнбe мeoмaдaнд»[4, с.1бб].

Myниpa дap бapoбapи мyaллимaи yнивepcитeг бyдaнaш дap oилa зaн acт. Хaмcap Ba ^ли xoнaвoдaи шaвxap бa рузгории xappyзaи y дaxoлaт мeкapдaнд. Х^мин буд, ки бaъди cyxara^ пичингoмeзи xappyзaи xox,apшyяш Фагимaбибй, бeфapзaндй кocaи caбpaш лaбpeз шуду бa шaвxapaш тaклиф нaмyд:

«Чй тaклиф ?- 6o т^чуб пурсид Лaтиф. У 6o xap ду дacтaш миëнaшpo дoштa, дap бoлoи capи мaн pocт мeиcтoд. Maн дap стул мeнишacтaм.

-Чyдo мeшaвeм, бa мaн ичoзaт дex ту зaни дигар гир!- гyфтaм.

-Ту 4rn,o мeгyй?-y бa xap ду дacтaш мaнaxи мapo бapдoштa, xaм шyдa бa руям нигох мeкapд:

-Туро кас пеш накардааст- ку.

-Не, ман худаммеравам...- гуфтам. [4, c.174]

Дap бopaи noBecrn «Myниpa», дapaчaи тaшaккyли кaxpaмoн, мyнocибaти oбpaзxo дap acap фикру aндeшaи мyнaккидoнy aдaбиëтшинocoн гyнoгyн acт. Бapxe бa oн aндeшaaнд, ки acapx^ Юсуф Aкoбиpoв caтxй буд^ дap oн мyнocибaти oбpaзxo дурусг нишoн дoдa нaшyдaacт, чунки xyди нaвиcaндa дap эчoди ohxo мaxopaти бaлaнди эчoдй нишoн нaдoдaacт.

Гурухи дигари мyнaккидoн бoшaнд, дap oн нaзapaнд, ки нaбoяд тaмoми эчoдиëт, xycycaн бa пoвecтxoи Aкoбиpoв ин гута бeмyлoх,изarй нишoн дoд, 3epo кулли ocopи aдибpo зepи тaнкиди caxra aдaбй гиpифтaн a3 руйи иншф нecт. Myнaккид Ba aдaбиëтшинoc 4ypa Бaкoзoдa дap xycycи пoвecти «ba^e, ки ocиë бoзмoнд» ибpoз мeдopaд: «Myaллиф тaмoми acappo дap acora тacвиpаги чузъии «зиддияти» xapaктepи кaxpaмoни xyд, иxтилoфoти тacoдyфию мaйдaи бaйни пepcoнaжх,o Ba мacъaлaxoи дopoи axaмияти дyюмдapaчa бa миëн oвapдaacт». [2, с. 129]

Бaкoзoдa aндeшaxoяшpo идoмa дoдa, «Aкoбиpoв дap coлх,oи ox^ биcëp хишя Ba noBecixo тaълиф кapд, вaлe ohxo бa мyвaффaкият ca3oBop нaшyдaнд, бaлки кoмëбих,oи пeштapaи мyaллифpo нoпaдид кapдaнд. Чунин тacaввypагe пaйдo мeшaвaд, ки Arará^oB a3 чусгучу бoзмoнд, вoкeaxoи нaви зиндaгиpo нaмeдидarй шуд Ba бa тaвpи нaв дapк нaмyдaни oHxopo низ фapoмyш кapд»[2, с. 129].

Aдaбиëтшинoc Aтaxoн Сaйфyллoeв aндeшaxoи 4ypa Бaкoзoдapo paд нaмyдa, тaъкид мeкyнaд, ки «flap бopaи эчoдиëти Aкoбиpoв ин гута хукми кaтъй бapoвapдaн a3 руйи инcoф нecт. 3epo ки xap кace, ки бa юзри илмй aндaк oшнocт, xyб мeфaxмaд, ки эчoдкopй бe мyвaффaкият Ba тамбудй нaмeшaвaд. Myвaффaкият Ba HyKcora^ пoвecтxoи Aкoбиpoв низ тати^и ^yciy^yx^ э^дии уст. Хapчaнд дap ocopи у тaкpopи бaъзe лaвxaxoю oбpaзxoи инcoнй мyшoхидa мeшaвaнд, вaлe a3 руйи инcoф бoяд гуфт, ки xap як пoвecти у тacвиpи xoчarии кишлoк Ba мeхнaтy мyбopизaи coдикoнaи

дехотро дар адабиёт аз ягон чихат пурра менамояд ва хама якчоя манзараи умумии хаёти колхозиро дар давраи пас аз чанг нишон медиханд « [2, с. 129].

Дар бораи образи Мунира дар повесг мунаккид ва адабиётшинос Атахон Сайфуллоев зикр мекунад, ки «...нависанда кушиш кардааст, ки рохи тайкардаи уро (Мунира К.Ш) аз курсии мактабии кишлок то дарачаи номзади илмхои химия нишон дихад ва ба хамин восита хаёти маишй ва азму суботи духтарони точикро дар рохи илму маърифат ва хизмати халк бо лавхахои бадей иншо кунад. Вале хамин протсесси мураккаби зиндагй бисёр сода ва руякй инъикос ёфтааст. Мунира бе имтихони кабул ба донишгох дохил мешавад, ба осонй он ро хатм мекунад ва бе ягон душворй номзади илм мегардад. Нависанда баъзе мушкилихои хаёти маишии Мунираро дар давраи чанг ва носозии хаёти оилавиашро тасвир карда бошад хам , хаёти маънавии уро чун санъаткор нишон дода натавонистааст» [3, с.130].

Ба андешаи мунаккидон дар повести Акобиров баёноти хушку холй ва беисбот, услуби номуайяни бетаъсир ва тасвироти руякй хукмрон аст. Мунаккид Ч,Бакозода сабаби комил наудани образхоро дар пурра кушода натавонистани нависанда дида таъкид мекунад, ки «Характери персонажхо намоён буда, нависанда онхоро то ба охир нарасонда, дар нимарох нигох медорад ё худ зуд ба чойи дигаре мефиристад. Аз ин ру суханони онхо нотамом монда, маънои амал ва мохияти зиндагии онхо маълум намегардад» [2, с.131].

Хулоса, повести «Мунира»-и Акобиров дар баробари муваффакиятва хонданбоб буда, дар замони худ ифодакунандаи холати рухию равонии чавонони замони нависанда мебошад, зеро бурду бохти повести Ю.Акобиров натичаи захмат ва чустучухои эчодии худи нависанда аст.

АДАБИЁТ

1. Махкамова Ш.Повест ва инкишофи он / Ш. Махкамова - Садои Шарк №»7 1980. - С. 145-148

2. Сайфуллоев А.Чустучу ва бозёфт / А. Сайфуллоев - Садои Шарк №2 - 1962 - С. 126-137

3. Шукуров М. Вокеа ва характер / М. Шукуров - Садои Шарк ■№ 2 1969 с. 108-124

4. Юсуф Акобиров « Мунира» / Ю. Акобиров-Душанбе, Ирфон-1966. - С. 108-186

СТАНОВЛЕНИЕ ЛИЧНОСТИ В ПОВЕСТИ «МУНИРА» ЮСУФА АКОБИРОВА

В статье рассматривается вопрос становления личности образов, созданные известным писателем Юсуфом Акобировым, особенно в повести «Мунира», и обращает внимание учёных на основные вопросы личности Муниры, и её статуса и места в повести. Автор подчеркивает, что Мунира - одна из самых активных героин и, как и Мурод, Азиз и Дададжон, прожила тяжелую и трудную жизнь. Именно её победы и поражения в жизни сделали её совершенным и независимым человеком. Автор описывает жизнь Муниры от школы до кандидата химических наук.

В статье отражены взгляды критиков и литературоведов на успехи и недостатки писателя, показана красота повести. В статье также содержится интересная информация о содержании дебатов вокруг отдельных работ автора.

Ключевые слова: рассказ, становление личности, Мунира, критики, литературовед, статус, героиня, писатель

FORMATION OF PERSONALITY IN YUSUF AKOBIROV'S «MUNIRA» NOVEL

The article explores the issue of the formation of the personality of the images created by the famous writer Yusuf Akobirov, especially in «Munira» novel, and the author of the article draws attention of scientists to the main issues of Munira's personality, and her status and place in the novel. The author emphasizes that Munira is one of the most active heroin and, like Murod, Aziz and Dadajon, experienced a hard and difficult life. It was her victories and defeats in life that made her a perfect and independent person. The author describes Munira's life from being a pupil at school until becoming candidate of chemical sciences.

The article reflects views of critics and literary critics on successes and shortcomings of the writer, shows the beauty of novel. The article also contains interesting information about the content of debates around individual works of the author.

Keywords: story, personality formation, Munira, critics, literary critic, status, heroine, writer

Сведения об авторе:

Каландарзода Шукрона Назарали - Phd докторант третьего курса кафедры теории и истории таджикской литературы факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел.: +992907757273

About the author:

Kalandarzoda Shukrona Nazarali - third year Phd doctoral student of the Department of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, Tel.: (+992) 907757273

РОБИТАИ ВАЗН ВА МУХТАВО ДАР ШЕЪР

Нацибуллох Ц.

Донишгоуи милии Тоцикистон

Х,ар як аз авзони шеър дорои мусикй ва холати хосе аст, ки Донишмандони гузаштаи мо дар ин маврид ишорахое доранд, аз чумла, Ибни Сино мегуяд: «Вазнхое хаст сабук ва вазнхое сангин ва муаккар».[1, c.78]

Аз тарафи дигар хар шеъре вобаста ба мухтаво ва холати отифияш бо вазни хосе мутобикат дорад. Ба ибораи дигар, шоир аз миёни авзони шеър вазнеро, ки бо мухтаво ва холати инфиъолии шеър хамоханг бошад, бармегузинад. Ин интихоб бештар огохона нест, ба ин сурат, ки ибтидо шоир мухтавои шеърашро дар назар бигирад ва сипас вазнеро, ки бо он муносиб аст, итихоб кунад, балки мухтавои шеър бо вазнаш ба шоир илхом мешавад ва дар ин маврид Арасту чунин гуфтааст: «Дар вокеъ хамон табиати мавзуъ аст, ки моро ба интихоби вазни муносиб хидоят мекунад» [2, с.23]. Ва ба гуфтаи Сируси Шамисо: «Вазн дар хуни шоир аст...» [3, с.100]. Албатта, дар мавриди достонсаройй ва мавзуъпардозй шоир вазнро мутаносиб бо мавзуъ интихоб мекунад. Ба хар хол, мухтаво ва мавзуъи хар шеъре бо вазни хос созгор аст. Хоча Насир дар мавриди ин ки дар шеъри юнонй хар вазн ихтисос ба гарази хосе дорад, чунин мегуяд: «Юнониёнро агроз махдуд будааст, дар шеър ва хар якеро вазне хоси муносиб, масалан, навъе будааст муштамил бар зикри хайру ихёр ва тахаллус ба мадхи яке аз он тоифа, ки онро тарофудё (трожедй) хондаанд ва он бехтарин навъ будааст ва онро вазни багоят лазиз буда ва навъе дигар муштамил бар зикри шурур ва разойил ва хачви касе ва навъе муштамил бар умури харбу чидол ва тахайючу газабу зучират ва навъе дигар муштамил бар умури маъод ва тахвили нуфуси шарира ва навъе дигар муктазои тарабу фарах ва навъе дигар муштамил бар сиёсат ва навомис ва ихёри мулук ва хамчунин анвоъи дигар ва хар навъеро ачзое хоси мураттаб ва муваддй ба максуд [4, с.103]. Ва чун авзону тахайюлоти муносиби хар навъе мукорини он истеъмол мекардаанд, онро таъсири бештар будааст ва бар чумла чун дар ин рузгор он сиёкат махчур аст, аз шархи он анвоъ фойида зиёдат сурат набандад». Нимо Юшич мегуяд, ки баъзе аз шоирон дар ашъоре сиёкати кудаморо дар хамохангии агрози шеър ва авзон накардаанд ва дар натича дар шеърашон таззоде миёни мухтаво ва вазн ба вучуд омадааст, монанди: «Вазни рангй ва раксовари «Махзануласрор»-и Низомии Ганчавй (муфтаъилун муфтаъилун фоъилун), ки хеч муносибате бо макоми панду андарз надорад».

Гохе дида мешавад, ки баъзе аз шоирони дигар низ риояи ин хамохангиро накардаанд, аз чумла, Носири Хусрав, ки на ахли висол асту на хичрон ва саргарми афкору муътакидоти мазхабй ва хикамй аст, дар баёни ин маъонй, ки бо вазнхое сангин мутобикат дорад, аз хамин вазни раксовар истифода кардааст [6, с. 120]: Хира накардаст диламро чунин, Не гами щцрону на шавци висол[5, с.170].

Шигифттар ин ки гохе баъзе аз шоирон вазнхои зарбй ва шодро барои сурудани марсия ба кор гирифтаанд ва пайдост, ки он марсияхо зодаи авотифи шоир набуда, чанбаи фармоишй доштааст, монанди марсияи Хоконй, ки дар расои амире дар вазни мафъулу мафоъилун фаъулун сурудааст, ки вазне шод аст:

Эй циблаи цон куцот цуям, Цониву ба цон цавот цуям[10, с.50].

Ва ба хар хол шеъри ростин чун аз дили шоир мечушад, бе дахолат ва огохии у вазне муносиб ва табиии худро меёбад, аммо он чо, ки шоир мазмун месозад ва вазн интихоб мекунад, мумкин аст дар интихоби вазни муносиб дучори хато низ бишавад масалан Хоконй он чо, ки марги чонгудози фарзанд оташ ба чонаш мезанад, марсияе сузнок бо вазни табиии ва мутаносиб бо мазмун аз дарунаш бармехезад ва фарёд бармеоварад:

Суб^го^е сари хуноби цигар бикшоед,

Жолаи субцдам аз наргиси тар бикшоед [9, с.51 ].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.