Научная статья на тему 'ЖОЙНИНГ РЕЛЬЕФ ВА ТУПРОҚ ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЖАНГОВАР ТЕХНИКА ВА ҚЎШИНЛАРНИНГ ҲАРАКАТ-ЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДАГИ ЎРНИ'

ЖОЙНИНГ РЕЛЬЕФ ВА ТУПРОҚ ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЖАНГОВАР ТЕХНИКА ВА ҚЎШИНЛАРНИНГ ҲАРАКАТ-ЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

230
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тактические особенности / карты рельефа / карты почвы / климатические данные / боевая обстановка / оценка обстановки / Tactical features / terrain maps / soil maps / climatic data / combat situation / situation assessment

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юлдуз Эргашева, Э. Ю. Сафаров

Бугунги кунда жаҳондаги барча мамлакатлар ўзининг кучли армиясига эга бўлишга ҳаракат қилмоқда. Мамлакатнинг халқаро миқѐсдаги ўрни унинг ҳарбий салоҳиятига бевосита боғлиқ бўлиб бормоқда. Мамлакатимизда ҳам замонавий Қуролли кучлар самарадорлигини оширишда сўнги йилларда кенг кўламли ислоҳотлар олиб борилмоқда. Ҳар бир соҳада бўлгани каби ҳарбий соҳада ҳам инновацияларга асосланган илм фаннинг роли тоборо ортиб бормоқда. Мақолада жанговар вазиятларда турли шароитлар айниқса рельеф ва тупроқ хусусиятлари ҳар қандай вазифани бажаришда ўз таъсирини сезиларли даражада кўрсатиши, албатта бу хусусиятларни тўғри баҳолаган ҳолда ҳаракатланишни амалга ошириш масалаларини имкон қадар ўрганиш ҳамда зарурий вақтларда қўллаш тадбирларини ишлаб чиқиш назарда тутилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Юлдуз Эргашева, Э. Ю. Сафаров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Today, all countries in the world are trying to have their powerful armies. The place of a country in the international arena is directly related to its military potential. In recent years, large-scale reforms have been carried out in our country aimed at increasing the combat capability of the modern Armed Forces. The role of innovative science in the army, as in any field, is growing. The article expresses the idea that various conditions in a combat situation, especially the relief and properties of the soil, have a significant impact on the performance of any task, of course, to study the execution of the movement as much as possible and develop measures for their application if necessary

Текст научной работы на тему «ЖОЙНИНГ РЕЛЬЕФ ВА ТУПРОҚ ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЖАНГОВАР ТЕХНИКА ВА ҚЎШИНЛАРНИНГ ҲАРАКАТ-ЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДАГИ ЎРНИ»

ЖОЙНИНГ РЕЛЬЕФ ВА ТУПРОК ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЖАНГОВАР ТЕХНИКА ВА КУШИНЛАРНИНГ ХДРАКАТ-ЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДАГИ УРНИ

Юлдуз Эргашева

Узбекистон Миллий университети Картография кафедраси таянч докторанти.

y.ergasheva@list.ru

Э. Ю. Сафаров

такризи остида, Узбекистон миллий университети География ва табиий ресурслар факультети Картография кафедраси мудири, т.ф.д. проф

Бугунги кунда жахондаги барча мамлакатлар узининг кучли армиясига эга булишга харакат килмокда. Мамлакатнинг халкаро микёсдаги урни унинг харбий салохиятига бевосита боглик булиб бормокда. Мамлакатимизда хам замонавий Куролли кучлар самарадорлигини оширишда сунги йилларда кенг куламли ислохотлар олиб борилмокда. Х,ар бир сохада булгани каби хдрбий сохада хам инновацияларга асосланган илм фаннинг роли тоборо ортиб бормокда. Маколада жанговар вазиятларда турли шароитлар айникса рельеф ва тупрок хусусиятлари хар кандай вазифани бажаришда уз таъсирини сезиларли даражада курсатиши, албатта бу хусусиятларни тугри бахолаган холда харакатланишни амалга ошириш масалаларини имкон кадар урганиш хамда зарурий вактларда куллаш тадбирларини ишлаб чикиш назарда тутилган. Калит сузлар: Тактик хусусиятлар, рельеф карталар, тупрок карталар, иклим маълумотлари, жанговар вазият, вазиятни бахолаш.

Ключевые: Тактические особенности, карты рельефа, карты почвы, климатические данные, боевая обстановка, оценка обстановки.

Today, all countries in the world are trying to have their powerful armies. The place of a country in the international arena is directly related to its military potential. In recent years, large-scale reforms have been carried out in our country aimed at increasing the combat capability of the modern Armed Forces. The role of innovative science in the army, as in any field, is

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

growing. The article expresses the idea that various conditions in

May, 2022

a combat situation, especially the relief and properties of the soil, have a significant impact on the performance of any task, of course, to study the execution of the movement as much as possible and develop measures for their application if necessary.

Keywords: Tactical features, terrain maps, soil maps, climatic data, combat situation, situation assessment.

КИРИШ

Илм-фаннинг жадал ривожланиши барча сохалар каби Харбий топографияга хам инновацион технологияларнинг кенг жорий килинишига хамда соханинг янги ривожланиш боскичига кутарилишига олиб келмокда. Умуман жойнинг тактик хусусиятлари жангавор вазиятларда хал килувчи ахамиятга эга хисобланади. Жойнинг тактик хусусиятларига жойдан утиб булишлик, ориентирлаш, кузатиш, никобланиш, химояланиш, ук отиш ва мухандислик таъминоти киради. Бу хусусиятларни жойда самарали олиб боришда жойдаги хар бир элемент чукур урганилиб тахлил килинади, шунингдек, тактик хусусиятларга таъсир этувчи ташки омиллар (турли русумдаги техника ва куролллар, уларни турли шароитли худудларда куллаш куникмалари) ва ички омилларни (командирнинг етарли малакаси булиши, кушин эса физиологик ва психологик жихатдан соглом фикрлаши) урганиш лозим зеро, бу омиллар жанговар вазиятларда самарадорликка, устунликка эришишни таъминлайди.

Хдрбий топографиянинг асосий вазифаси бу харбий кисм ва булинмаларни самарали бошкариш, харбий техника ва курол тизимларидан фойдаланишда жойнинг рельеф хусусиятидан окилона фойдаланиш усулларини ишлаб чикишдир. Водий, жар, сой, котловина, тог, тог тизмалари, чуккилари, тог дараси, каньён, кум тили, дарёнинг ёйилиб окадиган саёз жойи, кичкина урмон, шурхок, такирлар рельефнинг куринишлари булиб, кушин ва техникани бошкаришда, тугри карор кабул килишда уларнинг хусусиятини яхши билиш лозим.

Курол-ярог ва харбий техника, харбий санъатнинг хозирги ривожланиш даражаси дунёнинг илгор мамлакатлари армияларига, географик жойлашуви ва табиий шароитларидан катъий назар, маълум бир харбий операциялар, дунёнинг хар кандай жойида жанговар харакатлар олиб бориш имконини беради. Бирок, бу жанговар харакатларни режалаштириш, ташкил этиш ва утказишда харбий

May, 2022

1316

операцияларга хос булган атроф-мухит омилларини хисобга олиш зарурлигини инкор этиб булмайди. Жанговар харакатлар худудининг физик-географик хусусиятлари баъзан операцияда иштирок этаётган кушинлар таркибига, уларнинг куролланишига ва фойдаланиш усулларига сезиларли таъсир курсатади [1. Б-56] шундай экан, бунинг учун дастлаб рельеф ва тупрокка оид маълумотларни тахлил килиш билан атроф-мухитни бахолаш мумкин булади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

П.А. Иваньков, Г.В. Захаров "Жой ва уни кушинларнинг жанговар харакатларига таъсири" китобида жойнинг асосий элемантларига (йуллар, ахоли турар жойлари, рельеф, дарё, урмон, усимлик-тупрок коплами) географик, топографик ва тезкор-тактик хусусиятлар батафсил ёритилган булиб, турли шароитларда рельеф ва тупрокнинг хусусияти техникага ва кушинларнинг харакатланишга таъсири ёритилган [2. Б-56.]. Шунингдек, тог шароити, урмон-боткоклик, чул шароити хамда фасллардаги узгаришларнинг жанговар вазиятга таъсири, жойни бахолаш ва ундан турли жанговар вазифаларни бажаришда зарурий булган жадвал маълумотлари келтирилган.

Жанг олиб борилаётган худуднинг умумий тавсифи урганилади: очик жойлиги ва кесишганлик даражаси, утиш шароити, никобланиш ва кузатиш имконияти, ядро куроли ва бошка оммавий киргин воситаларидан фойдаланишда жойнинг химояланиш таъсирини аниклаш ва таъсир доирасини (майдони) белгилаш, харакатланиш давомида ядровий зарбалар натижасида бузилиш эхтимоли катта булган обьект, йуллларни аниклаш хамда хужум ва мудофаада жойни бахолашда хужум ва мудофаада куйидаги вазиятлар хисобга олинган: хужумда ядровий зарбалардан химояловчи, кузатувдан никобловчи пана жойларни аниклаш, йулсиз жойларда ва мавжуд йулда колонна йулларини жихозлаш шароити, хамда йул тармокларини микдорини хамда ахволини билиш; куйилган вазифани бажаришда ва хужум полосасида мавжуд йирик табиий тусикларни аниклаш; фойдали тактик ва душман учун мудофаа буладиган худудларни эгаллаш; мудофаа фронти олдида кушинни туплашга жойнинг таъсири; мудофаада мудофаа полосаси чегарасини ёриб утишга имкон берувчи жойдаги обьектларни аниклаш; кичик душман кушинларига борувчи жой ва йуналишларни аниклаш, душманни айникса танкларнинг кириб келишида жойдаги табиий тусикларнинг асосий зарбага карши тура олишини аниклаш, душман бостириб келиши

мумкин булган йулсиз жойларни белгилаш ва йулларни

May, 2022

аниклаш лозим; Хдрбий операцияларни утказишга сезиларли таъсир курсатадиган рельефнинг асосий тактик хусусиятларига - бу жойнинг утиш шароити, кушинларни оммавий киргин куролларидан химоя килиши, йуналишни аниклаш, никобланиш ва мухандислик таъминоти киради. Ушбу тактик рельеф хусусиятларини кушинлар томонидан тугри, замонавий бахолаш ва улардан фойдаланиш уларнинг жанговар топширикни муваффакиятли бажаришига ёрдам беради, шу билан бирга жангда ёки операцияда жойни бахоламаслик куйлган жанговар вазифани бажарилишини кийинлаштиради. Бунда жангвар вазифаларни маълум тартибда олиб борувчи концепциялар урганилади.

Концепциялар - жанговар операцияларнинг фазовий кулами, динамикаси ва катъиятлилигининг усишига - вазиятни тавсифловчи ва командир учун зарур булган маълумотларни йигиш, кайта ишлашни такозо этади. Уз навбатида бундай жараён комондирнинг жой учун узок вакт мос келадиган жараённи прогноз килишни ва тугри карор кабул килинишини таъминлайди.

Тадкикот методологияси (Research Methodology). Ишни тадкик килишда назарий тахлил, визуал, таккослаш методлар куриб чикилди яъни, тактик хусусиятларни туликрок ёритиш учун тарихий ва замонавий жанговар вазиятлар тахлил килинди. Тадкикот олиб борилаётган худуд Тошкент вилояти булганлиги учун топографик, ракамли ва уч улчамли карталар визуал кузатилиб бир-бири билан таккосланди.

Замонавий жанговар харакатлар ва операцияларни ривожлантиришнинг асосий концепциялари[3. Б-60.]:

May, 2022

Марказий жанглар платформаси (Platform Centric Warfare) Марказий алока жанглар (Network Centric Warfare) Марказлашган ахборотлар уруши (Information Centric Марказлашган билимлар уруши (Knowledge Centric Warfare)

Warfare)

•Жанговар вазиятни прогнозлаш технологиялари •Сунъий интеллект технологиялари •Билимларни ажратиб олиш технологиялари

•Ахборотлар технологияси •Карорларни куллаб-кувватлаш тизимлари технологиялари •Жанговар вазиятни моделлаштириш ва симуляция килиш технологиялари

•Кушинларни ва куролларни бошкариш технологияси •Алока технологияси •Алока технология тизими

•Зарарлаш технологияси •х,имояловчи технологиялар •Тезкор таъминот технологиялари •Разведка технологияси •Нишонни курсатиш ва навигация технологияси.

1-расм. 1:500 000 масштабли обзор-топографик ва уч улчамли карта.

Тошкент вилоятининг умумий майдони 15,25 минг км2ни ташкил килади, танлаб олинган Бекобод (0,76 минг км2, ахрли зич ва мутлок баландлиги уртача 280 м ни ташкил килади, ер ости сувлари ер сиртига якин булган текислик), Пискент(0,79 минг км2,

May, 2022

1319

tofhh xygyg, MyTHoK öanaHgHuru 300 gaH 2400 m rana eTagu) Ba 3aHruoTa(0,38 MHHr km , MyTHoK öanaHgHuru 300-500 m hh TamKHH KUHagu) TyMaHHapuga ^OHHHHr TaKTHK xycycuaraapH TaxHUH KHHHHgH. BepuHraH TyMaHHapga TeKHcHHK, axoHu 3hh nyHKT Ba tofhh xygyg KypuHraH öynuö 6y xygygHapga öhphhhh HaBÖarga pente^, rugporpa^ua, ycHMHHK Ba TynpoK KonHaMu xaMga TpaHcnopT xapaKaraaHyBHu fiynnap a^paraö oHUHraH. TynpoK KonHaMUHUHr y3ura xoc xycycuaTHapuHu öeHranamga hkhhm MatnyMoraapu xaM TaxHUH KHHHHagH, myHUHrgeK, hkhhm MatHyMoTHapu KapTara 3apyp öynraH naÖTga pagнaцнoн xaMga khmöbhh xonaTHH öaxonarn ynyH ep W3acura akhh öynraH MeTeopoHoruK MatnyMOTnap TymupuHagu.

2-pacM. KapTara MeTepo^oruK Mat^yMOT^apHH Tymupum;

5.00.6.9- MeTeoMatnyMoraapHH

aHHKgam KyHH Ba BaKTu; maMoH HyHanHmHHHHr CTpenKa maMoH fiyHanumuHH gupe^uoH öypnaru (cTpeHKa

öunaH maMoH HyHanumu Kyp-

caTunraH) KypcaTagu) -5-maMoHHHHr ypTanaTana Te3Huru Kaöyn KUHUHaguraH öanaHgHHK, km; 30- maMoHHUHr ypTana Te3Huru, KM/coaT.

3-pacM. EpHHHr ycTKH Ka™aMHflarH

MeTepeo.norHK Mat^yMOT^apHH KapTara Tymupum

10.00.5.8. MeTeoMatnyMoTnap

0

aHUKHam KyHH Ba BaKTu; 5- maMoH 340 Te3Huru-M/c (cTpeHKa maMoH HyHanumuHH Kypcaragu): 6-6ynyrauK öanga; tB-xaBo TeMnapaTy; tn-TynpoK TeMnaparypacu.

roKopuga KeHTupuHraH MatHyMoTHap acocuga ^ofiga Ky3aTumHu, xuMoaHaHumHu, yK oTumHu caMapanu TamKHHHamTupum MyMKHH. MacanaH, ^ofiga nacT xapopaT

May, 2022^

©

© Q

1320

®:aHroBap TexHHKaHHHr nmnamnra xaM can6nfi Tatcnp Knnagn: MeTannap Mypraamagn, cypKOB Moönapn KyroKgamn6 Konagn, nnacTMacca Ba pe3HHara ong öywMnapHHHr 3rHnyBHaHnnrH KaMaagn.

Ep cnpTHHHHr My3namn ^oögaH yTn6 6ynHmnnnHK xycycnaTHra Ba MyxaHgncnnK TatMHHoTnra xaM y3 TatcnpnHH KypcaTagn, aÖHHKca, HaM Ba nofinn TynpoK^apHHHr My3namn oKH6araga TynpoK TapKn6n 120-150 Kr/cM chkhhhö, Karras; My3ra Hnc6araH nmnoB 6epnm 4-5 MapoTa6a KHHHHnamagn.

TAX^HH BA HATH^A^ÄP

TomKeHT BHnoflTHHHHr tofhh xygyg^apngaH yTraH fiyn TapMoKgapn; maxap Ba KnmnoKgapgarn ÖHHonap; tofhh xygyg^apgarn ycnMnnK Ba TynpoK KonnaMH Taxnnn KH^HHgH.

Hy. Komaviacii Typura Ba yHHHr x,o.aTHra Kapaö, Marncipa^ Hy..apaa KymHH.apHHHr Ko.oHHa öyH.aö x,apaKaT.aHHmHHH ypTana Te3.uru, 1-^aflBa.

[2. E-28],

YpTana xapaKaT.aHHm Te3.Hru, km /coaT

flflrH ^aÖTa ^aÖTa TatMHp.aHMaraH Kon.aMa Ba

^on.aMa Typu Kon.aMa TatMHp.aHraH 6y3H.raH skoii. lapii 6u.aH

Kon.aMa yMyMHH Hy.HHHr 10% rana yMyMHH Hy.HHHr 10% gaH opTHK

^MemöeTOH^H 50 - - -

Ac^aflbTÖeToH^H 50 40-50 20-35 10-20

fflaF&i Ba Manga TomHH

6npHKTypyBHH apa^amMa 50 40-50 20-30 10-20

fflaFa^^H Ba Manga Tom^n 40 30-40 20-30 10-20

^opKHppa Tom^n TymaMa 45 30-40 20-30 10-20

Hy^ra eTKH3H^raH naFnp Tom 35 25-35 15-25 10-20

OggHH Hyn (eTKroHK^n) 30 20-30 10-20 5-12

Kon^aMacro (TynpoK Kon^aMa) 25 15-25 8-15 5-10

PyxcaT этн.raн TpaHcnopT BociiTaciiHiiHr khthob khcmhhhhf KeHr.uru Ba hkkh TOMOH.aMa x,apaKaT.aHHmura öoF.aHraH x,o.fla Te3.HKHH aHiiK.iam, 2-^aflBa.[2. B-28].

^apaKaT^aHHm Hy^HHHHr KeHranrH, m 8 7,5 7,25 7 6,5 6,25 6

PyxcaT 3TH^raH xapaKaraaHHrn Te3^HrH, KM/coaT 50 45 40 35 25 20 10

TomKeHT BunoaTnga aBTOMOÖnn HynnapnHHHr yMyMHH y3yHnnrn 6,6 MHHr km (my ^yMnagaH KaTTHK KonnaManncn 5,9 MHHr km). MKopngarn ^agBanga KenTnpnnraH MatnyMoTnap öyfiHHa TaHnaHraH xygyg^apga fiynnapHHHr KeHrnnrn

May, 2022

1321

карта оркали йуллар солиштирилади, келгусида эса танланган йуналиш буйича транспортлар тезлигини белгилаш мумкин.

Жанговар вазиятда жойда жойлашган ахоли турар бинолари мудофаани, химояни ва никоб вазифаларини бажаради. Бино материалининг оловга чидамлилиги ва баркарорлиги бино курилишини асосий талабларидан биридир [2. Б-51]. Бино материалидан келиб чикиб ук отар куроллар, артиллерия ва ядро куролларига карши таъсирини урганиш мумкин. Зарб тулкини ва ёруглик нурланишига

чидамлилиги бино материалига таъсир босими куйидагича: ёгочли

2 2 бинолар 0,2 кг/см , куп каватли гиштли бинолар 0,35-0,45 кг/см , темир

л

бетонли бинолар 0,6-0,8 кг/см да вайрон булади. Бинонинг ойна, эшик ва томлари 0,1 кг/см2 даги зарб тулкинида вайрон булади. Шунингдек, ёруглик нурланишида ёгочдан килинган материаллар ёруглик импульси

л

5-8 кал/см да ёнишни бошлайди ва ёнгиннинг давомийлиги 40-60 дакикани ташкил килади. Сувалган ёгочли биноларда ёнгиннинг давомийлиги 1,5-2 соатни ташкил килади. Гиштли, тошли, бетонли бинолар топографик карталарда тук олов рангда ажратилиб курсатилади ва бу биноларда ёнгиннинг давомийлиги 2 -3 соатни ташкил килади. Бу биноларнинг зарб тулкинига бардошлилиги уларнинг жойлашувига хам боглик булади: квадрат шаклидаги бинолар узунасига курилган биноларга нисбатан чидамли булади, бу холатни шахар мудофаасида хам кузатиш мумкин.

Жойнинг тактик вазиятини бахолашда усимлик ва тупрок коплами асосий хусусиятлар таркибига киради, яъни жойдан утишда, никобланишда, химояланишда ва мухандислик таъминотида жойнинг тупрок копламига караб вазиятни олдиндан бахолаш мумкин. Ер кобигининг бир канча чукурликкача булган юкори катлами тупрок коплами деб аталади. Тупрокнинг юкори юмшок коплами (1-1,5^ гача) хосилдорликка эга булиб, тупрокнинг сиртки коплами деб аталади[4. Б-18]. Тупрок коплами тошли ва юмшок турларга булинади. Кояли тупроклар каттик холда булиб, асосан тогли худудларда учрайди.

Тошкент узининг географик урнига кура, буз тупроклар зонасида жойлашган. Шахарнинг катта кисми - Чирчик вилояти дарёсининг туртинчи ва учинчи кайир усти террасаларида жойлашган кисми типик буз тупроклар билан тавсифланади. Бу тупрок инсоннинг

хужалик фаолияти таъсирида кучли узгарган. Антропоген

May, 2022

ёткизикларнинг калинлиги хар ерда хар хил. Рельефга боглик холда 4-6 м дан 10-12 м гача, айрим жойларда 20 м гача етади. Чирчик дарёсининг биринчи ва иккинчи кайир усти террасаларида эса утлок ва сугориладиган утлок тупроклар таркалган. Текисликда буз тупрок, тоголдиларида (500-600 м. баландликкача) -типик бузтупрок, ундан юкорида чимли-кунгир, утлоки - дашт тупроклар таркалган. Дарё терассаларининг куйи кисмида, шунингдек ер ости сувлари ер юзасига якин жойларда, дарё водийларида аллювиал тупроклар бор. Текисликнинг катта кисми хайдалиб, экин экилади. Факат Сирдарё сохилларида тукайзорлар бор. Тогларда 1200-1400 м. баландликкача тогдаштлари, ундан юкорида арчазорлар, 2000 метрдан юкорида субалп ва алп утлоклари учрайди.

Тупрокларнинг кимёвий таркиби, 3-жадвал [2. Б-198.]

Тупрок номлари оксид элементларининг таркиби, % да

SiO2 AI2O3 Fe2O3 MgO CaO Na2O K2O бошкалар

Тупроцлар:

серботкок 43,44 16,51 5,18 1,90 1,04 3,12 2,06 26,75

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

кулранг тупрок 79,90 8,13 3,22 1,26 1,33 2,39 1,88 1,89

коратупрок 64,28 13,61 4,75 1,53 1,78 1,55 1,28 11,22

шурхок 61,74 8,89 4,00 1,37 0,05 1,44 1,11 21,40

Тупроц жинслари:

сарик тупрок 69,46 8,36 1,44 9,66 2,53 1,31 2,30 4,94

гил тупрок 56,65 20,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 13,35

каолин 46,50 39,50 - - - - - 14,00

кум 78,31 4,76 1,08 1,08 1,16 1,32 0,45 7,42

охактош 5,19 0,81 0,54 0,54 42,57 7,89 0,06 42,94

гранит 73,31 12,41 3,85 3,85 0,30 3,93 3,72 2,28

базальт 49,06 19,84 3,46 3,46 2,51 0,53 2,92 12,78

гилли сланец 58,11 15,40 4,02 4,02 2,44 3,24 1,30 12,39

сиенит 63,52 17,92 0,96 0,96 0,59 6,08 6,67 3,33

Келтирилган 3-жадвалдаги маълумотлар ядро портлашида радиофаол моддалар ер юзига тушиб чикинди кулини хосил килган вактда атроф бугланади, маълум кисми тупрокни эритиб юборади ва тупрок копламига аралашиб кетади[5. Б-102.]. Жадвалдан тупрокларнинг кимёвий таркибини билиш, уларнинг ядро портлаши марказидаги радиоактив нурланишнинг интенсивлиги ва узок вакт узида саклаши тупрокнинг кимёвий таркибига богликлигини4-жадвал билан солиштирганда кузатиш мумкин.

Тупрокда кенг таркалган радиоактив изотопларининг тавсифи, 4-жадвал[2.Б-108].

Радиоактив Кимёвий белгиси Ярим емирилиш даври

изотоплар

Алюминий Al28 2,3 дакика

Хлор Cl38 37 дакика

May, 2022

1323

Марганец Mn56 2,58 соат

Кремний Si31 2,7 соат

Калий K42 12,5 соат

Мис Cu64 12,8 соат

Натрий Na24 15 соат

Магний Mg28 21,2 соат

Молибден Mo99 64 соат

Фосфор p32 14,6 кун

Темир Fe59 47 кун

Кальций Ca45 152 кун

Юкоридаги маълумотлар асосида ArcGIS дастурида тузилган ракамли картасида тупрок маълумотлари киритилади ва тармокли тахлил усули оркали жойдаги вазиятни визуал тарзда тахлил килиш, хамда келгусида содир булиши мумкин булган вазиятларда химояланиш чораларини ишлаб чикиш имкони булади. Тадкикот жараёнида уч улчамли моделлаштиришни куллаш оркали жойнинг энг яхши реал киёфасини, объектлар атрофидаги мухит ва уларнинг бир-бирига нисбатан жойлашганлигини тавсифлаш имкони юзага келади. Рельефнинг бутун тафсилотларини намойиш килишда ArcGIS дастурларидан фойдаланиш максадга мувофикдир[6. Б.-74.], бу дастур рельефни тасвирлашда бошка дастурларга нисбатан юздан ортик вазифаларни бажара олиш имконияти билан юкори устунликка эга булиб, киска вакт ичида оптимал ечимлар бажариш имкониятига эришиш мумкин.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни таъкидлашимиз мумкинки, жанговар вазиятларда жойнинг тактик хусусиятларига таъсир этувчи рельеф шаклларини тадкик килиш оркали жанговар кушин олдига куйилган вазифаларни тулик ва самарали бажарилишига эришиш мумкин. Бунинг учун жанговар вазиятни узида аник ва кургазмали курсатадиган рельефнинг ракамли моделини вилоят кесимида ёки танланган худудларни (тогли, адирли худуд) йирик масштабда ишлаб чикиш хамда амалиётда разведка, жойни урганишни олиб боришда, нишонларни тезкорлик билан танлаш ва кидириб топишда фойдаланиш максад килинган. Юкоридагилардан келиб чикиб куйидаги таклифларни илгари сурамиз:

- харбий укув-дала машгулотларида жойнинг тактик хусусиятларини турли хил шароитли жойларга тадбик этиш ва харакатланиш кулай булган йуналишларни танлаш буйича профессионал куникмаларини орттириш;

May, 2022

1324

- мазкур йуналишда жахоннинг илгор тажрибаларини мунтазам узлаштириб бориш максадида тажриба алмашинувини йулга куйиш;

- мазкур сохада инновацияларни ривожлантиришга алохида эътибор каратиш.

REFERENCES

1. Egorov A.A. K voprosu o faktorah, vliyayuschih na 'effektivnost' boevyh dejstvij // Voennaya mysl'. 2005. № 6. pp. 56-61.

2. Иваньков П.А., Захаров Г.В. "Местность и ее влияние на боевые действия войск" М., Воениздат, 1969, 208 стр.

3. Елюшкин В.Г. Геоинформационное обеспечение военных действий . От достаточности к превосходству. - М. Самиздат, 2-е изд. дополн. и исправл. 2019.-166 с.

4. Юдина А.Ф. Строительство жилых и общественных зданий, учебник. М.: Академия, 2011, 368-стр.

5. Байрамуков Ю. Б., Анакин М. Ф., Янович В. С. и др.; под общ. ред. Ю. Б. Торгованова Радиационная, химическая и биологическая защита: учебник. -Красноярск: Сиб. федер. ун-т, 2015. - 224 с.

6. Иванов В.Г., Башлаев Р. Применение геоинформационных систем и средств трехмерного моделирования для создания 3D-моделей района развертывания элементов системы связи в ходе боевых действий - М., 2017. 217 с.

May, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.