Научная статья на тему 'АВТОМОБИЛ ЙЎЛЛАРИ КЎТАРМАСИНИНГ ЮҚОРИ ҚИСМИДАГИ НАМЛИК ЎЗГАРИШИНИ ҲИСОБЛАШ УСУЛЛАРИ'

АВТОМОБИЛ ЙЎЛЛАРИ КЎТАРМАСИНИНГ ЮҚОРИ ҚИСМИДАГИ НАМЛИК ЎЗГАРИШИНИ ҲИСОБЛАШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

153
87
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жорий таъмирлаш / ишчи қатлами / супес / ҳисобий намлик / агрессив / нисбий зичланиш / намлик / йўл тўшамаси / ер полотноси (пойи) / current repair / work layer / sandy loam / relative humidity / aggressive / relative density / humid condition / road surface / ground bed.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Қуват Усмонов, Фитрат Абдиҳалилов, Сирожиддин Ахмеджанов

Ушбу мақолада Урганч шаҳрида жойлашган автомобил йўли йўл кўтармасининг юқори қисмидаги ҳарорат ва намлик ўзгаришини ҳисоблаш ва кўтарма учун амалда талаб қилинадиган тупроқ ҳажмини аниқлаш масалалари баён қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS FOR CALCULATING THE CHANGE IN HUMIDITY IN THE UPPER PART OF THE ROAD LIFT

This article deals with the calculation of changes in temperature and humidity in the upper part of the road lift located in Urgench, and the determination of the amount of soil required in practice for the lift.

Текст научной работы на тему «АВТОМОБИЛ ЙЎЛЛАРИ КЎТАРМАСИНИНГ ЮҚОРИ ҚИСМИДАГИ НАМЛИК ЎЗГАРИШИНИ ҲИСОБЛАШ УСУЛЛАРИ»

АВТОМОБИЛ ЙУЛЛАРИ КУТАРМАСИНИНГ ЮЦОРИ ЦИСМИДАГИ НАМЛИК УЗГАРИШИНИ ХДСОБЛАШ УСУЛЛАРИ

Цуват Усмонов

Тошкент архитектура-курилиш институти доценти

Фитрат Абдщалилов

Тошкент архитектура-курилиш институти ассистенти

Сирожиддин Ахмеджанов

Тошкент архитектура-курилиш институти магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Урганч шахрида жойлашган автомобил йули йул кутармасининг юкори кисмидаги харорат ва намлик узгаришини хисоблаш ва кутарма учун амалда талаб килинадиган тупрок хажмини аниклаш масалалари баён килинган.

Калит сузлар: жорий таъмирлаш, ишчи катлами, супес, хисобий намлик, агрессив, нисбий зичланиш, намлик, йул тушамаси, ер полотноси (пойи).

METHODS FOR CALCULATING THE CHANGE IN HUMIDITY IN THE

UPPER PART OF THE ROAD LIFT

ABSTRACT

This article deals with the calculation of changes in temperature and humidity in the upper part of the road lift located in Urgench, and the determination of the amount of soil required in practice for the lift.

Keywords: current repair, work layer, sandy loam, relative humidity, aggressive, relative density, humid condition, road surface, ground bed.

КИРИШ

Бугунги кунда дунёда автомобил йулларининг куриш ва таъмирлаш ишлари жадал ривожланаёнган вактда, сохада уз ечимини кутаётган камчилик ва муаммолар борлиги хеч кимга сир эмас.

2019-йил якунига кура Автомобил йуллари кумитасининг асосий фаолият курсаткичлари туFрисидаги тахлилий маълумотларига асосланиб Республикамизда умумий фойдаланувдаги автомобил йулларини жорий таъмирлаш ва саклаш ишлари куйидагича амалга оширилган. (1-жадвал)

1-жадвал

Улчов бирлиги 2018-йил амалда 2019-йил амалда Утган йилга нисбатан(%)

км 3252,0 3350,0 103

млрд.сум 1542,9 1376,7 89

Бундан куриниб турибдики сохада бажарилаётган ишлар курсатгичи йилдан йилга ортиб бормокда. Ушбу курсатгичлар факат ракамларнинг курсатиб колмаслиги учун йулларнинг лойихалаш, куриш ва таъмирлаш жараёнларидаги муаммоларни жойида сифатли ва истикболли х,ал килинсагина сохага каратилган эътибор ва ажратилаётган маблаFлар узини оклаган булади. Бунинг учун фойдаланишга топширилган хар кандай йуллар узига куйилган эксплуатацион талабларга максимал даражада жавоб бериши керак.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Автомобил йулларининг йул пойи йулнинг тоифаси, йул тушамаси тури, кутарма баландлиги ва уйма чукурлиги, йул пойида фойдаланиладиган тупроклар хусусияти, йул пойини куриш ишларини бажариш шароитлари, курилиш худудининг иклим шароитлари ва курилиш булакларидаги мухандислик-геологик шароитлари, мазкур худудда йулни эксплуатация килиш тажрибаларини хисобга олиб курилиш ва фойдаланиш боскичларида энг кам харажатлар билан йул пойи билан бирга йул тушамасининг хам талаб килинадиган мустахкамлиги ва баркарорлигини таъминлаш, шунингдек кимматбахо ерларни максимал саклаш ва атроф-мухитга энг кам зиён етказишдан келиб чикган холда лойихаланиши зарурлиги курсатилган. [ШНК 2.05.02-07]

Автомобил йулларининг лойихалаш, куриш ва таъмирлаш жараёнларидаги: йул пойининг конструкциясини танлаш, йул пойининг мустахкамлиги ва устуворлигини таъминлашдан тортиб йулларда автомобилларнинг харакат тенгламасигача булган даврда юзага келадиган муаммоларни бир канча олимлар ва илмий ходимлар ургандилар буларга.

Автомобил йули конструкциясини танлаш ва ушбу конструкциясияга сув утказувчан модел каби караш керак деган бу назарияни В.И.Рувинский илгари сурди. Ушбу назарияга караладиган булса автомобил йули кутармасида намнинг тупланишида асосан грунт сувлари ва кисман атмосфера ёFинлари иштирок этади дейилган. Аммо ушбу назарияда намликнинг миграцияси суюк фазада деб каралади. Бу назария грунтнинг мавсумий музлаш шароитлари учун ишлаб чикилган булиб, буFCимон фазанинг хисобга олинмаслиги нам тупланишини башоратлаш аниклигигача хеч канча таъсир килмайди, деб тушунилади. Т.ф.н., доц. Н.Илёсов сунъий суFориладиган туманларда автомобил йул кутармасининг намлик-иссиклик тартибини физик мохиятини тахлил килди ва назарий курсатмаларни, хамда намлик-иссиклик тартибининг хисобий схемаларининг таснифини ишлаб чикди.

Ушбу назариялар ва куп йиллик мавжуд маълумотлардан келиб чикиб ер ости сувларини Урганч шахар 4р161 автомобил йули пойи ва кутармасига таъсирини куришимиз мумкин.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Н.Илёсов ишлаб чикган тенгламага каралса, грунт сувлари автомобил йул тушамаси остида, актив худуддан хам чукур жойлашган холларда-диффузион тартибида автомобил йул кутармасининг юкори кисмидаги харорат ва намлик узгаришини хисоблаш, кишги нам йотилишининг кийматининг белгилаш, харорат ва хисобий намлик кийматини асослаш мумкин:

i- z2

т (з, Т) = 22^2212 (1.1)

v ' ' Vcrn 2а 2^аТ\ v '

WfelbW»-^ + í!*^ - +

a-a-í Vain (a-a1)Va1n

«iBirn^ /z2+2a-iT\ Г. , z a1B1m2(z2+2a1T) [. ,, z Ч1

1 1 2) í-— )* 1-Ф—= - 1 1 2-1-Ф(--=)l (1.2)

a-ai V 2a1 / 2VaTi 2a(a-a1) 4 2VoT J

Бу ерда: Wn , тн - з чукурлик буйича намлик ва хароратнинг бошланFич таксимланиши, бирнинг улушларида; т1, т2- совук мавсумдаги намлик ва харорат узгаришининг жадаллигини тавсифловчи коэффициентлар, тегишлигича 1/кун, град/с; а- грунтнинг харорат утказувчанлик коэффициенти, град/кун; аг- икки фазадаги намликли грунтнинг нам утказувчанлик коэффициенти, м2/кун; вх - термомиграция коэффициенти, 1/град; з- чукурлик, м; Т-вакт, соат; л- юзаки сувларнинг максимал туриш мавсумида автомобил

йулининг катнов кисми четидан йул ёнбаFри четидаги сув билан кесишув нуктасигача булган масофа, м.

Ишчи катлами грунтининг хисобланадиган намлигини аниклаш усули 2Х > 0,7 m йул тушамаси катламларининг жамланма калинлигида Wp дисперсли грунтиниинг хисобланадиган намлиги (Wm -окувчанлик чегарасида намликдан улушларда) куйидаги формула буйича аникланади:

Wp = (Wma6 + AXW - A2W)(1 + 0,1/)- A3, (1.3)

бунда: W^ - замонавийлаштирилган копламали ва анъанавий асосли йулларда (чакик тош, шаFал ва хк.) намланиш манбалари устидан кутарилиш буйича ШНК меъёрларига жавоб берадиган йул пойи ишчи катламида купрок нокулай (бахорги) йил даврида кузатиладиган ва йул тушамасининг 0.75 m гача булган жамланма калинлигида йул-иклим кичик минтакасига, йул пойининг намланиш схемаси ва грунт хилига боFлик равишда аникланадиган грунтнинг нисбий (окувчанлик чегарасидан улишларда) намлигининг уртача куп йиллик киймати;

Aj W - 2-жадвал буйича урнатиладиган худуд рельефининг узига хосликларига тузатиш;

2W - урнатиладиган катнов кисми ва йул ёкасининг конструктив узига хосликларига тузатиш;

Дз- 1-расмдаги график буйича урнатиладиган йул тушамалари баркарор катламларининг жамланма калинлигига таъсирга тузатиш;

i - ишончлиликнинг талаб килинадиган даражасига боFлик равишда кабул килинадиган меъёрланган OFишнинг коэффициенти.

2-жадвал

№ Рельеф буйича жойнинг тури Тузатиш A j W

1. Текислик худудлар 0,00

2. ^f олди худудлари (денгиз сатхидан 1000 m гача) 0,03

3. ^f худудларда (денгиз сатхидан 1000 m баланд) 0,05

1-расм. Тушама баркарор катламларининг жамланма калинлигига таъсирга тузатишларни аниклаш учун графиклар:

1 - 0,75Wm бошланFич * нисбий намлик учун; 2 - шунинг узи, 0,80 Wm учун; 3 - шунинг узи, 0,85 Wm учун; 4 - шунинг узи, 0,90 Wm учун.

К,аралаётган объект асосан портлендцемент ва бетон учун урта агрессив грунт худудида жойлашган ва куйидаги катламлардан иборат.

тупрок ва усимлик катлами 0,0-0,8 м, супес-суглинок 0,8-3,0м чукурликда, сув утказувчан аралаш кумлар 3,0-40,0м ораликда, сувга чидамли кумтошлар 40,0-45,0м кисмида жойлашган.

К,атламларнинг филтрлаш курсатгичлари:

- суглинок ва супеснинг филтрлаш коеффициенти 0,5-1,0 м/сут;

- майда донадор кум ва кумли грунтнинг филтрлаш коеффициенти 5,0 -7,0 м/сут ;

- урта донали кумларнинг филтрлаш коеффициенти 10,0-15,0 м/сут;

-амалда сувга чидамли зич глина ва кумтошларнинг филтрлаш

коеффициенти 0,01-0,1 м/суткани ташкил этади. Ер

ости сувлари сатхининг куп йиллик кузатиш ва урганишларга каралса 1,0-3,0 м чукурликда жойлашган. Тадкикотлар

утказилган йул булагининг ер юзасидан баландлиги (3-жадвал)

3-жадвал

Йулнинг номи км Кутарма баландлиги, м

4р161Урганч-Чалиш-Беруний-Бустон 22+04 5,06

22+70 4,30

23+04 3,20

24+30 2,50

25+14 1,56

26+10 1,05

27+50 0,5

Кутарма баландлиги худуднинг кор сурилиши, коплама юзасини грунт сувлари ёки узок туриб коладиган сувлардан саклашни, йул тушамаси калинлигини, сув утказувчи кувурларни хисобга олиб 0,5-5,5 м кабул килинган.Тупрок захиралари лойихаланаётганда кутармалар учун амалда талаб килинадиган тупрок хажми куйидаги формула буйича аникланиши керак:

Vi=V*Ki (1.4)

Бу ерда:

V - лойихаланётган кутарма хажми, м3;

К1- нисбий зичланиш коэффициенти (тупрокнинг кутармада талаб килинадиган зичлигининг унинг кидирувларда аникланадиган захира ёки карьердаги зичлигига нисбати). 4-жадвал

4-жадвал

^атламнинг цоплама Иул тушамаси турлари буйича тупроцнинг

энг кичик зичланиш коэффициенти

юзасига

Иул пойи элементлари нисбатан жойлашиш мукаммал енгиллаштирилган ва утувчи

чуцурлиги, йул-ицлим минтацалари

м I II, IV III I II, IV III

Ишчи катлам Нйт+0,4 гача 0,950,96 1,001,02 0,981,00 0,950,96 0,981,0 0,960,98 0,96

Нйт+0,4 - 1,5 0,95- 0,98- 0,96- 0,95- 0,96-

0,96 1,0 0,98 0,98 0,98

Кутарманинг

сув босмайдиган 1,5 - 6,0 0,95 0,96 0,94 0,95 0,94 0,94

кисми

Hy^ norm э^емент^арн ^ai^aMHHHr KonnaMa M3acnra HHcßaiaH xoEnamHm Hy^yp^HrH, M Hy^ iymaMacH lyp^apn ßyHHHa lynpo^HHHr энг khhhk 3HH^aHHm кoэ^^нцненIн

MyKaMMa^ eHru^^amiHpu^raH Ba yiyBHH

Hy^-H^^HM MHHia^a^apH

I II, IV III I II, IV III

KyTapMaHHHr cyB öocaguraH KHCMH 1,5 - 6,0 0,95 0,981,00 0,97 0,95 0.98 0,98

yfiMaHHHr MaBcyMHH My3.am caT^ugaH nacTgaru umnu KaT-.aMH 1,2 rana - 0,95 0,95 - 0,95 0,95

H3oy: Hum - uyn mymaMacn yannnnmn.

XYtfOCA

ABTOMOÖH. Hy..apHHH .oÖHx,a.am, Kypum, TatMHp.am Ba caK.am um.apHHH TyFpu TamKH..amTHpum opKa.u KyHugaru xy.ocara Ke.umuMH3 MyMKHH: aBTOMOÖH. fiy. KyrapMacHHHHr roKopu KHCMugaru x,apopaT Ba HaM.HK y3rapumHHH XHCOÖ.am opKa.u KyTapMaHHHr 6a.aHg.HrHHH TaH.am Ba KyTapMa ynyH aMa.ga Ta.a6 KH^HHagnraH TynpoK x^MHHH aHHK 6u.Hm, TymaMaHHHr Ka.HH.HrHHH TyFpH TaH.amHMH3 MyMKHH.

REFERENCES

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. fflaxapco3.HK HopMa.apu Ba Kouganapu fflHK, 2.05.02-07

2. MyaccacaBHH Kouganap Ba HopMa.ap MKH 46-2008

3. A.,3,. K,aroMOB, H.A.AnaMOBa, P.M. XygaHKy.OBa "fflyp.aHraH rpyHT.u fiy. KyTapMa.apu" TomKeHT 2013-HH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.