Научная статья на тему 'АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИНИНГ ЙЎЛ ПОЙИНИ ХИСОБИЙ НАМЛИГИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ'

АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИНИНГ ЙЎЛ ПОЙИНИ ХИСОБИЙ НАМЛИГИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

433
51
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
йўл-иқлим зоналари / қумтош / глина / табиий намлиги / музлаш қалинлиги / сув баланси / сувнинг зичлиги / зичланиш даражаси / road-climatic zones / sandstone / glina / road surface / ground bed / natural humidity / freezing thickness / water balance / density of water / degree of condensation

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Қуват Усмонов, Фитрат Абдиҳалилов, Сирожиддин Ахмеджанов

Ушбу мақолада Урганч шаҳар жойлашган ҳудудидан келиб чиқиб геологик ва гидрологик маълумотлар асосида автомобил йўли йўл пойининг хисобий намлигини аниқлаш масалалари баѐн қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — Қуват Усмонов, Фитрат Абдиҳалилов, Сирожиддин Ахмеджанов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS FOR DETERMINING THE MOISTURE CONTENT OF THE ROADBED

In this article, the issues of determining the moisture content of the highway track on the basis of geological and geological data originating from the territory of Urgench City are discussed

Текст научной работы на тему «АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИНИНГ ЙЎЛ ПОЙИНИ ХИСОБИЙ НАМЛИГИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ»

АВТОМОБИЛЬ ЙУЛЛАРИНИНГ ЙУЛ ПОЙИНИ ХИСОБИЙ НАМЛИГИНИ АНЩЛАШ УСУЛЛАРИ

^уват Усмонов

Тошкент архитектура-курилиш институти доценти

Фитрат Абдщалилов

Тошкент архитектура-курилиш институти ассистенти

Сирожиддин Ахмеджанов

Тошкент архитектура-курилиш институти магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Урганч шахдр жойлашган худудидан келиб чикиб геологик ва гидрологик маълумотлар асосида автомобил йули йул пойининг хисобий намлигини аниклаш масалалари баён килинган.

Калит сузлар: йул-иклим зоналари, кумтош, глина, табиий намлиги, музлаш калинлиги, сув баланси, сувнинг зичлиги, зичланиш даражаси.

METHODS FOR DETERMINING THE MOISTURE CONTENT OF THE

ROADBED

Kuvat Usmonov

Associate Professor of Tashkent Institute of Architecture and Construction

Fitrat Abdihalilov

Assistant of Tashkent Institute of Architecture and Construction

Sirojiddin Akhmedjanov

Master student of Tashkent Institute of architecture and construction

ABSTRACT

In this article, the issues of determining the moisture content of the highway track on the basis of geological and geological data originating from the territory of Urgench City are discussed.

Keywords: road-climatic zones, sandstone, glina, road surface, ground bed, natural humidity, freezing thickness, water balance, density of water, degree of condensation.

КИРИШ

Узбекистан Республикаси мустакилликка эришгач барча сохалар ривожига катта эътибор каратила бошланди. Шу сохаларнинг энг мухум ва энг катта эътибор каратилаётганларидан бири бу транспорт инфраструктураси ва автомобил йуллари курилиш сохаси десак муболага булмайди. Бунинг исботи сифатида юртимизда барпо этилаётган шахар ахамиятидаги, шахарлараро ва халкаро ахамиятдаги йулларнинг кайта таъмирланиши ва янгидан-янги йулларнинг барпо этилиши, хамда буларнинг давомийлиги тугрисида кабул килинаётган карорлар ва уларни ижроси таъминланишини яккол мисол килсак булади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хозирги даврда автомобиль йулларини лойихалаш, куриш, таъмирлаш жараёнлари норматив хужжатлар ШН^-Шахарсозлик норма ва коидалари, МКН-Муассасавий коидалар ва нормаларга асосан амалга оширилади.

Бутун дунёда булгани каби Республикамиздахам йул курилиш сохасида худудларни йул-иклим зоналарига ажратиб чикилган, яъни иклим зоналари буйича 5-та кисмга ажратилган булиб улархам кичик зоналарга I- ( Ii , I2 , I3 ); II- ( IIi , II2 , II3 , II4 , II5 , II6 ); III- ( IIIi , III2 , III3 ); IV- ва V- булинади.

Республикамизнинг шимолий худудлари геологик, гидрогеологик шароитларни хисобга олиб I- II- минтака гурухига киради ва автомобил йулларини ушбу минтакаларда курилишини инобатга олиб Хоразм вилояти Урганч шахрининг тупрокларининг физик-механик хусусиятларини "Узгипроводхоз" институти ва Узбекистон гидрогеологик експедицияси тадкикотлари натижаларига асосан кискача куриб чикамиз: ^умтош

- сементация кучига кура кумтошларни буш, уртача кучли ва кучли турларга булиш мумкин. Худудда кумга айланиб бушаган кумтошлар устунлик килади. Уртача кучли ва кучли катламлар анча кам таркалган. Кумтошларнинг ранги оч кулранг туслардан то ёркин сарикгача узгариб туради. Кумтош камдан-кам карбонатли булади.

Кумлар ва буш кумтошларнинг гранулометрик таркиби 0,25-0,05 мм улчамдаги фраксиялар буйича устунлик килади, яъни майда донали.

Неоген кум ёткизикларининг минералогик таркиби мос равишда 35,330,4% ни ташкил етувчи кварс ва дала шпати доначалари устунлик килади.

"5

Солиштирма огирлиги-2.67 т/м

-5

Хажмий сикилиш огирлиги-1.54 т/м

Eym TynpoKHHHr x,a^MHfi oFupnuru -1.15 t/M'

3

MaKcuMan MMmaranraH ^HHcgaru FoBaKnuK- 56.9% cuKunumgaru FoBaKnuK -42.3% hh TarnKHn Kunagu.

r^HHa - MatnyM Sup nuH3anapga eTagu, paHru capFum-capFum ^HrappaHr, 3hh, HHruHKa KaraaMnu, KaM KyBBarau Mafiga-Mafiga capuK KyMnap Ba KyMTomnap KaraaMnapu SunaH $apK KHnagu.

rpaHynoMeTpuK TapKuSga 0.005 mm gaH khhhk rauhanu ^paKCuanap 26.5% gaH 62% rana Synagu.

CyB SunaH TyfiuHraHga rauHaHHHr 35-46% rana cywK xpnaTra yTagu. Ynap 19-25% HaMHHKga mHeKKa ypanagu. ünacTHKnuK cohh 14 gaH 27 rana.

TnuHaHHHr yMyMufi OFupnuru 2,73-2,79 t/m3 Synagu. TaSuufi

HaMnuru 16-23.5% SynraH rauhahhhr x,a^Mufi OFupnuru 2.01 gaH 2.11 t/m3 rana $apK KHnagu.

TaSuufi xpnga rauHaHHHr FOBaKnuru 24.3-32.1%.

X,HCo6namnap ynyH KyM nuroanapu Ba HHTepneepnap MaB^ygnuruHH xucoSra onuS, HeoreH runnapuHHHr ^нптpaцнa кoe$$нцнeнтн 0.0001 M/cyTKa geS KaSyn KHHHHagu.

ffly Ba SomKa Kyn fiunnuK Ky3aTyBnap Ba xucoS-KHToSnap opKanu xygygHHHr rugponoruK, reonoruK Ba rugporeonoruK mapouTH xaKuga MatnyMoraap maKnnaHTHpunagu. abtomoshh fiynnapuHH nofiuxanam, Kypum Ba TatMupnam ^apaeHnapuga ymSy MatnyMaraapgaH KeHr ^ofiganaHunagu.

MuHTaKanapHHHr ^ofinamyBura KapaS xygygnapHH ep w3acuHH My3nam nyKypnuKnapu maKnnaHTupunraH ep w3acuHHHr My3nam nyKypnuru fiyn KoHcrpy^uacura KaTTa Tatcup KypcaTagu Ba TatcupuHH KaMafiTupum MaKcaguga Kyfiugaru aMannapHH Ky^nam TanaS этнпagн.

Arap Kyn fiunnuK TaSuufi Ky3aTumnap MaB^yg SynMaca, fiyn KoHcrpy^uacu My3namuHHHr nyKypnuru Kyfiugaru ^opMyna Syfiuna xygygnap KecuMuga

aHHKnaHagu:

SyHga; ZMy3(ypT)- H3ow3HKnap epgaMuga ypHaTunaguraH Ma3Kyp xygyg ynyH My3namHHHr ypTana nyKypnuru. rpyffraapHHHr My3nam nyKypnuruHH aHHK^am xapuTacu (1-pacM)ga KenTupunraH.

(1.1)

1-расм

Иул пойи грунтлари мавсумий музлайдиган худудларда нокулай грунтлар ва гидрологик шароитларда, талаб килинадиган мустахкамлик ва чидамлилик билан бир каторда йул тушамаларининг етарлича совукка чидамлилиги таъминланиши лозим.

Шуни эътиборга олиб турли махсус тадбирий чораларни куллаш талаб этилади, масалан:

- музлаш калинлигида жойлашган йул пойининг юкори кисмини барпо килиш учун купчимайдиган ва кам купчийдиган грунтлардан фойдаланиш (1 ва 2-жадваллар);

1 -жадвал

Музлаш пайтида купчишлик даражаси буйича грунтларнинг таснифланиши (ШНК 2.05.02-07, Илова В, 6-жадвал)

Купчишлик буйича грунтлар гурухлари Купчишлик даражалари Нисбий совукли купчиш

I Купчимайдиган 1 ва кам

II Заиф купчийдиган 1 юкори ва 4 гача

III Купчийдиган 4 юкори ва 7гача

IV Кучли купчийдиган 7 юкори ва 10 гача

V Ута даражада купчийдиган 10 дан юкори

2 -жадвал

Купчишлик даражалари буйича грунтлар гурух,лари ( ШНК 2.05.02-07, илова В, 7-жадвал)

Грунт Гурух

Таркибида 0,05 дан майда зарралари 2 % гача булган йирик ва уртача йирик шагалтошли грунт I

Таркибида 0,05 дан майда зарралари 15 % гача булган йирик ва уртача йирик, таркибида 0,05 дан майда зарралари 15 % гача булган майда шагал тошли грунт, енгил йирик кумли грунт II

Енгил кумлигрунт; енгил ва огир кумок грунт, лой III

Чангли кум; чангли кумок; огир чангли кумок IV

Огир чангли кумлок, енгил чангли кумок V

В.М Сиденко ва Н.Ильясовларнинг фикрича йул пойи юзасининг грунт сувлари сатхидан баландлиги (4-жадвалга) мос равишда белгиланиши лозим.

3-жадвал

Грунт Иул пойининг баландлиги грунтларда, м

кам шурланган шурланган

Супесли грунтларда 1,1 1,3

Чангли супесларда 1,2 1,4

Чангли суглинокларда 1,6 1,8

Чанглиларда 1,9 2,1

Сувда эрувчи тузларни микдори 3% дан куп булган чангли ва чангли-суглинокли грунтларда 2,2-2,3

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Нокулай об-хаво ва иклим, хамда грунт-гидрологик шароитли худудларлар ва участкаларда йул пойининг куйи катламларидан юкорига нам кучишини чеклаш учун сув-иссиклик тарзини сунъий бошкариш буйича тадбирлар кузда тутилади. Сув-иссиклик режими факат музлаш чукурлигига эмас, йул иклим худудининг жойлашиш шароити, йул пойининг тузилмаси (кутармада ёки уймада), атмосфера ёгинларининг таснифи, ва бошка омилларгахам боглик.

Юзадаги сувларнинг йул копламаси асосига куйилишини сезиларли камайтириш ва йул пойи грунтининг хисобий намлигини пасайтириш учун йул ёкаларини мустахкамлаш, уларнинг тегишли кундаланг киялигини ва сув

утказмаслигини таъминлаш, бордюр ва новлар куриш, шунингдек йул пойи киргогидан узок мудат юза сувлари туриб колувчи булагигача хавфсиз масофани таъминлаш, ишчи катламнинг юкори кисмини кучайтирилган тарзда зичлаштириш (Ку=1,03 дан 1,05гача) каби тадбирларни кузда тутишлик зарур.

Йул пойидаги намлик микдори йил мобойнида доимий булмайди ва маълум вакт ораликларида сув баланси тенгламасига мувофик узгаради:

W= (A+V+S)-(D+E+F), (1.2)

Бу ерда:

A - йул пойига тушадиган ёгин-сочин микдори;

V - йулга-ёндош жойдан оккиб тушадиган сувнинг таркалиши;

S - сизот сувлари сатхидан капиллярлар буйлаб, шунингдек, намнинг пардасимон ва бугсимон силжиши натижасида оккиб келадиган сув;

D - йул пойидан оккиб тушадиган сув;

E - грунт сиртидан намнинг бугланинши;

F - йул пойидаги сувни грунтнинг чукур катламларига сизиш.

Йул пойи ишчи катлами мустахкамлигини ва баркарорлигини ошириш учун турли чора-тадбирларни амалга ошириш керак масалан; уни купчимайдиган, кам купчийдиган ва заиф купчийдиган грунтлардан барпо этиш; грунтни сиртки ва ер ости сувлари билан намланишидан химоя килиш ишлари.

Богланган (купчийдиган) грунтдан булган юкори зичликли катламни барпо килишда уни намланишдан химоя килиш ишларини бажариш керак.

М^Н 47-2005 буйича агар тушама остидаги автомобил йули кутармаси музламаса, грунтнинг хисобий намлиги (1.3) ва (1.4) ифодалар билан аникланади.

WXHC(1)= Wопт + ^^хис(2,3) /2 (1.3)

^^хис(2,3)= (ргр-Кз*рс(мах)* рсув) / К з*рс(мах)* рсув -Vхаво (1.4)

Бу ерда:

Wx^) - 1 тур намланишдаги автомобил йули кутармаси ишчи катламининг хисобий даврдаги грунт намлиги, бирнинг улушларида.

W^t - кулай намлик, бирнинг улушларида.

Wxh^^) - 2 ва 3 тур намланишдаги автомобил йули кутармаси ишчи катламининг хисобий даврдаги грунт намлиги, бирнинг улушларида.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

-5

ргр - грунт заррачаларининг зичлиги, г/см .

Кз - грунтнинг зичланиш коэффициентининг меъёрий киймати.

pC(MaX)- cTaHgapT 3HHnamTupum ycynu Syfiuna aHu;naHraH rpyHT

-5

cKeneTHHHHr MaKcuMan 3HHnuru, Kr/M .

3 3

PcyB - CyBHHHr 3HHHHrH, Kr/M (pcyB=1000Kr/M ) VxaB0- rpyHTgaru x,aBOHHHr 3HHnuru, SupHHHr ynymnapuga.

Hy^ noHHHHHr xhcoöhh HaM^HrHHH aHiiK.iaw ycy^apHHH Kypnß

HHKaMH3.

1- Mat^yMOT^apgaH (|)OHga.iaHiiw ycy^H.

KynnunHK xygygnap ynyH yxmamnuK Ba Koppen^ua ycnySu SunaH rpyHTnapHHHr xaB^nu HaMnuK xonaTnapu xucoSnaHagu.

p = (m-0,5)/n (1.5)

Ey epga:

m - KypunaeTraH MatnyMOTHHHr TapTuS pa;aMH, n - MatnyMOTnapHHHr yMyMHH cohh. Hyn noÖH rpyHTHHHr xhcoöhh KypcaTrunnapu TapKanumu SuHOMHHan эгрн hh3h; KOHyHura SyöcyHagu. Ey эгрн hh3hkhh Ty3um ynyH W=X Wi/n MatnyMOT KaTopuHHHr ypTa apu^MeTHK khhmaTHHH, вaрнaцнa коe$$нцнeнтн Cv hh Ba accuMeTpua Cs hh Sanum no3HM.

r Vm-i)2

Cv= ——— (16) 71—1

Ey epga:

Ki - Mogyn коэ$$нцнeнтн

Ki- ^ (1.7)

i W V 7

Ey epga: Wi - öynra Tyrpu KenaguraH HaMnuKHHHr энг KaTTa KHHMaTH. Cs - hh KHHMaTH KyHugaruna aHHKnaHagu:

Cs=2 * Cv (1.8)

Ey ycynga энг aBBano cyHuS SopyBHH эгpн ;aTop ynyH W; C s Ba Cv MHKgopnapu aHHKnaHuS, cyHr TonunraH KHHMaTnapHH KyHugaru ^opMynara KyHunagu. [3]:

W^=W(1+a*Cv) (1.9) Ey epga: a- HHTerpannu эгpн HH3HKHHHr ypTana opguHaTagaH neTnaHumuHH KypcaTyBHH коэ$$нцнeнт.

MatnyMOTnapgaH ^oöganaHum ycynu ogguH Ba ^oöganaHraHga Kynaö SynraHnuru SunaH, Sy ycynHH Hyn noHH HaMnuruHH Kyn HunnuK Ky3aTum umnapuHH aManra omupraHgaruHa TaSu; этнmнмнз MyMKHH.

2. AHa^HTHK ycy^. Ey ycynga rpyHTHHHr xaB^nu xpnaTHHH KyHugaru u^oga SunaH TonumuMH3 MyMKHH.

^^.^^//ГХНа*^) (2.0)

Бу ерда: W(Z,T) - Т вакт оралигидаги чукурлик буйича аникланган грунтнинг уртача намлиги. W(Z,T) нинг киймати грунтнинг сув-харорат таркибига боглик булиб, хисоблаш йули билан топилади.

Аналитик усулда хавфли холатдаги намлик куйидагича аникланади: иклимни тасвирловчи маълумотлардан каралаётган туман учун куп йиллик совук даврнинг уртача кийматининг узайганлигини хамда куз ва бахорнинг 0° С дан хароратлари аникланади ва бундай хол неча кун давом этганлиги (ТС) хисоблаб топилади.

3. Дала услуби. Бунда грунт намунаси олиш учун компрессион асбобнинг катта диаметрли (40-70 см) киркувчи халкасини ерга бостириб киритишга асосланган. [3]: Бунинг учун махсус компрессион асбобдан фойдаланилади. Ушбу асбоб ёрдамида грунт намунасига погонама-погона 0,1 МПа кийматидан ортиб борадиган ва тик таъсир этувчи статик юклар таъсир эттирилади. Куйилган хар бир юклар ортиб боришида штампни 0,01 -0,02 мм/мин тезликдаги харакат холатигача саклаш талаб этилади. Сунг яна юк куйилиб уша тезликка кайтиш холатигача кутарилади. Шу вактдаги намунанинг холат узгариши аникланади. Кейинчалик, бу жараёнлар 3 -4 погонали юкланиш билан сунги зурикиш холатига эришгунча такрорланади. 2-4 соатли дала синов ишларидан сунг, хар бир куйилган погона юк говаклик коеффициенти е хисоблаб чикилади ва

* - т (2.1)

аналитик ифоданинг чизмаси шакллантирилади ва тайёрланади. Бунда хар бир погона учун Р- куч аник кийматга эга. Дала кузатиш ишлари, асосан, йул пой тупрогини говаклари сувга туйиниб турган вактда амалга оширилгани максадга мувофикдир.

Ушбу услублар оркали йул пойининг хисобий намлигини аниклаб оламиз.

Йул копламасининг совукка чидамлиликка олдиндан текширишда эхтимолдаги совукли купчишнинг катталигини куйидаги формула буйича топамиз:

1купч. 1урт.купр *КТСД *Кпл *Кгр *Кюкл *Кнам , (2.2)

бунда: /урт.купр- йул тушамасининг калинлиги (асоснинг кушимча катламларини хам кушганда), купчишлик даражаси буйича гурухлар ва

музлаш чукурлигига (z^) - боглик равишда аникланадиган уртачалаштирилган шароитларда музлаш купчишининг катталиги;

Ктсд (тупрок сувлари даражаси) -грунт ёки узок турадиган юзали сувлар (Ну) урнашишининг хисобланадиган чукурлиги таъсирини хисобга олувчи коэффициент (2-расм); грунт ёки узок турадиган юзали сувлар булмаганда куйидагича кабул килиш керак: огир ва чангли кумлок ва кумлок грунт учун Ктсд = 0,53; кум ва енгил ва йирик кумлок учун Ктсд = 0,43;

Кпл - ишчи катлам грунтининг зичланиш даражасига боглик коэффициенти;

Кгр - кутарма ёки уйма асоси грунти донадорлик таркибининг таъсирини хисобга олувчи коэффициент;

Кюкл - юкорида ётувчи конструкциянинг музлаган катламдаги грунтга узининг хусусий вазнидан юкланишнинг таъсирини хисобга олувчи ва музлаш чукурлигига боглик булган коэффициент;

Кнам -грунтнинг хисобланадиган намлигига боглик коэффициент.

Ку,

0.8

0.6

0.4

0 1 2 3 Ну, М

2-расм. Ктсд - коэффициентининг йул копламаси пастидан хисобланадиган ТСД (тупрок сувлари даражаси) ёки ЕОСС (ер ости сув сатхи) масофадан богликлиги:

1 - огир кумлок ва огир чангли, кумлок;

2 - кум, енгил ва енгил йирик кумлок

Совукка химояли катламнинг ^сх-калинлиги куйидаги формула буйича аникланади:

(2.3)

6yHga Rrym(0)- Kapa6 HHKunaeTraH Hyn TymaMaeu KOHCTpy^HACHHHHr TepMHK Kapmunuru, [m k/W];

Rrym(Taa) - Ma3Kyp mapouTnapga Tana6 KunuHaguraH Hyn TymaMaeuHHHr TepMHK Kapmunuru, [m k/W];

- эpнгaн Ba My3naraH xpnaTnapgaru MaTepuan ueeuKnuK yTKa3um кoэ$$нцнeнтnapннннг ypTa apu^MeTHK KUHMaTura TeHr eoByKKa xuMoanu KaTnaMHHHr uceuKnuK yTKa3umnuK кoэ$$нцнeнтн.

XY.HOCA

abtomo6hh HynnapuHH noHux,anam, Kypum Ba TatMupnam umnapuHH fflH^ Ba MfflH napga KyHunraH Tana6napgaH Kenu6 hhk;h6 rpyHTHHHr eonumTupMa OFupnuru, MaKCHMan WMmaTunraH ^HHcgaru FOBaKnuK Ba CHKunumgarH FOBaKnuKnapHH HHo6aTra onraH xpnaTga Hyn noHHHHHr xhco6hh HaMnuruHH, myHHHrgeK, Hyn KonnaMacuHHHr eoByKKa HugaMnunuruHH Ba eoByKga KynnumnapHHHr KaTTanuruHH aHHKnam Ba ym6y KypeaTrunnapHH MaKCHMan gapa^aga aHHK 6a^apumra KapaTunraH.

REFERENCES

1. Urban planning norms and rules UNR 2.05.02-07

2. Institutional rules and norms IRN 47-2005

3. Ilyasov N. "Design of highways" Uzbekistan, 2001. 269

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.