Научная статья на тему 'СЕЛ-СУВ ОМБОРЛАРИНИНГ ХАВФ КАТЕГОРИЯЛАРИНИ БАҲОЛАШ БЎЙИЧА ДАЛА ТАДҚИҚОТЛАРИ НАТИЖАЛАРИ'

СЕЛ-СУВ ОМБОРЛАРИНИНГ ХАВФ КАТЕГОРИЯЛАРИНИ БАҲОЛАШ БЎЙИЧА ДАЛА ТАДҚИҚОТЛАРИ НАТИЖАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
192
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
водохранилище / категория риска / селевой поток / водовыпуск / водосброс / затвор / плотина / наносы / water reservoir / risk category / mudflow / water outlet / water spillway / gate / dam / sediments.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Янгиев А.А., Эшев С.С., Аджимуратов Д.С., Панжиев Ш.

В статье приведены результаты натурных обследований технического состояния Лангарского, Дехканабадского и Камашинского селеводохранилищ в Кашкадарьинской областе. Известно, что в связи с изменением климата резко повысился сток селевых потоков в водохранилищах, возникли проблемы с пропуском селевых потоков. Для вышеуказанных селеводохранилищ приводится анализ по расходу селевых потоков и заиления. Кроме того, оценен риск категории селеводохранилищ, а также приведены рекомендации по повышению их безопасности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — Янгиев А.А., Эшев С.С., Аджимуратов Д.С., Панжиев Ш.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of field surveys of the technical condition of the Langarsky, Dekhkanabad and Kamashinsky mudslides in the Kashkadarya region. It is known that due to climate change, the flow of mudflows in reservoirs has sharply increased, and problems have arisen with the passage of mudflows. For the above-mentioned mudflow reservoirs, an analysis of the flow rate of mudflows and siltation is provided. In addition, the risk of the category of mudflow reservoirs is assessed, and recommendations for improving their safety are given.

Текст научной работы на тему «СЕЛ-СУВ ОМБОРЛАРИНИНГ ХАВФ КАТЕГОРИЯЛАРИНИ БАҲОЛАШ БЎЙИЧА ДАЛА ТАДҚИҚОТЛАРИ НАТИЖАЛАРИ»

TEXNIKA FANLARI / TECHNICAL SCIENCE

УДК: 624.827 Янгиев А.А., Эшев С.С., Аджимуратов Д.С., Панжиев Ш.

СЕЛ-СУВ ОМБОРЛАРИНИНГ ХАВФ КАТЕГОРИЯЛАРИНИ БА^ОЛАШ БУЙИЧА

ДАЛА ТАДЦЩОТЛАРИ НАТИЖАЛАРИ

Янгиев А.А.-т.ф.д.,профессор (Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти); Эшев С.С.- т.ф.д.,профессор (КарМИИ); Аджимуратов Д.С.- докторант; Панжиев Ш.- докторант (Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти)

В статье приведены результаты натурных обследований технического состояния Лангарского, Дехканабадского и Камашинского селеводохранилищ в Кашкадарьинской областе. Известно, что в связи с изменением климата резко повысился сток селевых потоков в водохранилищах, возникли проблемы с пропуском селевых потоков. Для вышеуказанных селеводохранилищ приводится анализ по расходу селевых потоков и заиления. Кроме того, оценен риск категории селеводохранилищ, а также приведены рекомендации по повышению их безопасности.

Ключевые слова: водохранилище, категория риска, селевой поток, водовыпуск, водосброс, затвор, плотина, наносы.

The article presents the results of field surveys of the technical condition of the Langarsky, Dekhkanabad and Kamashinsky mudslides in the Kashkadarya region. It is known that due to climate change, the flow of mudflows in reservoirs has sharply increased, and problems have arisen with the passage of mudflows. For the above-mentioned mudflow reservoirs, an analysis of the flow rate of mudflows and siltation is provided. In addition, the risk of the category of mudflow reservoirs is assessed, and recommendations for improving their safety are given.

Key words: water reservoir, risk category, mudflow, water outlet, water spillway, gate, dam, sediments.

Key words: safety, risk category assessment, hydropower disasters, hydro junctions, dams, water out, dam overcapacity, technical rejection in hydropower stations, control measure device.

Кириш. Сайёрамизда глобал иклим узгариши натижасида табиатда табиий хавф-хатарларнинг пайдо булиш частотаси тобора купайиб бормокда. Бундай табиий ходисаларга сел-тошкинларни мисол килиб келтириш мумкин. Хусусан, Марказий Осиёда, шу жумладан Узбекистон Республикаси худудларида сунгги ун йилликда иклим узгаришлари натижаси таъсирида сел-тошкинлар ва бошка хавфли табиий ходисалар тез-тез содир булмокда. Окибатда эса унлаб дакикалар ёки бир неча соат ичида киска муддатли сел окимлари куприкларни, йулларни, каналларни, далаларни, экин майдонларни ва сув ва селсув омборларидаги ГТИни шикастлантирмокда [1,2,3].

Усуллар. Тадкикотлар дала кузатувлари асосида олиб борилган ва маълумотларга статистик ишлов бериб натижаларга эришилган.

Тадкикот натижалари. Куйида кузатув олиб борилган Камаши, Дехконобод ва Лангар сел-сув омборларида сув утказувчи иншоотлари хамда сел ташламаларининг техник холатлари, лойка босиши буйича маълумотлар келтирилган.

^амаши сув омбори. Камаши сел-сув омборидан фойдаланиш булими тасарруфидаги барча гидротехник иншоотларнинг хозирги кундаги техник холати куздан кечирилганда куйидагилар аникланди:

Сув чицариш иншоотининг хрлати: Иншоот тагидан сув чикарувчи (донный), минорали шаклда, сув чикариш кувурининг улчами 1,5х2,0 м булган темир-бетондан курилган. Иншоотнинг хисобий сув чикариш кобилияти Q=5 м3/с, остонасининг белгиси

чикариш

484,7 м (УСС). Сув чикариш иншооти улчами 1,5x2,0 м булган ясси затворлар билан таъминланган. Сув чикариш иншооти дарвозаларининг ишчи холати коникарли.

Халокатли сув ташлаш иншоотнинг холати: халокатли сув ташлаш иншооти сув омбори хавзасининг чап томонида жойлашган. Сув ташлаш иншоотининг сув утказиш кобилияти Q=30 м3/с га мулжалланган. Иншоот таркиби сув кириш кисмида темир-бетон кувур, сунъий гадир-будурлик ковургалари хосил килинган, кундаланг кесими трапеция шаклидаги тезокар нови ва сувнинг энергиясини сундирувчи сув урулма кудугидан иборат. Иншоотда юкори ва куйи бьефлар сув сатхининг фарки 15 м. Иншоотнинг ишчи холати коникарли.

Дехконобод сел-сув омбори. Дехконобод сел-сув омборидан фойдаланиш бошкармаси тасарруфидаги барча гидротехник иншоотларининг хозирги кундаги техник холати куздан кечирилганда куйидагилар аникланди.

Сув чицариш иншоотнинг хрлати: сув чикариш иншооти тугоннинг ПК0+60 да жойлашган ва тагидан (донный) сув чикарувчи иншоот турида булиб, лойка-чукиндиларни ювиш ва сугориш учун хизмат килади. Иншоот остонасининг белгиси 903,0 м да. Иншоот

иккита улчами 2x2 м булган темир-бетон кувурдан, дарвозалар камераси ва лойка-чукиндиларни ювувчи темир-бетон галереядан иборат. Сув чикариш иншоот улчами 1x1 м булган ясси затворлар билан таъминланган. Сув чикариш иншоотининг лойихада

режалаштирилган курилиш ишлари охирига етказилмаган (1-расм).

Халокатли сув ташлаш иншоотнинг холати: хдлокатли сув ташлаш иншооти тугоннинг чап томонида ПК0+40 да жойлашган. Сув ташлаш иншоотининг сув утказиш кобилияти 334 м3/с.

Х,озирда бетон копламаларда иншоот учун хавфли булмаган кичик ёриклар ва кичик упирилишлар мавжуд.

сел-сув омборидан фойдаланиш бошкармаси тасарруфидаги барча гидротехник иншоотларининг хозирги кундаги техник холати куздан кечирилганда куйидагилар аникланди.

Сув чицариш иншоотнинг холати: сув чикариш иншоотининг вазифаси сел-сув

омборидаги сувни сув чикариш каналига ташлашдан иборат. Сув чикариш иншооти тагидан сув чикарувчи (донный) иншоот тури, иншоотнинг сув утказувчи кувури шахтали сув ташлама билан бириктирилган.

Х,озирда галерея деворларида намланишлар кузатилди. Иншоот ясси ишчи ва таъмирлаш затворлар билан таъминланган. Х,авза лойка-чукиндиларга тулиб бораётганлиги сабабли сув чикариш иншоотининг сув кабул килиш кисми кумилиб бормокда.

1-расм. Сув чикариш иншоотининг холати Лангар сел-сув омбори. Лангар

2-расм. Сув чикарувчи иншоотнинг галерея деворларидаги намланишлар

X,алошmлu сув mашлаш uншооmнuнг x^ouamu: хдлогатли cyв тaшлaш иншооти тугоннинг 4an томонидa жойлaшгaн. Иншоот тезо^р новидaн ибоpaт, кyндaлaнг кеcими тpaпеция maклидa, умумий узунлиги 650 м, лойиxa бyйичa cyв yткaзиm кобилияти 242 м3/c ra тенг. Иншоот ишчи xолaтидa.

Лaнгap cел-cyв омборини тулдириш мaнбacи Лaнгapcой дapёcи xиcоблaнaди. Cел-cyв омбори xaвзacини лойкa-чyкиндилap билaн тулиши дaвом этмокдa. Лойкa-чyкиндилap тyплaниmигa acоcaн cел-тоmкинлapнинг жaдaллaшгaнлигини acоcий caбaб килиб келтириш мумкин. Äйникca, 2019 йилдa Лaнгap тел^ув омбоpидa окимнинг мaкcимaл дapaжacи aввaлги йиллapгa ниcбaтaн бир нечa бapaвap кyпaйгaн.

Лaнгap cел-cyв омбоpидaги бapчa ГТИнинг хозирги кyндaги техник x^ara кyздaн кечиpилгaндa кyйидaгилap aниклaнди:

Лaнгap cел-cyв омборининг cyв тamлaмa иншоотининг cел окимининг келиши окибaтидa шикacтлaнишлapи 3-pacмдa келтиpилгaн.

3-расм. Лaнгap тел^ув омборининг cyв тamлaмa иншоотини ^л окимининг келиши

окибaтидa mикacтлaниmлapи

Cел-тошкинлapнинг келиш вa уни cел-cyв омбоpидaн yткaзиб юбориш жapaёнидa тел-cyв омбори cyв чикapиm иншоотининг техник xолaтигa caлбий тaъcиp кypcaтгaн. Лaнгap тел-cyв омборининг cyв чи^риш инmоотидaги ноcозликлap 4-pacмдa келтиpилгaн.

4-расм. Лaнгap cел-cyв омбоpидaн cел-тоmкинлapни yткaзишдaн cyнг cyв чикapиm

инmоотидaги ноcозликлap

Cел-тоmкинлapгa acоcaн жaдaллamгaн ёFингapчиликнинг тacодифий cодиp булиши caбaб бyлмокдa, нaтижaдa эca дapёлapнинг доимий окими тел окими билaн кушилиб тезкор

ва киска муддатда катта хавфлар содир этмокда. Республикамизда аксарият катта сел-тошкинлар тогли ва тоголди худудларида содир булмокда [17,18,19,20].

Хусусан, ^ашкадарё вилоятида йирик сел-тошкини марказлари ^ашкадарё, Гузардарё, Танхоздарё, Яккабогдарё хавзалари ва шу билан бирга вилоятнинг тогли худудларидаги сойлар хисобланади. Шу боисда ушбу дарёлар хавзаларида жойлашган сув омборларда сел-тошкинларининг натижасида носозликлар куп учрамокда. Яъни, бу дарё хавзаларида барпо этилган сув ва сел-сув омборларининг хавзаларида лойка-чукиндиларнинг куп микдорда тупланишига сабаб булмокда. Тасодифий келган сел-тошкинларни утказиб юборишда сув ташлаш ва сув чикдриш иншоотларида бузилишларни содир этмокда (5-расм).

70 60 50

О

■а 40

г*

«

5 20

О

10 о

12 3 4 5

■ Хангар сел сув смЬори ■^изьшсув сел сув омЬори

■ Е,ал1фма ссл суп омбсои ■ Дсп^оп обод с с л суп: омбсон

5-расм. ^ашкадарё дарёси хавзасида сув тошкини пайтида максимал сув сарфининг

узгаришлари

Х,озирги кунда иклим узгариши шароитида кузатилаётган фавкулотда вазиятлар ва сув омборлари иншоотларида утказилган натура кузатувлари маълумотлари асосида сув омборлари ва уларнинг ГТИни хавфсизлик категорияларини бахолашда сел-тошкинлардан буладиган хавф-хатарларни инобатга олган холда Катта тугонлар буйича халкаро комиссияси (ICOLD) конгрессининг 72-бюллетенида таклиф этилган ГТИни хавфсизлигини бахолаш усулига узгартиришлар киритишни таклиф этамиз [4].

ГТИ хавфсизлигини таъминлаш, давлат ижро органлари ва шу максадга каратилган конунчиликни яратиш оркали эришилиб, ГТИларни эксплуатация килувчи хамда уларнинг мулкдорлари ушбу конунчиликка амал килаётганини назорат килиб борилади [5,6].

Давлат назоратини олиб бориш шакллари турли хил мамлакатларда хар хил булиб, давлатнинг фукаро конунчилигига боглик. Купчилик мамлакатларда икки боскичли, бир ёки бир неча марказий органлардан ташкил топган назорат органлари структураси ташкил этилган булиб, улар сохадаги тутган урни ва худудий бошкарув органлари (штатлар, провинциялар, вилоятлар ва бошкалар) томонидан белгилаб берилади. Ушбу органларнинг ваколатлари ГТИ хавфлилик тоифаси (синфи)га боглик холда конунчилик томонидан белгилаб куйилади [7,8,9,10]. ГТИларнинг хавфлилиги буйича кайси тоифага мансублиги белгилари хам конунчилик томонидан аникланади. Бундай белгиларга одатда куйидагилар киради: сув димловчи иншоотларнинг баландлиги; сув омбори хажми; ГТИ халокати хавфи (жабрланиши мумкин булган одамлар сони, моддий ва атроф-мухитга етказиладиган зарар); ГТИнинг чегарадош давлатлар сув таъминотида ёки трансчегаравий дарёларнинг сув режимини бошкаришдаги тутган урни.

Мазкур белгилар ГТИ нинг идентификациялаш белгилари хам булиб хисобланиб, ГТИ хавфсизлиги буйича конунларнинг жорий этилишини белгилаб беради. ГТИ хавфсизлиги буйича конунчилик, унинг барча хаётий циклларида, лойихаланиши, курилиши ва хатто консервациясигача амал килади [11,12,13].

Сув омборлари таъсир доирасида куп ахоли турар жойлари жойлашган булиб, тугон бузилишидан келган зарар гидротехник иншоотларининг баланс кийматидан бир неча баробар ошиб кетади. Шунинг учун хозирги кунда эксплуатация килиб келинаётган сув

1

_ 1 ■ 1

Г " 1" ■

омбориларининг хавфсизлик категориясини бахолаш нормалари буйича амалда кулланилаётган услубларда куйидаги омилларни бахолаш асосида олиб борилади [14,15,16]:

- сув омбори ва тугон жойлашган худуд хусусиятлари, дарёнинг тошиши хамда ушбу худуднинг геологик шароитлари;

- тугон характеристикалари, унинг лойихавий ва жорий холати курсатгичлари;

- тугонларнинг бошкарув ва эксплуатация ва уларнинг хавфсизлик учун ахамияти буйича кутилаётган стандартлар;

- тугон халокати туфайли ёки фавкулодда холат сабаб сув ташлашнинг пастда жойлашган худудга таъсири.

куйидаги жадвалларда Катта тугонлар халкаро комиссияси конгрессининг 72-бюллетенида таклиф этилган (ICOLD 72) ГТИни хавфсизлигини бахолаш усулини келтириб утамиз:

1-жадвал

Таснифланиш (классификация)™ асос булиб хизмат килувчи омиллар

Таснифланиш омилла ри

Хджм, (млн.м ) >120 120 - 1 1 - 0,1 <0,1

(6) (4) (2) (0)

Тугон баландлиги, (м) >45 45 - 30 30 - 15 <15

(6) (4) (2) (0)

Ахоли эвакуацияси (одамлар сони) >1000 1000 - 100 100 - 1 -

(12) (8) (4) (0)

Пастки бьефдаги потенциал зарар юкори урта паст -

(12) (8) (4) (0)

Сув омбори иншоотлари характеристикасидан келиб чикиб, конгресс тавсияларига мувофик аникланган сув омборлари баллари 2, 3, 4 - жадвалларга кура куйидаги куринишга эга булади.

2 - жадвал

Камаши сел-сув омборининг параметрлари ва баллари

№ Параметрлар Катталик Баллар

1 Х,ажм, (млн.м3) 25 4

2 Тугон баландлиги, м. 15 2

3 Ахоли эвакуацияси (одамлар сони) >1000 12

4 Пастки бьефдаги потенциал зарар Урта 8

Жами 26

3 - жадвал

Дехконобод сел-сув омборининг параметрлари ва баллари_

№ Параметрлар Катталик Баллар

1 Х,ажм, (млн.м3) 18.4 4

2 Тугон баландлиги, м. 36.2 4

3 Ахоли эвакуацияси (одамлар сони) >1000 12

4 Пастки бьефдаги потенциал зарар Урта 8

Жами 28

4 - жадвал

Лангар сел-сув омборининг параметрлари ва баллари

№ Параметрлар Катталик Баллар

1 Хджм, (млн.м3) 7.35 4

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2 Тугой баландлиги, м. 34 4

3 Ахоли эвакуацияси (одамлар сони) >1000 12

4 Пастки бьефдаги потенциал зарар Урта 8

Жами 28

5-жадвал

Тртон тоифасини аниклаш_

Т^он тоифасини аниклаш

Таснифланиш омиллари йп^индиси Т^он тоифаси

(0 - 6) I

(7 - 18) II

(19 - 30) III

(31 - 36) IV

^ашкадарё вилоятидаги сел-сув омборлари яъни ^амаши, Дехконобод ва Лангар сел-сув омборлари Катта тугонлар халкаро комиссияси конгрессининг 72 - бюллетенида таклиф этилган (ICOLD 72) гидротехника иншоотларини хавфсизлигини бахолаш усули буйича III - категорияли иншоот экани аникланди.

Хулоса. Сув омборларининг хавфсизлик категорияларини бахолаш учун уларга таъсир килувчи асосий омиллар ва сув омборларининг хавфсизлигини ошириш буйича тавсиялар ишлаб чикилди.

Республикамизда фойдаланиб келинаётган ^амаши, Лангар ва Дехконобод сел-сув омборларида дала кузатувишлари олиб борилди ва уларнинг техник холати урганилди. Юкоридаги сел-сув омборларининг хавф категориялари баллик тизимида бахоланди. Сел-сув омборлари хавфсизлиги Катта тугонлар халкаро комиссияси конгрессининг 72-бюллетенида таклиф этилган (ICOLD 72) гидротехника иншоотларини хавфсизлигини бахолаш усули буйича III - категорияли иншоот экани аникланди.

АДАБИЁТЛАР

1. Безопасность гидротехнических сооружений в Центральной Азии: проблемы и подходы к их решению. - Алматы, 2011. - 37 с.

2. Беллендир Б.Н., Сольский С.В., Никитин Н.Я. Методические основы, анализ и оценки риска аварий грунтовых плотин в Российской Федерации. // Известия ВНИИГ им Б.Е. Веденеева. - 2000. - Т.238. - С. 15-19.

3. Беллендир Б.Н. и др. Вероятностные методы оценки надежности грунтовых гидротехнических сооружений. // Изд. ОАО «ВНИИГ им Б.Е. Веденева». - СПб: 2003. -Т.1. -556 с., Т.2. - 524 с.

4. Бюллетень ICOLD 72, 1989.

5. Волосухин В.А. О проблемных вопросах в области безопасности гидротехнических сооружений // Мониторинг: Наука и безопасность. Специальный выпуск. - 2019. - С. 8497.

6. Волосухин В.А., Волосухин Я.В. Нормативное, правовое и техническое регулирование в области безопасности гидротехнических сооружений // Журнал «Гидротехника». - М., 2010. - № 1. - С. 22-30.

7. "Гидротехника иншоотларининг хавфсизлиги тугрисида"ги Узбекистон Республикаси ^онуни.

8. Гидротехнические сооружения. Справочник проектировщика. Под ред. В.П.Недриги. -

М:,1983. - 543 с.

9. Гольдин А.Л., Рассказов Л.Н. Проектирование грунтовых плотин. - М.: АИВ, 2001. - 306 с.

10. Гришин М.М. Гидротехнические сооружения (в двух частях). - М.: Высшая школа, 1979.

11. Рассказов Л.Н. и др. Гидротехнические сооружения. Часть 1 и 2. Учебник для вузов. -М.: Ассоциация строительных вузов, 2008. - 576 с.

12. Розанов Н.С., Царев А.И., Михайлов П.П. Аварии и повреждения больших плотин. Проектирование и строительство больших плотин. - М.: Энергоатомиздат, 1986.

13. Янгиев А.А., Гаппаров Ф.А., Аджимуратов Д.С.. Исследование фильтрации в телегрунтовой плотины и её химическое влияние на пьезометры. Ирригация ва мелиорация журнали. Тошкент. №3(17).2019. 33-37 бет.

14. Янгиев А.А., Гаппаров Ф.А., Аджимуратов Д.С. Результаты мониторинга формирования внезапных наводнений в горах и предгорных районах Узбекистана. Архитектура. ^урилиш. Дизайн. журнали, Тошкент. №4(19).2019. 135-138 бет.

15. Янгиев А.А., Гаппаров Ф.А., Аджимуратов Д.С. Грунт тугонлар танасидаги фильтрация жараёни ва унинг пьезометрларга кимёвий таъсири тадкикоти натижалари. Ирригация ва мелиорация журнали, Тошкент. №4(10).2017. 36-39 бет.

16. Янгиев А.А., Гаппаров Ф.А., Аджимуратов Д.С. Мониторинг формирования селевых потоков на горных и предгорных районах Узбекистана. Материалы международной научно-практической конференции «IV Уркумбаевские чтения» на тему: «Роль ЭКСПО-2017 в развитии экономики страны» Казакстан 23-24 октябр 2017.

17. Янгиев А.А., Бакиев М.Р., Аджимуратов Д.С. Организация мониторинга безопасности водохранилищных гидроузлов. Материалы международной научно-практической конференции «V Уркумбаевские чтения» Казакстан. 23-24 ноябр 2019.190-192 ст.

18. Yangiev A.A., Gapparov F.A., Adjimuratov D.S. Filtration process in earth fill dam body and its chemical effect on piezometers. E3S Web of Conferences 97, 04041 (2019) F0RM-2019.

19. Yangiev A.A., Ashrabov A., Muratov O.A. Life prediction for spillway facility side wall. E3S Web of Conferences 97, 04041 (2019) F0RM-2019.

20. Yangiev, A.A., Bakiev, M.R., Muratov, O.A., Choriev, J.M., Djabbarova, S. Service life of hydraulic structure reinforced concrete elements according to protective layer carbonization criteria Journal of Physics: Conference Series 1425(1).

UDK 004.415.25 Alisherov F. A., Iskandarov S.Q.

DEVELOPMENT A CENTRALIZED AND SECURE COMPUTER BASED TESTING SYSTEM FOR A LARGE NUMBER OF USERS

Alisherov F. A. - PhD (University of World Economy and Diplomacy); Iskandarov S. Q. - PhD student (Tashkent University of Information Technologies named after Muhammad al-Khwarizmi).

Тадцицотда келтирилган онлайн имтщон тизимининг асосий мацсади талабани тулиц автоматлаштирилган тизим орцали шаффоф ба^олашдир, бу нафацат талаб цилинадиган вацтни цисцартирибгина цолмай, балки тез ва аниц натижаларга эришади. Онлайн имтщон тизими ёрдамида имтщонларни утказиш ва натижаларни цайта ишлаш жараёни осонлашади. Мацолада веб-га асосланган онлайн имтиуон тизимини ишлаш механизми ва хавфсизлик тизими келтирилиб утилган.

Калит сузлар: онлайн имтих,он, сессия, 3 боскичли аутентификация, хавфсизлик механизми, шаффоф, марказлашган, вебга асосланган, мониторинг, кисм-тизим, имтих,онларни бошкариш

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.