Научная статья на тему 'Жомийнинг “Баҳористон” асаридаги ахлоқий қарашлар талқини'

Жомийнинг “Баҳористон” асаридаги ахлоқий қарашлар талқини Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
809
264
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Баҳористон / адолат / ахлоқ / Искандар / адолатсизлик / Равза – жаннат боғи / Ватан / адоват / Мовароуннаҳр / Ҳирот / Baharistan / justice / morals / Iskandar / injustice / Ravza - paradise gardens / homeland / clash / Mavaraunnahr / Hirat

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Л. Ахатов

Ушбу мақолада Жомийнинг Баҳористон асаридаги ахлоқ илми ва унинг моҳияти билан бирга ахолсизлик (эллат)ларнинг талқини берилган. Баҳористон асари талқинида баъзи “ҳукмдорлар”нинг ахлоқсизлиги ҳақида сўз боради. Баҳористон асарининг бугунги кундаги аҳамияти баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Interpretation of moral views of Jami’s “Bahoriston”

The article discusses the fact of Jami in his work of Baharistan about the knowledge of labor and its dirt with its essence illuminated immorality. This work has rulers from Baharistan, some of whom will talk about its immorality. The importance of today's Baharistan.

Текст научной работы на тему «Жомийнинг “Баҳористон” асаридаги ахлоқий қарашлар талқини»

Жомийнинг "Бахористон" асаридаги ахлоций ^арашлар

талцини

Л.Ахатов, Чирчщ давлат педагогика институти

Аннотация - Ушбу маколада Жомийнинг Бахористон асаридаги ахлок илми ва унинг мохияти билан бирга ахолсизлик (эллат)ларнинг талкини берилган. Бахористон асари талкинида баъзи "хукмдорлар"нинг ахлоксизлиги хакида суз боради. Бахористон асарининг бугунги кундаги ахамияти баён этилган.

Калит сузлар - Бахористон, адолат, ахлок, Искандар, адолатсизлик, Равза - жаннат боFи, Ватан, адоват, Мовароуннахр, Х,ирот.

Interpretation of moral views of Jami's "Bahoriston"

L.Axatov, Chirchiq state pedagogical institute

Abstract - The article discusses the fact of Jami in his work of Baharistan about the knowledge of labor and its dirt with its essence - illuminated immorality. This work has rulers from Baharistan, some of whom will talk about its immorality. The importance of today's Baharistan.

Keywords - Baharistan, justice, morals, Iskandar, injustice, Ravza - paradise gardens, homeland, clash, Mavaraunnahr, Hirat.

Ахлок илми факатгина яхшилик категорияларини тахлил килиш билан чекланмай, карама-карши категория (эзгулик ва ёвузлик, ахлок ва ахлоксиз, одоб ва беодоб ва х.к.)ларни хам урганиб, уни фарклаш оркали хаётга тадбик этиб боради. Жомий асарларининг куплам кисмида эзгулик гояларининг барк уришлиги бу жамиятдаги эллатларни бартараф этиш учун олиб борилган сай - харакатлар жамланмасидир. Мутафаккир узининг "Бахористон" асари оркали нобакор рахбарларни хатти -харакатларини шавкатсизларча коралайди.

Абдурфхмон Жомийнинг "Бахористон" асари равзалари (Жаннат равзалари)га сайр килар экансиз, ундаги хар бир муаттар (Х,икматли хикоя)лардан бахрамад булиб, унга сармаст булишлигиз табиий хол албатта. Аммо бу боглар шунчаки гузаллик таратувчи зебу-зенат эмас, балки, жафокаш халкнинг дарду - хасратларини узига жо этиб, жамиятга нисбаттан адолатсизлик хукмини утказишга уринган "нобакор рахбарлар"нинг фаолиятини беаёв танкидга олинган, адолат бунёдкори сифатида гавдаланган буюк маънавият гулшанини хам

жонлантирган.

Жомийнинг "Бахористон" асарларидаги иккинчи равзада ифодаланган шох Искандарга карата келтирилган панднома -угитларни тахлил килишни ихтиёр килдек.

Искандар Румий жахонгирлик даврида хийла билан бир калъани забт этиб эрди, уни вайрон килишга фармон берди. Искандарга: - Кимки цул остидагиларга мушт билан рупара булмиш, охирида узи мушт еганлар, тепкисидан улмиш.

Бир яхши сузим бор, цулоц сол, эй дил, Колмиш донолардан мерос улароц. Ким тортса адоват циличин циндан, Адоват тигидан булади уалок. [1] Искандарнинг кулоклари бу хикмат жавохирларига тулиши билан у огзини хам кулокларига ухшатиб жавохирга тула сузлар айтди ва калъани бузиш ниятидан кайтди.[1] Ушбу мисраларни тахлил килар эканмиз, куйдаги маъно шакилланганлигини куриши-миз мумкин: Донишманднинг Искандар Румийга Бир яхши сузим бор, кулок сол, эй дил, деб уз кунглига таскин беришлик оркали кулок сол, эй дил деб биринчи кунгил хотиржамлик ва ботиний - калб халовати

оркали Бир яхши сузим бор бу сузга кулок сол, деб калб хотиржамлигига эришиш донишманд (пир - устоз)лар илму - насихати оркали амалга оширилишига ургу берил-мокда. Шу билан бирга пир (донишманд)лар маънавий меросини ^олмиш донолардан мерос уларок, деб калб хотиржамлигига эришиш учун (спорт сохасида бу ички хотиржамлик дейилади) ботиний - калб поклиги ва маънавий саводхонликка эриш бу донишмандлардан колган мерос сифатида бахоланмокда. Шу билан бирга агарда кимдир пир (донишманд)лар сузини рад этса, ва Ким тортса адоват киличин киндан, уз билгани буйича харакатланса, яъни газаб отига миниб, кибру - хавога берилиб адолат тарозиси урнига адоват киличин ишга соладиган булса Адоват тигидан булади халок, деб адолат тарозисининг палласини инобатга олмай, Адоват тигидан фойда-ланадиган булса, уша Адоват тигидан хдлок булишлигини, яъни калбининг адоват ва разолат боткогига ботиб колишлиги (нафс балосига мубтало булишлиги) оркали дунё зебу - зейнатларига махлиё булишлиги оркали хароб булишлигини баён килганлик-ларини куришимиз мумкин.

Атрофда содир булиб турган вокиа ва талотуб жараёнлар кучаеб бораётган бир вактда, халкаро микёсда инсоният утмиши-тарихида шундай даврлар тарихи борки, унда улуг ишларга дастак булган миллатлар, узининг йулбошчилари етакчилигида утмиш-тарихнинг муайян киска боскич-ларида минг йилларда кулга киритиш мумкин булган натижаларга эришганларини кузатишимиз мумкин. Зеро, XIV-XV асрлар-да Мовароуннахр ва Хуросонда илм-фаннинг куп сохаларида юксалиш юз берганлигини рад этилмас жараёндир. Бу даврда жахонга машхур олимлар, табиатшунослар ва шоир-лар етишиб чиккан. Маънавият, фалсафа, тарих, адабиёт педагогика, жугрофия, тиббиёт, риёзиёт, хандаса, мантик, ахлок-шунослик ва бошка фанлар юксалган. Айникса, мантик, табиий-илмий фанлар шунингдек, фалакиёт, фалсафа ва ахлок-шуносликка катта эътибор берилган.

Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий каби

жахонга машхур мутафаккирлар етишиб чикди. Жомийнинг купгина асарларида инсон, адолат, ахлок ва маънавий етуклик, мухаббат, эзгулик гоялари тасвирланади. Урта аср маданиятининг гуркираб боришига узининг ижтимоий-сиёсий ва ахлокий карашлари билан мукаммал жамият, адолат-ли шох тугрисидаги орзу-умидларини илгари сурган, тенглик, эркинлик, инсоф ва диёнатга асосланган давлат тузими тугрисида куплаб асарлар ёзган. Биргина "Бахористон" асари оркали давлатни бошкариш, адолатли тартибни урнатиш, маънавият ва маданият уйгунлигини акс эттириш учун мухим масалаларни ёритиб берган эди. Ушбу асардаги хар бир равза алохида гузаллик, эзгулик сифатида гавдаланганлигини куриш мумкин. Жомий уз асарларида дин ва фалсафани уйгунлаштириш, шу йул оркали фалсафий фикрлар ривожланишига замин яратишда алохида масъулиятни уз зиммасига олганлигини куриш мумкин. Биргина "Нафохот ул-унс" асари олти юз ун олти машгхур суфийлар хаётига багишланган булиб, бу асар суфиларнинг фалсафий-ирфоний ва ахлокий карашларини урганиш-да мухим манбаа булиб хизмат килади. Х,азрати зулжалолга хамиша ибодат билан машгул булишларига карамай вактларини бекор утказмасдилар.[2]

Жомий асарларида адл категорияси алохида макомга эга. Бундай вазифани (асар-ларни) урганишимиз ва татбик этишимиз баркамол авлодни тарбиялашда, мамлакат тараккиётига алохида урнак булувчи мухим вазифа булмоги даркор. Агар инсон уз фарзандига ёшлигидан тарбия - таълимни мукаммал сингдирмаса, вакт утган сари жамиятнинг мувозанати тошсиз тарозига ухшаб колиши мукаррар. Ёш авлодни баркамоллиги учун хаммамиз хар кун кайгурмогимиз лозим. Биз бугун агар фарзандимизни гудаклигидан кулини ювишни ургатмасак, вакт утиши билан кулини ювмай дастурхон атрофига келиши мукаррар! Тарбия - таълим жараёнлари бир - бирини тулдириб, ажралмас онг махсули сифатида хаётга тадбик этилади. "Чунончи, -деди Биринчи Президентимиз Ислом

Абдуганиевич таълим-тарбия - онг махсули, лекин айни вактда онг даражаси ва унинг ривожини хам белгилайдиган омилдир. Бинобарин, таълим - тарбия тизимини узгартирмасдан туриб онгни узгартириб булмайди. Онгни, тафаккурни узгартирмас-дан туриб эса биз кузлаган олий максад -озод ва обод жамиятни барпо этиб булмайди".[3]

Мамлакатимизда иктисодий, ижтимоий-сиёсий ва маънавий-маърифий сохаларда жуда катта ютуклар кулга киритилди. Жамиятни ривожлантиришга каратилган алохида глобал маънавий кадриятлар, узига хос ижтимоий менталитет ва дунёкарашини шаклалантиришга йуналтирилиши лозим. Факат укимишли ва маънан бой одамларгина муаммоларини урушлар ёрдамида хал килишни мутлако рад этишга кодир жамият-ни шакллантириши мумкин. Ана шундай инсонлар маънавий етук ва маънавий кашшок одамлар хакида Ислом Каримов уз асарида шундай дейди: "Албатта, бу дунёда халол ва пок яшашни узи учун хаётий эътикод, олий максад деб биладиган одамлар купчиликни ташкил килади. Айнан ана-шундай инсонлар ва уларнинг эзгу ишлари туфайли бу ёруг олмада маънавият хамиша баркарор булиб келади..." Ватанимизнинг маънавият гулшанини бойитиш, урганиш, баён этиш замон зайлининг учмас иродаси булиб колиши керак. Давлатни бошкариш, назорат килиш эса айнан маънавийт ва маърифат каймоги булмиш адл (адолат) категориясининг ядроси (маркази) инсон тафаккуридан, иймон-эътикоди, калби оркали бунёд этилишини унутмаслик лозим.

Бундан ташкари хазрат Жомийнинг "Бахористон" асарларидаги 1 - равзани тахлил килар эканмиз, юракларни кибру -хаво, разолат ва нафратлар тозалашлик масаласи баёнига кузимиз тушади:

Хошим Суфий дебди:

Юракдан кибр разолатин ювишдан кура, тогни игна учи билан

цупориш осон.

Кибрсизлик лофин урма, уни курмоцдан кура

Коронги тун чумолининг изин курмак

осонроц.

Кибр гардин аритмоцдан осон эрур шуб^асиз,

Игна билан тогни цазиб остин - устун цупормоц.[1]

Демакки, Кибрсизлик лофин урма, уни курмокдан кура, инсонларга хос булган кибрларга берилиб, мактанчоклик килгандан кура, ва унга сайкал беришлик (купай-тиришлик)дан кура, ^оронги тун чумолининг изин курмак осонрок - нурсиз коронгу-лик (зулмат)да йуриб, чумолининг изин курмак осонрок, деб бахоланмокда. Маълумки, чумоли изини кундуз кунда хам пайкашлик душвор албатта. Шунинг учун кибрга берилиб, мактанчоглик килгандан кура, коронгу - зулматда чумоли изи (поклик ва софлик маърифатини шакиллантири йули)ни топишлик лозим деб айтилмокда. Чумолилар машаккат билан мехнат килиб, узларининг ризкларини йигишлари, халол ва пок кун кечиришлари барчамизга маълум ва машхур албатта. Юкоридаги мисралардан куйдаги маъно келиб чикади: Х,ой - хавасга берилиб, кибр билан яшагандан (бошкаларни минсимай, гуддайиб яшагандан) кура, халол ва пок ризк (Исломда лукмайи пок деб аталади) илинжида маърифат истаб, маънавий саводхонликка уз хиссасини кушиб яшагани маъкуллиги баён этилмокда.

Кейинги мисрада Кибр гардин аритмокдан осон эрур шубхасиз, яъни, кибр жойлашган юракларни тозалашдан (Инсон юрагидаги доглар аста - секинлик билан жойлашиб, шакилланиб боришлиги баён этилади. Мисол: инсон томонидан амалга оширилган бирор - хато вактида бартараф этилмаса, у инсон юрагига кора дог булиб колади, бу кора дог эса вакт утиши билан, агар покланиб борилмаса, кенгайиб катта захм (жарохат) догини келтириб чикаради) кура, Игна билан тогни казиб остин - устун купормок, деб бахоланмокда. Бундан маълумки, тог тош-лардан иборат булган мустахкам тепалик булиб, Игна билан тогни казиб олиш канча-лик машаккат хисобланади. Бу эса уз -узидан маълумки, ахлокий иллатларнинг накадар тубанликка караб шунгишларга мойиллигини курсатади.

YmGy Mucpa.napra yxmam KyMgaru caTp.napHH xaM Tax-nun KH^amHH ,no3HM KypgeK.

^OMHHHHHr "BaxopHcTOH" acap^apugaru 1 - paB3a "^apBumnap xaKuga xhkoat" GoGura Ke.nTHpH.nraH: AGy a^H PygGopuM myHgaM geraH эgн:

^ne mop sundon pa^önapnum 6up woüda ymupumudup.

Ep euconuöan 6ynMazan numon Moü o3oöaea Mucnu 3UMUcmon. Omu^a sanuM cy^öamu sundon, 3unöonöan mopy sundondan eMon. [1] Tax-nun KH^agHraH GyncaK: Ep Buco^ugaH Gy^MaraH HHmoH, Ep (Annox) Buco^ura эpнmнmнн MaKcag KHnMaraH ®oh 030gara mhc^h 3HMHCTOH, «oMga xyggu xyBH^^aG KonraH 3hmhctoh xucoG^aHagu, geG aMTMOKga. MHcpa^apHHHr MaHTHKuM gaBOMH cu^araga эca OmHKKa FaHHM cyxGaTH 3HHgoH, hhcoh (omHK)ra y3 gymMaHH Gy^raH (KanG xacra.nHrH, atHH pyxuM noK^HKgaH HHmoH KO^MaraH 3hmhctoh - Top MaKOH Ha3apga TyTH.nraH) raHHM GH^aH amam 3uHgoHgaH Topy 3HHgoH-gaH ömoh geG Gaxo.naHMOKga. ^eMaKKH, hhcoh Ka^Gu KaHna^HK gor^apra Ty^a Gynca, atHH, KuGpy - xaBora Ty^raH Gy^ca, hhcoh yma "Ha$c"ra Kapmu Kypamum Gu^aH y3HHH KHHHaG Gopagu. Bat3H HHcoanap GopKH, "Ha$c" Bac-Bacacura TymuG ko^hG, GyTyH^aM

Gothhhh o^aMgaH y3H^uG KO.nagH.nap.

AGgypaxMOH ^omhhhhhf ax.noKHH Kapam.napu yHHHr gyHe Kapamu Ba hxthmohh

- HP^OHHH Kapam^apugaH GH3 yHHHr Tat^HMOTHHH gHHHH TatnHMOT cu^araga

эtтнpо$ 3THmuMH3 MyMKHH a^GaTTa. ammo GyHgaM Kapamnap ^aKaTruHa cy3.napga Gaxo^aHuG KO.nMac.nHrH KepaK. ffluggaT Gu.naH yTuG GopaeTraH Gup BaKTga «axoH cuecuH MaMgoHH MHKecuga, aMHHKca, Y3GeKucTOHHHHr H^THMOHH xaeTuga GeKuec «apaeH.nap ro3 GepMOKga. Э.п-ropт y3 TaKgupuHH xa.n KunumHH y3 Ky^ura o.ngu. MatHaBHAT, Matpu^aTra xH3MaT KH^um KynaMgu. Xa.nK ga.naT ugopa^apura эмac, Ga^KH gaB.naT ugopa.napu xa^K ynyH xH3MaT KH-numnuru epKHH Gup xaKHKaTgup! 3epo, em.napuMH3HHHr эpтaнгн KyHH nopnoK Gy^Hm^Hru ynyH xap TOMOH.naMa Gh^hm^h Ba 3yKKO KunuG TapGufl.namHMH3, xap GupuMH3HHHr o^gHMH3garu Ga^apu^umu mapT Gy^raH gacTypy.n aMa.ngup. ByryHru KyH mh^hh foach cu^aTHga Y^GeKHcroHgarH uc.noxoT.nap Muco^uga - mh^hh THKnaHHmgaH

- mh^hh WKca^umra KapaG oguM^am GyHHHr epKHH H^ogacugaup. fflyHHHr ynyH Gh3 roKca^umra KapaG xapaKaraaHap экaнмнз, MyTa^aKKupnap (®omhm Muco^uga) h^mhm MepocuHH GyryHru KyHra anoKagop aTpuGyT-napu Gu^aH maKnnaHTHpumHMH3 mapT!

OOH^AnAHRnrAH A^ABHET^AP

[1] Aödypa^Mon MOMUÜ, (MyTap^HM: ffl.ffloMyxaMegoB) F.Fy^OM, TomKeHT, 1971 ( fVjt jjal^ -

^jt QA^^II : -1971 ^JS^IJJ)

[2] ffl.PoKyMHH, Tapuxu moMM, TomKeHT, MatHaBH^T, 1998

[3] H.KapuMOB, EapKaMon aenod op3ycu, TomKeHT, 2000

References

[1] Aödypa^Mon Momuü, (Myrap^HM: ffl.ffloMyxaMegoB) F.FynoM, TomKeHT, 1971 ( fVjt jjal^ -

^jt QA^^II : -1971 ^JS^IJJ)

[2] ffl.PoKyMHH, Tapuxu moMM, TomKeHT, MatHaBH^T, 1998

[3] H.KapuMOB, EapKaMon aenod op3ycu, TomKeHT, 2000

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.