Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ХАНДОН ПИСТАНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАКЛЛАРИ'

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ХАНДОН ПИСТАНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАКЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
36
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хандон писта / истиқболли шакл / мева йириклиги / ҳосилдорлик / селекцион баҳолаш / пайвандлаш / f.4-шакли / f.13-шакли

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ш.А.Холова, Н.Н. Ёқубов, Ш.У. Бўронова

Хандон писта юқори полиморфизм хусусиятига эга тур ҳисобланади. Унинг табиий ва маданий дарахтзорларида кўплаб йирик мевали, серҳосил шакллар юзага келган. Ушбу мақолада писта шаклларини селекцион баҳолаш орқали истиқболли бўлганларини ажратиб олиш бўйича ўтказилган тадқиқот натижалари келтирилган. Хандон пистанинг f.13 шакли – 1993 йилги экишда уруғидан ўстирилган дарахт ҳисобланади. Дарахтининг бўйи 2,5 м, ўртача ҳосилдорлиги 4-5 кг ни ташкил этади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Ш.А.Холова, Н.Н. Ёқубов, Ш.У. Бўронова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ХАНДОН ПИСТАНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАКЛЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ХАНДОН ПИСТАНИНГ ИСТИЦБОЛЛИ ШАКЛЛАРИ ША.Холова1, Н.Н. Екубов2, Ш.У. Буронова2

1Тошкент давлат аграр университети 2Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти https://doi.org/10.5281/zenodo.8012770

Аннотация. Хандон писта юцори полиморфизм хусусиятига эга тур %исобланади. Унинг табиий ва маданий дарахтзорларида куплаб йирик мевали, сер%осил шакллар юзага келган. Ушбу мацолада писта шаклларини селекцион ба%олаш орцали истицболли булганларини ажратиб олиш буйича утказилган тадцицот натижалари келтирилган. Хандон пистанинг f.13 шакли - 1993 йилги экишда уругидан устирилган дарахт %исобланади. Дарахтининг буйи 2,5 м, уртача %осилдорлиги 4-5 кг ни ташкил этади.

Калит сузлар: хандон писта, истицболли шакл, мева йириклиги, %осилдорлик, селекцион ба%олаш, пайвандлаш, /4-шакли, /13-шакли.

Дунё буйича хандон пистанинг табиий урмонлари ва маданий плантациялари 600 минг гектардан зиёдни ташкил килади. Ушбу пистазорларнинг асосий кисми фермер хужаликлари хиссасига тугри келади. Хандон писта плантацияларини барпо этиш технологиясини такомиллаштириш буйича Эрон, А^Ш, Туркия, Сурия, Шимолий Африка, Урта Ер денгизи мамлакатларида куплаб илмий-тадкикот ишлари олиб борилган. Писта етиштирувчи барча мамлакатларда узининг писта навлари булиб, шу писта навлари асосида писта хосилини олиш, ички бозорни таъминлаш ва дунё бозорига чикиш йулга куйилган.

Узбекистонда табиий пистазорларнинг энг катта массиви Сурхондарё вилояти Боботог давлат урмон хужалигида (27000 га атрофида) булса, энг йирик маданий холда экилган пистазорлар Самарканд вилояти Сарайкургон давлат урмон хужалиги (3000 га атрофида) жойлашган. Бу пистазорларда дарахтлар катта булсада, умумий майдонга нисбатан хосилдорлик паст хисобланади. Мавжуд пистазорларни реконструкция килиш, янги барпо этилаётганларини эса навлар асосида барпо этиш - пистазорлардан келажакда юкори хосил олиш имкониятини беради. Мамлакатимизда урмон хужалиги олимлари томонидан писта кучатларини ёпик илдиз тизимида етиштириш, ёш пистазорларни пайвандлаш технологияси, селекция ишлари буйича илмий тадкикотлар олиб борилган. Селекция ишлари натижасида 13 та писта навлари яратилган булиб, ушбу навлар узининг кимматбахо белги ва курсаткичлари билан ажралиб туради. Х,озирги кунда ушбу писта навларидан писта усиши мумкин булган худудларда оналик коллекцияси барпо этиш ишлари амалга оширилмокда. 2018-2021 йилларда Навоий, Сурхондарё, ^ашкадарё, Фаргона, Андижон ва Тошкент вилоятларида 10 минг гектарга якин майдонда интенсив типдаги писта плантациялари барпо этилди. Ушбу худудларда барпо этилаётган пистазорларни нав асосида барпо этишда пайванд материалига булган талабни кескин оширади. Шу сабабли навлар асосида оналик коллекцияси барпо этиш билан бирга селекция ишларин давом эттириш керик. Табиий холда усаётган, уругидан экиб барпо килинган пистазорлардаги хилма хиллик янги узида кимматбахо белгиларни саклаган писта шаклларини ажратиб олиш имконини беради. Бундан ташкари хориждан келтириб экилган писта уруглари, яъни хорижий писта навлари уруг авлодидан хосил булган пистазорлардан хам яхши селекция манбаларини топиш мумкин.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Тадкикот услуби. Хандон писта шаклларининг фенологик, морфологик ва биоэкологик курсаткичлари таксацион ва аналитик услублар буйича урганилди. Писта шаклларини селекцион бах,олаш ишлари Г.М.Чернова ва Г.С.Олехновичлар томонидан ишлаб чиккилган «Пистанинг кимматбах,о хужалик-биологик навларини комплекс бах,олаш» услубига асосан олиб борилди.

Тадкикот натижалари. Хандон писта - Pictacia vera L. - Пистадошлар Anacardiaceae оиласининг Писта Pistacia L. туркумига киради. Хандон писта кургокчиликка ва иссикка жуда чидамли булганлиги сабабли намлик кам, курук ва иссик икклимли минтакаларда х,ам уса олиши, илдизининг чукур ривожланиши, физиологик ва анатомик тузилишининг узига хослиги билан изох,ланади. Хандон писта кучатлари кучириб ут;азишга чидамсиз, шу сабабли доимий жойига уругидан ёки ёпи; илдиз тизимида (контейнер) устирилиб кучатидан экилади. Хандон писта чангчи ва уругчи дарахтлари алох,ида эканлигини, шу сабабли писта уруглари ёки кучатлари доимий жойига экилгандан кейин, кучатнинг усишига караб 2-4 йилларда юкори курсаткичга эга шакл ва навлардан бири пайванд килинади. Ушбу тадбир келажакда юкори х,осил гарови х,исобланади. Агар пайвандлаш ишлари утказилмаса майдондаги дарахтларларнинг тахминан чангчи ва уругчи дарахтлар сони тенг булиши, бу эса майдондан х,осилнинг кам чикишига сабаб булади. Бундан ташкари х,осилга кириш муддатининг кеч булиши (10-12 йил), уругчи дарахтларда ёнгокмева хджмининг турлича булиши кузатилади. Шу сабабли пайвандлаш ишларини уз вактида амалга ошириш талаб этилади. Пайвандлаш материали сифатида фойдаланадиган она дарахти узининг курсаткичлари билан ижобий бах,оланиши керак. ^уйида Жиззах вилояти Пистачилик илмий-тажриба станциясида узининг юкори курсаткичлари билан ажралиб турган f.4 ва f.13 писта шакллари билан танишиб чикамиз:

Хандон пистанинг f.4 шакли - 1993 йилги экишда уругидан устирилган дарахт х,исобланади. Дарахтнинг буйи 3,5 м, тана диаметри 0,25 м, шох,-шаббаси 3,0х2,5 м. Ёнгокмеваси сентябр ойида пишиб етилади. Дарахтда х,осилсиз йил 4-5 йилда бир марта такрорланиши мумкин. Табиий х,олда бу дарахт уртача 5 кг х,осил бермокда. Ёнгокмевасининг очиклилик даражаси 80-90% ни ташкил килади.

I

I § }

I

PiSicLdcL I/era.

1-расм. Хандон пистанинг f.4 шакли ёнгокмеваси

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Хандон пистанинг f.13 шакли - 1993 йилги экишда уругидан устирилган дарахт х,исобланади. Дарахтининг буйи 2,5 м, тана диаметри 0,2 м, шох,-шаббаси 3,0х1,5 м. Ёнгокмеваси сентябр ойида пишиб етилади. Дарахтда х,осилсиз йил 4-5 йилда бир марта такрорланиши мумкин. Табиий х,олда бу дарахт уртача 10 кг х,осил бермокда. Ёнгокмевасининг очиклилик даражаси 90-95% ни ташкил килади.

1 1

1

(J (h

1 I d f

1 1 Q

1 I _ _

1 HI ■■ ШЯШ ВПК

PLSicLdicL l/era f<5 Jm.

2-расм. Хандон пистанинг f.13 шакли ёнгокмеваси

Ушбу дарахтлар буй жихдтидан бошка хандон писта дарахтларидан кичкина х,исоблансада, х,ар бир дарахтда лалми шароитда х,осилдорлик 5-6 кг ни ташкил килади. Дарахтларда касаллик ва зараркунандалар билан зарарланиш, шунингдек кургокчиликнинг салбий таъсири кузатилмади.

Хулоса. Хандон писта шаклларини танлашда х,ар бир худуднинг тупрок ва иклим шароитларидан келиб чикиб селекцион бах,олаш утказиш максадга мувофикдир. Ёгин микдорига кура намлик билан таъминланганлик даражаси турлича булган лалмикор худудларда пистазорлар барпо этиш учун истикболли деб топилган шакллардан фойдаланиш тавсия этилади.

REFERENCES

1. Hamzayev A. K. et al. Study on cultivation of pistachio (Pistacia vera L.) seedlings in containers //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. - IOP Publishing, 2020. - Т. 614. - №. 1. - С. 012119.

2. Kayimov A., Kholmurotov M. Z., Eshankulov B. I. Justification of prospective pistachio (Pistacia vera L.) varieties and forms while creating plantations in Uzbekistan //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. - IOP Publishing, 2021. - Т. 939. -№. 1. - С. 012037.

3. Kholmurotov M. Yield of local forms of pistachio in vegetative reproduction in Uzbekistan //Редакционный совет. - 2016. - Т. 4. - С. 201647.

4. Kholmurotov M. Z. Some features of pistachio yield formation. Agricultural science for agriculture. Collected works in 3 books //IX International Research and Practical Conference (February 5-6, 2014). Barnaul, RIO AGAU. - 2014. - С. 305-306.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

5. Kholmurotov M. Z. The factors that affect productivity of pistachio (Pistacia vera L.) for the following year //International Journal of Applied and Pure Science and Agriculture (IJAPSA). - 2017. - Т. 3. - №. 4. - С. 22-24.

6. Хамзаев А. Х. и др. Новые сортовые фисташки Узбекистана //Труды по интродукции и акклиматизации растений. - 2021. - С. 263-271.

7. Хамзаев А. Х., Эшанкулов Б. И., Холмуротов М. З. Влияние состава почвенного субстрата на приживаемость и рост сеянцев фисташки в контейнерах //Вестник Ижевской государственной сельскохозяйственной академии. - 2019. - №. 4. - С. 4952.

8. Чернова Г.М., Олехнович Г.С. Методика комплексной оценки сортов и перспективных форм фисташки по хозяйственно-биологическим признаком // Биоэкология орехоплодовых лесов и геодинамика в Южном Кыргызстане. ЮОНАН Кырг. Респ. - Джалал-Абад, 1998. - С. 53-61.

9. Эшанкулов Б. И., Холмуротов М. З., Худайназарова Н. Х. Хорижий писта навлари уруг авлодини устиришда кузатиладиган дастлабки умумий хатолар //Science and innovation. - 2022. - №. Special Issue. - С. 621-625.

10. Эшанкулов Б. И., Худайназарова Н. Х., Лаптева Р. А. Иранские сорта фисташки настоящей //Труды по интродукции и акклиматизации растений. - 2021. - С. 297-299.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.