Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ КЕМИРУВЧИЛАР (RODENTIA) ТУРКУМИ ГЕЛЬМИНТОФАУНАСИНИНГ ЭКОЛОГИК-ФАУНИСТИК ТАҲЛИЛИ'

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ КЕМИРУВЧИЛАР (RODENTIA) ТУРКУМИ ГЕЛЬМИНТОФАУНАСИНИНГ ЭКОЛОГИК-ФАУНИСТИК ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

111
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Rodentia / трематода / акантоцефала / нематода / цестода / паразит / Жиззах / Ўзбекистон / Rodentia / trematoda / akantasefala / nematoda / tsestoda / parasite / Jizzakh / Uzbekistan

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Малика Абдулакимовна Маматқобилова, Зебиносо Хамроқуловна Хамроқулова

Тадқиқот ишида Жиззах вилояти худудларидаги кемирувчилар (Rodentia) туркумига кирувчи 5 оила, 7 турга мансуб 177 нусҳа кемирувчилар гельминтофаунаси экологик-фаунистик таҳлили қилинган ва 44 (24.8%) индивид кемирувчида зарарланиш кузатилди. Кемирувчилар цестодалар синфига мансуб 11 тур, трематодаларнинг 2 тури, акантоцефалларнинг 1 тури, нематодаларнинг 19 тури билан зарарланиш қайд этди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the study, 5 families of rodents (Rodentia) in Jizzakh region, 177 specimens of 7 species of rodents helminth fauna were analyzed ecologically and faunally, and 44 (24.8%) individuals were infested with rodents. Rodents reported infection with 11 species belonging to the class of cestodes, 2 species of trematodes, 1 species of acanthocephalus, 19 species of nematodes

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ КЕМИРУВЧИЛАР (RODENTIA) ТУРКУМИ ГЕЛЬМИНТОФАУНАСИНИНГ ЭКОЛОГИК-ФАУНИСТИК ТАҲЛИЛИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ КЕМИРУВЧИЛАР (RODENTIA) ТУРКУМИ ГЕЛЬМИНТОФАУНАСИНИНГ ЭКОЛОГИК-ФАУНИСТИК ТАХДИЛИ

Малика Абдулакимовна Маматкобилова

Жиззах давлат педагогика институти магистранти ushakarbaev@mail. ru

Зебиносо Хамрокуловна Хамрокулова

Тошкент давлат педагогика университети ushakarbaev@mail. ru

АННАТОЦИЯ

Тадкикот ишида Жиззах вилояти худудларидаги кемирувчилар (Rodentia) туркумига кирувчи 5 оила, 7 турга мансуб 177 нусха кемирувчилар гельминтофаунаси экологик-фаунистик тахлили килинган ва 44 (24.8%) индивид кемирувчида зарарланиш кузатилди. Кемирувчилар цестодалар синфига мансуб 11 тур, трематодаларнинг 2 тури, акантоцефалларнинг 1 тури, нематодаларнинг 19 тури билан зарарланиш кайд этди.

Калит сузлар: Rodentia, трематода, акантоцефала, нематода, цестода, паразит, Жиззах, Узбекистон

ABSTRACT

In the study, 5 families of rodents (Rodentia) in Jizzakh region, 177 specimens of 7 species of rodents helminth fauna were analyzed ecologically and faunally, and 44 (24.8%) individuals were infested with rodents. Rodents reported infection with 11 species belonging to the class of cestodes, 2 species of trematodes, 1 species of acanthocephalus, 19 species of nematodes.

Keywords: Rodentia, trematoda, akantasefala, nematoda, tsestoda, parasite, Jizzakh, Uzbekistan

КИРИШ

Кемирувчилар мамлакатимиз фаунасидаги сутэмизувчиларнинг катта гурухларидан биридир. Уларни деярли барча ландшафтларда учратиш мумкин. Муайян турдаги кемирувчилар ёки уларнинг гурухларининг популяциясида индивидлар микдори юкори булиб, зоолог олимлар хамда ветеринария ва согликни саклаш сохаси ходимларининг кизикишини ортиради. Ушбу Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1309 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

хайвонларнинг аксарият турлари агросаноат мажмуасига катта зарар етказади, жумладан, донли ва дуккакли усимликлари, турли плантация ва богдорчиликка ихтисослашган икктисодий жихатдан катта ахамиятга эга булган усимликларга маълум даражада зарар етказади.

Rodentia туркуми вакиллари уй ва ёввойи хайвонлар хамда инсонларда жиддий гельминтозлар касалликларини келтириб чиккарувчи гельминтларнинг асосий, оралик ва кушимча (резеруар) хужайинлари хисобланади.

Юкумли ва паразитар касалликларнинг табиий учоклари шаклланиши ва сакловчи хамда ташувчилари сифатида мухим рол уйнайди. Буларга одам ва хайвонларда учрайдиган инфекцион ва инвазион касалликлар (ярали энцефалит, улат, спирохетоз, эхинококкоз, алвеококкоз, дикроцелиоз) киради.

Озик-овкат ишлаб чикариш тармоклари куламининг изчил ривожланиши билан боглик катор зарарли биологик объектлар сонининг ошишига олиб келмокда. Бу уринда, кемирувчилар ва уларда паразитлик килувчи организмлар алохида ахамиятга эга булиб, уларнинг табиатдаги микдор курсаткичларининг узгариб туриши купгина саноат мажмуалари фаолиятига салбий таъсир курсатади.

Кемирувчилар ва улар трансмиссияси натижасида келиб чикадиган турли касалликлар хамда уларнинг иктисодий зарарининг илмий асосланган холда олдини олиш ва бартараф этишга алохида эътибор каратилмокда. Бу борада, жумладан, иктисодий тармокларнинг фаолияти ва локал худудлар хусусиятларидан келиб чиккан холда зарарли кемирувчи турлари инвентаризация килиш, улар динамикасига таъсир этувчи омиллар бахолаш ва кураш чоралари ишлаб чикиш долзарб вазифа хисобланади.

Ушбу тадкикот иши Жиззах вилояти худуди Rodentia туркуми гельмитофаунаси аниклашдан иборат

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Узбекистон биоценозларида Rodentia туркумига 40 га якин тур руйхатга олинган [15]. Шимоли-Шаркий Узбекистон биогеоценозларида 26 тур кемирувчилар кайд этилган [3, 5, 14].

Академик К.И. Скрябин томонидан дастлабки тадкикот ишлари олиб борилган [9]. Кейинги изланишлар майда сутэмизувчилар (кемирувчилар, товушконсимонлар ва хашаротхурлар) гельминтофаунасини урганиш бир катор муаллифлар томонидан давом эттирилди [1, 2, 12, 13]. Ушбу тадкикот

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

натижаларида Узбекистоннинг турли минтакаларидаги хайвонларнинг гельминтофаунасини тавсифловчи фрагментар маълумотлар келтирилган. Н.М. Матчанов ва бошкалар томонидан Жиззах ва Сирдарё вилоятларининг айрим худудларида 11 турдаги 260 намуна кемирувчи текширилган[4]. Урганилган кемирувчилар орасида Cestoda, Acanthocephala ва Nematoda синфларига тегишли 11 тур гельминт аникланган. Кемирувчиларнинг гельминтлар билан умумий зарарланиши 15% ни ташкил этган.

Олиб борилган тадкикотлар учун материалларни Жиззах вилоятининг турли худудларидаги (тог, тоголди ва дашт) кемирувчилар организмида паразитлик килувчи эндогельминтлар йигилди. Тадкикотлар 2020-2021 йиллар давомида Жиззах давлат педагогика институтининг "Биология укитиш методикаси" кафедраси ва УзР ФА Зоология институти "Умумий паразитология" лабораторияларида олиб борилди.

Материалларни йигиш ва кайта ишлов бериш умумкабул килинган усуллар асосида олиб борилди. Кемирувчиларнинг гельминтлар билан зарарланганлик даражасини бахолашда инвазия экстенсивлиги ва инвазия интенсивлигидан фойдаланилди.

Кемирувчилар тутишда асосан копкон куйиш, инларни казиш ва сув куйиш усулари ёрдамида тутилди. Шунингдек, Жиззах вилоятларидаги дезинфекция станциялари ходимлари билан биргаликда кемирувчиларни дератизация килишда "Родентицидлар" яъни Зоокумарин-пастаси ва бромадиалон воситаларидан фойдаландик, бунда Зоокумарин-пастаси 1:6 нисбатда ишлатилди, тайёрланган хуракни бир хафта давомида кемирувчилар озикланадиган, лекин болалар кули етмайдиган, уй хайвонлари озикланмайдиган жойга куйиб чикилди. Сичконлар учун майдаланган бугдойдан фойдаланилади. Шу билан биргаликда махаллий овчиларнинг хизматларидан фойдаланилди.

Тутилган кемирувчилар К.И. Скрябиннинг тулик ва тулик булмаган гельминтологик ёриш усули билан текширилди [10]. Ушбу усул оркали кемирувчилар туркумининг 5 оилага мансуб 7 туридан иборат 177 намуналари йигилган (1-жадвал). Нематодалар, трематодалар, цестодалар ва акантософелалар 70% этил спиртда фиксация килинган.

1-жадвал

Жиззах вилоятида урганилган кемирувчиларининг тур таркиби

Оила ТУР Текширилган намуна

Sciuridae - Олмахонлар Spermophilus fulvus Licht., 1823 - 7

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1311 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

CapHK WMpoHKo3HK

Allactagidae - KaTTa Kym oeKgap Allactaga major Kerr, 1792 - KaTTa KymoeK 5

Cricetidae - Ogaxyp^yHgap Ondatra zibethicus L., 1766 -OHgaTpa 12

Gerbillidae - KyMCHHKoHgap Meriones meridianus Pallas, 1773 -TymKH KyMCHHKoH 6

Rhombomys opimus Licht., 1823 - KaTTa KyMCHHKoH 19

Muridae - CHHKoHCHMoHgap Mus musculus L., 1758 - Yfi chhkohh 51

Rattus norvegicus Berk., 1769 -KygpaHr KagaMym 77

^AMH: 177

regtMHHTogorHK TeKmHpyBgapga KeMHpyBHHgapHH эктoпapaзнтgapнн MHKgop Ba CH^aT ^Hx,aTgaH KyngHrH Ky3aTHggH, 6y эса ygap Kyn TypgarH yMypTKacrogap ÖHgaH 6ноценотнк agoKaga öygHmHHH HCÖoTgafigH. napa3HTgapHHHr TypgapHHH

aHHKgam ynyH TagKHKoTHHgap TOMOHHgaH Kafig этнgraн aHHKgoBHHgap Ba TaBCH^gapra MyBo^HK aMagra ornupungu [6-8, 11, 16].

napa3HTogorHK MaTepHagHH Kafira Hmgam gaöopaTopHA mapoHTHga ogHÖ öopHggH. ^ohmhh Ba BaKTHHHagHK npenapaTgapHHH crepeocKonHK .HOMA ME C-10, ÖHHOKynap VL-2200 (Olimpus Japan) MHKpocKongapH epgaMHga ypraHHggH.

TagKHKOTnap HaTH^acuga öyryHrH KyHga ^H33ax BHgo^THHHHr aKcapH^T öapna reorpa^HK gaHgma^T 3oHagapHgarH KeMHpyBHHgap regtMHHTgapHHHHr Typ TapKHÖH TyrpHCHga MatgyMoTgap MaB^yg.

7 Typra MaHcyö 177 Ta HHgHBHgHH napa3HTogorHK TeKmHpyBgaH yTKa3HgHm HaTH^acHga KyfiHgarH oHgagapra MaHcyö: Allactagidae - Karra KymoeKgap, Cricetidae - ogaxyp^yHgap, Gerbillidae - KyMCHHKoHgap Ba Muridae -CHHKpHCHMoHnap Kafig этнggн.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

2-seaman

jKii33ax ehjhmth xy^j'^rtapii^arii Rodentia kemhpyehhjiap typkymhhhhr re.iiMHHT.iip oitiaa 3apap;iaHHiH xypcairHHH

К ем и рув ч н н н н г г;рн Текширилгаи ннднвндлар сони Зарарланган Паразит турларнннг гони

Нусха % Цестода Трематода Акантоцефала Нематода

Сарик юмронкозш; 7 2 2Е.6 1 2 1 1

Ондатра. 12 4 33.3 2 1 1 4

Катта кушоёк; 5 1 20.0 - - - 1

Катта клгмеичьон 19 3 15.8 2 - 1 3

Тушги кумсичк;он 6 1 16.6 4 - - 6

Уй естщени 51 14 27.5 9 2 - 14

Кулранг халамуш 77 19 24.7 11 - - 19

Жамн: 177 44 24.S

МУ^ОКАМА

Тадкикотларимизда асосан санитария - эпизоотологик ахамиятга эга булган кемирувчиларнинг гельминтофаунасини урганишга алохида эътибор каратдик. Маълумки, одамлар, уй ва ов хайвонларининг бир катор куплаб патоген гельминтозлари мавжуд, уларнинг табиий захираси хисобланган кемирувчилар оркали таркалади.

Кемирувчиларнинг гельминтлар билан умумий зарарланиши юкорида кайд этилган умумий индивилларга нисбатан 44 та индивида зарарланиш аникланди, бу эса 24.8% ташкил этди (2-жадвал). Баъзи кемирувчиларнинг паразит чувалчанглар билан зарарланиш даражаси бир биридан тубдан фарк килади. Хусусан, кумсичконларда (15.8-16.6%), юмронкозикларда (28.6%), уй сичконларида (27.5%) ва кулранг каламушларда (24.7%). Энг паст зарарланиш курсатгичи катта кумсичконларда намоён булди 15.8%.

Жиззах вилояти турли минтакаларида Rodentia туркумининг гельминтлар фаунасининг замонавий тур таркиби

Nematoda - Нематодалар Ganguleterakis spumosa (Schneider, 1866)

Armocapillaria sadovskajae (Morosov, 1959) Aspiculuris schulzi (Popov et Nasarova, Trichocephalus cutcasheni (Petrov et 1930)

Sadichov, 1957) Aspiculuris tetraptera (Nitsch, 1821)

Trichocephalus citellorum (Kirschenblatt, Syphacia obvelata (Rudolphi, 1802) 1939) Syphacia stroma (Linstow, 1884)

Trichocephalus rhomlomydis (Schulz et Gongylonemaproblematicum (Schulz, 1924)

Landa, 1934) Gongylonema neoplasticum (Fibiger et

Trichocephalus muris (Schrank, 1788) Ditlovsen, 1914)

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

Streptophiagus kutassi (Schulz, 1927) Subulura citelli (Sulimov, 1961) Spirocerca fedtschenkoi (Davlatov, 1970) Physoloptera massino (Schulz, 1926) Mastophorus muris (Gmelin, 1790) Dipetalonema viteae (Krepkogorskaja, 1933) Heligmosomoides ryjikovi (Nadtochyi et al., 1971)

Trematoda - TpeMaTOfla.nap

Echinostoma armigerum (Barker et Irvine, 1915)

Dicrocoelium dendriticum (Stiles et Hassall, 1896)

Catenotaenia criceterum (Kirschenblatt, 1949)

Hymenolepis diminuta (Rudolphi, 1819) Hymenolepis horrida (Linstow, 1901) Taenia hydatigena (Pallas, 1766) Taenia pisiformis (Bloch, 1780) Taenia crassiceps (Ledec, 1800), larvae Hydatigera taeniaeformis (Batsch, 1786), larvae

Hydatigera krepkogorski (Schulz et Landa, 1934), larvae

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Mesocestoides lineatus (Goeze, 1782), larvae Rodentolepis straminea (Goeze, 1782)

Cestoda - ^CTOfla.nap Acanthocephala - AKaHTO^^a^ap

Paramoplocephala transversaria (Krabbe, Moniliformis moniliformis (Bremser, 1811) 1879)

TagKHKoT HmgapH oguö öopugraH xygygugaru KeMHpyBHHgapHHHr regtMHHTo^ayHacH 33 TypgarH napa3HT HyBagHaHrgap Kafig этнgгaн.

^H33ax BHgo^TH KeMHpyBHHgap regtMHHTgapHHHHr TypgapH xHgMa-xHggHrH ^yga öofi öygHÖ, ygapHHHr acocHfi khcmhhh ^crogagap Ba HeMarogagap TamKHg KHgagH.

Xygygga ^croga CHH^ura KupyBHH Cyclophyllida (Braun, 1900) TypKyMHHHHr Paramoplocephala (Lühe, 1910), Catenotaenia (Ianicki, 1904), Hymenolepis (Weinland, 1858), Rodentolepis (Spassky, 1954), Taenia (Linnaeus, 1758), Hydatigera (Lomarck, 1816), Mesocestoides (Vaillant, 1863) aBgoggapura MaHcyö 11 Ta Typ MaB^yg.

^H33ax BHgo^TH KeMupyBHHgapu regtMHHTo^ayHacH xugMa-xugguru öyfiHHa Taeniidae (Ludwig, 1886) (3 Typ) ougacu a^panuö Typagu.

Kafig этнgraн ^CToganapHHHr ^HHCHfi Boara eTraH Typgapu KeMHpyBHHgapHHHr HHaKgapuga napa3HTgHK Kugagu Ba MHKpoMaMMaguagap -acocHfi xy^afiHHgapu xucoögaHagu. Taenia hydatigena (Pallas, 1766), T. pisiformis (Bloch, 1780), T. crassiceps (Ledec, 1800), Hydatigera taeniaformis (Batsch, 1786), H. krepkogorski (Schulz et Lamda, 1934) Ba Mesocestoides lineatus (Goeze, 1782) gHHHHKagapu KeMHpyBHHgapHHHr Typgu opraHgapuga pHBo^gaHHÖ, Ba KeMHpyBHHgap opagHK, pe3epByap xy^afiHH Ba3H$acHHH öa^apagu [8].

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

Ушбу худуддаги кемирувчиларда трематодаларнинг 2 тури аникланди: Echinostoma armigerum (Barker et Irvine, 1915) ва Dicrocoelium dendriticum (Stiles et Hassall, 1896). Юкорида кайд этилган трематод турлари сарик юмронкозик, ондатра ва уй сичконларда аникланди.

Acanthocephate синфига мансуб бир тур - Moniliformis moniliformis (Bremser 1811) сарик юмронкозик, ондатра ва катта кум сичконда паразитлик килиши аникланди.

Нематода синфининг Trichocephalida, Rhabditida, Oxyurida ва Spirurida туркумларидан эса 19 тур кайд этилди. Ушбу турларнинг локализацияси асосан овкат хазм килиш тизими хисобланади. Тажрибаларимиз мобайнида катта кушоёк, кизил думли ва тушги кумсичконлардан Dipetalonema viteae (Krepkogorskaja, 1933) нематодаси тери ости катламларида ва корин бушлигида аникланди.

НАТИЖАЛАР

Жиззах вилоятининг урбанизация даражаси юкори экотизимларида кемирувчиларда тиббиёт ва ветеринария сохасида катта ахамиятга эга гельминтларнинг 10 тури (33.3%) кайд этилган, яъни цестодалар (7 тур), трематодалар (1), скребалар (1) ва нематодаларнинг (1) баъзи турлари мансубдир. Кемирувчиларининг гельминтофаунасини урганиш натижасида, кайд этилган 1 0 турдаги паразит чувалчанглар биологиясига оид мавжуд маълумотларни хисобга олиб айтиш мумкинки, улар ривожланишнинг муайян боскичида чорва моллари, саноат микёсида овланадиган хайвонлар ва шунингдек одамнинг турли аъзоларида паразитлик килиши мумкин (3-жадвал).

3-жадвал

Инсон, кишлок хужалиги хайвонлари ва овланадиган хайвонлар учун умумий

булган кемирувчилар гельминтофаунаси

Тур ^ишлок хужалиги хайвонлари Овланадиган хайвонлар Инсон

Цестодалар

Hymenolepis diminuta - - +

Taenia hydatigena + + +

Taenia pisiformis - + -

Taenia crassiceps - + -

Hydatigera taeniaeformis - + +

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1315 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

Hydatigera krepkogorski - + -

Mesocestoides lineatus - + +

Трематодалар

Dicrocoelium dendriticum + + +

Акантоцефаллар

Moniliformis moniliformis - + +

Нематодалар

Syphacia obvelata - - +

ХУЛОСАЛАР

Ёввойи хайвонлар табиий шароитларда кишлок хужалиги моллари ва одамлар учун куплаб паразитар касалликлари ташувчилари ва резервуарларидир. Узбекистоннинг тадкикот олиб борилган минтакасида кемирувчилар организмидаги гельминтларининг куп турлари махсулдор чорва моллари (уй ва саноат моллари) ва одамларнинг инвазион касалликлари кузгатувчилари хам хисобланади, шунинг учун паразитлар, бир тарафдан -табиий экотизимларнинг табиий компоненти булса, бошка тарафдан - атроф-мухитнинг биологик ифлосланиши омили. Одамларга я;ин яшайдиган кемирувчилар жиддий эпизоотологик ва эпидемиологик ахамиятга эга булган гельминтларнинг куплаб турлари циркуляциясида иштирок этади. Кемирувчилар ва уларнинг паразитлари сони купайиб кетганда атроф-мухитда инвазион элементлари микдори ортиб боради.

Буларнинг барчаси худудларда кемирувчилар ва бошка гурух хайвонлар, шунингдек одамлар учун умумий булган гельминтозларга карши кураш чора тадбирларининг тактикасини узгартиришни такозо этади. Шундан келиб чиккан холда, Жиззах вилояти худудида тиббий-санитария ва ветеринария хизматлари томонидан эпизоотик ва эпидемик чора-тадбирлар режасини ишлаб чикишда хисобга олиниши лозим.

REFERENCES

1. Адышева М.М. Материалы по гельминтофауне грызунов Паркентского заповедника // Узб. Биол. журн., - Ташкент, 1962. - №6. - С. 25-28.

2. Каиров И. К вопросу гельминтофауны ондатры O.tibethicus Каракалпакии // Материалы научн. произ. Конф. по пробл. Гельминтологии. - Самарканд-Тайляк, 1963. - С. 45-46.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1309-1317

3. Кашкаров Р.Д., Митропольская Ю.О., Грицына М.А., Тен А.Г., & Абдураупов Т.В. Видовой состав и распределение наземных позвоночных животных Ташкентской области. - Ташкент: Фан, 2019. - 70 с.

4. Матчанов Н.М., Дадаев С., Азимов Д.А., Зимин Ю.М., & Гехтин В.И. Гельминты сельскохозяйственных животных // Экология паразитов животных северо-востока Узбекистана. - Ташкент, 1984. - С. 37-57.

5. Митропольская Ю.О. Редкие виды млекопитающих Ташкетской области. -Ташкент: Фан, 2019. - 64 с.

6. Павловский Е.Н. Организм как среда обитания // Природа. 1934. - № 1. - С. 80-91.

7. Рыжиков К.М., Гвоздев Е.В., & Токобаев М.М. Определитель гельминтов грызунов фауны СССР. Цестоды и трематоды. - Москва: Наука, 1978. - 232 с.

8. Рыжыков К.М., Гвоздев Е.В., & Токобаев М.М. Определитель гельминтов грызунов фауны СССР. Нематоды и акантоцефалы. - Москва: Наука, 1979. -272 с.

9. Скрябин К.И. К фауне паразитических червей пустынь и степей Туркестана // ТР. Гос. Ин-та экспер. Ветер. - Ташкент, 1924. Том 2. - Вып. 1. - С. 78-91.

10. Скрябин К.И. Метод полных гельминтологических вскрытий позвоночных, включая человека. - М.: Изд. 1-го МГУ, 1928. - 45 с.

11. Скрябин К.И., Петров А.М. Основы ветеринарной нематодологии. - М.: Колос, 1964. - 527 с.

12. Султанов М.А. Паразитофауна диких животных южных Кызылкумов // Тез. докл. 9-го совещ. по паразитол. пробл. - М.: Изд-во АН СССР. 1957. - С. 243244.

13. Султанов М.А., Муминов П., & Адышева М.М. Гельминты диких животных голодной степи. В кн. Животный мир Голодной степи - Ташкент, 1962. - С. 2530.

14. Хамрокулова З.Х. Узбекистоннинг шимоли- шаркий минтакаси кемирувчилар (Rodentia) туркумининг гельмитофаунаси, экологияси ва ахдмияти.: Автореф. дис. ... биол.фан.фалс.докт. (PhD). - ^шкет, 2020. - 46 с.

15. Шерназаров Э.Ш., Вашетко Э.В., & Крейцберг Е.А. Позвоночные животные Узбекистана. - Ташкент: Фан, 2006. - 174 с.

16. Anderson R.K. Nematode parasites of vertebrates: their development and transmission. - New York: CAB International, 2000. - 650 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.