Научная статья на тему 'КУЗОВЛАРГА ИШЛОВ БЕРИШ МЕТОДЛАРИ'

КУЗОВЛАРГА ИШЛОВ БЕРИШ МЕТОДЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

93
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Автомобил / занглаш / намлик / эксплуатация / минерал ўғитлар / гербицидлар ва дефолиантлар / кузов / қисм. / Car / rusting / moisture / exploitation / mineral fertilizers / herbicides and defoliants / body / part.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Оқбўта Каримович Адилов, Ление Мансуровна Мамаева, Дилхумора Одил Қизи Абдухамитова

Ушбу мақолада ишлаб чиқилган тавсиялар асосан автотранспорт воситаларидан эксплуатация даврида техник ҳолатни таъминлашдаги фаолиятини оширишга хизмат қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes the development of methodological recommendations and the application of their results in production in order to improve the technical condition of automobile transport.

Текст научной работы на тему «КУЗОВЛАРГА ИШЛОВ БЕРИШ МЕТОДЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

КУЗОВЛАРГА ИШЛОВ БЕРИШ МЕТОДЛАРИ

Окбута Каримович Адилов

Жиззах политехника институти okbuta@mail.ru

Ление Мансуровна Мамаева

Жиззах политехника институти lenie_m1983@mail.ru

Дилхумора Одил кизи Абдухамитова

Жиззах политехника институти 101-20 ТВМ гурухи талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ишлаб чикилган тавсиялар асосан автотранспорт воситаларидан эксплуатация даврида техник холатни таъминлашдаги фаолиятини оширишга хизмат килади.

Калит сузлар: Автомобил, занглаш, намлик, эксплуатация, минерал угитлар, гербицидлар ва дефолиантлар, кузов, кисм.

ABSTRACT

This article describes the development of methodological recommendations and the application of their results in production in order to improve the technical condition of automobile transport.

Keywords: Car, rusting, moisture, exploitation, mineral fertilizers, herbicides and defoliants, body, part.

КИРИШ

Сунгги йилларда республика иктисодиёти ва ахолисига автотранспорт хизмати курсатишни яхшилаш буйича кенг куламли ишлар амалга оширилган. Йуловчи ташиш йуналишлари тармоги 2006 йилга нисбатан 1,4 бараварга ортди, республикада 117 та йуловчилар автовокзаллари ва автостанциялари фаолият курсатмокда, ташувлар хавфсизлигини таъминлаш буйича чора-тадбирлар амалга оширилмокда.[1]

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

Шу билан бирга автотранспорт хизматлари сохасини жадал ривожлантиришнинг мавжуд имкониятлари ва захираларидан тулик фойдаланилмаяпти.

Автомобилда ташишлар ва йул харакати хавфсизлигини таъминлаш юзасидан назорат чораларини тубдан кучайтирилиши, йуловчилар автотранспортида фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш буйича профилактик чораларни куриш талаб этилади.[1]

Автомобил кузов деталларининг турли эксплуатацион шароитларда, ишончлилик самарадорлиги, чидамлилиги буйича ишчи фаолиятларининг тахлилларининг назарий ечимларини аниклашдан иборат.

Транспорт воситаларини эксплуатация килиниш жараёнида турли хил нуксонлар юзага келади, бунга асосий сабаб, уларнинг фаолиятига таьсир этувчи омиллардир.[5]

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шу максадда кузовнинг функционал вазифасини бажариш жараёнини урганиш максадга мувофикдир. Кузов деталларини диагностикалашнинг куп усуллари мавжуд булиб, бунда асосан бирикмалар холати, занглаш, шовкинлар, таккиллаган овозлар юзага келиши ва кузов ост кисмлари холатларини назорат килишни хисобга олади. Куйидаги 1 жадвалда кузов кисмларидаги нуксонлар буйича диагностикалаш тартиби келтирилган.

1- жадвал

Диагностикалаш ишлари Аниклик даражаси Нуксонлар

Кузов бирикмалар холатларини назорат килиш -Бушаганлиги -Умумий техник холатини бахолаш кучувчанлиги -Ейилиш катталиги (10%) -бирикмаларнинг бушаганлиги

Кузов ости кисмларини кузатиш -остки кисмни умумий бахолаш -остки кисмдаги мавжуд носозликларни аниклаш -Мухофаза катламининг кучиши -Тебранишларнинг вужудга келиши -махкамланган деталлар емирилиши

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

Кузов хусусиятини аниклаш -Таккиллаб ишлаш буйича техник холатини бахолаш -Занглаш мавжуд булган кисмларни аниклаш -Кичик ахборот билан таьминланиши -Диагностиканинг аниклик даражасининг пастлиги -Мухитнинг бахоланмаслиги

Тебраниш хусусиятини аниклаш -кузов кисмларининг шовкин билан ишлаши буйича техник холатини олдиндан бахолаш -Диагностиканинг аниклик даражасининг пастлиги -Мухитнинг бахоланмаслиги

Каррозия бардошлик хусусиятини аниклаш -Кузовнинг техник хусусияти буйича техник холатини бахолаш -Ишлов беришдаги таннарх юкорилиги -Юкори мехнат хажми мавжудлиги -Кичик ахборот билан таьминланганлиги -Деталлар техник хусусиятларининг сифати бузилиши

Техник холатнинг эксплуатация шароитида узгариш сабаблари: -деталларнинг юкланиш даражаси; -деталларнинг бир - бирига нисбатан узаро харакати; - деталлар материалларида физик-кимёвий узгаришлар; -ташки мухитнинг таъсири (куёш радиацияси, харорат, намлик, шамол тезлиги, хаво таркибидаги чанг микдори ва х,. к); -бошка сабаблар.

Объектларнинг тузилмавий параметрлари вакт буйича шакл ва бошка узгаришларга мойил булади ва натижада, ейилиш, занглаш, чарчаш бузилиш-лари, пластик шакл узгаришлар, харорат таъсиридаги бузилишлар, емирилиш, эскириш ва бошка жараёнлар руй беради.[6, 7, 8]

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

Самарканд шахрида эксплуатация килинган Домас ва Исузу автомобиллари 100 минг км гача юрганда содир булган бузилишлари руйхати

2-жадвал

Тр. Бузилишлар сабаблари Бузилиш улушлари, %

ДОМАС ИСУЗУ

1. Ейилиш 43,12 51,7

Пластик деформация ва емирилиш: 17,40 18,04

2. -узилиш, киркилиш, кесилиш 8,20 9, 20 13,06

-чузилиш, эгилиш, эзилиш 4,98

Чарчаш буйича емирилиш: 23,05 12,60

-дарз кетиш 11,7 5,80 6, 10

3. -синиш майдаланиш 5,55 2,5

-катламларга ажралиш 4,00

Иссик холатда бузилиш: 10,81 5,69

4. -Куйиш, 5,49 5,31

-киска туташув 5,32

5. Бошка сабаблар 5,62 5,46

Жами 100,00 100,00

Куп илмий манбаларда элементлар буйича чукур диагностика методлари тулик тахлил этилмаган. Шу нуктаи назардан ушбу илмий тадкикот жараёнида кузовнинг элементлари буйича диагностика тахлиллари ёритилган.

Автотранспорт воситалари иш кобилияти эксплуатация шароитида узгариб боради, масалан: жорий таъмир иш хажми меъёри янги автомобилда 25% ни ташкил этса, хисобдан чикарилгунча 225% га етади., яъни 9 марта ошади.

Шу даврда сарфланган эхтиёт кисмлар нархи 17 мартагача ошади, автомобилнинг техник тайёрлик коэффициенти 15 % гача камаяди, кунлик юрган йул 45% гача камаяди ва хоказо. [9, 10, 11]

Истеъмолчиларни автомобил иш кобилиятининг бошлангич кийматларигина эмас, балки унинг узгариш динамикаси ва охир-окибатдаги кийматлари кизиктиради. Эксплуатация жараёнида рационал техник хизмат курсатиш ва таъмирлаш тизимини куллаш, ишлаб чикариш, ишчилар ва

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

хайдовчилар малакасини ошириш ва бошка тадбирлар хисобига автомобил иш кобилиятини бошкариш мумкин.[12]

Автомобилларнинг занглашига мойиллик килувчи асосий омиллар хавонинг харорати, намлиги ва таркибида тузларнинг мавжудлиги хисобланади. Республикамизда автотранспорт воситаларининг аксари кишлок жойларида, огир экстремал шароитларда эксплуатация килинади ва сакланади. Айникса, кишлок хужалигида кулланиладиган минерал угитлар, гербицидлар ва дефолиантлар транспорт воситаларининг кузовлари ва бошка кисмларига, иклим шароитларига караганда купрок зарар етказади.

Атроф мухит ифлосланиши хаво таркибидаги агрессив кимёвий модда-ларнинг ошиб кетишига, бу эса, уз навбатида автомобилларда занглаш жараёнлари тезлашишига олиб келади. Дунёдаги метрологик хизматларининг маълумотларига кура, атмосфера олтингугурт икки оксиди^20) билан купрок ифлосланмокда, натижада хаводаги намлик билан кушилиб сульфид кислотаси хосил булмокда. Кислота уз урнида автомобил деталларига утириб, занглашни тезлаштиради.[13, 14, 15, 16]

Автомобилларнинг барча ташки ва ички деталлари занглашга учраши мумкин. Кузов деталлари юпка(0.5...1.2 мм) пулатлардан тайёрланади ва факат озгина калинликдаги грунтовка билан химояланади, улар 2... 2,5 йил эксплуатациядан кейин, занглаш натижасида, айрим жойлари ишдан чикади.

Автотранспорт воситалари занглашини олдини олишнинг икки йуналиши мавжуд.

Биринчиси - занглашнинг олдини олиш, иккинчиси зарарли мухит таъсиридан химоялаш тадбирларни уз ичига олади.

Албатта, занглашни келтириб чикарувчи сабабларни йукотиш максадга мувофик лекин буни кисман амалга ошириш мумкин. Иклим таъсирини олдини олиш, асосан, автомобилларни ёпик жойларда, саклашни яхши ташкил килиш билан амалга оширилади. Зарарли моддалар таъсирини камайтириш эса кишлок хужалигида ишлатиладиган химикатларнинг зарарсизларидан фойдаланиб максадга эришилади. [17, 18, 19]

Автотранспорт воситаларини лойихалашда ва ишлаб чикаришда ишлатиладиган материалларни тугри танлаш ва ижобий конструкцион ишламалар билан коррозиланишни камайтириш мумкин. Масалан, автомобиллар кузовларини зангламайдиган рухланган пулатлардан тайёрланмокда. Бу усул "Форд" (А+Ш), "Ситроен" (Франция), "Даймлер-Бенц"

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

(ГФР) фирмалари томонидан ишлаб чикаришда кулланилмокда. Шу билан бирга, кузов деталларини лойихалашда хар хил ифлосликлар ва намлик йигиладиган «чунтак» жойларни мумкин кадар камайтириш, таркибида агрессив моддалар кам булган ёнилги мой махсулотларидан фойдаланиш лозим. [20]

Кейинги йилларда автомобилларни эксплуатация ва таъмирлаш даврида зарарли мухит таъсиридан химоялаш кенг кулланилмокда. Автомобилларнинг ташки кисмини химоялаш учун улар юзасига занглашга карши материалдан юпка парда копланмокда. Бунинг учун асосан куйидаги материаллар: пластик мой (ПВК (ГОСТ 19537-74), ВТВ-1 (ТУ 38181180-78), УНЗ буйича ТУ 38001277-76), мастика (№ 579, № 580, БМП-1, №4010) ва консервация мойи кулланилади. Занглашга карши парда деталларни занглашдан саклаш билан бирга шовкинни хам камайтиришга ёрдам беради. Шунингдек йулларда харакатланиш жараёнида хавфсизликни таъминлашга хизмат килади. [21, 24, 25]

Тадкикотнинг эксперимент жараёнида кузов элементларининг ейилиши натижасида деталлар юзасида босим ва хароратнинг узгариши (пасайиши) кузатилди.

НАТИЖАЛАР

Эксперимент тадкикот жараёни учун Самарканд автомобил заводида ишлаб чикарилган MAN автмобиллари Жиззах MAN сервисида тадкик этилди. Бунда кузов элементларига диагностика курулмаси урганилиб улчаб олинди. Автомобил кузов деталларининг техник хусусиятлари ишчи холатида аникланди.

Юкоридагиларни этиборга олиб деталлар хусусияти буйича куйдагича формировкалаш талаб этилади: асосан ишчи кобилятини йукотган деталларнинг иш фаолиятига таъсир даражасига караб функционал вазифасини бажара олмаслиги эксплуатацион хусусиятлар талабларининг йуколишига олиб келади, уз урнида дигностикалашдан максад ишончилилик, бузулмаслик ва таъмирталаб булмаслик хусусиятларини саклаб туришдан иборат.

Автомобилларнинг ишончилилик хусусият курсаткичларига профлактик таъсир курсатувчи деталлар микдорини хисобга олиш лозим. Носозликни келтириб чикарувчи деталлар микдори уз навбатида транспорт воситаларини таъмир талаб булишга сабабчи омилларни диагностикалаш тизимида этиборга олиш лозим. Шу уринда агрегатдаги битта деталнинг уртача бузилиш

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

хусусияти буйича аниклик киритиш талаб этилади. Агрегатдаги битта деталнинг уртача бузилишлар сони куйдагича аникланади:

N = ^ (1)

Бу ерда, N уб - умумий бузилишлар сони, m -алмаштирилувчи деталлар руйхати.

МАН автомобилларининг агрегат ва тизимлари бузилишини 0^150 минг.км масофа буйича бахолашда кузов деталларининг техник хусусияти буйича деталнинг уртача бузилишлар сони буйича МАН автомобилларида 10та бузилишлардан 7та деталларда доимий бузилишлар кетма - кетлиги кайд этилган булиб, кузовдаги битта деталнинг уртача бузилишлар сони куйдагича

N = Nu=10=14

аникланди. N ур = = _ = 1,4

m 7

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Уз унида хисобий натижаларга асосланиб экспремент жараёнида транспорт воситаларини эксплуатация килишда эксплуатация шароитларига мос холда:

МАН автомобил двигателларида N= 1,4 деталларида бир хил турдаги бузилишлар кузатилган. [22, 23]

Уз урнида умумий агрегатдаги бузилишга мойил булган деталларининг уртача эксплуатацияда бузилган деталларига нисбати:

Ндетал^ур (2)

Бу ерда: Кдетал-бузилувчи деталлар сони.

Тулик агрегатдаги деталларнинг бир бузилишгача эскириш холатидан таъмир талаб булишини этиборга олиб, (Тдетал) микдори (Тур) урта таъмир талаб деталлардан катта ёки тенг булиши агрегатнинг ишчи кобилиятининг йуколишдан саклаб, унинг функционал вазифасини бажаришда уртача таъмир талаб деталлар ишчи кобилятини тиклаш талаб этилади. Шу уринда уртача таъмир талаб деталлар микдори куйдаги формула ёрдамида аникланади:

Т м

Тур = ~~; ишчи * соат / детал (3)

N ум

Бу ерда: Тум - агрегат буйича умумий харажатлар микдори (NyMyM умумий бузилишлар микдорига нисбатан.

Шу нуктаи назардан куйдаги талаб шароитларига амал килиш талаб этилади:

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 606 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

Тдетал —Тур (4)

Хдракат таркибига техник хизмат курсатиш ва таъмирлаш жараёнида профлактик техник диагностика хулосалари буйича зарур деталлар руйхати такдим этилиши зарур, ушбу такдим этиладиган деталлар асосан технологик жараёнда транспорт воситалари техник иш кобилиятини тиклашга хизмат килиб, иктисодий самарадорликка эришади. [26, 27]

МУХ,ОКАМА

Тадкикот натижаларининг самарадорлигини назарий бахолаш талаб этилганлиги учун кузов носозликлари туфайли деталларни алмаштириш, ростлаш ишлари таьмир жараёнида аланга оширилиши эьтиборга олиниб диагностика жараёнида аникланган нуксон буйича технологик жараёни амалга оширишнинг иктисодий самарадорлиги аникланиши максадга мувофикдир.

Шу максадда йиллик иктисодий самарадорликни техник жараённинг умум методикага мос бахолаш талаб этилади.

э = (Зм ■ Зк) ■ Ат (5)

бу ерда А-автомобилларнинг йиллик унумдорлиги Ткм; Зм, Зк-автомобилнинг иш унумдорлигини таьминлашга диагностикалаш буйича ананавий йулга мослаштирилган ва келтирилган харажатлар уз урнида куйидаги формула ёрдамида аникланади.

З = С + Е^ ■ К (6)

бу ерда: С-ташиш таннархи сум/ткм; Ек -капитал куйилма самарадорлигининг меьёрий коеэффиценти; К-ишлаб чикаришдаги солиштирма капитал куйилма сум/ткм.

Шу уринда олиб борилаётган тадкикот ишлари асосан кузовга каратилганлиги сабаб, битта кузовнинг уртача диагностика тан нархини аниклаймиз.

= S!=1- C ■ P (7)

бу ерда: n-тикланувчи ёки алмаштириладиган деталларнинг сони; Ci-i чи детални тиклаш ёки алмаштиришга кетадиган харажат; Pi - i чи детални тиклаш ёки алмаштиришнинг эхтимоллиги.

Диагностика жараёни харажатларини бевосита мехнат хажми Тд ёрдамида хамда жараёнда иштирок этувчи бир ишчининг таьриф ставкаси Х буйича аникланади, бунда, Тд =83 ишчи - соат, Х=10427 сум.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

Автомобилларнинг огир йул шароитларида эксплуатация килинишини эьтиборга олиб, йиллик босиб утилган Lft =73000 км ни ташкил этиши буйича диагностикагача босиб утилган даврийлиги (2 ТХК буйича) Lд=14200 км. Ушбу меьёрий курсаткич асосида

диагностикалашнинг йиллик харажати йил давомида алмаштирилган деталлар тан нархи билан боглик куйидагича аникланади.

^йд =T^(a-TA+5AH) сум (8)

бу ерда: а диагностика алмашинув вакти а=6 соат.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, асосан эксплуатация даврида автомобилларнинг техник хусусиятига ТХК даврида тулик диагностик назорат олиб борилса кузов техник кобилиятини саклаш мумкин булади, бу эса харажат микдорини камайтириб иктисодий самарадорликка эришилади.

REFERENCES

1. Ш.М.Мирзиёев Узбекистон Республикаси автомобиль транспорти агентлиги ходимлари билан булиб утган маърузаси. 2018 йил 28 август.

2. O'zbekiston respublikasi vazirlar mahkamasining Qarori 2018 yil 19 maydagi 377-son qarori) toshkent sh.,2019 yil 9 aprel,292-son qarori.

3. проф. Сидикназарова К.М.Автомобиллар техник эксплуатацияси. дарслик. -Ташкент: «VORIS-NASHRIYOT», 2008.-560 с.

4. Жиззах вилоят Транспорт бошкармаси маълумотлари 2017-2018 йиллар

5. Адилов О., Абауазизов Т. Автомобилларни бошкаришни урганиш майдончасида харакат хавфсизлигини таъминлаш. // «Замонавий илм-фан ва технологияларнинг энг мухим муаммолари» Республика илмий-амлий анжумани туплами. Жиззах 2004 й 212 б

6. Azimov, A., & Muxtarov, A. (2021). Avtotransport korxonalarida texnik xizmat ko'rsatish va ta'mirlash ishchilarini kompetensiyaviy yondoshuv asosida tayyorlash va malakasini oshirish metodikasi. Academic research in educational sciences, 2(1).

7. Islomov, S. (2020). Kichik quvvatli atklarda texnik xizmat ko'rsatish samaradorligini oshirish. Архив Научных Публикаций JSPI.

8. Islomov, S. (2020). Республикамизда автомобиль сервиснинг истикболи. Архив Научных Публикаций JSPI.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

9. Mansurovna, M. L., & Eshquvvatovich, I. S. (2021). Study of the influence of operating factors of a vehicle on accident by the method of expert evaluation. Journal of Academic Research and Trends in Educational Sciences, 1(1), 10-17.

10. Nurmukhammad, O. (2021). Safety methods at gas filling stations for cars. Journal of Academic Research and Trends in Educational Sciences, 1(1), 27-36.

11. Odilov, N. (2020). The analysis of the development of gas cylinder supply system. Academic research in educational sciences, (3).

12. Raxmatov, O., & Sotvoldiyev, X. R. O. G. L. (2021). Avtotransport vositalariga mavsumiy servis xizmat ko'rsatish turlari va ularning xarakat xavfsizligiga ta'siri. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 1147-1151.

13. Suvanov, U., Hamraqulov, Y., & Agzamov, J. (2021). Transport vositasining texnik holat masalalari. Academic research in educational sciences, 2(2).

14. Адилов, А. К., Сувонкулов, Ш. А., Кулмурадов, Д. И., Умиров, И. И., & Бойжигитова, И. А. (2019). Причины изменения технического состояния автомобиля. Актуальные научные исследования в современном мире, (1-2), 116-118.

15. Адилов, О. К., & Уролбоев, А. У. (2021). Оценка эффективности работ по техническому обслуживанию автотранспортных средств. Вестник науки.

16. Адилов, О. К., Кулмурадов, Д. И., & Бегматов, Б. Я. (2014). Переходные характеристики машины при скачкообразном повороте рулевого колеса. Молодой ученый, (20), 101-104.

17. Адилов, О. К., Кулмурадов, Д. И., Каршибаев, Ш. Э., & Нуруллаев, У. А. (2015). Проблемы управления автоперевозками и методы их решения. Молодой ученый, (2), 121-124.

18. Адилов, О. К., Умиров, И. И. У., & Барноев, Л. (2020). Транспортни хавфсиз бошкариш курсаткичларини бахолаш. Academic research in educational sciences,(1).

19. Адилов, О. К., Умиров, И. И., & Уразов, Б. А. (2020). Методика определения деталей, критических по надежности автомобилей. Academic research in educational sciences, (1), 109-113.

20. Адилов, О., Зухурова, Д., & Мамарасулов, Р. (2021). Транспорт воситалар техник холатини бахолаш. Academic research in educational sciences, 2(10), 137143.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-600-610

21. Адилов, О., Нуруллаев, У., & Турушев, С. (2021). Методика оценки приспособленности конструкции подвижного состава к условиям эксплуатации. Academic research in educational sciences, 2(5), 650-658.

22. Бегматов, Б. Я., & угли Холиков, Д. Р. (2021). Автотранспорт корхоналари мисолида автомобиллар техник холатининг харакат хавфсизлигига таъсирини бахолаш. Academic research in educational sciences, 2(1).

23. Бегматов, Б. Я., & Хдккулов, Б. А. (2020). Кафолат даврида автомобилларнинг техник холатини текшириш. Academic research in educational sciences, (3).

24. Нуруллаев, У. А., & Умиров, И. И. У. (2020). Создание программных средств автоматизированной информационной системы транспортных предприятий. Academic research in educational sciences,(1).

25. Нуруллаев, У., Умиров, И., & Исоков, Г. (2021). Методика определения деталей, критических по надежности автомобилей. Academic research in educational sciences, 2(5), 678-684.

26. Тожиев, Ж. З. У. (2020). Кафолат даврида бузилишларни олдини олиш максадида автомобилнинг техник холатини текшириш. Academic research in educational sciences, (3).

27. Эрназарова, Л. М., Азизов, Б. Д., & Кулмурадов, Д. И. (2015). Принципы формирования и развития терминальных систем в Узбекистане. In Технические науки: проблемы и перспективы (pp. 79-83).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.