Научная статья на тему 'ЖИЗНЬ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АБУЛ КАСИМА КУШАИРА'

ЖИЗНЬ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АБУЛ КАСИМА КУШАИРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
54
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБУЛ КАСЫМ КУШАЙРИ / ЖИЗНЬ / ТВОРЧЕСТВО / МИСТИЧЕСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / МЕСТО / АВТОРИТЕТ И ВЛИЯНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Наджотов Джамшед

Абулкосим Кушайри - один из ярчайших деятелей персидско-таджикской науки и литературы XI века, биография и литературное наследие которого мало изучены в таджикской литературе. Фактически, Кушайри является одним из самых проницательных и мистических мыслителей персидско-таджикской литературы, который в традициях написания суфийских идей и развития мистической прозы является одним из лидеров этой ценной части классической литературы. С этой точки зрения изучение жизни и творчества этого блестящего деятеля науки и литературы XI века имеет огромную пользу в признании и просвещении персидско-таджикских мистических произведений. С этой целью в статье рассматриваются наиболее важные аспекты жизни и наследия Кушайри.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE LIFE AND WORKS OF ABUL QASIM QUSHAIR

Abulkosim Kushairi is one of the brightest figures of the Persian-Tajik science and literature of the 11th century, whose biography and literary heritage have received slight emphasis in Tajik literature. In fact, Kushairi is one of the most insightful and mystical thinkers of Persian-Tajik literature, who, in the tradition of writing Sufi ideas and developing mystical prose, is one of the leaders of this valuable section of classical literature. From this point of view, the study of the life and work of this brilliant figure in science and literature of the XI century has great benefit in the recognition and enlightenment of Persian-Tajik mystical works. To this end, the article discusses the most important aspects of the life and legacy of Kushairi.

Текст научной работы на тему «ЖИЗНЬ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АБУЛ КАСИМА КУШАИРА»

восхитительное воображение русского писателя, ближе познакомиться с его неограниченной фантазией.

А Вы когда-нибудь задумывались над тем, насколько правильно и точно переводятся его произведения? Передают ли переводчики то душевное состояние, эмоции, смысл произведений, написанных его произведения?

Поэзия и проза Ивана Бунина и его гражданская деятельность живы в памяти нашей, но не как отзвук прошлого, а как явление сегодняшней жизни.

ЛИТЕРАТУРА

1. Холмухамадова Н. Бунин И.А. // Энциклопедияи адабиёт ва санъат. / Н. Холмухамадова, И.А. Бунин - Душанбе, 1987.- 785 с.

2. Турсунзода М. Перевод - школа мастерства / М. Турсунзода // Садои Шарк.- 1967.- №6.- с.4-7.

3. Самад В. Равобити адаби ва чараёни инкишофи адабиёт. - В книге ..-Паёми бародари. / В. Самад - Душанбе: Дониш, 1972.-С.7-26

4. Сайфуллоев А. Значение взаимосвязей национальных литератур в развитии таджикской советской литературы. / А. Сайфуллоев- М.: изд-во АН СССР, 1961.- С.339-342 .

5. Муллоджанова 3. Стиль оригинала и перевод: (К проблеме изучения прозы С. Айни). / З.Муллоджанова - Душанбе: Дониш, 1976.-136 с.

6. Мухтор Шокир. Замон ва тарчумон. / Ш. Мухтор - Душанбе: Адиб, 1989. - 208 с.

ИСТОРИЯ ПЕРЕВОДОВ ПОЭЗИИ И.А. БУНИНА НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

В этой статье автор исследует переводы произведений Ивана Бунина на таджикский язык. Автор статьи на основе обширного материала показыает роль перевода в творчестве русского писателя. В статье анализируется история переводов поэзии И.А. Бунина на таджикский язык таджикскими учеными-переводчиками. Автором статьи освещена история перевода произведений писателей и поэтов мировой литературы на другие языки. Исследование автора статьи осуществлена на основе материалов, опубликованных на страницах художественной литературы, а так же научных изданий. При анализе переводов автор статьи показывает исследование русских и отечественных ученых.

Ключевые слова: перевод, произведения, других народов, язык, культура.

THE HISTORY OF TRANSLATIONS OF THE POETRY OF IA. BUNIN INTO THE TAJIK LANGUAGE.

The article analyzes the history of translations of IA. Bunin's poetry into the Tajik language by Tajik scholars-translators. The author of the article highlights the history of the translation of the works of writers and poets of world literature into other languages. The research of the author of the article was carried out on the basis of materials published in the pages of fiction, as well as scientific publications.

Tajik language by Tajik scholars-translators. The author of the article highlights the history of the translation of the works of writers and poets of world literature into other languages. The research of the author of the article was carried out on the basis of materials

Key words: translation, works, other peoples, language, culture.

Сведение об авторе:

Бобокулов Джумахон Алиевич - Зав. кафедрой зарубежной литературы с МПРЯЛ доцент, Кулябского государственного университета имени А. Рудаки, Тел: (+992) 918255536

About the author

Bobokulov Jumakhon Alievich - Head Department of Foreign Literature with MPRL associate professor ofKulob State University named after A. Rudaki, Phone: (+992) 918255536

РУЗГОР ВА ОСОРИ АБУЩОСИМИ КУШАЙРЙ Нацотов Ц.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Абулцосими ^ушайрй яке аз чех,рах,ои дурахшони илму адаби асри XI форсй-точикй мебошад, ки то кунун зиндагинома ва мероси адабии у дар адабиётшиносии точик камтар мавриди омузиш царор гирифтааст. Дар воцеъ, Кушайрй аз зумраи орифони номвари адабиёти ирфонии форсй-точикй аст, ки дар суннати китобати андешах,ои суфия ва тарвичи насри ирфонй дар мацоми саромадони ин бахши осори арзишманди адабиёти классикй царор дорад. Аз ин чихдт омузиши зиндагй ва осори ин че^раи

тобони илму aдaби acpи XI дap шинoxт вa мaъpифaти ocopи иpфoнии фopcй-тoчикй aз чaнд чиxaт cyдмaнд xoxaA буд. Бo ин xaдaф дap мaкoлa caъй шyдaacт, ки мyxимгapин нyктaxo дap poбигa бa чapaëни зиндaгй вa ocopи ^yшaйpй мaвpиди бappacй Kapop бигиpaд.

Дap acocи capчaшмaxo вa ocopи тaxкикй, ки бa зaбoнxoи фopcию apaбй po4eb бa зиндaгй вa ocopи Äбyлкocими ^ymaйpй нaвиштa шyдaaнд, мeтaвoн мyxимгapин лaxзaxoи xaëгy фaъoлият вa мepocи aдaбии ypo мyшaxxac шмуд.

Нoми пyppaи y Äбyлкocим Абдyлкapим ибни Xaвoзин ибни Äбдyлмaлик ибни Tanxa ибни Мyxaммaди ^Ушaйpй мyлaккaб бa Зaйнyлиcлoм мeбoшaд. Сoли 386x7996м. дap Уcтyвo (дexae дap кaнopи Нишoпyp) тaвaллyд гapдидaacт. Зaйнyлиcлoм лaкaбe acт, ки бa xaгиpи мaкoми илмию динй дoштaни y бa нoмaш xai^pox кapдa шyдaacт. ^yшaйpй ниcбaт бa кaбилaи ^yшaйp ибни Къб acт, ки xoнaдoнaшpo Бaни ^yшaйp низ мeгyфтaaнд. Гyзaштaгoни Абyлкocим дap зaмoни Уммaвиëн бa caiwm Xypocoн oмaдa вa xaминчo cyxymTO дoимй иxтиëp кapдaaнд. Мoдapи ^yшaйpй дyxтapи Мyxaммaд ибни Сyлaймoн ибни Äx^aA ибни Мyxaммaди Уcтyвoии Султамй acт вa aз ин py Äбyлкocим aз тapaфи пaдap ^yшaйpй вa aз cym мoдap Суллмэй acт [5,14;6,9;12,403].

Пaдapи ^ymaйpй aз зyмpaи capвaтмaндoн вa дexкoнoни зaминдopи нoxияи Уcгyвo буд^ дap oвoни кyдaкии Äбyлкocим вaфaг кapдaacт. Тapбияти ^yшaйpй бaъд aз capи пaдapaш бap души Äбyaкили Сyллaмй, яте aз 4expaxo® нaмoëни дexкoнoни Устуво Kapop мeгиpaд. Улуми ибтидoиpo, aз чyмлa мyкaддaмaги aдaб вa зaбoни apaбиpo дap зoдгoxи xyд нaзди шaxce бa номи Äбyлкocими Илямонй вa бyзypгoни дигap oмyxтaacт. Дap чaвoнй aз дexaи xyд бa Нишoпyp мeoяд, го илми x^o6po xyб oмyзaд вa бигaвoнaд дapди xaмдexoни xyдpo aз зиëдapвиxo вa бeдoдиxoи мoлиëгcигoнoни acp бa кaдpи имкон кaмгap coзaд. Дap Нишoпyp бa xилoфи он чи мeaндeшид вa дap пaйи он кaдaм бapдoшт capнaвишти дигape бapoяш pyx дод вa capгyзaшти дигap пaдид oмaд. Дaкикaн p^aH нecт, ки Абyлкocими ^yшaйpй кaдoм coл бa Нишoпyp oмaдa вa го чй xaOTe aз улуми aдaбию динй опж,й дoштaacт [6,5].

Шaxpи Нишoпyp зaмoнe, ки ^yшaйpй вopиди он шуд aз мaъpyфтapин шaxpxoи XypocoH, xaм aз нaзapи илмию мaдaнй вa xaм иктиcoдию фapxaнгй бa шyмop мepaфт. Мaxз дap ин дaвpa тacaввyф вa илми xa^c aз чyмлaи мyxимгapин дониш вa бoнyфyзтapин мaктaби илмй-нaзapиpo мeмoнд. Xap яте aз ohxo aз Hmoxe бо тaлфик вa aз Hmoxe дигap бо xycycraraoM бa xyд xoc бa тaвpи мycгaкил дap 4apaëH буд. Дap Нишoпyp вa шaxpxoи Мapв, Бaлx, Бyxopo, Сaмapкaнд, Тиpмиз вa Faйpa пeшвoëни бонуфузи тacaввyф пaйpaвoни xyдpo poxнaмoй мeнaмyдaнд вa дap xoHaKoxy дyвaйpaxo, мacчидy мaдpacaxo aз мacнaди вaъзy ^шод бap тapвичи aкидaи xeш мeкymидaнд. Дap xaмин дaвpa буд, ки бopи aввaл мyxимгapин дacтyp вa тaълифoти cyфия нaвиштa шуд, зepo кaбл aз ин дaвpa xaмa дap pиcoлa вa чyзвaxo, ки бeштap чaнбaи aмaлй дap ohxo Foлиб буд, бa кaлaм мeoмaдaнд. Мyxимгapин ocopи иpфoнй бa миали «Кут-ул-кулуб»-и Абутолиби Мaккй, «aл-Лyмaъ фи-т-тacaввyф»-и Äбyнacp Сappoчи Туш, «aт-Тaappyф ли мaзxaби axли-т-тacaввyф»-и Äбyбaкpи Кaлoбoзй, «Ta^^-yn-acpop»^ Äбycaид Xapгyшии Нишoпypй, «Xaкoик-yт-тaфcиp», «Тopиxи cyфия», «Тaбaкaг-yc-cyфия»-и Äбyaбдyppaxмoн Сyлaмй вa Faйpa дap xaмин дaвpa apзи xacтй нaмyдaaнд. Дap дaвpaи мaзкyp тoбaндaтapин чexpaxoи тacaввyф yiwp бa cap бypдa, xap якe бо тapбияти мypидoн вa тacнифи pиcoлaвy ocopи иpфoнй дap тaшaккyли тacaввyф нaкши мyaccиp бoзидaaнд.

Xaмингyнa дap зaмoнe, ки Äбyлкocими ^yшaйpй бa шaxpи Нишoпyp oмaд, Нишoпyp яте aз мapoкизи мyxими илмиву aдaбии зaмoн бa шyмop мepaфт вa он чо дoнишвapoнy coxибнaзapoни зиëдe кaнopи xaм oмaдa бyдaнд. ^yшaйpй бapoбapи вypyд бa шaxpи мaзкyp бо фозилони зaмoнa пaйвaнди мyxкaмe бapкapop нaмyд вa дap тaкмили донишу мaъpифaти xeш икдом кapд. Дap он aйëм шyxpaт вa мaкoми илмиву иpфoнии Äбyaлй X,acaH ибни Äлии Нишoпypй, мaъpyф бa Äбyaлии Дaккoк xeлe бaлaнд буд вa дap aкcapи тaзкиpaxoи ^фонй po4eb бa кaшфy кapoмoти вaй cyxaH paфтaaacт. ^yшaйpй иттифoкaн дap мaчлиcи Äбyaлии Дaккoк xoзиp шуд. Ч^oзибaи cyxбaт вa мулокоти Äбyaлии Дaккoк дap вучуди Äбyлкocими ^yшaйpй бaд-oн xaOT тaъcиpe пypфaйз гузошт, ки дигap нaтaвoниcт aз он pax шaвaд вa тaмoми yiwp дap тapикaти y Kapop г^ифт. Äs ин лищз, xaдaфи омузиши илми xиcoбpo aз aндeшaи xeш бypyн кapд вa бa тapикaти Äбyaлии Дaккoк pyñ oвapдa, poxи мaъpифaти Киpдyгoppo бap мaчмyи дигap paвишxoи чoмeaшинocй aфзaлият бaxшид. Дap нaвбaти xyд Äбyaллии Дaккoк низ дap вучуди Äбyлкocими чaвoн нишoнaxoи кaмoлoти инcoнй, фapocaт вa зaкoвaти бaлaндpo кaшф нaмyд, ypo бa унвони мypиди xeш пaзиpyфт. X^no ин пaйвaнди мaънaвй бa 40e pacидa, фapopaфтa aз иpтигoбoти мaънaвй paвoбити xeшoвaндй низ миёни xap ду устоду шoгиpд эчод гapдид. Дap HaTO4a, Äбyaлии Дaккoк дyxтapи xeшpo бa aкди никoxи Абyкocим дapoвapд вa пaйвaндxoи эшон бeштap aз xap чиз тaквият дapëфтaнд. Дaкикaн pymaH нecт, ки дap чaндcoлaгй Äбyлкocим бо Äбyaлии Дaккoк ошной пaйдo мeкyнaд вa зиндaгoниaш дигapгyн мeгapдaд. Мyxaкик Мaxдии Мyxaббaтй бо oвapдaни дaлeлy acнoдe aз capчaшмaxo кaйд мeкyнaд, ки ^ymaйpй дap cинни шoнздax то xa^Aax coлaгй бa xaлкaи cyxбaт вa дapcи Äбyaлии Дaккoк пaйвacтaacт [6,5].

Дap aйëми cyкyнaт дap Нишoбyp Äбyлкocими Kyшaйpй aз устодони фapoвoн вa дoнишмaндoни зиёди ин rnaxp бaxpaxoe бap xyд г^ифт^ улуми мyxтaлифpo aз бap нaмyд. Бaдyззaмoн Фypyзoнфap xa^Aax нaфap aз уетодону мaшoиxи ^yшaйpиpo бо oвapдaни мaълyмaги мyxтacap дap пeшгyфтopи

«Рисолаи ^ушайрия» зикр намудааст, ки ^ушайрй аз онхо илми фикху хадис, калому маърифат омухтааст [5,22-260].

Аз чумлаи маъруфтарини онхо Абубакр Mухаммад ибни Бакр ибни Mухаммади Tyrä, Абулхусайн Ахмад ибни Умар ал-Хаффоф, Абуабдуллох Mухаммад ибни Абдуллохи Хрким, Абуабдуллохи Бокуяи Шерозй, Абуабдуррахмони Сулламй, Абуисхоки Исфароинй мебошанд. Чунонки илми фикхро Кушайрй аз Абубакр Mухаммад ибни Абубакри Tусй (вафот 1015м.) омухта ончунон мусаллат гардид, ки хатто ба бархе аз кутуби фикхй шарху таъликот нигошт. Бо хузур дар дарсхои донишвари дигари ин замон Имом Абубакр ибни Фурак (ваф. 1016м.) усули фикхро аз бар кард. Пас аз даргузашти ин устодаш бошад ба хащаи дарсхои донишманди дигари ахди хеш Абуисхок Иброхим ибни Mухаммади Исфароинй (ваф. 1027м.) ворид гардида, дар мадрасаи y улуми дигари шаръиро аз бар кард. Дар омухтани илм чандон омодагй ва зиракй аз худ нишон медод, ки рузе хамин устодаш Абуисхоки Исфароинй ба ^ушайрй мегуяд: «Писаракам, намедонистам, ки дар ин дониш бад-ин чо расидай! Tу дигар ниёзе надорй, ки ба мадраса биёй ва биёмузй. Факат осори маро бихон ва равиши корамро биёмуз ва мушкилотро бипурс» [6,5]. Бо ин хама талошу икдом дар тахсили улуми фаръй ва шаръй Абулкосим мачолиси суфиёнаи устоди худ Абуалии Даккокро тарк накард ва хамеша аз файзи рахнамоихои эшон бархурдор буд. Боиси таъкид аст, ки дар «Рисолаи ^ушайрия» аз бисёр устодони худ ^шайрй ёд намуда накли кавл аз эшон намудааст, ки аз чумлаи онхо Абуалии Даккок, Абуабдуррахмони Сулламй мебошанд.

Бар асоси маълумоти сарчашмахо[8, с.403] Абуалии Даккок дар соли (1015м) аз олам даргузашт ва пасон ^ушайрй аз мачолиси y берун омада ба халкаи сухбат ва мачлисхои орифи номовар Абуабдуррахмони Сулламй пайваст. Харчанд замони дакики вуруди вай ба мачлиси сухбат ва хидоятномахои Сулламй маълум нест, аммо харойина бахрахое аз ин мачлисхо бардоштааст. Илова бар мактабхои илмии Хуросон, аз марказхои илмии Багдод ва Mакка низ бахра чустааст.

Баъди даргузашти Сулламй Кушайрй муддате ба мусофират меравад. Аз чумла ду маротиба ба Багдод ва Mакка сафар намуда, дар чараёни он низ бо ахли ирфон мулокоту сухбатхое доштааст. Дар сафари аввали хеш ^ушайрй бо чанд тан аз афроди муътабари замони худ чун Абумухаммади Чувайнй, Ахмади Байхакй ва гурухи дигаре аз олимони шухратёри ахли хеш аз тарики шахри Багдод чониби Mакка рафтааст. Зимни хамин мусофират буд, ки дар шахри Багдод аз устодоне чун Абулхасани Бишрон ва Абулхусайни ибни Абулфазл, дар шахри Куфа бошад аз Абумухаммад Чрнох ибни Назир ва дар Mакка аз Ибни Назиф аходиси набавй шунид ва аз бар намуд. Аз ин чихат, ин мусофирати ^ушайрй барои такмили дониши у низ таъсире пурфайз гузоштааст.

Ошноии ^ушайрй бо бузургон ва кудрати илмии у боис шуд, ки дар синни сй солагй бар маснади дарсу ваъз дар масчиди Mутарраз, ки аз маъруфтарин он замон буд, нишаст. Пайваста мехонду менавишт ва ба хаводорону толибон дарсу ваъз мегуфт ва мухимтарин осори худро таълиф менамуд.

Хаёти Абулкосими Кушайрй низ ба монанди дигар бузургону донишварон холй аз азобу машаккат ва душворию носозихои замона набудааст. Чунонки дар чараёни мусофирати дувуми вай, ки дар соли 448 хдИ056м. иттифок афтодааст, нукоти фаровонеро аз бар намуд. Харчанд сабаби аслии ин сафар зухури таасуботи мазхабй ва фитнахои бузург дар Нишопур будааст, ки миёни шофеиён ва муътазилиён ба миён омад ва боиси нооромии шахр гардид. Гурухе аз мухолифони ^ушайрй гуфтахое аз уро ба пеши TуFрал - султони Салчукй ва вазираш Амидулмулк Кундурй мебаранд ва хашми султону вазирашро алайхи Кушайрй ва ашъариён бармеангезанд. Дар натича олимони маъруфе чун Абулкосими ^ушайрй, Абумухаммад Абдуллох ибни Юсуфи Чувайнй, Чамолулислом маъруф ба Mуваффак ва гурухе дигар аз донишмандон, ки аз оро ва акоиди Абулхасан Алй ибни Исмоили Ашъарй дифоъ мекарданд ба зиндон ва манъ аз дарсу тадрис гардиданд. Аз сарчашмахо чунин бармеояд, ки худуди дах сол ба ^ушайрй ва хамфикрони у мачоли ваъзу дарс гуфтан намемонад. Аз ин ру, ^ушайрй бо чамъе аз донишварон аз Нишобур ронда мешавад ва ба Mаккаву БаFдод меравад ва чанде ба дарсу ваъз мепардозад. Дар БаFдод халифа ал-^оим Биамруллох (1031-1055) аз Кушайрй дифоъ мекард ва дар касри у мачлису ваъз мегуфт ва халифа фармоне бар эъзозу икроми Кушайрй содир кард. Пас аз он ба Нишобур бозгашт, вале боз хам осудаву ором буда наметавонист ва бо ахлу аёли худ ба Tус рафт ва чанде дар он чо икомат намуд.

кушайрй ва чанде аз донишмандони дигар пас аз ба катл расидани Амидулмулк Кундурй ва ба сари кудрат омадани Олп Арслони Салчукй ва вазири у Низомулмулки Tyсй ба Нишопур боз омаданд. Азбаски Низомулмулк фарде ороста ба донишу хирад ва заковати олй буд, ^ушайриро мавриди эхтиром ва эъзоз карор дод ва дар натича у давоми дах сол бо осудагии комил анчуманхои ваъз ороста ба тадриси имлои аходис пардохт ва шогирдону муридони зиёде дар халкаи дарси у тарбият ёфтанд.

Абулкосими кушайрй аз ду зан сохиби шаш писару панч духтар будааст. Хамсари нахустини у Албанин Фотима аз чумлаи занони донишвар ва орифаи замони худ будааст. Албатта ин бесабаб нест, тавре дар ошз ишорат шуд, у духтари яке аз суфиёни маъруфи замон Абуалии Даккок буда, дар домани мактаби маорифи падари бузурги хеш ба камол расидааст. Хамзамон аз Абунаъими

Иcфapoинй, Абyлxacaни Алaвию Абу Äбдyллoxи Хским вa як гypyxи дигapи мyxaддиcoн pивoëги xaдиc мeкapд вa шар^до^ xaм дap ин чoдa тapбияг нaмyдaacт. Xaмcapи дигapи ^ymaйpй дyxтapи Аxмaд ибни Мyx,aммaди Чapxии Бaлaдй мeбoшaд. Xap яте aз пиcapoни ^ymaйpй дap улуми мyxтaлифи зaмoни xeш coxибшyx,paт вa бapкaмoл шинoxтa myдaaнд. Пиcapoни y - Äбycaиди Äбдyллox, Äбycaиди Äбдyлвoxид, Äбyмaнcypи Абдyppaxмoн, Äбyнacpи Äбдyppaxим, Äбyлфaтx,и Äбдyллox вa Äбyлмyзaффapи Абдулмунъим, ки xaмaгй aз дoнишмaндoни мaъpyфи зaмoн бyдaнд. XaiTO якe aз нaбepaгoни ^Ушaйpй, ки бо номи Äбycaъид Xyббaтyppaxмoн ибни Абycaид мaъpyф бyдaacт, aз мyx,aддиcoни бyзypги зaмoни xeш бa шyмop мepaфтaacт. Фypyзoнфap poчeъ бa мaкoми илмии фapзaндoн, xaмcapoн вa нaбepaгoни ^ymaйpй мyфaccaл мaълyмaг дoдaacт [5,49-64].

Taвpe тaзaккyp ëфт, ^yшaйpй xaнyз кaбл aз caфapxoяш бa БaFдoд вa Мaккa дap Hишoпyp мaчлиcxoи имлои xaдиc бapпo дошт. Xapчaнд зaмoнe бо caбaби ин caфapxo вa oвopaгиxoи y мaчoлиcи мaзкyp бapгyзop нaшyдaнд, aммo дap шли 455x.к./1063м. пac aз дyбopa бapгaштaнaш бa Hишoпyp мaчoлиcи мaзкyppo aз нaв бapкapop нaмyд вa то пoëни yiwp бa имлои xa^c вa тaдpиcи он мaшFyл гapдид.

Шeвaи кopи ^yшaйpй бa xaAAe чолиб вa кобили омузиш буд, ки бо он xaмa тaбaxxyp дap улуми иcлoмй xaмeшa дap пaйи мyгoлea вa мaъpифaт буд, xano дap чapaëни тaдpиc arap мyшкилaгe дap xaлли мacъaлae эчод мeшyд, oHxopo xai^pox бо дт^ толибилмон бappacй мeнaмyд. Hoвoбacтa aз cиннy coли пиpй бa н8зди Юcyф ибни Алии МaFpибй paфтa aз y илми кaлoм мсому^ вa дap xaллy фacли мacoили мapбyт бa нaxв aз дониши y иcтифoдa мeбypд.

Аз pyrn гyфтaи нaбepaи ^yшaйpй ÄбдyлFoфиp [5,35] чунин бapмeoяд, ки дap бapoбapи мaъpифaти комил вa дониши фapoвoн дoштaн ^yшaйpй мapди мoxиp дap acпcaвopй вa дap иcтифoдaи arnorn cилox кaвидacт бyдaacт. Дap шинoxти acлиxa вa caвopивy acpopи пaxлaвoнй чизxoи фapoвoнe мeдoниcтa, ки xairo axли ин шугл вa rama^o нaмeдoниcтaaнд. Ин xyHapxopo ^yшaйpй дap зoдгoxи xyд Уогуво, ки мapдyмoнaш пaxлaвoнy дaлepoн бyдaaнд, oмyxтaacт.

Божи тaъкид acт, ки ^yшaйpй дap бapoбapи мycaллaт бyдaн бa xaмaи илм^ои зaмoнa, инчунин дap вaъзy xигoбa низ мaxopaти бeмиcл дошлет. Чунонки шypyъ aз coли 437x.к./1046м. то пoëни yмp мaчoлиcи вaъз бapпo шмуд^ дap он лaтoифи ^yp^Hy axoдиcpo бо oвapдaни x^o^y aбëти дилнишин тaвзex мeдoд. Бояд кaйд нaмyд, ки мaчлиcгyй дap тaъpиxи aдaбиëти иpoфнии фopcй-тoчикй 4ornoxrn вижaepo aз нaзapи фapoгиpии apзишx,oи aдaбию xyнapй дopo мeбoшaд. Дap ин xycyc aдaбиëтшинoc Азизов С. чунин кaйд нaмyдaacг: «^ap воксь, биcëpe aз тaълимaгx,oи мaшoиxи cyфия aз тapики мaчлиcгyй бa мypидoн мepacид. Мypидoн aз ин мaчoлиc ë^omixoe мeнaмyдaaнд, ки к^мс aз OHxopo бapxeaшoн дap тaьлифaги xyд aз зaбoни maMx вa п^у мypшиди xem шкл мeкapдaнд. Чунонки «Äcpopyттaвxид»-и Мyxaммaд ибни Мyнaввap aз зaбoни Äбycaиди Äбyлxaйp вa «Taзкиpaт-yл-aвлиë»-и Шaйx Äттop бap acocrn кaлoми мaшoиxи бyзypги cyфия тaдвин шyдaaнд. Аз бaъзe мaчoлиcи cyфия ocopи мycгaкилe то мо pacидaacг, ки aз чyмлaи ohxo «Мaчoлиc»-и Äx,мaди Faззoлй вa «Мaчoлиcи caбъa» вa «Фш,и мо фш.юьи Мaвлoнo Бaлxй, «Чи^ил мaчлиc»-и Алoyддaвлaи Симнонй вa «Фaвoид-ул-фуод»-и Низомиддини Аиде мeбoшaд» [2, c.78].

Аз ин py, Äбyлкocими ^ymaйpй дap вaъзy мaчлиcгyй низ дacги тaвoнo дошт^ биcëpe aз тaьлимaги xyдpo бa мypидoн дap xaмин мaчoлиcи xyд дap бaтни xикoëгy capгyзaшти opифoн вa aмcoлy киccaю aбëт бaëн мeдoштaacг.

Аз нaзapи фapoгиpии ax^rncrn нaбaвй вa шкду мaьpифaти он, ^ymaйpй aз мaшoиxи дapaчaи aввaл буд^ aз биcëpe мyътaбapoни зaмoни xyд ичoзaи pивoяг вa caмoъ гиpифтa буд. Дap бapoбapи ин, бино бa гyфтaи Сaмьoнй [5,35] xaзopoн нaфap aз толибони xa^c вa бyзypгoни зaмoни y ин фaнpo дap XypocoH вa maxpxorn дигap aз y шyнидaaнд вa xaдиcxo ом^т^ ичoзaти pивoяг бa дacг oвapдaaнд. Бaдeyззaмoн Фypyзoнфap дap acocи кигоби Сaмьoнй вa «Taбaкaги шофс^-и Сaбaкй шoгиpдoн вa нaфapoнe, ки aз ^ymaйpи иогимои xa^c нaмyдaaнд, фexpиcгe aз oHxopo oвapдaacг [5, c.37-44]. Аз фexpиcги oвapдaи Фypyзoнфap чунин бapмeoяд, ки дap воксъ, ^yшaйpй мaкoми бaлaнди илмй дoштa, шoгиpдoнy мypидoни зиëдepo тapбияг нaмyдaacг, ки poчeъ бa 66 нaфap aз мaъpyфтapини ohxo дap фexpиcг мaълyмaг oвapдa шyдaacг. Typyxe aз шoгиpдoнy мypидoни ^yшaйpй бa чaмъy фapoxaм oвapдaни ocopи ^yшaйpй мaшFyл бyдaнд, ки aз pyrn xaмин мaтлaб бa нуфузи бeштap вa мaвчyдияги тaълифaги зиëдe aз ^yшaйpй мeтaвoн тaъкид вapзид. Аз чумши ohxo Äбyлкocим Иcмoил ибни Xycaйн ибни Али ибни Аxмaди Фapoизи Hишoпypй coкини Дyвaйpaи Султамй, ки кигoбxoи ^Ушaйpиpo бa xara зс6о вa xoнoии xyд кигoбaт мeкapд. Äбyлкocим Сaлмoн ибни Hoœp ибни Умpoн ибни Мyxaммaд ибни ^моин ибни Иcxoк ибни Язд ибни Зиëд ибни Мaймyн ибни MexpoH Анcopй, ки (вaф. 1119м.) aз чумгаи xoдимoни xoнaкoxи ^yшaйpй буд^ aкcap ките^ои ^ymaйpиpo бa xaти xyд кис^т нaмyдaacг. Дap кaнopи ин, Абду^о^^ (нaбepaи ^ymaйpй) aшxocи зepинpo чузви мypидoни мaxcycи ^yшaйpй ном бypдaacг. Аз чумл^ Äбyибpoxими Иcмoил ибни Абyлxacaни Tyrä, ки (вaф1l02м.) aз xидмaткopoни ^ymaйpй, Иcмoил ибни Аббош Суфи aз мypидoн, Äбyлкocим Абдугазиз ибни Äбдypaxмoни Сaффop aз мaxcycoн, Äбyaxмaд Äбдyллox ибни Мyx,aммaд ибни Äбyaxмaди Tycй (вaф1093м) низ xoдимoни xoнaкoxи ^yшaйpй, Äбдyppaxмoн ибни Мyxaммaд xaтиби

Mарвазй аз муридон, Абумухаммад Абдуссамад ибни Абисаиди Савафй(ваф1101м) пайваста дар рикоби Кушайрй мерафтааст, Mухаммад ибни Абисолехи Савафй ва дигарон аз чумлаи муридон ва хам ходимони хонакохи Кушайрй будаанд, ки файзхои фаровоне аз дониш ва маърифати вай бардоштанд.

Хамин тавр, Абулкосими Кушайрй дар таърихи дахуми рабеъулаввали соли 465х.кЛ072м. аз олам даргузаштааст ва мазори у дар канори кабри устодаш Абуалии Даккоки Нишобурй карор дорад.

Мероси aдaбии Kvmaiipfi.

Абулкосими Кушайрй дар баробари тарбияи муридону соликони тарикат осори арзишманде таълиф намудааст. Mухимтарин китобхои таълифнамудаи у дар тасаввуфу ирфон буда то кунун бисту панч осори (чопшуда ва чопношуда) у муаррифй шудаанд[1;3;5;6;7;8;12]:

1"ар-Рисола ила-с-суфия», ки ба унвони «Рисолаи Кушайрия» маъруфу машхур гардида борхо ба нашр расидааст. 2. «Рисолат -ул-меъроч», 3. «Латоиф ул-ишорот», 4. Рисолаи самоъ, 5. «Одоб ус-суфия», 6. «ал-Чавохир», 7. «Уюн ул-Чдвбат фй фунун ул савлат», 8.«Хукком ус-самоъ», 9.«Арбаин», 10. «Хаёт-ул-арвох», П/Тартиб-ус-сулук», l2"ат-Tахбир», 13"Шарх ал-асмоуллох ал-хусно»,14."Лумаъ фи-л-иътикод»,15"БулРат-ул-макосид», 16"Латоиф-ул-ишорот», 17. «Арбауна хадис», 18"ал-Фусул фи-л-усул», 19"атЛайсир фй илми-т-тафсир», 20"Рисола», 21. «Истифодот ал-муродот», 22. «Нахв-ул-кулуб», 23. «ал-Mакомaт ут-салоса», 24. «Mадорич-ул-ихлос», 25. «Mачолиси Абуалии Даккок».

Хамчунин Кушайрй шеър мегуфтааст. Дар робита ба махфуз мондани ашъори арабии Абулкосими Кушайрй дар чандин сарчашмахо ишорат рафтааст. Ашъори арабии у бисёр кавй ва дилангез буда, шумораи муайяни онхоро сарчашмахо ёдовар шудаанд. Аз чумла, Бохарзй аз Кушайрй 10 байт ва Субки 21 байт ва Чомй 2 байт накл намудаанд [5, с.35]. Харчанд дар сарчашмахо дар мавриди теъдоди муайяни ашъори арабии вай сухан рафтааст, аммо он чй уро шухрати бештар бахшида, хамоно китоби «Рисолаи кушайрия» аст, ки макоми хосаеро дар насри ирфонй касб намудааст. Баррасии ахамияти илмию адабии «Рисолаи кушайрия» аз доираи бахси ин макола берун аст ва фурсати дигарро такозо дорад.

Осоре, ки аз Кушайрй дар боло муаррифй шуд, хамагй ба забони арабй таълиф шудаанд. Зеро дар рузгори Кушайрй бо такозои замон бештар забони арабй дар чахони ислом ба хукми забон илмй мавриди истифода карор дошт ва олимон китобхои хешро бо ин забон таълиф менамуданд.

Чунонки зикр гардид, на хамаи осори Кушайрй то кунун тахияву тасхех шудааст. Бадеуззамон Фурузонфар дар мукаддимаи хеш ба «Рисолаи кушайрия» рочеъ ба се асари зерини Абулкосими Кушайрй маълумот додааст [5,64-72].

1. «^axB ул-кулуб». Ин китоби Кушайрй фарогири бахсхои мухтасар дар мавриди коидахои нахви арабй ва татбики онхо бар матолиби ирфонй мебошад, ки бо забони шево ва малех нигошта шудааст. Ин китоб харчанд мачмуан шасту як коидаро дарбар мегирад, аммо гохо дар мавридхои зарурй муаллиф танхо ба як ишорат конеъ нашуда, зимнан чанд коида ё нуктахои дигарро тавзех медихад, ки ин амр ба нуфузи теъдоди кавоид ва шархи онон дар асар ишорат мекунад. Хадафи аслии Кушайрй аз нигориши ин асар он будааст, ки толибони маърифат аз оFоз бояд коидахои забониро аз бар намоянд ва ин амр боис мешуда, ки латоифи каломи суфиён ва худи тасаввуфро маърифат намуда, аз ин рох ба тадрич пеш раванд.

2. «Лятоиф ул-ишорот» асари дигари Кушайрй мебошад, ки тафсири Куръони Карим бо шеваи орифона буда, ба таъбири устод Фурузонфар бо шеваи сахт дилангез ва шево ба калам омадааст. Дар чараёни кори тафсир Кушайрй ашъоре хам ба кор бурда, ки тахмин меравад, бахше аз онон ба калами худи у тааллук дошта бошанд. Хадафи таълиф ин китоб ба таъкиди Кушайрй дар мукаддима он будааст, ки баёни ишороти Куръон ба забони ахли маърифат, яъне суфия мебошад [5,66]. Аз назари Фурузонфар харчанд пеш аз Кушайрй Сахл ибни Абдуллохи Tустарй (ваф896м.) ва Абуабдуррахмони Сулламй (ваф1020м.) бар ин усул тафсир навишта буданд, вале на тафсири Tустарй ва на «Хакоик»-и Сулламй аз «назари борикандешй ва лутфи таъбиру шурангезй бар пояи тафсири Кушайрй намерасад...» [5,66].

3. «Ларт^ -ус-сулук. Дар ин рисола Кушайрй мухтасар рочеъ ба шароити нахустини сулук ва вуруд ба тарикат маълумот додааст. Аз чумлаи мухимтарин шартхое, ки Кушайрй таъкид мекунад; дурй аз молу сарвати дунё ва итоати бе чунун чарои пир мебошад. Солик бо ишорати пир дар аввал ба зикр машFул гардад то он даме, ки хавоси дарунй ва берунии у танхо ба хамин зикр мутаваччех бошад. Пас аз ин Кушайрй ба шархи тараккии солик аз зикри забонй ба дараччаи зикри калбй ва ахволе, ки аз Fайбату фанову бако дар макоми зикр хосил мегардад ва шигифтихое, ки дар ин мархила мушохида мекунад, то он ки зикру зокир хар ду фонй шавад ва мазкур бокй бимонад, мепардозад. Дар зимни он ки солик аз худ фонй ва ба хак бокй гардад, Кушайрй ба тарики ичмол ба баёни масъалаи xaTapoTY илх,ом Ba BacBaca мепардозад ва тафовути онхоро шарху тавзех медихад ва рисола ба мархилаи вусул, ки ба Хак пайвастан аст ба поён мерасад. Ахамияти ин рисолаи Кушайрй дар он аст, ки махз тавассути он аз шева ва шарту шароити равандагони тарикати Кушайрия огохй пайдо мекунем.

Хаминтавр аз баррасию омузиши сарчашмахо ва осори тахкикй дар робита ба Кушайрй чунин бармеояд, ки у аз зумраи уламо, мухаддисин, воизон ва аз саромадони орифони номвари адабиёги форсй-точикй мебошад. Кушайрй дар баробари мусаллат будан бар илми калому хадис дар тафсири Куръон ба мазоки суфия ва равиши Абуабдуррахмони Сулламй дасги тавоно доштаасг. Хамчунин фикх хуб медонист ва ба забони арабй шеър мегуфту котибу дабири пурмоя ва воизе суханпардоз буд. Омузишу баррасии зиндагй ва осори Абулкосими Кушайрй, махсусан «Рисолаи Кушайрия» дар маърифати адабиёти ирфонии форсй-точикй аз сарчашмахои дастаи аввал ба шумор меравад. Таъсири андешахои Кушайрй бар чараёнхои ичтимоию фархангй, илмй ва махсусан ирфонии ахди худ ва пас аз он кобили таваччух аст.

АДАБИЁТ

1. Абдулкарим ибни Мухаммад ибни Мансур ас-Самъонй. ал-Ансоб.-Бейрут: Дор-ул-кутуб ал-илмийя, 1998, иборат аз шаш чилд.

2. Азизов С.С. Суннати мачлисгуй дар адабиёти тасаввуф// Номаи Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик БГафуров, №>1(50). -Хучанд-2017. - Сах.77-83

3. Ёкути Хамавй. Муъчам-ул-булдон.- Бейрут: Дору Содир, 1995, иборат аз хафт чилд

4. Зириклй Х. Крмус-ул-аълом.--Бейрут: Дор ал-малойин, 2007, иборат аз хашт чилд.

5. Кушайрй, Абулкосим. Рисолаи Кушайрия. (мутарчим Абуалй Хасан ибни Ахмади Усмонй). Бо тасхехи Бадеуззамон Фурузонфар. -Техрон, 1374. -84+835с.

6. Кушайрй, Абулкосим. Рисолаи кушайрия. Тарчумаи Абуалй Хасан ибни Ахмади Усмонй./ Мукддима, тасхех ва таъликоти Махдии Мухаббатй. -Техрон: Хурмус, 1390.- ёздах+ 625с.

7. Ибн ал-Кайим Чавзийя. Мадорич-ус-соликин.- Бейрут: Дор-ул-кутуб ал-илмийя, 2004.- 974 с.

8. Ибни Козй Шахба. Табакот-уш-шофеия/Мутарчимон Фотима Мударрисй ва Мухаммадамир Убайдиниё. -Ч,. 2.-Техрон: Эхсон, 1389. - 400 с.

9. Ибни Надим. ал-Фехрист.- Бейрут: Дор-ул-кутуб ал-илмийя, 1996. - 790 с.

10. Ибни Халликон. Вафийёт-ул-аъён./ Тасхех ва тахкики Эхсони Аббос. Дор-ус-содир, Бейрут, 1977. - 448 с.

11. Исфахонй, Абунуайм. Хилят-ул-авлиё. - Крхира: Мактабату имон, 2007, иборат аз дах чилд.

12. Мавлоно Нуриддин Абдуррахмони Чомй. Нафахот-ул-унс мин хазарот-ил-кудс». Тахиягарони матн, муаллифони мукаддима ва фехристхо Муътабар Окилова, Бахром Мирсаидов /М.Н.А.Чомй. -Душанбе: Пайванд, 2013.-865с

13. Ночй, Мухаммадризо. Фарханг ва тамаддуни исломй дар каламрави Сомониён.-Душанбе: Эр-Граф, 2013.

14. Хатиби БаFдодй. Торихи БаFдод.-Ч.2.-Бейрут: Дор-ул-фикр, 2004.-468 с.

15. Хочй Халифа. Кашф-уз-зунун. -Бейрут: Дор-ул-кутуб ал-илмийя, 2008, иборат аз се чилд.

ЖИЗНЬ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АБУЛ КАСИМА КУШАИРА

Абулкосим Кушайри - один из ярчайших деятелей персидско-таджикской науки и литературы XI века, биография и литературное наследие которого мало изучены в таджикской литературе. Фактически, Кушайри является одним из самых проницательных и мистических мыслителей персидско-таджикской литературы, который в традициях написания суфийских идей и развития мистической прозы является одним из лидеров этой ценной части классической литературы. С этой точки зрения изучение жизни и творчества этого блестящего деятеля науки и литературы XI века имеет огромную пользу в признании и просвещении персидско-таджикских мистических произведений. С этой целью в статье рассматриваются наиболее важные аспекты жизни и наследия Кушайри.

Ключевые слова: Абул Касым Кушайри, жизнь, творчество, мистическая литература, место, авторитет и влияние.

THE LIFE AND WORKS OF ABUL QASIM QUSHAIR

Abulkosim Kushairi is one of the brightest figures of the Persian-Tajik science and literature of the 11th century, whose biography and literary heritage have received slight emphasis in Tajik literature. In fact, Kushairi is one of the most insightful and mystical thinkers of Persian-Tajik literature, who, in the tradition of writing Sufi ideas and developing mystical prose, is one of the leaders of this valuable section of classical literature. From this point of view, the study of the life and work of this brilliantfigure in science and literature of the XI century has great benefit in the recognition and enlightenment of Persian-Tajik mystical works. To this end, the article discusses the most important aspects of the life and legacy of Kushairi.

Keywords: AbulKasym Kushairi, life, creativity, mystical literature, place, authority, and influence.

Сведение об авторе:

Наджотов Джамшед - докторант (PhD) кафедры теория и история литература Таджикского государственного редагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 918684774

About the author:

Nadjotov Jamshed - doctoral student (PhD) of the department of theory and history of literature of the Tajik State Reaching University named after Sadriddin Aini Tel: (+992) 918684774

РОЛЬ ДИАЛОГА В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ТЕКСТЕ Мусоева Ш.Ю.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

В современном литературоведении проблемы диалога находятся в центре внимания литературоведов, лингвистов, философов, психологов, социологов и культурологов, что свидетельствует о становлении нового междисциплинарного направления — диалоговедения, которая изучает науку о диалоге со стилистической, риторической, функциональной и многих других сторон. Изучение диалогичности имеет социальную важность, о которой в своей работе отмечал М.М. Бахтин: «Вся жизнь языка в любой области его употребления пронизана диалогическими отношениями» [1, с.205]. Однако диалогичность: «наиболее явно эксплицируется в собственном диалоге как форме речи, но пронизывает и другую ее форму — монолог. Следовательно, диалогичность свойственна не только внешне диалогическим текстам (фиксированный знаками разговор двоих), но и монологическим».

Одним из тех мыслителей ХХ века, кто обратил свой взор на диалог, проблематизировал этот феномен и произвел его аналитическую реконструкцию - М.М. Бахтин, считающий, что «высказывание протекает не внутри коммуникативных сетей, культуры и общества, а существует на границе между «Я» и «Другим», включая в себя и интенции «Я», и интенции «Другого», в которых (для «Я») и представлено «общество». Каждый раз в процессе диалогического общения мы имеем дело с человеком, но воспринимается он нами как представитель некой структуры, как социальный агент» [2, с.77-78].

По мнению ученых, диалог необходимо понимать, как; 1) универсальную категорию культуры, так как: «Вся жизнь языка в любой области его употребления... пронизана диалогическими отношениями» [1, с.245]; и как форму речи, «заключающейся в обмене взаимообусловленными репликами, монологу как высказыванию одного лица» [10, с.44-45]. Поэтому исследователями предлагается изучать диалог в сопоставлении с монологом [6, с.138-142]; об этом в статье «О диалогичности речи» отмечает еще в 1923 году Л.П. Якубинский, который указал на характерные черты диалога, как быстрый обмен краткими высказываниями-репликами, и монолога, как «длительного высказывания одного лица, обладающее завершенностью и композиционной строгостью» [12, с.17-58.]. Диалог и монолог, и их различие рассматривалось также в работе Л.В. Щербы, который утверждал, что: «Диалог - это, в сущности, цепь реплик. Монолог - это уже организованная система облеченных в словесную форму мыслей, отнюдь не являющаяся репликой, а преднамеренным воздействием на окружающих» [11, с.115]. Также на эти особенности указывал и академик В.В. Виноградов, отмечающий, что «диалог выступает как естественная данность языка, тогда как монолог есть всегда искусственное произведение речи, продукт индивидуального построения» [3, с.181].

Основная сфера использования диалога, кроме повседневного общения - художественная литература (диалоги персонажей), публицистика (интервью, дискуссия) и т.д. В художественном тексте характерной особенностью диалога, реально каждый диалога является то, что он имеет начало и конец, целостность и завершенность. Сущность диалога Д.И. Изаренковым рассматривается, как: «акт непосредственного общения двух людей, протекающего в форме перемежающихся ситуативно обусловленных речевых действий (поступков), возникающий по инициативе одного из них (говорящего) в процессе его деятельности в тот момент, когда обстоятельства этой деятельности создают перед ним проблему, которую он может (или считает целесообразным) решить путем вовлечения в эту деятельность другого компетентного, с его точки зрения, лица (собеседника), в силу чего их общение развивается в направлении разрешения данной проблемы и угасает либо с ее разрешением, либо тогда, когда говорящий убеждается в неспособности (или нежелании) собеседника к ее разрешению» [4, с.15]. С.А. Ремизова рассматривает диалог, как: «тип дискурса, результатом которого является текст, создаваемый в определенной коммуникативной ситуации совместными усилиями двух коммуникантов с большей или меньшей общностью «картины мира», каждый из которых руководствуется своими целями, но при этом имеет более или менее четкое представление о целях собеседника» [9, с.36].

Итак, диалоги являются одним из главных способов характеристики индивидуума, выразителем его мыслей, отношения к окружающей среде, посредством, которого можно открыть его сущность. Говоря конкретно, диалог - это результат речевого взаимодействия двух и более участников на определенную тему, обладающий образностью, теоретико-познавательным и философским характером.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.