Научная статья на тему 'ПЕРИОД ЭВОЛЮЦИИ В ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОЙ ФИЛОСОФИИ'

ПЕРИОД ЭВОЛЮЦИИ В ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОЙ ФИЛОСОФИИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
335
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАУКА / ФИЛОСОФИЯ / МИСТИЦИЗМ / ФИЛОСОФ / МИРОВОЗЗРЕНИЕ / ИБН СИНО / УМАР ХАЙЯМ / НОСИРИ ХУСРАВ / АЙНУЛКУЗЗОТИ ХАМАДОНИ / ШАХОБУДДИН СУХРАВАРДИ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Рахимзода Курбонали Назар

В статье рассматривается история развития философии таджикского народа XI-XII веков. В частности, говорится, что в XI-XII веках в истории таджикской философии были разные школы, направления и мировоззрения, такие как философия перипатетизма, философия калама, мутазила, ашария, философия мистицизма, философия озарения и философия исмаилитов. Также в статье исследуется роль некоторых учёных, которые играли немаловажную роль в развитии высшеупомянутых философских школ. Изучив труды философов, принадлежащих к разным школам, направлениям и мировоззрениям, автор пришел к выводу, что в XI-XII веках наука таджикской философии достигла больших успехов. Великие философы, такие как Абу Али ибн Сино, Ибн Мискавайх, Абу Райхан аль-Бируни, Умар Хайям, Носири Хусрав, Мухаммад Газали, Айнулджузати Хамадони, Шахабуддин Сухраварди и многие другие, были на переднем крае его развития. Произведения этих великих мыслителей занимают особое место не только в развитии таджикской философии, но и в развитии мировой философии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EVOLUTION PERIOD IN THE HISTORY OF TAJIK PHILOSOPHY

The article explores the history of development of Tajik philosophy in the XI-XII centuries. In particular, it is said that in the XI-XII centuries in the history of Tajik philosophy there were different schools, directions and worldviews, such as philosophy of peripatetism, philosophy of Kalam, Mutazila, Ashariya, mysticism philosophy, philosophy of enlightenment, philosophy of the Ismailis and others. The article considers the role of some scientists who played an important role in the development of the above-mentioned schools of thought as well. Having studied the works of philosophers regarding different schools, directions and worldviews, the author came to the conclusion that in the XI-XII centuries the science of Tajik philosophy achieved great success. Great philosophers such as Abu Ali ibn Sino, Ibn Miskawayh, Abu Raikhan al-Biruni, Umar Khayyam, Nosiri Khusraw, Muhammad Ghazali, Aynuljuzati Hamadoni, Shahabuddin Suhrawardi and many others were at the forefront of Tajik philosophy development. The works of these great thinkers occupy a special place not only in the development of Tajik philosophy, but also in the development of world philosophy.

Текст научной работы на тему «ПЕРИОД ЭВОЛЮЦИИ В ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОЙ ФИЛОСОФИИ»

About the authors:

Mamadazimov Abdukayum Abduganievich - Academy of public administration under the President of the Republic of Tajikistan, Department of the policy and relation with society. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe c., Said Nosir 33 str, Phone: (+992) 987667667. E-mail.ru: a-mamadazimov@mail.ru

Ibrohimov Saidakram Saidanvarovich — Academy of public administration under the President of the Republic of Tajikistan, academic researcher of department of diplomacy and international relations Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe c., Said Nosir str, 33. Тел.: (+992) 985021111. E-mail: saidakram1111@gmail.com

ДАВРАИ ТАХДВВУЛОТ ДАР ТАЪРИХИ ФАЛСАФАИ ТО^ИК

Рахцмзода Ц.Н.

Донитгощ давлатии Дангара

Дар асрхои XI-XII дар таърихи фалсафаи точик мактабхо, равияхо, чараёнхо ва чахонбинихои гуногун аз кабили фалсафаи машоъ, фалсафаи калом, муътазила, ашъария, фалсафаи тасаввуф, фалсафаи ишрок, фалсафаи исмоилия ва гайра вучуд доштанд, ки мутафаккирони он замон пайрави ин чараёнхои мухталиф буданд. Аз чумла Абуалй ибни Сино, Ибни Мискавайх, Умари Хайём аз фалсафаи машоъ, Мухаммади Газолй, Фахруддини Розй, Мухаммади Шахристонй аз фалсафаи калом, Абусаиди Абулхайр, Абдуллохи Ансорй, Айнулкуззотй Хамадонй, Ахмади Газолй, Саноии Газнавй, Абдулкодири Гелонй, Шайх Аттор аз фалсафаи тасаввуф, Шахобуддини Сухравардй аз фалсафаи ишрок, Носири Хусрав аз фалсафаи исмоилия пайравй менамуданд.

Абуалй Ахмад ибни Мухаммад ибни Яъкуби Мискавайхи Розй (такр. 934-1030), файласуф, мухаккики ахлок, муаррих, пизишк, риёзидон, шоир буда, доир ба илмхои гуногун беш аз 30 асар офаридааст, ки дар миёни онхо осори фалсафй-ахлокии у макоми хосро ишшл менамояд. Ин асархо «Тахзибу-л-ахлок ва татх,иру-л-аърок» («Кимиёи Саодат»), «Чрвидонхирад», « Тартибу-с-саодат ва манозилу-л-улум», «Одобу-д-дунё ва-д-дин», «Рисолатун фй моияти-л-адл», «Китобу-с-сияр», «Васиятнома», «ал-Фавзу-л-асгар», «Фавзу-с-саодат», «ал-Фавзу-л-кабир», «Расоили фалсафй», «ал-Хавомил ва-ш-Шамоил» ва гайра мебошанд. Бояд гуфт, ки чавхари таълимоти Ибни Мискавайхро ахлок ташкил медихад. Вай поягузори ин илм дар чахони ислом ба хисоб меравад. Дар фалсафаи амалии ин донишманди энсиклопедист тазхиб (ислох)-и ахлок нуктаи марказй буда, тадбири манзил (умури хонаводагй) ва сиёсати мудун (шахрдорй) вобаста ба он баррасй мешаванд.[8, с.223]

Акидахои фалсафию ахлокии Ибни Мискавайх касро ба хулосае меоваранд, ки инсон бояд дар назди рафтору кирдори хеш чавобгу бошад. Вай инсонхоро ба кори хайр, сидку вафо даъват намуда, бадию душманиро натичаи нодонию камаклии одамон медонад ва мегуяд: «Кист он ки гунохи азим дорад? Чрхили тахминкор» ва ё «Кист он ки ахди бад бошад? Султони бехирад».[6, с.34]

Андешхои ахлокии мутафаккир дорои хусусиятхои мушаххас буда, ба шароитхои таърихй ахлоки зич доранд. Вай мегуяд: «Инсон дар кадом холат ба ин ё он чиз рагбат пайдо мекунад? Се чизро: Хангоми тандурустй хавои нафсро, дар беморй саломатиро, дар дами марг бахшиши гунохро».[6, с.35]

Абурайхони Берунй доир ба фалсафа китоби махсус таълиф накардааст, аммо андешахои фалсафии ин олими энсиклопедист дар китобхои «Осор-ул-бокия», «Мо-ли-л-Хивд», «Конуни Масъудй», «Ч,амохир фй маърифати-л-чавохир», «Тахдиди нихояту-л-амокин ли тасхехи масофати-л-масокин» ва гайра масоили фалсафиро мавриди бахсу баррасй карор додааст. Илова бар ин мукотиботи Абурайхони Берунй бо Абуалй ибни Сино низ дар бораи акоиди фалсафии Абурайхони Берунй низ андешахои фалсафии мутафаккирро бозгу мекунанд. Мавзуъхои мукотиботи ин ду донишманд чунинанд: 1. Масъалаи харакати рост. 2. Масъалаи якию бешии олам. 3. Масъалаи кадимию хадисии олам. Масъалаи таксимнопазирии заррахо ва гайра. Аз суолу чавоби Абурайхони Берунй ва Абуалй ибни Сино маълум мегардад, ки онхо мохияту хакикати масъалаи таксимпазирй ва таксимнопазириро аз чихати илмй халлу фасл карда натавониста бошанд хам, ба он аз нуктаи назари диалектикй наздик шуданд. Бояд афзуд, ки дар мукотиботи ин ду олими энсиклопедист як теътод масоили илмй аз кабили харакат, озодафтии чисмхо ва аз гармй васеъшавии онхо, таъсири нури офтоб, чисмхои нурдиханда ва гайра мавриди бахсу баррасй карор гирифтанд. Акидахои Абурайхони Берунй дар бораи маърифат дар осори мутафаккир мавкеи хосро доро мебошанд.

Аз омузишу пажухиши андешахои Абурайхони Берунй метавон ба чунин натича расид: а). Низоми фалсафии Беруниро бе хеч шакку тардид ба низоми фалсафии деизм метавон дохил кард. б). Мутафаккир дар фалсафаи табиат акидахои асхоби зарра ва бархе аз натоичи мусбати таълимоти Арасту ва дар космология андешахои Батлимусро пайравй кунад хам, аз бисёр чихат аз онхо пеш гузашта, ба андешахои онхо аз назари шубха менигарад.в). Чрмеъа аз эхтиёчи инсонхо пайдо шудааст.

г). Илм бояд as дин чудо бошaд вa бapои pyшдy тaкомyли xyд бa тaчpибaю мушохида тaкя кyнaд. [12, c.128]

Оcоpи фaлcaфии Äбyaлй ибни Сино «Китобу-л-мачмуъ», «Шифо», «^-Xpc^^ вa-л-мaxcyл» (дap 20 чилд), «aл-Инcоф», «ат-Таълщат», «aл-Мyбоxacот», «aл-Ишоpaт ва-т-танбехот», «ал-Х,икма ал-мaшpикийa», «aл-Мaбдaъ вa-л-мaод», «aт-Тaйp», «Фй-л-кказо вa-л-^aдap», «aн-Нaвpyзийa», «aл-Мaод», «Донишномa», «Ришлат фй-л-ишк», «ал-Худуд», «Фй-л-axлок;», «Ришлат-фй а^оми-л-х^ма», «Ришлат фй а^оми-л-улум», «ал-Хидойа», «Äчвибaт aшapa машкл», Тaдбиpи манзил» вa Faйpa мебошaнд.

Дap миëни фaйлacyфони иcломй Ибни Сино бa унвони бyзypггapин фaйлacyфи доpои низоми фaлcaфии ycтyвоp вa дypyxшоне acт. Вижaгии мухими Ибни Сино, ки aB y шaxcияти ягона вa мумтоз нa танхо дap чахони иолом, бaлки дap кулли кypyни вутои мaFpибзaмин ccxra, ин acт, ки вaй тaвониcт aз бapxе мафохими acоcй дap фaлcaфa бa тaвpи мycтaдил тaъpифи xоc иpоa кyнaд. Оpои y дap мaвpиди вучуд, pобитaи тф вa бaдaн, нaвapияи шиноxт, нaвapияи нyбyввaт, Худо вa чахон дap шapкy Fapб нуфуз кapдaaacт. У муътакид буд, ки аз cypaт ва модда нaметaвон_як вучуди айнй ^оъа кapд, бaлки он чи aз ин pоx мyяccap acт, танхо кaйфиëти зотй ва apзии aшëcт. У дap китоби «Шифо» pобитa миëни cypaт ва мaддapо, ба вижа дap маколаи дувум, фacли чaxоpyм ва маколаи чaxоpyм, фacли aввaл бaëн мекyнaд.

Нaвapияи У дap мaвpиди pобигaи нaфc бо бaдaн то худуде мyтaaccиp aз Äpacтy acт. Bane бap xилофи Äpacтy y навъе дyгapоии ифp<огии байни ожоро мeпaвиpaд. У дap иcботи ин мacъaлa мекушад aз тapaфи xyд огахии мycтaкимpо мaвpиди таваччух кapоp дихад ва aз тapaфи дигap тaчappyди акдоо добет кyнaд.

Ибни Сино дap нaзapияи шиноxт, миëни идpоки ботинй ва идpоки xоpичй тaмойив коил мeшaвaд ва мекушад aъмолpо бap пояи кайфй такшмбандй кyнaд. Нaвapияи мapбyт ба вахм яке aв acnmaprn бaxшxои нaвapияи y дap илал нaфc талаккй мeшaвaд ва идpоки хигсй ва xaëл aв нaзapи y танхо дap мaвpиди кaйфиëти идpоки як шй монaнди parn4 ва мaвa acт.

Нaвapияи нубуввати Ибни Сино мубтанй бap 4axpp ca^rn акдонй, тaxaйюлй, эъчозй ва ca^rn cиëcй-ичтимой acт. У ба навъе ба ду чахони акдй ва динй, ки фaлcaфaи Юнон ва мазхаби иcломpо шакл медихад, тaкя мeкyнaд. Лз лихози акклонй зapypaт ва лузуми вахй бо истидлол cобит мeшaвaд. У муътакид acт бacиpaти aк;ш-pyxй олитapин мухаббате acт, ки ба пaëмбap эъто шyдaacт. Рухи пaëмбap ончунон нepyмaнд acт, ки мафохими актон^о ба cypaти зинда ва ryë дapмeовapaд ва бо унвони имон бap мapдyмон apзa мeшaвaд.

Ибни Сино дap нaвapяи Худо ва чахон, xyдоpо вочибулвучуд мeдонaд ва aз ин py xap мавчуди дт^е мумкин xоxaд буд, бapои ин ки бapои хастй ëфтaни xyд ба вочибулвучуд ниëз доpaд. Бинобap ин чахон аз aвaл xaмвоpa ба Худо ниëзмaнд бyдaacт ва хам модда ва хам cypaт xap ду ба y ниëз доpaнд то xacra пайдо кунанд.[2, c.224]

Дap оcоpи фaлcaфии Ибни Сино маоъалахои xacrn ва мaъpифaт, шаклхои xacrn, тaноcyби Худо ва тaбиaт, моддаву cypaт, нaфcy тан, caбaбият ва дониcтaни олами моддй xapчонибa тахкик шудашнд. Ба aндeшaи Ибни Сино ма^ади нихоии офapиниш инcон мебошад. Ба нaвapи y «X,acrä ташаккули чизе дap чизхои мyшaxxac мебошад».[7, c.130]

Ду навъи xacrn вучуд доpaд: чaвxap ва apaв. Ибни Сино бо далелу бypxон иcбот кapд, ки тaноcyби Худо ва табиат на тaноcyби xолщ (Худо) ва мэклук (табиат) acт, балки тaноcyби caбaб (Худо)-у натича (табиат) acт. Робитаи caбaбy натича pобитaи зapypиcт. Бинобap ин Худо олaмpо на аз pyrn иpодaи мyxтоpи xyд, балки аз pyи зapypaт офapидa acт.

Дap низоми фaлcaфии Ибни Сино маоъалахои мохияти xapara^ замон ва макон вaceк тахлил шyдaacт. X,apaкaт аз нaвapи Ибни Сино чой ивэз кapдaни чиcм, тaFЙиpоти мик;доpй вэ тэбдили х,олэти он acт. Чунин шapx,и мacъaлa бapои дapки мох,ияти нуму, зэбул, тaxaл Хул, иcтиx,олaт, тэбдил шудэн эз як чиж бэ чинcи дигap вэ Faйpa ax,aмияти бyзypг дошт.

Ибни Сино caбaбиятpо acоcи фaлcaфaи ^acтй вэ чaвx,apи чэх.онбинии илмй-фaлcaфии xyд к;apоp додaacт. Бэ эндешэи y, x,ap чизе, ки x,acтй доpaд, нэ эз чизecт мэълум вэ x,acrnrn он чизи мэълум бэ он эст, ки иллaти он чизе мэълум acт.

Фacли му^имми фэ^ш^и Ибни Синоpо мacоили нaвapияи мaъpифaт тэшкил медих,энд. Мacъaлaи нaфc дap фaлcaфaи Ибни Сино биcëpчонибa будщ, чих,штх,ои биологй, paвонй, axлокй вэ зeбошиноcии он чун олот вэ воcитaи мaъpифaт бappacй шyдaacт. Дap низоми фaлcaфии Ибни Сино мacъaлax,ои axлок;, cиëcaт вэ paвоншиноcй бо мш^шии мэком вэ pиcолaти иноэн дap ин олэм пшйвшнди ногycacтaнй доpaд. Äндeшш^ои ичтимой, cиëcии y мох,иятан идомаи мycтaкmми нaзapия^ои фа^фй, тaбиaтшиноcй ва axлокmи y буда, вазъи вокеии чомeapо инъикоc мекунанд. Ибни Сино cиëcaтpо чун навъи cam^ мex,иcобaд. [15, c.424-431]

Нюоми фaлcaфии Äбyaлй ибни Сино аз y^ypx^rn бyнëдй монанди фaлcaфaи машоии ÄpaCTy ва бapxe аз yнcypxои мyшaxxacи чахонбинии навафлотунй дap пайванд бо Äpacтy acг. Лммо пaйpaвии y аз Äpacтy кypкypонa ва мукаллидона нecт. Вай бо нaвовapиxои xyд нуктахои мухимми тaфaккypи

Аpacтyиpо ошкоp cоxтa ва кушидашст то бш ëpии yнcypxоe аз aндeшaxои Äфлотyнй ва навафлотунй низоми фштсафии навине бyнëд ниxaд. У фштсафаи xyдpо «Хикмати мaшpикй» мexонд ва дap мукаддимаи китоби «Шифо», ки аз мантик бaxc мекунад, дap яке аз мaдxaлxо ба ин навъи xикмaт ишоpa кapдaшcт. Bane ин навъи xикмaти мaшpикй бо xикмaти ишpокй тaфовyтxоe доpaд. Ба xap xол, y ниcбaт ба cyннaтxои машой вaфодоp монд, вале дap баъзе аз оcоpи xyд монанди «Ал-ишоpот ва-л-тaнбexот» ва ба вижа pиcолaxои иpфонй нигapиши навин ба фaлcaфa доpaд. Myxимгapин мexвapxои фaлcaи Ибни Сино ибоpaтaнд аз: 1. Хaëтишиноcй ва Худошинош. 2. Тамойиз миëни моxият ва вучуд. 3. Mapотиби мавчудот ва бaxcи чaвxap ва apз. 4. Bочиб ва мумкин. 5. Илми вочибулвучуд. 6. Нaзapияи файз ва cy^p. 7. Нaзapияи мaъpифaт. 8. Нaзapияи меъод. 9. Нaзapияи укул.[13, c.8-10]

Ноcиpи Xycpaви ^бод^нй (1004-1088) муаллифи оcоpи apзишмaндe чун «Зодy-л-мycофиpин», «Ч,омeкy-л-xикмaтaйн», «:Xонy-л-иxвон», «Кушоиш ва paxоиш», «Baчxи дин», «Далелу-л-мyтaxaйиpин», « Сaфapномa», «Рушноинома», «Саодатнома», «Бycтонy-л-yкyл», «Ришлае дap нacp дap чавоби наваду як cyоли фaлcaфй ва мантикй ва табий ва нaxвй ва динй ва таъвилй», «Сaфapномa», ду девони точикию apaбй мебошад.

«воду-л-муа^^ии» («Тушаи мycофиpон») доиp ба мacъaлaxои фaлcaфa ва илоxиëт 1062. «Бачди дин» дap боpaи aк;идaxои иcмоилияи мyтaфaккиp (1092) , «Кушоиш ва paxоиш» дap боpaи акоиди фштсафии y, «Ч,омeкy-л-xикмaтaйн дap боpaи му^о^аи оини иcмоилия ва фaлcaфaи Юнон бaxc мекунанд.

Ноcиpи Xycpaв acaprn «Зодy-л-мycофиpин»-pо дap cоли 1061 дap 27 боб дap мacоили умдаи фaлcaфa ва дин нaвиштaacт. Дap дебочаи acap муаллиф тaвзex медшдд, ки инcон ба тaвpи paмзй як мycофиp acт ва бояд xaнгоми caфap тушаи pоxe аз донишу мaкpифaт дошта бошад, бидонад, ки аз кучо омaдacт ва ба кучо медавад ва дap ин caфap ба чй чиз rnëe доpaд. Baй мexоxaд байни илму дин пули иpтиботй будад cозaд, онxоpо ба xaм овapaд. Ноcиpи Xycpaв дap ибтидои acapaш ба шapxи моxияти мaкpифaтшиноcии cyxaн мeпapдозaд. Дap бобxои баъдй ба тавшфи мacоили макон, замон, иншн, xapara^ аккли кулл, дониcтaшaвaндaгии олам ва Faйpa мeпapдозaд. Ба кавли Ноcиpи Xycpaв аз миëни xaмaи офapидaxои Худованд инcон аз xaмa болотap ва комилтap ба шyмоp мepaвaд, ки ба шapофaти акклу дониши xyд cифaтxои офapинaндaгиpо ожиб шyдaшcт. Бояд гуфт, ки «Зоду-л-мycофиpин» доиpaтyлмaоpифи фaлcaфй ва илмии замони Ноcиpи Xycpaв мaxcyб мeëбaд.

Оcоpи фaлcaфии Умapи Xaйëм «Дapxоcтномa>» ë «Ришла фй куллияти-л-вучуд», «Ал-чaвобy-c-caлоca мacоил зapypaтy тазод фи-л- олам ва л-чaбp ва-л-бако», мyxтacap фй-т-табиа», «Ришла ул-кави ва ат-таклиф» мебошанд.

Дap aфкоpи фaлcaфии Умapи Xaйëм инcон ва такя^и он чо^ши ба xyд xоc доpaд. Хшлли ин мacкaлa дap оо^и y ниcбaти дaвpy замонаш xeлe чacypонa буда, ба он бeшyбxa, чaxонбинй ва шyFли илмии м^^факк^ тaкcиpи амик гyзоштaшcт. Ба xa^rn олими pиëзидон, тaбиaтшиноc ва муначчим вай аз дacтовapдxои илмию амалии дaвpонaш иттилооти комил дошт. Ä нигоxи Умapи Xaйëм инcон дap байни офapидaxои Худо мapтaбaи болотapинpо cоxиб буда, чиcмaн очиз, вале доpои кyдpaти бeинтиxо, яъне тaфaккyp мебошад.

Myxaммaд Faзолй (1058-1111) муаллифи о«^ acт аз кабили «Maкоcидy-л-фaлоcифa», «Тaxофyтy-л-фaлоcифa», «Кимтеи caодaт», «Эxëy-л-yлyми-д-дин», «Ал-мyнк;из мина-л-зулол», «Нacиxaтy-л-мyлyк», «Ч,aвокmpy-л-Kypон».

Нaзapиëти фштсафии Faзолй, ки acоcaн дap «Maк;оcид-yл-фaлоcифa» ва «Тaxофyт-yл-фaлоcифa»

бaëн ëфтaшcт, cиpф идeaлиcтй буда, ба тамоюлоти мaтepиaлиcтии фaлcaфaи машоъ зид acт.....

Baй дap ин ду acapaш aк;идaxои фaлcaфии Äpacтy, Фоpобй ва Ибни Синоpо бaëн ва yнcypxои мaтepиaлиcтии онxоpо мaвpиди танкид кapоp додaшcт...Xaтоxои фaлcaфaи мaшокpо Faзолй дap 20 мacкaлa дида, 3-тояш (кадимй ва азалитяти олам, олим будани Худо ба кул, на ба чузъ, инга^и эxëи aчcом (чиcмxо) nac аз мapг ва табиати pyxонЙ доштани чазою caзо)-pо кyфp ва l7-тояшpо бидъат (фикpy aкmдaxои нав дap дин) эълон кapдaшcт. У aкmдaxои фaйлacyфонpо pочeк ба кадимияту абадияти олам нaпaзиpyфтa, мегуяд, ки Худо олaмpо бо ^одаю иxтиëpи xyд аз xeч офapидaшcт...»Эxë улум-ид-дин» pочeк ба мacъaлaxои динй, фaлcaфй, тacaввyфй ва ax^^cn Солxои 1099-1102 ба забони apaбй таълиф шyдaшcт. Китоб аз 4 чилд (pyбк) ибоpaт буда, xap pyбк 10 китобpо дapбap мег^ад. Myaллиф дap он биcëp мacъaлaxои иpфониpо ба таълимоти дини истом мувофикк кунонида, paвияи тозаи тacaввyфи мyктaдилонapо ба вучуд овapд. Шакли мyxтacapи фоpcй-точикии он «Кимтеи caодaт» ном доpaд, ки онpо низ xyди Faзолй нaвиштaшcт.

«Нacиxaт-yл-мyлyк» ба забони фоpcй-точикй навишта шуда, дap он мacкaлaxои xaëти ичтимой аз кабили тapFиби FOяxои шоxи одил, Faмxоpй ниcбaт ба paият, таъмини cyлxy оcоиш ва Faйpa мaвpиди бappacй кapоp гиpифтaшнд. Он аз мукаддима, 10 acл (кдом) ибоpaт acт.

«Китоб-yл-apбaин» аз capcyxaни кутс^, 4 к^м 40, acл (фаст) ибоpaт буда, дap xycycи илми шиноxти Худо бaxc мекунад.

^доми аввал: Дap боpaи xyлоca аз улум. ^доми дувум: Дap aмaлxои зоxиp.

^иами ceвyм: Дар тазкияи калб аст аз axno^ бад

^доми чахорум: Аxлoки пиcaндидa.

Faзoлй дар китоби «Taхoфyгy-л-фaлocифa» caъй кардааст 6o бурхон ва иcгидлoл ба aбтoли акоиди фaйлacyфoн бипaрдoзaд. Faзoлй дар бист матлаби илохй ва табий танокузи oрoи фaйлacyфoнрo нишoн дoдaacт ва дар ce маоъала хукми куФри эшoнрo coдир мeкyнaд. Ин ce моъала ибoрaтaнд аз 1. Эътикод ба кадим будани oлaм ва чавохир ва назариёги эшoн дар бoрaи cyдyри oлaм аз мабдаъи аввал. 2. Инкoри илми Хyдoвaнд ба чузъиёг. 3. Инкори мeъoди ч^мо™. Дар хабдах маоъалаи дигар низ муътакид аст акоиди фaлocифa ба aкoиди муътазила шaбeх аст ва агар инoнррo низ ба caбaби aкoидaшoн кoфир бидoнeм фaлocифa низ кoфирaнд ва агар acхoби ин фиркaрo бидъaтгyзoр ва »эфир нaдoнeм, фaлocифa низ кефир ба хишб нaмeoянд.[2, c.226] Ин китоб тaъcири фaрoвoнe дар тамаддуни иcлoмй дoшт ва ба шёш шудани фaлcaфacитeзй ва азият ва oзoри мyдaрриcoни улуми аклй анчомид. Мухаммад Faзoлй дар тaкoмyли афкори xyд ду мархиларо тай намуддаст. Мархилаи аввал ШлЯхои 80-ум ва нимаи аввали ШлЯхои 90-уми acри XI-рo дарбар мeгирaнд. Дар ин давра вай аз пaйрaвoни coбиткaдaми кaлoм буд. Мархилаи дувум нимаи дувуми ШлЯхои навадуми acри XI ва ибтидoи acри XП-рo фaрo мeгирaд. Дар мархилаи дувум мутафаккир ба тacaввyф, ки дар чавонй ба oн эътикoдe нaдoшт, ру мeoвaрaд ва oнрo лангари начо™ xyд кaрoр мeдихaд.

Taълимaги cyфиëнaи Мухаммад Faзoлй, ки марбут ба мархилаи дувуми тaкoмyли акидахои вай мeбoшaд, дар acaрхoи «Эх,ёу-л-улуму-д-дин» ва Жимнёи caoдaт» ба тaфcил баён шудааст.

Àбyлкocими ^ушайрй (а. 11) ШлЯхои 1059-1060 acaри «Ришлаи ^ушайрия»-ро мeнaвиcaд. Ин acaр ибoрaт аст аз ду бoбy 54 фаол аст. Дар фacли якум aкoиди cyфиëн дар бoрaи ycyra тacaввyф, тавхид ва отфатхои cyфиëн баён ёфта, дар фacли дуюм ин мaвзyхo натичагирй шудаанд. Дар ришла шархи хол ва накли aфкoри 83 нaмoяндaи машхури давраи аввали тacaввyф аз Иброхими Адхам тo Àтoи Р^борй зикр шудааог. Муаллиф хамчунин дар oxири ришлааш дар бoрaи чанд тан аз cyфиëни мyocирaш низ мaълyмaг дoдaacт. Àбyлкocими ^ушайрй дар фacлхoи алохидаи acaрaш намунахо аз тaълифaги фaйлacyфoнрo оварда, ахвол, мaкoмaг, oдoб, мyoмилaг, axnoK, aнъaнаг, тарикати cyфия, карoмaги cyфиëн, cилcилaи тacaввyфрo ба риштаи тахкик кашидааст.

Àбyлкocими ^ушайри дар таълифи «Ришлаи ^ушайрия» аз «Taбaкaгy-c-cyфия» ном acaри ycтoдaш Сафиуддин А6дулмуъмини Урмавй иcгифoдa намудааст.

Àбyлхacaн Бах,манер ибни Maрзбoн (ваф. 1065) муаллифи як тездод ocoри фaлcaфй аст ба карори зайл:

1. «Àт-тaхcил». Ин acaр дар боби ма^алахои мантик, тaбииëг ва ило^иет ба^ карда, ба номи Àбyмaнcyр Барром ибни Хyршeд ибни Яздср навишта шудааст. Бахмажр дар тартибу танзими ин китоб ба «Донишнома»-и Ибни Сино пайравй кардааст. Холо нyxcaхoи мутааддида аз ин китоб дар Te^o^ мyзeйи Британия, Ромпур, Истанбул мавчуд мeбoшaд. Вай coли 1911 дар Крхира ба табъ ра^дадст. «Kитoбy-т-тaхcил» миcли «:Kитoбy-ш-шифo» ва «:Kитoбy-н-нaчaг»-и Ибни Сино, дар аcрхoи XI-II мавриди мутолиа, мухокима ва тахкики олимони гуногун карор гирифта будааст.

2. «Ришлат фй мaрaгиби-л-мaвчyдaг» Ин acaр coли 1851 дар Лeйпcиг бо тарчума ва шархи олмонии Пoппeр нашр шудаааг.

3. «Риcoлaт фй мaвзyи-л-илми-л-мaърyф бй мобаъду-т-табиат» Ин acaр низ дар тарчумаи олмони Поптер coли 1851 дар Лeйпcиг ба табъ рacидaacт. Вай шли 1911 дар Крхира низ чоп шудааст.

4. «:Kитoбyл-л-мyвoфикaт ва-н-нуфуо Холо чанд нycxaи ин китоб дар кигoбxoнaхoи Иcтaнбyл махфуз acт ва он дар бaъзe ^cxa^o ба Бахмагёр ниcбaт дода шyдaacт.

5. «Khto6 фй иcбaги-л-фaъoлaт ва-д-далолат ила ададхо ва иcбaгy-н-нyфycy-c-caмoвият». Холо аз ин китоб як файл дар яте аз кигoбxoнaхoи Иcтaнбyл махфуз бyдaacт.

Faйр аз ин китобхо Байхакй дар «Taтимaт-caвoнyл-хикмaт» acaрхoи зeрини Бахмажрро низ сдовар шyдaacт:

6. «:Kитoбy-з-зинaт фй -л-мантикй».

7. Жт-обу-л-бахчат вa-c-caoдaт»

В. «Kmatö фй-л-мушкй». [12, c.68]

Бояд гуфт, ки Бахмагёр дар таъвилу таъбири мacъaлaхoи фатсафй миcли ycтoдaш Абуалй ибни Сино ба кoнceпcияи фaйлacyфoни Юнони кадим аз кабили Афлотуну Àрacтy наздик шудааст. Чрхати мухим дар таълимоги фaлcaфии Бахмагёр рaтcиoнaлизми y мeбoшaд. Вай дар халли як cилcилa мacъaлaхo, аз чумла таъбиру таъвили мacъaлaи cyдyрy маърифатпазирии олам, н^бати нaфcy чиcм ва гайра тамоили рaтcиoнaлиcтии xyдрo ба куллй зохир кaрдaacт. Ба aндeшaи мутафаккир яте аз вocитaхoи мухимми хocилшaвии caoдaт омузиши фaлcaфa мeбoшaд.

Мухимтарин чихати ташимом Бахмажр ин acт, ки acora оламро чавхари мутлаку гайримоддй номад хам, дар айни замон вучуди абадиву азалии оламро низ эътироф нaмyдaacт.

Аз ошной бо aндeшaхoи фaлcaфии Бахмагёр маълум мeгaрдaд, ки y дар таъвили як cилcилa мacъaлaхoи фaлcaфию аклоки ратсионализми Абуалй ибни Синоро пайравй кардааст. Taхлили aндeшaхoи гнeocoлoгии Бахмагёр ба мукобили мутакаллимон равона шyдaacт. Назарияи маърифати

мутафаккир ба иратсионализму агноститсизм мукобил аст. Ба андешаи у инсон субъект ва мутих объекти дониш аст. Инсон донишро аз берун, яне дар натичаи таъсири ашё ва ходисахои олам хосил мекунад.[12, с.78-79]

Абдулкодири Гелонй ибни Абусолех Мусо ибни Абдуллох ибни Яхё маъруф ва Гавсулаъзам (1076, Гелон-1168, Багдод), мутафаккир, мутасаввиф, асосгузори чараёни кодирия. Муаллифи асархои «Футух-ул-гайб», «Башоир-ул-хайрат», «Ал-ганият-ут-толибия», «Ал-фатх,-ур-раббонй ва-л-файз-ур-рахмонй», «Мулаффазоти кодирия» ва мачмуаи номахои муаллиф бо унвони «Машруботу кутб-ил-мухаккикин ва гавс-ул-халоик» буда, тарчума ва тафсири точикии кавлхои Шайх Абулмаолй Мухаммад ибни Абдуллох (ваф. 1095) низ ба калами у мансуб мебошад.

Таълимоти тасаввуфии Абдулкодири Гелонй ба мазхабхои шофеия ва ханбалия наздикй дошт.

Мухаммади Шахристонй Абулфатх Мухаммад ибни Абулкарим (1086-1153), муаррихи машхури дину фалсафа. Муаллифи асархои «Мусориат-ул-фалосифа», «Нихоят-ул-икдом фй илм ал-калом», «Мафотех-ул-асрор», «ал-Милал ва-н-нихал» аст. Рисолаи «Ал-милал ва-н-нихал», ки хеле шухрат пайдо намуда буд, соли 1121 таълиф гаштааст. Асар аз панч мукаддима ва ду чилд иборат аст. Вай инсонхоро ба диндорон (оташпарастон, яхудиён, масехиён ва мусулмонон) ва озодфикрон (файласуфон, дахриён, собеиён, барахманиён) чудо кардааст. Мавзуи бахси чилди аввали китоб асосан таълимоти ислом ва фиркаву равияхои он (муътазила, шиа, исмоилия, чабария, ашъария, каромия, хоричия, мурчиия) ва гайра буда, шархи адёни яхудй, масехият, мачусия, монавия, зардуштия, мазхабия ва амсоли онхоро низ дарбар мегирад. Ба акидаи у яхудиёён ба 71, масехиён ба 72 ва мусулмонон ба 73 фирка чудо мешаванд. Чилди дувуми асар мавзуи мунозираи собеиёнро бо ханафиён ва тавсифи таълимоти мутафаккирони юнонй-Фалес, Анаксимен, Анаксагар, Эмпедокл, Пифагор, Сукрот, Афлотун, Плутарх, Ксенофан, Зенон, Демокрит, Гераклит, Эпикур, Гиппократ (Букрот), Птолемей (Батлимус), Арасту, Диоген, Платин, Порфирий ва дигаронро дар бар мегирад. Муаллиф баъди баёни чараёнхои динию фалсафй ба тахлили чахонбинии пайравони алохидаи он мепардозад. Дар боби «Мусулмонон» мафхумхои асосии дини ислом: дин, шариат, тарикат, ханафия, сунна, чамоатро шарху тафсир карда, равия ва чараёнхои динию фалсафиро тахлил намудааст.

«Ал-милал ва-н-нихал» хамчун сарчашмаи муътабари илмию таърихй эътироф шудааст. В.В. Бартолд менависад, ки аз асархои доир ба таърихи таълимоти динию фалсафй навишташуда машхуртаринаш асари Мухаммади Шахристонй мебошад. У тавонистааст маълумоти бисёру эътимоднок чамъ намуда, онхоро холисона баён кунад.[1, с.263]

Айнулкуззоти Х,амадонй (1098-525) муаллифи осоре аз кабили «Зубдату-л-хак;ощ», «Рисолаи яздоншинохт», «Лавоех», «Тамхидот», «Тафсири ^уръон», «Мактубот», «Шархи калимоти кисори Бобо Тохир», «Шеваи Гумбон» аст. Айнулкуззоти Х,амадонй дар соли 1127 асари ирфонии «Зубдату-л-хакоик фй кашфи-л-дакоик»-ро, ки бо номи «Тимхидот» низ шухрат дорад, таълиф намуд. Ин китоб иборат аз мачмуаи маколат буда, ба тахкику шархи масъалахои маърифат, шарти сулук, аркони дин, хакикати ишк ва руху дил, асрори ^уръон, хакикати куфру имон ва гайра ихтисос дода шудааст. Айнулкуззоти Х,амадонй ин асарро ба 10 тамхид (бахш) чудо карда, дар хар бахш масъалахои чудогонаи ирфониро шахр додааст.[15, с.342]

Рисолаи «Лавоех» дар байни солхои 1127-28 ба забони порсй дар 21 фасл таълиф шудааст. Дар ин асар масоили ишкй-ирфонй ва акоиди пантеистии мутафккир баён шудааст.

Фахруддини Розй (1148-1210) муаллифи «Мулаххас», «Шархи», «Ишорат ва танбехот», «Нихояту-л-укул», «Мабохису-л-машрикия», «Тахзибу-д-далоил фй унни-л-масоил», «Ишорату-н-наззор ило латоия ул-асрор», «Чавобату-л-масоил ан-наччория», «Тахзибу-д-далоил», «Китобу-л-баён ва-л-бурхон», «Рисолату-л-камолия», «Чомеъу-улум», «Ал-барохин», «Тафсири кабир», «Шархи «Уюну-л-хикмат», «Мухассили афкору-л-мутакаддимин ва-л-мутакаллимин», «Матолибу-л-олия», «Асосу-л-такдиз», «Таъзилу-л-фалосифа», «Ар-рисолату-л-камолия фй-л-хакоики-л-илохия», «Китобу-л-мабохису-л-моддия фй-л-матолиби-л-маодия», «Ишорату-н-наззор ило латоифи-л-асрор», «Тафсири сагир», «Тафсири сураи Фотиха», «Ал-матолиб ал-олиямин ал-илм ал-илохй», «Уюна-л-масоил», «Лубоба-л-ишорат», «Шарх бар «Муфассал»-и «Чаруллохи Замахшарй» ва гайра мебошад. Фахруддини Розй асари «Мабохису-л-машрикия»-ро дар се кисм доир ба масоили илохиёт ва табииёт таълиф намудааст. Фахруддини Розй асари «Мафотеху-л-гайб», («Калидхои гайб» ё «Тафсири кабир»)-ро ба забони арабй дар авохири хаёташ таълиф намудааст. Муаллиф дар ин китоби бузург (соли 1933 дар 8 чилди 600-сахифагй, яъне дар 4800 сахифа дар Крхира ба табъ расид) тамоми акидахои фалсафй ва динии худро баён кардааст. То Фахруддини Розй касе китоби мукаддаси «Куръон»-ро бо усули аклй шарх надодааст. Вай аксаран оятхоро мантикан ба хам пайваста хар кадоми онро ба далелхои зиёди аклй во кавлхои гуногун шарх додааст. Ин амали Фахруддини Розиро уламои дин ба таври гуногун пазируфтаанд.

Шахобуддини Сухравардй (1097-1167) муаллифи осори фалсафии «Нахзат-ар-арвох», «Хикмату-л-ишрок», «Бустону-л-кулуб», «Алвохи Имодй», «Одобу-л-муридин» аст. «Алвохи Имодй» яке аз асархои фалсафии Шахобуддини Сухравардй буда, дар чахор лавх (фасл) таълиф шудааст. Фасли

аввал дар бораи чисм, хусусиятх,он он, фасли дуюм доир ба масъалахои нафс ва куввахои зохирию ботинии он, фасли сеюм доир ба вочибулвучуд ва фасли чачорум доир ба масъалахри назову кадар сухбат мекунад. Яке дигар аз асархои фалсафии Шахобуддини Сухравардй «Бустону-л-кулуб» буда, аз мукаддима, ду фасл ва хотима иборат асг.

Хуллас, дар давраи мавриди назари мо дар илми фалсафаи точик мактабхо, чараёнхо ва чахонбинихои гуногун аз кабили фалсафаи машоъ, калом, муътазила, ашъария, тасаввуф, ишрок, исмоилия, ва гайра вучуд доштаанд, ки мутафаккирони он замон пайрави ин чараёнхои мухталиф буданд.

АДАБИЁТ

1. Баргольд В.В. Сочинение. / В.В. Баргольд - Т. VI. М., 1966.-263с.

2. Вилоятй А. Пуёии фарханг ва тамаддуни ислом ва Эрон. Ч,. 1. / А. Вилоятй - Техрон, 1999.-С.224-226.

3. Fазолй М. Кимиёи саодат. / М. Fазолй - Техрон, 1996.

4. Fазолй М. Насихату-л-мулук / М. Fазолй - Душанбе, 2011.

5. Fаффорова З. Масъалахои хиндшиносй ва равобити адабй. / З. Fаффорова - Хучанд, 2011.

6. Ибни Мискавайх Човидон хирад. Миср, 1952.-С.34-35.

7. Ибни Сино. Осор. Ч. 1. / Ибни Сино - Душанбе, 1980.-130.

8. Исоев М. Хркмати амалии Мискавайх. / М. Исоев - Душанбе, 2003.-223с.

9. Мухаммадчонова М. Масъалаи инсон дар рубоиёти Умари Хайём // Умари Хайём Хдким, олим ва адиб. / М. Мухаммадчонова - Душанбе, 2002.

10. Носири Хисрав. Сафарнома. / Н. Хисрав - Душанбе: Ирфон, 1970.

11. Нуралй М. Фарханги мухтасари чахонбинй. / М. Нуралй, Р. Комилов - Душанбе, 2002.

12. Султонов У. Муосирони Абуалй ибни Сино. / У. Султонов Душанбе, 1980.-128.-С.78-79.

13. Тамимдорй А. Китоби Эрон (Таърих ва адаби порсй, мактабхо, даврахо, сабкхо ва анвоъи адабй). / А.Тамимдорй -Техрон, 2000.-С.8-10.

14. Шамсуддинов Ч. Мантики Хайём ва илми хозира // Умари Хайём хаким, олим ва адиб. / ЧШамсуддинов Душанбе,

2002.

15. Энсиклопедияи миллии точик. Ч. 7. Душанбе, 2018.-С.431-342.

ПЕРИОД ЭВОЛЮЦИИ В ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОЙ ФИЛОСОФИИ

В статье рассматривается история развития философии таджикского народа XI-XII веков. В частности, говорится, что в XI-XII веках в истории таджикской философии были разные школы, направления и мировоззрения, такие как философия перипатетизма, философия калама, мутазила, ашария, философия мистицизма, философия озарения и философия исмаилитов. Также в статье исследуется роль некоторых учёных, которые играли немаловажную роль в развитии высшеупомянутых философских школ.

Изучив труды философов, принадлежащих к разным школам, направлениям и мировоззрениям, автор пришел к выводу, что в XI-XII веках наука таджикской философии достигла больших успехов. Великие философы, такие как Абу Али ибн Сино, Ибн Мискавайх, Абу Райхан аль-Бируни, Умар Хайям, Носири Хусрав, Мухаммад Газали, Айнулджузати Хамадони, Шахабуддин Сухраварди и многие другие, были на переднем крае его развития. Произведения этих великих мыслителей занимают особое место не только в развитии таджикской философии, но и в развитии мировой философии.

Ключевые слова: наука, философия, мистицизм, философ, мировоззрение, Ибн Сино, Умар Хайям, Носири Хусрав, Айнулкуззоти Хамадони, Шахобуддин Сухраварди.

EVOLUTION PERIOD IN THE HISTORY OF TAJIK PHILOSOPHY

The article explores the history ofdevelopment of Tajik philosophy in the XI-XII centuries. In particular, it is said that in the XI-XII centuries in the history of Tajikphilosophy there were different schools, directions and worldviews, such as philosophy of peripatetism, philosophy of Kalam, Mutazila, Ashariya, mysticism philosophy, philosophy of enlightenment, philosophy of the Ismailis and others. The article considers the role of some scientists who played an important role in the development of the above-mentioned schools of thought as well.

Having studied the works of philosophers regarding different schools, directions and worldviews, the author came to the conclusion that in the XI-XII centuries the science of Tajik philosophy achieved great success. Great philosophers such as Abu Ali ibn Sino, Ibn Miskawayh, Abu Raikhan al-Biruni, Umar Khayyam, Nosiri Khusraw, Muhammad Ghazali, Aynuljuzati Hamadoni, Shahabuddin Suhrawardi and many others were at the forefront of Tajik philosophy development. The works of these great thinkers occupy a specialplace not only in the development of Tajikphilosophy, but also in the development of worldphilosophy.

Keywords: science, philosophy, mysticism, philosopher, worldview, Ibn Sino, Umar Khayyam, Nosiri Khusrav, Aynuljuzati Hamadoni, Shahobuddin Suhrawardi.

Сведения об авторе:

Рахимзода Курбонали Назар - соискатель кафедры государственной управлении и общей истории Дангарийского гасударственного Университета, адресс: ул. Совети 30, город Дангара, Республика Таджикистан E-mail: Kurbonali 00@internet.ru, Тел.: (+992) 904434214.

About the author:

Rahimzoda Qurbonali Nazar - applicant of the Chair of Public Administration and General History of the Danghara State University, Address: 30Soveti street, Danghara town, the Republic of Tajikistan, Email: Kurbonali 00@internet.ru, Tel.: (+992) 904434214.

СОСТОЯНИЕ ПРОФЕССИНАЛНЫХ ТЕАТРОВ ХАТЛОНСКОГО ОБЛАСТЯ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ (1941-1945гг.)

Амроев У.М.

Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониш

Театр - зрелишный вид искусства, представляющий собой синтез различных искусств -литературы, музыки, хореографии, вокала, изобразительного искусства и других обладающий собственной спецификой: отражение действительности, конфликтов, характеров а также их трактовка и оценка, утверждение тех или иных идей здесь происходит посредством драматического действия, главным носителем является актёр. История возникновения театра уходит корнями в Древнюю Грецию более двух тысячелетий назад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Организации первого профессионального таджикского театра в Душанбе был приглашен из Государственного узбекского театра имени Хамзы таджик Хомид Махмудов (1900-1977 гг.), окончивший в 1927 году в Москве узбекскую театральную студию при Бухарском доме просвещения. В труппу вошли несколько участников самодеятельного кружка при горнострелковом таджикском батальоне. В середине октября 1929 года труппа была оформлена. В день двенадцатой годовщины Великой Октябрьской социалистической революции, 7 ноября 1929 года, открылся занавес первого таджикского государственного театра. Он начал работать в помещении Дома дехканина, где был зрительный зал на 470 мест [1, с.35-36].

Однако, несмотря на трудности, число местных театров ежегодно росло. Уже к 1934 г, в Таджикистане районные театры имелись в Канибадаме, Нау, Аште, Ура-Тюбе, Пенджнкенте, Шахринау, Кулябе. Курган-Тюбе. [2, с.40] В 30-х годов общей число народных театров составило уже в 12. В состав артистов театров входили из самоядеятельных художественних кружков.

Местные Советы ежегодно увеличивали ассигнования на содержание и развитие театров. Оказывалась помощь и в подготовке кадров. В 1937 г. группа артистов из районов республики была направлена в Москву на курсы повышения квалификации режиссеров колхозных театров, где занятия вели такие крупнейшие мастера сцены, как Б, В. Щукин, С. Михоэльс, И.Н. Берсенев и другие. [3, с.53-56]

Благодаря принимавшимся мерам число местных театров росло из года в год. Накануне Великой Отечественной войны в республике насчитывалось уже 24 районных театра. [4, с.42-43] Старейшим из них являлся Кулябский музыкально-драматический театр, созданный в 1936 г. на базе кружков художественной самодеятельности Куляба. В 1938 на базе существующего Кулябского народного театра на основе постановления Совета Народного комиссариата Таджикского РСС от 29 апреля года № 433 был образован окружной музыкально-драматический театр. [5, с.34] Первоначально в его коллектив входили 15 певцов и музыкантов, в их числе Махмуд Султанов, Кадыр Шарифов, М. Исаханов. Гало Шарипов и другие. Театр не имел своего помещения он выступал на клубных сценах на открытых площадках в колхозах. В 1938 г. в коллективе театра насчитывалось уже 36 человек. [6,] Программа театра на первых годах носила концертный характер и состояла из танцевальных, музыкальных и песенных номеров. Однако уже в 1937 г. коллектив театра осуществил постановку двухактной пьесы «Дохунда» по одноименному произведению С. Айни (1878-1954 гг.). Широкому зрителю Куляба, не искушенному в драматическом искусстве, трудно было оценить художественный уровень спектакля. Однако содержание пьесы, взятое из жизни таджикского народа, было понятно зрителю, что и определило успех постановки.

В 1938 г. руководителем театра стал народный певец и поэт кулябец Саидали Вали-заде(1900-1871гг.). Им были написаны двухактные пьесы — комедии «Желание Гульчехры» и «Ахмад и Барно» о бесправном положении женщин до революции. Первая пьеса была поставлена в 1938 г. а вторая уже после войны. Большую работу вел коллектив театра в годы Великой Отечественной войны(1941-1945гг.). Душой коллектива оставался Саидали Вали-заде. Он сочинял песни, составлял концертные программы» с которыми исполнители выступали перед трудящимися.[7, с.296]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.