Научная статья на тему 'ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ВА СПОРТ СОҲАСИДА МАЛАКАЛИ МУТАХАССИСЛАР ТАЙЁРЛАШ ТИЗИМИНИ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА АСОСИДА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ВА СПОРТ СОҲАСИДА МАЛАКАЛИ МУТАХАССИСЛАР ТАЙЁРЛАШ ТИЗИМИНИ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА АСОСИДА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
16
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Fan-Sportga
Область наук
Ключевые слова
ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ / ТИЗИМ / КОМПЛЕКС ЁНДАШУВ / ОММАВИЙ СПОРТ / КАТТА СПОРТ / ЖАМОАТ ТАШКИЛОТЛАРИ / СОғЛОМЛАШТИРУВЧИ ТАШКИЛОТЛАР / САРАЛАШ / БИР МАқСАДГА ЙЎНАЛТИРИШ / ТРЕНЕР САЛОҲИЯТИ ВА ТАЖРИБАСИ

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Шопулатов А.Н.

Мазкур мақолада жисмоний тарбия ва спорт соҳасида малакали мутахассислар тайёрлаш тизимини хорижий тажриба ёрдамида такомиллаштириш масалалари таҳлил қилинган. Шунингдек, нуфузли давлатларнинг тажрибасини мамлакатимиз мутахассислар тайёрлаш тизимига жорий қилиш бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.В данной статье анализируются вопросы совершенствования системы подготовки квалифицированных специалистов в области физической культуры и спорта с помощью зарубежного опыта. Также на основе опыта развитых стран были разработаны предложения и рекомендации по внедрению в систему подготовки специалистов нашей страны.This article analyzes the issues of improving the system of training qualified specialists in the field of physical culture and sports with the help of foreign experience. Also, based on the experience of developed countries, proposals and recommendations were developed for the introduction of specialists into the training system of our country.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ВА СПОРТ СОҲАСИДА МАЛАКАЛИ МУТАХАССИСЛАР ТАЙЁРЛАШ ТИЗИМИНИ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА АСОСИДА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

карашларини киёсий тахлил килиш натижалари алохида кизикиш уйготиши мумкин, балки олий таълим муассасалари шароитида жисмоний тарбия ва спорт ишлари самарадорлигини таъминловчи устувор йуналишлар тизими сифатида унинг таш-килий-бошкарув воситаларини танлашнинг макбул доирасига хам эътибор каратиши мумкин.

Хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, тадкикот муаммосини тахлил килиш натижалари шундан дало-лат берадики, Узбекистон таълимининг хозирги хо-лати талаба шахсини тарбиялашда жисмоний тарбия ва спортнинг функционал вазифасини кайта куриб чикиш максадга мувофиклигини белгилаб беради. Шу муносабат билан олий таълим муассасалариларда жисмоний тарбия ва спорт ишларининг янгиланган мазмунига асосланган, талабаларнинг спорт тайёргар-лигини самарали бошкариш буйича янги муаммолар-ни хал этишга каратилган талабларни аниклаштириш,

Подготовка педагогических кадров

шу билан бирга унинг макомини кайта куриб чикиш зарурати пайдо булди.

Адабиётлар:

1. Mirziyoyev Sh.M. Tanqidiy tahlili, qat'iy tartib-intizom va shaxsiy javobgarlik - xar bir rahbar faoliyatining kundalik qoidasi bo'lishi kerak. Mamlakatimizni 2016 yilda ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirishning asosiy yakunlari va 2017 yilga mo'ljallangan iqtisodiy dasturning eng muhim ustuvor yo'nalishlariga bag'ishlangan Vazirlar Mahkamasining kengaytirilgan majlisidagi ma'ruza, 2017 yil 14 yanvar. -Toshkent: "O'zbekiston", 2017. - 104 b.

2. Mirziyoyev Sh.M. Erkin va farovon, demokratik O'zbekiston davlatini birgalikda barpo etamiz. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga kirishish tantanali marosimiga bag'ishlangan Oliy Majlis palatalarining qo'shma majilisidagi nutq / Sh.M. Mirziyoyev. - Toshkent: "O'zbekiston" NMIU, 2017. - 32 b.

3. Хуббиев Ш.З. Хаваскор спортчи ва профессионал спортчини тайёрлаш хусусиятлари // Жисмоний тарбия назарияси ва амалиёти. 2016. № 7. 96-98 б.

4. Карпов В.Ю., Шчедрин Ю. Н., Шчеголев В.А. Жисмоний тарбия ва спорт талабаларни ижтимоийлашув омиллари сифатида // Ахборот технологиялари, механика ва оптиканинг илмий-техник ахборотномаси. 2004. № 12. 215-218 б.

5. Миронов В.В., Драчев С.С., Сидоркевич И.М. Жисмоний тарби-я-спорт бирлашмалари ва ташкилотларида бошкррув. СПб. : СПб ДУ, 2000. 112 б.

Муаллиф билан ботланиш учун:

matonat07@mail.ru

Педагогика фанлари буйича фалсафа доктори(PhD), доцент

АН. ШОПУЛАТОВ1

Узбекистан давлат жисмоний тарбия

ва спорт университети

Чирчик шахри, Узбекистон

ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ВА СПОРТ СОХДСИДА МАААКААИ МУТАХАССИСААР ТАЙЁРЛАШ ТИЗИМИНИ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА АСОСИДА ТАКОМИАААШТИРИШ

Аннотация

Annotation

В данной статье анализируются вопросы совершенствования системы подготовки квалифицированных специалистов в области физической культуры и спорта с помощью зарубежного опыта. Также на основе опыта развитых стран были разработаны предложения и рекомендации по внедрению в систему подготовки специалистов нашей страны.

Ключевые слова: физическое воспитание, спорт, система, комплексный подход, массовый спорт, большой спорт, общественные организации, организации здравоохранения, отбор, интеграция, ориентация на общий цель, тренерский потенциал и опыт.

Мазкур маколада жисмоний тарбия ва спорт со^асида малакали мутахассислар тайёрлаш тизимини хорижий тажриба ёрдамида такомиллаштириш масалалари тахлил килинган. Шунингдек, нуфузли давлатларнинг тажрибасини мамлакатимиз мутахассислар тайёрлаш тизимига жорий килиш буйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: жисмоний тарбия, спорт, тизим, комплекс ёндашув, оммавий спорт, катта спорт, жамоат ташкилотлари, согломлаштирувчи ташкилотлар, саралаш, интеграция, бир мацсадга йуналтириш, тренер салоцияти ва тажрибаси.

This article analyzes the issues of improving the system of training qualified specialists in the field of physical culture and sports with the help of foreign experience. Also, based on the experience of developed countries, proposals and recommendations were developed for the introduction of specialists into the training system of our country.

Key words: physical education, sport, system, integrated approach, mass sports, big sports, public organizations, healthcare organizations, selection, integration, orientation to a common goal, coaching potential and experience.

Мавзуга оид адабиётларнинг тахлили. Бугунги кунда жисмоний тарбия ва спорт сохасида малакали мутахассислар тайёрлаш жараёнларини ривожлан-тириб бориш соха ривожидаги асосий масалалардан бири хисобланади. Бу борада хориж тажрибасини урганиш оркали ривожлантириш буйича ишларни ташкил килиш, мавжуд механизмларни такомил-лаштириш, айникса мутахассислар тайёрловчи спорт таълим муассасаларининг укув ва илмий жараёнига жорий килиш уз самарасини беради. Чунки, хориж тажрибасини урганмасдан туриб юкори натижаларга эришиб булмайди.

Бу борада замонавий тажрибани урганмасдан, мав-

жуд холатни узгартириш ёки ривожлантиришга уриниш уз самарасини бермаслиги аник ходиса хисобланади. Хориж тажрибасини узлаштириб, яъни хорижий му-тахассислар даражасига чикиб, кейин уз методикасини ишлаб чикиш, соха ривожига уз хиссасини кушиши тарихий тараккиёт давомида уз исботини топган булиб, мамлакатимизда хам жисмоний тарбия ва спорт соха-сини ривожлантиришда ушбу конуниятга амал килиш керак булади. Шунинг учун хам жисмоний тарбия ва спорт сохасида юксак натижаларга эришган, оммавий спортни ривожлантирган давлатларнинг тажрибасини урганишмиз, сохадаги етук олимларнинг изланишла-рини узлаштиришимиз зарур.

Подготовка педагогических кадров

Айникса, Норвегия, Франция, Германия, Англия, Канада, АКШ, Хитой, Жанубий Корея каби давлат-ларнинг тажрибасини урганишимиз хамда уларнинг тажрибаси асосида малакали мутахассислар тайёрлаш миллий тизимимизни такомиллаштириб боришимиз олдимизда турган долзарб вазифалардан хисобланади.

Тадкикот максади. Жисмоний тарбия ва спорт сохасида малакали мутахассислар тайёрлаш тизимини хорижий тажриба ёрдамида такомиллаштириш буйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чикиш.

Тадкикот вазифаси. Жисмоний тарбия ва спорт сохасида малакали мутахассислар тайёрлаш тизимини хорижий тажриба ёрдамида такомиллаштиришда нуфузли давлатларнинг тажрибасидан фойдаланиш самарадорлигини тажрибада асослаш.

Тадкикотнинг услуби. Педагогик кузатишлар, анкета суровлардан фойдаланилди.

Тадкикот натижалари. Биз уз ишимизда хориж давлатларидан Норвегия тажрибасини урганишдан бошладик. Сабиби кам ахолига эга булиб, спортда юкори натижаларга эришиб келаётган давлатлардан бири хисобланади. "Кизиги шундаки, спорт турлари жуда ривожланган куплаб мамлакатлардан фаркли уларок, Норвегия хукумати "Спорт хамма учун" уз фаолият сохасида, шу жумладан болалар ва ёшлар, асосан болалар, успиринлар ва йигитларнинг жисмо-ний, аклий ва ижтимоий ривожланишига йуналтирил-ган сиёсатни изчил амалга оширмокда"1.

Спорт сиёсатининг асосий максади Норвегияни жахон спорт майдонидаги ютуклар ва спорт билан шугулланадиганлар сони буйича етакчи спорт давлати сифатида ташкил этишдир. Бу спортнинг барча соха-ларига уларнинг узаро якин алокаси билан яхлит ёнда-шувни таъминлайди. Норвегияда "Энг яхшиларни энг яхши кил!" шиори остида спортни такомиллаштириш ва янада ривожлантиришга хисса кушиши керак бул-ган янги билимларни амалий фаолиятга сингдириш устувор булиб колмокда"2. Бугунги кунда Норвегия Спорт фанлари мактаби мамлакатдаги энг яхши их-тисослаштирилган таълим муассасаси булиб, 300 дан ортик спорт фанлари университетлари орасида дунё рейтингида туртинчи уринни эгаллайди. Норвегияда спорт кумитаси томонидан молиялаштириладиган тадкикот ишларининг асосий хусусияти уларнинг факат амалий йуналиши булиб, бу илмий билимлар-ни жорий этиш спортчи тайёргарлигининг доимий таркибий кисми булишини таъминлайди3.

"Olympiatoppen" жамоат ташкилоти Норвегия фан ва технологиялар университети билан фаол хам-корлик килади. Олимлар мураббийлар ва спортчилар билан биргаликда оптимал укув дастурларини ишлаб чикадилар ва спорт жихозларини такомиллаштира-дилар. Илмий дастурлар орасида махсус пархезлар,

' Платонов В., Павленко Ю., Томашевский В. Система олимпийской подготовки спортсменов в Норвегии. Наука в олимпийском спорте. 2018;№1: С.77.

2 Платонов В., Павленко Ю., Томашевский В. Система олимпийской подготовки спортсменов в Норвегии. Наука в олимпийском спорте. 2018;№1: С.77.

3 Платонов В., Павленко Ю., Томашевский В. Система

олимпийской подготовки спортсменов в Норвегии. Наука в

олимпийском спорте. 2018;№1: С.80.

суюкликни оптимал истеъмол килиш ва турли хил озик-овкат кушимчаларини ишлаб чикишга алохида урин берилади. Ушбу тадкикотлар натижасида турли хил спорт турларига ихтисослашган спортчилар учун тана вазнини, мушак ва ёг тукималарининг нисбатла-рини тартибга солиш, ишлаш, тикланиш ва мослашиш реакцияларини рагбатлантиришга имкон берадиган махсус дастурлар ишлаб чикилган.

Норвегияда 10 ёшгача болаларга битта спорт тури-га ихтисослашиш умуман тавсия этилмайди, болалар турли спорт турлари асосларини узлаштириш имко-ниятига эга буладилар. 11-13 ёшида куплаб болалар аллакачон спорт турини танлашга карор килмокдалар, аммо тор ихтисослашув тавсия этилмайди, машгулот-лар жуда хилма-хил булиб, уйин усулидан кенг фой-даланадилар ва боланинг хар томонлама жисмоний ривожланишига каратилган булади.

Канада спорти хам ривожланган булиб, айникса кишки спорт турларини ривожлантириш ишларининг тизимли ташкил килинганлиги, бу жараёнга худудлар-даги ташкилотларга ваколат берилганлиги диккатга сазовордир. "Шуни таъкидлаш керакки, гарчи худуд-лар узларининг спорт дастурларини амалга оширишда нисбий мустакилликка эга булсалар-да, федерал ху-кумат Конунчилик базасига кура ушбу сохада миллий максадларни белгилайди4. Дастурнинг юкори самара-дорлигини таъминлаган энг мухим таркибий кисми бу восита сифатларини ривожлантириш усулларидан бошлаб ва ракобатбардош фаолиятнинг макбул модел-ларини шакллантириш ва ишлаб чикиш билан якун-ланган укув тизимининг барча таркибий кисмларига илгор технологияларни жорий этиш ташкил килади. Голландияда спортни ривожлантириш масалалари нафакат моддий-техник базани ривожлантиришга балки маданият элементлари таъсиридан фойдала-нишга йуналтирилган. "Голландия спортини ташкил этишнинг мухим хусусияти шундаки, мамлакатнинг халкаро спорт майдонидаги муваффакияти мустахкам спорт базаси ва кучли спорт маданияти билан бог-лик"5. Суров натижалари хам буни тасдиклаган. Яъни, утказилган суров натижаларга кура ахолининг 83 % спорт натижаларидан гурурланишини курсатиб утишган6. Миллий олимпия кумитаси миллий спорт стратегиясини ишлаб чикишда фаол иштирок этади, "бу ерда энг мухим постулат шундаки, юкори дара-жадаги спорт ва оммавий спорт турлари бир-бирисиз ривожлана олмайди ва бу ушбу икки сохага зарур маблаг ва эътибор берилишини кафолатлайди"7.

Бугунги кунда Англия спорти хам ривожланган давлатлар каторига киради. Англия нафакат футболга балки бошка спорт турлари ривожига илмий ёндашиб келаётган давлатлардан бири хисобланади. "Х,озирги о кунда факат Англияда 43 та шундай шериклик тар- [¡^

—-- * о|

4 Платонов В., Павленко Ю., Томашевский В. Система ^

подготовки спортсменов Канады к Олимпийским играм. Наука в *

олимпийском спорте. 2018; №2: С.94. ^

3 ПавленкоЮ, Платонов В. Система подготовки спортсменов "С

в Нидерландах. Наука в олимпийском спорте. 2018; №4:С.80. о°

6ПавленкоЮ, Платонов В. Система подготовки спортсменов И в Нидерландах. Наука в олимпийском спорте. 2018; №4:С.80.

7ПавленкоЮ, Платонов В. Система подготовки спортсменов ^

в Нидерландах. Наука в олимпийском спорте. 2018; №4:С.81. й-

см см о см

ю

го га

0

ю

1

моги мавжуд булиб, у оммавий спорт ва жисмоний фаолиятни ривожлантириш оркали махаллий ахо-лининг хаёт сифатини яхшилаш вазифасини амалга оширади. Ушбу ташкилотлар юкори натижалар спорти масалалари билан шугулланмаслиги мухимдир, яъни улар факат оммавий спорт билан шугулланадилар8.

Барча турт мамлакатда (Буюк Британия, АКШ, Франция ва Германия) жисмоний машклар ва спортни махаллий даражада ташкил этишда махаллий спорт федерациялари мухим рол уйнайди9.

Барчамизга маълумки, Хитой дунёда биринчи ракамли спорт давлати булиб келмокда. 1990 йил-ларнинг урталаригача булажак спортчилар хакикатан хам чекка кишлокларда яшовчи кам таъминланган оилалардан танлаб олинарди. Аммо бугун илм-фан узгарди. Хитойда, бошка мамлакатлардан фаркли уларок, мамлакатнинг деярли хар иккинчи ахолиси спортчи булишга ва уз хаётини профессионал спортга багишлашга интилишмокда.

Хитой анъаналари катий ва изчил булиб, ота-она-лар фарзандини спорт мактаб-интернатига бериб, куп йиллар давомида уларнинг тарбияси хакида кайгурма-са хам булади. Чунки, спорт мактабида катъий режим, доимий машгулотлар, ота-оналар билан учрашувлар маълум жадвал асосида утказилади. Аммо ота-оналар-нинг хеч бири бу хакда ташвишланмайди, чунки факат спорт мактабларида малакали, билимли укитувчилар ва мураббийлар дарс беради. Хитойликлар фарзан-дини спорт мактабига берса, фарзанди хам яхширок таълим олишини тушунишади. Олдинига мактабда спорт мутахассислиги буйича таълим олишади (9-11 йилгача). Шундан сунг катта спортга кадам куйиша-ди. Йилига икки марта спорт кумиталари вакиллари ушбу мактабларнинг барчасини кезиб, укувчиларнинг натижаларини куриб, муносибларини саралаб, вило-ятдан пойтахт мактабига кучиб утади. Бир неча ой спорт натижа курсата олмаган укувчи-спортчилар уз уйларига якин жойдаги спорт мактабларига жунатиб юборилади.

Хитой ушбу тизим Совет Иттифокидан олган, 1950 йилларда спортчиларнинг танлашнинг шунга ухшаш тизими мавжуд эди.

Тадкикотларга кура, Хитойда тугилган хар унинчи бола профессионал спорт билан шугулланади.

Хитойдаги Жисмоний тарбия институтидаги ётокхоналарда чекланган микдордаги одамлар укиши ва яшаши мумкин. Агар бирор киши яхши натижа курсатса, у Пекин институтига утказилади. Шундай килиб, махаллий даражада мураббийларнинг етиш-маслиги бартараф этилади. 2006 йилдан бошлаб оддий мактабларда хам жисмоний тарбия дарсларига катта ахамият берила бошланди. Укувчилар хафтасига уч марта у ёки бу мактаб узлари учун танлаган ихтисос-лаштирилган спорт турлари волейбол, ушу, енгил атлетика билан шугулланади.

Хитойда бир катор спорт мактаблари ва клублари

Подготовка педагогических кадров

соликдан озод килинган. Шу боис Хитойда спортчи-ларни тарбиялаш харажатлари Россияникидан унлаб, балки юзлаб марта арзон туради. Бундан ташкари, агар Хитойнинг кайсидир провинция шахрида, масалан, енгил атлетика ва ушбу спорт турига кизикувчилар уз клубларини очишга карор килсалар, маблаг олиш учун спорт кумитасига мурожаат килишади. Расмий равишда улар хаваскорлар клуби булиб коладилар, лекин уларга албатта бино, мактабда ётокхона ва ки-чик спорт зали ажратилади. Хитой хаттоки ушу каби ноолимпия спорт турларини хам молиялаштиради.

Хитой олимпия терма жамоасининг спортчилари дунёда хеч бир спортчи таъминланмаган даражада таъминланган. Инсон терма жамоага кириши биланок давлат уни хашаматли квартиралар билан таъминлай-ди, машина сотиб олади, унга энг юкори даражада хизмат курсатилади. Бир суз билан айтганда, спортчи хар кандай муаммолардан химояланган. Бу хакда хитойлик спортчиларнинг узлари очик гапирмокда. Улар учун хатто Олимпия терма жамоасининг даст-лабки таркибига кириш хам ижтимоий макомнинг тубдан узгаришини англатади. Узингиз бахо беринг: вилоят спорт мактабларида хитойликлар 4 кишилик кичкина хоналарда яшайдилар. Улар эскирган спорт залларида машк килишади. Бундай мактаб-интернат-ларда озик-овкат хам жуда кам. Бирор киши Олимпия терма жамоасига номзод сифатида курсатилганда, у ижтимоий зинапояда улкан сакрашга эга булади. Дарвоке, олимпия терма жамоалари мураббийларига хам давлат томонидан катта имтиёзлар берилади. Агар сузиш буйича мураббий баланд тогларда машгулот утказишга карор килса, у спорт кумитасига ариза беради ва хеч качон рад этилмайди. Мураббий спорт-чилар хориж базасида машгулот утказиши керак, деб хисобласа, у хеч кандай муаммосиз керакли база билан таъминланади ва харажатларни тулик коплайди.

Умуман олганда хулоса сифатида хориж тажриба-сини урганиш оркали жисмоний тарбия ва спорт соха-сида малакали мутахассислар тайёрлаш жараёнларини ривожлантришга каратилган куйидаги таклифларни бериш мумкин:

Биринчидан, бугунги кунда жисмоний тарбия ва спорт сохасига илм-фан ютукларининг кириб келиши тобора кучайиб бормокда. Шундай экан, илм-фан ютукларини узлаштиришда хориж тажрибасини ур-ганиб бориш зарур хисобланади. Бу жараёнда юкори натижалар спортида юксак натижаларга эришаётган давлатларнинг тажрибасини урганиб бориш, у ердаги олимларнинг изланишларини урганиш, улар билан хамкорликда илмий изланишлар олиб бориш самарали хисобланади;

Иккинчидан, жисмоний тарбия ва спорт ривожлан-ган хорижий давлатларнинг оммавий спортни ривож-лантириш буйича олиб бораётган ишларини чукур тахлил килиб бориш керак булади. Айникса, бу жара-ёнга жалб килинган ташкилотларнинг ишлаш тизими,

8 Долматова Т.В., Зубкова А.В., Селезнева Е.А., Пухов Д.Н. Организация физической активности и массового спорта на уровне местного самоуправления: Сравнительный анализ зарубежного опыта. // Теория и практика физической культуры. — 2019. — №12. - С. 54.

9 Долматова Т.В., Зубкова А.В., Селезнева Е.А., Пухов Д.Н. Организация физической активности и массового спорта на уровне местного самоуправления: Сравнительный анализ зарубежного опыта. // Теория и практика физической культуры. — 2019. - №12. - С. 55.

Жисмоний тарбия ва спортнинг тиббий-биологик ва ижтимоий-психологик асослари Медико-биологические и социально-психолгические основы физической культуры и спорта

уларни молиялаштириш жараёнлари хамда малакали тренерларни жалб килиш ишларини ташкил килини-шини урганиб, кулланилаётган самарали услубларни мамлакатимизда оммавий спортни ривожлантириш тизимига жорий килиб бориш зарур. Чунки оммавий спортнинг ривожланиши ёш иктидорли спортчиларни саралаб олиш имкониятини янада оширади. Бу эса юкори малакали спортчиларни тайёрлашнинг гарови булиб хизмат килади;

Учинчидан, хориж тажрибасини урганишда хориж-лик етакчи мутахассисларнинг илмий ютукларини урга-ниш хам самарали хисобланади. Уларни мамлакатимиз кадрлар тайёрлаш муассасаларининг укув-машгулот жараёнларига жалб килиш ёки ёш иктидорли мута-хассисларимизни хориждаги нуфузли муассасаларга стажировкага, докторантурага юбориш хам хорижлик мутахассислар тажрибасини узлаштиришда мухим ахамият касб этади. Шунингдек, хориж тажрибаси асо-сида спортдаги муаммоларни урганишга ихтисослашган илмий лабораторияларни ташкил килиш, нуфузли олим-ларнинг илмий ишларини таржима килиш хам зарур булиб, хориж тажрибасини узлаштиришдаги асосий амалга ошириладиган ишлар каторига киради.

Адабиётлар:

1. Бубка С.Н., Булатова М.М., Есентаев Т.К. Менежмент подготовки спортсменов к Олимпийским играм.-М.: Спорт, 2019. - 480 с.

2. Долматова Т.В., Зубкова А.В., Селезнева Е.А., Пухов Д.Н. Организация физической активности и массового спорта на уровне местного самоуправления: Сравнительный анализ зарубежного опыта. // Теория и практика физической культуры. - 2019. - №12. - С. 53-55.

3. Иссурин В.Б., Лях В.И. Научные и методические основы подготовки квалифицированных спортсменов. М.: Спорт, 2020. - 176 с.

4. Маткаримов Р.М. Юкори малакали 0Fир атлетикачиларни куп йиллик тайёрлашнинг илмий-назарий асослари/Пед. фан. док. дис. автореферати(DSc) -Чирчик: Tipograff, 2022. - 70 б.

5. Платонов В, Павленко Ю, Томашевский В. Система олимпийской подготовки спортсменов в Норвегии. Наука в олимпийском спорте. 2018;№1: С.73-83.

6. Платонов В, Павленко Ю, Томашевский В. Система подготовки спортсменов Канады к Олимпийским играм. Наука в олимпийском спорте. 2018;№2:С.92-103.

7. Павленко Ю, Платонов В, Бубка С. Методология олимпийской подготовки и ее реализация в Великобритании. Наука в олимпийском спорте. 2019; №1: С.76-83.

8. Платонов В, Павленко Ю, Томашевський В. Организационно-методологические основы олимпийской подготовки спортсменов во Франции. Наука в олимпийском спорте. 2019; №2: С.74-83.

9. Платонов В, Павленко Ю, Томашевський В. Система олимпийской подготовки в Австралии: формирование и современное состояние. Наука в олимпийском спорте. 2020; №1: С.97-107.

10. Платонов В, Бубка С, Паленко Ю. Олимпийский спорт в современной Германии. Наука в олимпийском спорте. 2020; №2: С.85-99.

Кандидат биологических наук, профессор Д.Д. САФАРОВА1 Старший преподаватель Н.Ю. ХУШВАКОВ1

Преподаватель У. ЧАНКАЕВ1

:Узбекский государственный университет физической культуры и спорта, город Чирчик, Узбекистан

Информация для связи с авторами:

dilbar-safarova@mail.ru

Аннотация

МОРФО-ФУНКЦИОНАЛЬНЫЕ ПОДХОДЫ В ОЦЕНКЕ ПЕРСПЕКТИВНОСТИ СПОРТСМЕНОВ СПЕЦИАЛИЗИРУЮЩИХСЯ В ИГРОВЫХ ВИДАХ СПОРТА

Annotation

Проведено соматотипирование среди спортсменов специализирующихся в командных игровых видах спорта. Установленный соматотипологический разброс среди баскетболистов и гандболистов, вероятнее всего, связан с более жесткими требованиями их игрового амплуа внутри команды, хотя наиболее адекватным соответствующий запросам обеих специализации является экто-мезо-морфный соматотип. Сравнительный анализ показателей физической подготовленности гандболистов модельного типа, демонстрировали более высокую общую физическую работоспособность, по сравнению с обследованными нами гандболистами, что было выявлено по тесту РШС170, р<0,05. Следует указать, что модельный тип - это спортсмены, находящиеся на этапе высшего спортивного мастерства, а обследованные нами гандболисты находятся на этапе спортивного совершенствования, в возрасте 17-19 лет. Установленные показатели модельного типа пригодны для оценки различий и сходства в телосложении и уровне физической подготовленности сравниваемых групп спортсменов, что позволит своевременно скорректировать тренировочный процесс с

Спорт уйинлари (жамоавий спорт турлари) турларида мутахассислашаётган спорт-чиларнинг соматотипик курсаткичлари урганилди. Баскетболчилар ва гандболчилар соматотипик курсткичлари турлича булиши тахминларга кура уларниниг жамоадаги уйин амплуаларидаги кучли талаблар билан боглик экан, аммо экто-мезоморф соматотип иккала мутухассислик талабларига мос келади. Модель типидаги гандболчиланинг жисмоний тайёргарлик курсаткичларининг киёсий тахлили бизнинг назоратда булган гандболчиларга нисбатан анча юкори даражали жисмоний тайёргарликни намоён килади, бу уз навбатида PWC170, р<0,05 тести курсаткичлари оркали тасдикланди. Айтиб утиш керакки, модель типидаги спортчилар спорт махоратининг юкори погонасида турган спортчилар булса, назоратимизда булган гандболчилар эса 17-19 ёшли энди спорт махоратига эришаётган спортчилар эди. Биз томондан аникланган модель типига хос курсаткичлар солиштирилаётган спортчилар гурухларида тана тузилишидаги фарк-лилик ва ухшашликни бахолашга ярокли булиб, аникланган жисмоний ривожланиш ва тайёргарлик курсаткичларини машклантириш жараёнида уз вактида коррекция килиш имконини яратади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Калит сузлар: жамоавий спорт, самотатип, эндоморфия, мезоморфия, эктоморфия, PWC170 тести.

Somatotyping was carried out among athletes specializing in team game sports. The established somatotypological variation among basketball and handball players is most likely related to the stricter requirements of their playing role within the team, although the ecto-mesomorphic somatotype is the most adequate corresponding to the needs of both specializations. Comparative analysis of indicators of physical fitness of model-type handball players demonstrated higher overall physical performance compared to the handball players we examined, which was revealed by the PWC170 test, p<0.05. It should be pointed out that the model type is athletes who are at the stage of higher sportsmanship, and the handball players surveyed by us are at the stage of sports improvement, aged 17-19 years. The established model-type

CN CN О CN LO

CO

n

0 d CO

1

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.