Научная статья на тему 'ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТАФТИШ ЎТКАЗИШ МАСАЛАЛАРИ'

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТАФТИШ ЎТКАЗИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
563
85
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тафтиш / кредит / лизинг / техника хавфсизлиги / меҳнат муҳофазаси / ёнғин хавфсизлиги / қоидаларини бузиш / иқтисодий муносабатлар / жиноят / молия ҳуқуқи / далиллар / экспертиза / баҳолаш. / audit / credit / leasing / technical safety / labor protection / fire safety / violation of rules / economic relations / crime / financial law / evidence / expertise / evaluation.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рахмонов, Жамшид Шарофиддинович

Ушбу мақолада жиноят процессида тафтиш ўтказиш масаласи, процессуалист олимларнинг фикрлари, хўжалик ва молия операциялар тўғрисида, тафтиш қонуний ўтказилиши тартиби, тафтиш тайинлаш мақсади, ўтказилган молиявий операциялар хусусида, бухгалтерия ҳисобининг тўғри юритилганлиги, улар билан боғлиқ молия-хўжалик фаолият ҳақида шунингдек, тафтишнинг аҳамияти тўғрисида ёритилган. Мақолада тафтиш жиноят-процессидан ташқари, ҳуқуқнинг бошқа тармоқлари, жумладан маъмурий ҳуқуқ, молия ҳуқуқи, тадбиркорлик ҳуқуқида ҳам кенг фойдаланилиши ва мазкур ҳуқуқ тармоқлари томонидан тартибга солиниши хусусида тўхталган. Мақолада тергов органлари ўзларининг фаолиятида тафтиш натижаларидан доимий равишда фойдаланишлари масалаларига хам тўхталиб ўтилган. Жиноят ишларини судга қадар иш юритуви амалиётида суриштирувчи ва терговчи томонидан тергов ҳаракатларини ўтказиш ва процессуал қарорлар қабул қилишда махсус билимларнинг аҳамияти ёритилган. Мақолада иқтисодий муносабатларни амалга ошириш, кредит, лизинг, техника хавфсизлиги, меҳнат муҳофазаси, ёнғин хавфсизлиги қоидаларини бузиш, қурилишда бажарилган ишлар ҳажмини ошириб кўрсатиш йўли билан ўзлаштириш каби жиноятларни таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF INVESTIGATION IN CRIMINAL PROCEDURE

In this article discussed the issue of conducting an audit in criminal proceedings, the views of procedural scientists on economic and financial transactions, the procedure for conducting legal audits, the goals of the audit, financial transactions, the correctness of accounting, related financial and economic operations, and highlights the importance of an audit. In addition to criminal proceedings, the article notes that audit is widely used in other branches of law, including administrative law, financial law, economic law, and is regulated by the norms of these branches of law. The article also touches upon the issue of regular use of audit results in their activities. The importance of special knowledge in the production of investigative actions and the adoption of procedural decisions by the interrogator and investigator in the practice of pre-trial proceedings in criminal cases is emphasized. The article analyzes such crimes as embezzlement through the implementation of economic relations, credit, leasing, technical safety, labor protection, violation of fire safety rules, exaggeration of the volume of work performed in construction.

Текст научной работы на тему «ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТАФТИШ ЎТКАЗИШ МАСАЛАЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТАФТИШ УТКАЗИШ МАСАЛАЛАРИ

Рахмонов Жамшид Шарофиддинович

Тошкент давлат юридик университети магистранти Э- почта: j amshid705@icloud.com

+998 99 711 15 18

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада жиноят процессида тафтиш утказиш масаласи, процессуалист олимларнинг фикрлари, хужалик ва молия операциялар тугрисида, тафтиш цонуний утказилиши тартиби, тафтиш тайинлаш мацсади, утказилган молиявий операциялар хусусида, бухгалтерия уисобининг тугри юритилганлиги, улар билан боглиц молия-хужалик фаолият уацида шунингдек, тафтишнинг ауамияти тугрисида ёритилган. Мацолада тафтиш жиноят-процессидан ташцари, ууцуцнинг бошца тармоцлари, жумладан маъмурий ууцуц, молия ууцуци, тадбиркорлик ууцуцида уам кенг фойдаланилиши ва мазкур ууцуц тармоцлари томонидан тартибга солиниши хусусида тухталган. Мацолада тергов органлари узларининг фаолиятида тафтиш натижаларидан доимий равишда фойдаланишлари масалаларига хам тухталиб утилган. Жиноят ишларини судга цадар иш юритуви амалиётида суриштирувчи ва терговчи томонидан тергов уаракатларини утказиш ва процессуал царорлар цабул цилишда махсус билимларнинг ауамияти ёритилган. Мацолада ицтисодий муносабатларни амалга ошириш, кредит, лизинг, техника хавфсизлиги, меунат мууофазаси, ёнгин хавфсизлиги цоидаларини бузиш, цурилишда бажарилган ишлар уажмини ошириб курсатиш йули билан узлаштириш каби жиноятларни таулил цилинган.

Калит сузлар: тафтиш, кредит, лизинг, техника хавфсизлиги, меунат мууофазаси, ёнгин хавфсизлиги, цоидаларини бузиш, ицтисодий муносабатлар, жиноят, молия ууцуци, далиллар, экспертиза, бауолаш.

ВОПРОСЫ РАССЛЕДОВАНИЯ В УГОЛОВНОМ ПРОЦЕССЕ

Рахмонов Жамшид Шарофиддинович

- магистр Ташкентского государственного юридического университета.

jamshid705@icloud.com

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматривается вопрос проведения ревизии в уголовном судопроизводстве, взгляды ученых-процессуалистов на хозяйственные и

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

финансовые операции, порядок проведения юридических ревизий, цели ревизии, финансовые операции, правильность ведения бухгалтерского учета, связанные с ними финансово-хозяйственные операции, а также освещена важность аудита. Помимо уголовного судопроизводства, в статье отмечается, что аудит широко применяется в других отраслях права, в том числе в административном праве, финансовом праве, хозяйственном праве, и регулируется нормами этих отраслей прав. Также в статье затрагивается вопрос регулярного использования результатов ревизий в своей деятельности. Подчеркивается важность специальных знаний при производстве следственных действий и принятии процессуальных решений дознавателем и следователем в практике досудебного производства по уголовным делам. В статье анализируются такие преступления, как хищение путем осуществления экономических отношений, кредита, лизинга, технической безопасности, охраны труда, нарушение правил пожарной безопасности, преувеличение объема выполняемых работ в строительстве.

Ключевые слова: ревизия, кредит, лизинг, техническая безопасность, охрана труда, пожарная безопасность, нарушение правил, экономические отношения, преступление, финансовое право, доказательства, экспертиза, оценка.

ISSUES OF INVESTIGATION IN CRIMINAL PROCEDURE

Rahmonov Djamshid Sharofiddinovich

Master of Tashkent State University of Law. e-mail: jamshid705@icloud.com phone: +998 99 711 15 18

ABSTRACT

In this article discussed the issue of conducting an audit in criminal proceedings, the views of procedural scientists on economic and financial transactions, the procedure for conducting legal audits, the goals of the audit, financial transactions, the correctness of accounting, related financial and economic operations, and highlights the importance of an audit. In addition to criminal proceedings, the article notes that audit is widely used in other branches of law, including administrative law, financial law, economic law, and is regulated by the norms of these branches of law. The article also touches upon the issue of regular use of audit results in their activities. The importance of special knowledge in the production of investigative actions and the adoption of procedural decisions by the interrogator and investigator

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

in the practice of pre-trial proceedings in criminal cases is emphasized. The article analyzes such crimes as embezzlement through the implementation of economic relations, credit, leasing, technical safety, labor protection, violation of fire safety rules, exaggeration of the volume of work performed in construction.

Keywords: audit, credit, leasing, technical safety, labor protection, fire safety, violation of rules, economic relations, crime, financial law, evidence, expertise, evaluation.

^hhoat umnapu ropmyBuga ^hhohh fiy. SunaH TonunraH gapoMag.apHu nerannamTHpnmra Kapmu Kypamum, ayguTopnuK TeKmupyBu yraasum, cyg-HKTHCogHH экcnеpтнзaпapнн TafiuHnam Ba y.apHuHr HaTH®;anapHHH SaxpnamHu TaKOMHnnamTHpum, TagSupKopnuK cySteKraapuHuHr xyKyK Ba эpкннпнкпapннн HrnoH^HH Ka^o.araamra KaparnnraH KOHyH xy^^aTnapu Ba y.apHu Kynnam aManueTH SunaH sof.uk MyaMMo.apHuHr hhmhh enuMHHH Tonum go.raapS xucoSnaHagu. fflyHuHrgeK, ^HHO^raapHH TeproB Kunum eKH umHH cygga Kypum ^apaeHuga Ta^Tum TafiuHnam Ba yHH yTKa3um TapTHÖHHu TaxoMunnamTupum x,aM MyxuM axaMuaT KacS этagн.

PecnyS.uKaMroga uKTucogueTga gaB.aT umTupoxuHu KaMafiTupum, xycycufi MynKHu xuMoa Kunum Ba yHuHr ycTyBop MaBKeuHu aHaga Kynafirapum, kuhuk 6u3Hec Ba xycycufi TagSupKopnuK pubo^mhu paFSaraaffrapumra KaparanraH KeHr KaMpoBnu ннcтнтyцнoнaп Ba TapKuSufi ucnoxpTnap aMa.ra omupungu. EyryHru KyHga TagöupKopnuK тyзнпмaпapннннr ^aonuaTura HoKoHyHufi apanamyBnapHuHr onguHu o.um Ba uKTucogufi ^RHoaT.apra Kapmu Kypam MexaHroMnapuHu TaxoMunnamTupum, "xy^ueHa uKTucogueT^ra SapxaM Sepumra KaparanraH TatcupnaH nopanapHu ^opufi этнm Syfiuna TrouMnu umnapHu Kynafirapum Ta.aS этнпмoкga.

EyHgaH TamKapu, Munnufi u^^og^^u ucnox, Kunum Sopacuga co.uK Ba Mo.ua cuecaTuHu nuSepannamTupum, TagSupKopnuKHu Ky..aS-KyBBaraam Ba xycycufi My.K ga^c^^^Hu Ka^o.araam , Kum.oK xy^anuru MaxcynoTnapuHu nyKyp KafiTa umnamHu Tamm. этнm xaMga xygygnapHu ®;agan puBo^naHTupumHu TatMuHnam Syfiuna TatcupnaH nopanap Kypum Macanacu SyryHru KyHga gaB.aT cuecaTu ^apa^acura KyTapunraH. ^KHoaT umuHu TeproB Kunum gaBpuga Ta^Tum Supop KopxoHa, Myaccaca, TammroTHuHr MyafiaH gaBp opanuFugaru Monua-xy^anuK ^aonuaTura Terumnu xy^^araapuHu ypraHum MaKcaguga aMa.ra omupunagu.

KHPHm

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Узбекистан миллий энциклопедиясига кура, тафтиш деганда булиб утган иш, ходиса ва бошка юзасидан ёки хакикий ахволни аниклаш максадида утказиладиган текширув, шунингдек корхона, компания, ташкилот, муассасалар молия-хужалик фаолиятини, мансабдор шахсларнинг хизмат фаолиятини, хужжатлар, бюджет муассасаларида бюджетдан ажратилган маблагларнинг максадли сарфланиши; бухгалтерия ёзувларининг тугри юритилишини текшириш тушунилади1.:

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Тафтиш суриштирувчи, терговчи, прокурор карори ва суднинг ажрими асосида, махсус иктисодий билимларга эга булган мутахассис томонидан, хужжатли ва фактик назорат усулларини куллаб, хужалик юритувчи субъектнинг молиявий-хужалик фаолиятини текширишдир. Бундан куринадики, жиноят процессида тафтиш утказилиши мухим хисобланади. Жиноят ишлари юритувида тафтиш терговга кадар текширувни амалга оширувчи орган мансабдор шахсининг, суриштирувчининг, терговчининг, прокурорнинг карори ёки суднинг ажрими билан билан жиноят ишини кузгатиш ёки уни рад килиш масаласини хал этиш учун , тергов давомида эса исботлаш предметига тегишли масалалар юзасидан далил туплаш хамда шахснинг содир этилган жиноятга дахсдорлигини аниклаш учун тайинланади.

Хорижий мамлакатларда тафтиш турлича номлансада бирок назорат килувчи идоралар томонидан (хаттоки нодавлат ташкилотлар томонидан ваколатли органлар топширигига асосан утказилган), текширув объектининг ташаббусига асосланмаган ва у томонидан хак туланмайдиган текширув эканлиги умум эътироф этилган.

Хусусан биздаги тафтиш ва хужжатли тафтиш атамалари урнига англо-саксон хукук тизимида "inspection-тафтиш, "Documentary check''-хужжатли тафтиш, "verificatюn"-назорат, текширув атамалари ишлатилади. "Revenue inspection" атамаси бож ва солик билан боглик текширувларни англатади.

Тафтишнинг асосий максади субъекларнинг бухгалтерия хужжатлари, молиявий ва статистик хисоботларидаги конунга хилоф фаолиятининг изларини аниклаш хисобланади бугунги кунда мамлакатимизда тафтиш (хужжатли тафтиш)ни амалга оширишга ваколатли булган органларнинг тизимини Узбекистон Республикасининг Давлат солик кумитаси, Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси хузуридаги Иктисодий жиноятларга карши

1 http://ensiklopediya.uz/

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

курашиш департамента ва Узбекистан Республикаси Молия вазирлигининг

тегишли органлари ташкил этиши хакида хулосага келиш мумкин..

Жиноят-процессуал конунчилигимизга кура, тафтиш уттиз календарь кундан куп булмаган муддатга тайинланади. Алохида лолларда Узбекистон Республикаси Бош прокурорининг ёки унинг уринбосарининг розилигига кура ёхуд суднинг ажрими билан бу муддат узайтирилиши мумкин. Тафтиш тайинлаш тугрисидаги карор ёки ажримдаги муддат текширувнинг хажми ва иш холатларидан келиб чикиб окилона белгиланиши зарур. Бу муддат давомида иш юритиш тухтаб турилиши хам мумин. Айнан тафтишни тухтатиб туриш асослари конунчилигимизда аник назарда тутилган булмасада суд-тергов амалиётида куйидаги холатларда бунга зарурат юзага келади:

1) утказилаётган тафтишга дахлдор булган маълумотларни узида сакловчи далилларни кидириб топиш учун керакли тергов харакатларини амалга ошириш зарурати юзага келганда;

2) урганилаётган ташкилотга тегишли мухим молиявий-хужалик хужжатларни олиб урганиш имкониятининг мавжуд эмаслиги сабабли тафтишни бошлашни ёки уни давом эттиришнинг имконинг йуклиги ёки уларни бошка ташкилотдан олиш керак булиб бу маълум вакт талаб этадиган булса;

3) мутахассисларни алмаштириш ёки кушимча мутахассисларни жалб этиш зарурати юзага келганда;

4) текширилаётган ташкилотнинг тафтиш учун мухим булган бухгалтерия хисоботларини кайта тиклаш зарурати юзага келганда;

Жиноят иш юритувида махсус иктисодий билимлардан фойдаланишнинг мутахассисни жалб килиш масалалари махсус адабиётларда кенг мухокама этилаётган муаммолардан биридир. Зеро мутахассис илмий-техника воситаларни куллаш, тегишли хужжатлардаги хисоб ва хисоботлар буйича фикр билдириш, гумон килинувчи, айбланувчи, жабрланувчи, фукаровий даъвогар ва бошка шахсларни сурок килишда саволларни шакллантиришга ёрдам бериш, хужжатларни куздан кечириш, хужжатларни хатлаш ва олиб куйиш учун ажратиб олиш ва бошка катор холатларда узининг махсус билимларидан келиб чиккан холда ваколатли органларга жиноят иш буйича ёрдам ва хулоса бериш учун чакирилади.

Жиноят процессида тафтиш утказиш масаласи процессуалист олимлар томонидан доимий равишда тадкик этилиб борилмокда. С.П.Голубятников тафтишни урганилаётган ташкилот томонидан муайян вакт оралигидаги

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

хужалик ва молия операциялар асосли ва конуний утказилганлиги, уларнинг бухгалтерия хисоботида тугри акс этганлигини аниклаш буйича мажбурий назорат хатти-харакатлар тизими2 сифатида тушунтирган.

Унинг фикрича, тафтиш тайинлашдан максад утказилган молиявий операцияларнинг конуний, асосли ва ишончли утказилганлигини текширишдан иборат. Бунда текшириш объекти молия интизомига риоя килинганлиги, пул ресурслари ва моддий кимматликларнинг сакланганлиги, бухгалтерия хисобининг тугри юритилганлиги билан боглик молия-хужалик фаолият сохаси хисобланади. В.Г.Танасевич эса тафтишнинг ахамияти тугрисида тухталиб, уни яширин узлаштирилган кимматликларни аникдаш воситаси сифатида тахлил килган3. Б.А.Муминовга кура, тафтиш жиноят-процессидан ташкари хукукнинг бошка тармоклари, жумладан маъмурий хукук, молия хукуки, тадбиркорлик хукукида хам кенг фойдаланилади ва мазкур хукук тармоклари томонидан тартибга солинади. Бу эса тафтишни факатгина жиноят-процессуал конунчилиги асосида тартибга солишнинг имкони йуклигини англатади4. Умуман олганда, тафтиш молиявий назоратнинг бир шакли сифатида хужалик сохасида содир этилган жиноятларни аниклаш ёки уларнинг содир этилишини олдини олишда катта имкониятларга эга. Шу боисдан хам тергов органлари узларининг фаолиятида тафтиш натижаларидан доимий равишда фойдаланишади.

Жиноят ишларини судга кадар иш юритуви амалиётида суриштирувчи ва терговчи томонидан аксарият холларда махсус билимларга эга булган шахсларнинг ёрдамидан фойдаланиши тегишли тергов харакатларини утказиш ва процессуал карорлар кабул килишда махсус билимларнинг ахамияти ортиб бораётганлигини курсатади. Зеро, фан ва техника тараккиёти натижасида, махсус билимларнинг кулланиш сохалари кенгайиб, аввал маълум булмаган сохалардаги мазкур билимлардан фойдаланиш зарурати юзага келмокда. Купгина тоифадаги жиноят ишлари юзасидан махсус билимларни кулламасдан терговга кадар текширув утказиш, жиноят иши кузгатиш, айбланувчи шахслар доирасини аниклашнинг умуман имкони йук. Булар жумласига, иктисодий

2 Судебная бухгалтерия : курс лекций / С. П. Голубятников, Е. С. Воронов, А. Н. Леханова, А. Н. Мамкин. -Нижний Новгород : Нижегородская академия Министерства внутренних дел Российской Федерации, 2013. -354 с. - EDN WSZGDZ. https://www.elibrary.ru/item.asp?id=27005940&

3 Овчаренко Н.Б. Порядок назначения и производства ревизии по делам о хищениях путем присвоения или растраты // Криминалистика: вчера, сегодня, завтра. 2017. №3 (3). -2с. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/poryadok-naznacheniya-i-proizvodstva-revizii-po-delam-o-hischeniyah-putem-prisvoeniya-ili-rastraty

4

Муминов Б.А. Судга кадар иш юритувида махсус иктисодий билимлардан фойдаланишни такомиллаштириш. Юридик фанлар буйича фалсафа доктори (Doctor of Philosophy) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. -Т.: 2018, -63б.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

муносабатларни амалга ошириш, кредит, лизинг, техника хавфсизлиги, мехнат мухофазаси, ёнгин хавфсизлиги коидаларини бузиш, курилишда бажарилган ишлар хажмини ошириб курсатиш йули билан узлаштириш каби жиноятларни киритиш мумкин.

Суд-тергов амалиётини урганиш шуни курсатмокдаки, тафтиш утказишда малакаларининг етишмаслиги сабабли хукукни мухофаза килувчи органларининг ходимлари иктисодий жиноятларни уз вактида аниклаш ва очишда, суриштирув ва тергов органлари ходимлари далилларни туплаш ва текшириш, айбдор шахслар доирасини аниклаш, тафтишнинг предметини белгилаш, экспертиза муассасаси ва объектлари, экспертнинг ечимига куйиладиган саволларнинг хажми, предмети ва йуналиши, экспертизани тулик ва малакали утказилганлигини бахолаш билан боглик муаммоларга дуч келмокда. Шу билан бирга далилларни туплаш усулларини ривожланишини урганиш далилларни туплаш ва текширишнинг усуллари доимий равишда кенгайиб, такомиллашиб борганлигини курсатади. Зеро, жиноятчиликка карши кураш жараёнида юзага келаётган муаммолар исботлашнинг мавжуд имкониятларини, тергов харакатлари тизимини ва турларини такомиллаштиришни ёки янги тергов харакатларининг шаклланиши ва амалдаги конунчиликка киритилишини объектив заруратга айлантиради.

Шунингдек, амалиётда хукукни мухофаза килувчи орган ходимлари кай холларда аудиторлик текшируви ёки тафтиш утказишни талаб килиши, кандай вазиятда иктисодий экспертиза ёки бошка турдаги экспертизаларни тайинлаш борасида бирмунча кийинчиликларга дуч келишлари мумкин. Буни хал килишда тафтиш ва суд экспертизасининг хусусиятлари, шунингдек, ушбу тушунчалар мохияти ва хукукий табиатидан келиб чикувчи фаркларни инобатга олиш лозим булади. Суд-иктисодий экспертизасини тайинлашда тафтиш, аудиторлик текшируви ва иктисодий экспертизаларни фарклаш мухим хисобланади. Бунда нафакат тафтишчи ва экспертнинг мажбуриятлари доирасидаги, балки махсус билимларни куллашдан максад уларни амалга ошириш усулларидан хам келиб чикиши керак.

Молиявий-хужалик фаолиятини хужжатли тафтиш килиш масалалари Узбекистон Республикаси ЖПКнинг 22-бобида белгилаб берилган, хусусан, тадбиркорлик субъектини тафтиш килиш факат у содир этган конунбузарлик фактлари буйича кузгатилган жиноят иши доирасида амалга оширилиши мумкин ва бунда тафтишга тадбиркорлик субъектининг факат кузгатилган жиноят иши билан боглик фаолияти камраб олиниши мумкин. Жиноят иши

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

кузгатилгунга кадар, яъни терговга кадар текширув даврида тафтиш бошка юридик шахслар бюджет ва нотижорат ташкилотларга нисбатан тайинланиши мумкин. Тадбиркорлик субъектларини тафтиш килиш 5 жараёнида тадбиркорнинг юридик хизмати вакиллари, савдо-саноат палатаси ва жалб этилган адвокатлар албатта иштирок этишлари лозим.

Иктисодиёт йуналишидаги конунбузарликлар одатда турли хужалик операцияларини куллаш оркали амалга оширилади. Уларнинг экспертлик тадкикоти кенг куламдаги иктисодий билимлар мажмуасини талаб килади. Кайсидир хужалик операцияси ёки иктисодий курсаткичларни тадкик этиш лозим булганда, купинча терговчи ёки суд томонидан берилган барча саволларга аниклик киритиш эксперт-иктисодчи зиммасига юкланади. Бирок эксперт-иктисодчи универсал мутахассис булмагани боис турли иктисодий билимлар мажмуасини талаб килувчи саволларга жавоб бера олмайди.

Жиноят-процессуал кодексининг 1871-моддаси талабларига кура, иш учун ахамиятли булган холатлар хакидаги маълумотларни текширилаётган субъектларнинг бухгалтерия, молия, статистика, банк хужжатлари ва бошка хужжатларни урганиш хамда таккослаш йули билан олиш мумкин булган холларда юридик шахсларни тафтиш килиш тайинланади. Ушбу кодексинг 172-моддасида эса иш учун ахамиятли холатлар тугрисидаги маълумотларни фан, техника, санъат ёки касб сохаси буйича билими булган шахс утказадиган махсус текшириш оркали олиш мумкин булганда экспертиза тайинланади. Тафтиш утказишни талаб этадиган саволларни эксперт хал этиши жиноий-процессуал конунчиликда назарда тутилган бир харакатни (221-боб. Тафтиш) бошкаси (22-боб. Экспертиза) билан алмаштиришга олиб келади. Тафтиш харакатларини утказиш экспертнинг ваколат доирасига кирмайди.

Тергов, суд ва экспертлик амалиёти таомили шуни курсатадики, суд-иктисодий экспертизаси тайинлашнинг энг мухим асосларидан бири -терговчининг жиноят иши кузгатилишига асос булган, солик текшируви хулосасининг тугрилиги борасидаги уринли шубхасидир. Бирок таъкидлаш жоизки, шубха солик текшируви далолатномасида ифодаланган айрим хулосаларга тегишли булиб, жиноят иши материалларини тулдириш максадида янгидан тафтиш (назорат) текшируви тайинлашни талаб килмаслиги керак. Шунинг учун, тафтишчининг вазифасини экспертга юклаш процессуал хатолик хисобланади.

5 https://chamber.uz/uzk/news/2584

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Шундай хатоликка йул куймаслик максадида тафтиш (конун хужжатларига амал килинишини хужжатли текшириш) ва суд-иктисодий экспертизаси уртасидаги мухим тафовутларни эсда тутиш лозим. Улар икки гурухга булинади: биринчидан, суд-иктисодчи эксперт сифатида давлат суд-экспертиза муассасаси эксперти, корхона, муассаса ва ташкилот ходими ёки бошка жисмоний шахс катнашиши мумкин. Тафтиш утказиш учун тайинланадиган шахслар сифатида Бош прокуратура хузуридаги Иктисодий жиноятларга карши курашиш департаменти, давлат солик хизмати, Молия вазирлиги ва худудий молия органларининг мутахассислари иштирок этади. Иккинчидан, Жиноят-процессуал кодексининг 68-моддасида эксперт била туриб нотугри хулоса бергани, суриштирув ёки дастлабки тергов маълумотларини суриштирувчи, терговчи ёхуд прокурорнинг рухсатисиз ошкор килгани, шунингдек, узрсиз сабабларга кура хулоса беришни рад этгани ёки бу ишдан буйин товлагани учун жиноий жавобгар булиши белгиланган. Тафтиш утказиш учун тайинланадиган шахслар учун бундай жавобгарлик алохида белгиланмаган.

Жиноят-процессуал кодексининг 185-моддасига мувофик, агар эксперт куйилган саволларни унинг махсус билимлари асосида хал килиш имкони булмаслиги, унга такдим этилган текшириш объектларининг ёхуд материалларнинг яроксизлиги, хулоса бериш учун етарли эмаслиги ва уларни тулдириб булмаслиги ёхуд фан ва суд-экспертлик амалиётининг холати куйилган саволларга жавоб топиш имкониятини бермаслигига ишонч хосил килса, у хулоса беришнинг иложи йуклиги тугрисида асослантирилган хужжат тузиши белгиланган.

Экспертни сурок килиш тартиби Жиноят-процессуал кодексининг 186-моддасида белгиланган булиб, бу уни алохида процесс иштирокчиси сифатида эътироф этади. Тафтиш утказган шахсни сурок килиш процессуал конунчиликда алохида белгиланмаган булиб, у гувох тарикасида сурок килинади. Шундай килиб, тафтиш утказувчи шахсга (шу жумладан, кушимча текширувлар утказиш даврида) эксперт-иктисодчининг вазифаларини юклаш текширувни уз процессуал шаклини йукотган экспертизага айлантиради. Шунингдек, эксперт томонидан тафтиш табиатидаги харакатларнинг амалга оширилиши унинг хулосасига асосли шубха тугилишига сабаб булади.

Текширилаётган субъектнинг хужжатлари, ахбороти ва материаллари йукотилган, йук килинган ёки мавжуд булмаган такдирда, тафтиш утказувчи шахс тафтишни тайинлаш тугрисидаги карорда ёки ажримда курсатилган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

масалаларни урганишни солик, валютага оид, бухгалтерия тугрисидаги ва бошка конун хужжатларига мувофик утказади. Тафтиш хужалик фаолиятининг муайян даврини (одатда хисобот даврини) текширишни ифодалайди. Текширув тегишли ташкилотда мавжуд булган хужжатлар асосида утказилади. Эксперт корхонанинг барча хужалик фаолияти буйича текширишни амалга оширмайди, балки иш хужжатларида мавжуд булган хужжатларни тадкик килади. Хужжатли текширув давомида конун хужжатларининг бузилиши мавжудлигини аниклаш максадида корхонанинг муайян даврдаги бутун моливий-хужалик фаолияти камраб олинади.

Суд-иктисодий экспертизаси хисоб хужжатлари асосида молиявий хужалик фаолиятининг факат ишнинг тугри хал килинишида ахамиятли булган холатларини аниклайди. Бунда аник холатлар тергов ва суд томонидан эксперт ечимига савол куйилишида белгиланади.

ХУЛОСА

Тафтишчининг асосий вазифаси жиноят хусусиятига эга холатларни текшириш ва аниклаш. Экспертнинг вазифаси - куйилган саволларга хар томонлама, тулик хулоса бериш. Эксперт-иктисодчининг максади тергов ва суд жараёнида курилаётган иш буйича асослантирилган хулоса бериш булса, тафтишчининг максади суиистеъмол килиш, коидабузарлик холатлари мавжудлигини текшириш, агар мавжуд булса, уларни тулик аниклашдан иборат.

Тафтиш утказувчи шахслар утказилган тафтиш натижаларига кура далолатнома тузса, эксперт-иктисодчи эксперт текширувларини утказиб булганидан кейин тегишинча эксперт имзоси билан тасдикланадиган хулоса тузади.

Хулоса килиб айтганда, амалга оширилаётган ислохотлар натижасида тафтиш тергов харакатининг конунчилик базаси яратилиб уларнинг хукукий кафолатлари мустахкамланди.

REFERENCES

1. «Суд-тергов фаолиятида шахснинг хукук ва эркинликларини химоя килиш кафолатларини янада кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПФ-6041-сон Фармони // Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 10.08.2020 й., 06/20/6041/1151 -сон.

2. Узбекистон Республикасининг 2021 йил 18 февралдаги «Узбекистон Республикасининг Жиноят хамда Жиноят-процессуал

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кодексларига узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида»ги УР^-675-

сонКрнуни // https://lex.uz/docs/5295912.

3. http://ensiklopediya.uz/

4. https: //chamber.uz/uzk/news/2584

5. Вандышев В.В. Уголовный процесс. Курс лекций. Учебник для вузов. -СПб.: Питер, 2002. -Б.44.

6. Галкин Б.А. Уголовно - процессуалъньй закон. -М.: 1982. -Б. 92.

7. Жиноят процесси. Умумий кисм. / З.Ф.Иногомжонованинг умумий тахрири остида. -Т.: Янги аср авлоди, 2002. -Б.101.

8. Муминов Б.А. Судга кадар иш юритувида махсус иктисодий билимлардан фойдаланишни такомиллаштириш. Юридик фанлар буйича фалсафа доктори (Doctor of Philosophy) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. -Т.: 2018, -63б.

9. Овчаренко Н.Б. Порядок назначения и производства ревизии по делам о хищениях путем присвоения или растраты // Криминалистика: вчера, сегодня, завтра. 2017. №3 (3). -2с. URL: https: //cyberleninka.ru/article/n/poryadok-naznacheniya-i-proizvodstva-revizii-po-delam-o-hischeniyah-putem-prisvoeniya-ili-rastraty

10. Рыжаков А.П. Уголовный процесс. Учебник для вузов.-3-е..перераб.-М.: Норма, 2004. -Б. 61.

11. Судебная бухгалтерия : курс лекций / С. П. Голубятников, Е. С. Воронов, А. Н. Леханова, А. Н. Мамкин. - Нижний Новгород : Нижегородская академия Министерства внутренних дел Российской Федерации, 2013. - 354 с. - EDN WSZGDZ. https://www.elibrary.ru/item.asp?id=27005940&

12. Уголовно-процессуальное право: Учебник / под.обшей ред. Проф П.А.Лупинской. -М.: Юристь, 2003. -Б.97.

13. Уголовный процесс. Учебник для вузов. Изд. 4-ое. Перераб. и дополненное. / Под ред. К.Ф.Гуценко. -М.: Зерцало-М, 2001. -Б.88-89.

14. Уголовный процесс: Учебник /Александров А.С., Ковтун.Н.Н., Поляков М.П., Сереброва С.П. Науч. ред. В.Т.Томин. - М.: Юрайт-Издат, 2003.-Б. 104.

15. Уголовный процесс: Учебник для студентов юрид. вузов и факультетов: -М.: Зерцало, 2003. -Б. 62.

16. Уголовньй процесс: Учебник. /Под. ред. М.А. Чельцова. -М.: 1989. -Б. 69-

17. Узбекистон Республикаси ИИВнинг 2017 йил 12 июндаги 100-сон буйруги билан тасдикланган «Узбекистон Республикаси ички ишлар органларида

821

73.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

суриштирув ва дастлабки терговни ташкил этиш тартиби тугрисидаги йурикнома».

18. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2020 йил 24 январда Олий Мажлисга такдим этган Мурожаатномаси // Халк сузи. 2020 йил 25 январь.

19. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2021 йил 6 январда Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномаси // https://president.uz/uz/lists/view/4057.

20. Узбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 21 октябрдаги ПФ-4850-сонли «Суд-хукук тизимини янада ислох килиш, фукароларнинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килиш кафолатларини кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида»ги Фармони // Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2016 й., 43-сон, 497-модда.

21. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 30 ноябрдаги ПФ-5268-сонли «Суд-тергов фаолиятида фукароларнинг хукук ва эркинликлари кафолатларини кучайтириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида»ги Фармони // Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 01.12.2017 й., 06/17/5268/0341 -сон.

22. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони // Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2017 й., 6-сон, 70-модда.

23. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги «Жиноят ва жиноят-процессуал конунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПК—3723-сон карори // https://lex.uz/docs/3735818.

24. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 10 августдаги

25. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. - Тошкент: Узбекистон, 2021. 40 б.

26. Шпилев В.Н. Участники уголовного процесса. -М.: 1990. -Б. 13-14.

27. Якубович Н.А. Вопросам борьбы с преступностью. -М.: 1991. -Б.68-69.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.