Научная статья на тему 'ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВГА ТЕГИШЛИЛИГИНИНГ ТУРЛАРИ ҲАМДА БЕЛГИЛАРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВГА ТЕГИШЛИЛИГИНИНГ ТУРЛАРИ ҲАМДА БЕЛГИЛАРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
288
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тергов / дастлабки тергов / суриштирув / тегишлилик / ҳудудийлик / прокурор / ички ишлар органлари / терговга тегишлилик белгилари / investigation / preliminary investigation / inquiry / affiliation / territoriality / prosecutor / law enforcement agencies / signs of affiliation to the investigation.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Обиджонов, Абдурасул Рустам Ўғли

Мақолада жиноят процессида терговга тегишлилик масалалари, терговга тегишлиликни тергов ўтказишдаги аҳамияти, терговга тегишлилик турлари ва белгиларининг ўзига ҳос хусусиятлари, шунингдек ушбу масаларнинг миллий қонунчиликдаги баъзи камчиликлари ҳамда халқаро тажриба билан қиёсий таҳлили ўз аксини топган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPECIFIC FEATURES OF THE TYPES AND SIGNS OF BELONGING TO THE INVESTIGATION OF CRIMES

The article reflects the issues of jurisdiction in criminal proceedings, the importance of jurisdiction in the investigation, the specifics of the types and characteristics of jurisdiction, as well as some shortcomings in national legislation and a comparative analysis of these issues with international experience.

Текст научной работы на тему «ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВГА ТЕГИШЛИЛИГИНИНГ ТУРЛАРИ ҲАМДА БЕЛГИЛАРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВГА ТЕГИШЛИЛИГИНИНГ ТУРЛАРИ ХДМДА БЕЛГИЛАРИНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Обиджонов Абдурасул Рустам ртли Тошкент давлат Юридик университети магистратура талабаси Obidj onovrasul9@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Мацолада жиноят процессида терговга тегишлилик масалалари, терговга тегишлиликни тергов утказишдаги ауамияти, терговга тегишлилик турлари ва белгиларининг узига уос хусусиятлари, шунингдек ушбу масаларнинг миллий цонунчиликдаги баъзи камчиликлари уамда халцаро тажриба билан циёсий таулили уз аксини топган.

Калит сузлар: тергов, дастлабки тергов, суриштирув, тегишлилик, уудудийлик, прокурор, ички ишлар органлари, терговга тегишлилик белгилари.

АННОТАЦИЯ

В статье отражены вопросы подсудности в уголовном судопроизводстве, значение подсудности в расследовании, специфика видов и особенностей подсудности, а также некоторые недостатки отечественного законодательства и сравнительный анализ этих вопросов с международным опытом.

Ключевые слова: следствие, предварительное следствие, дознание, принадлежность, территориальность, прокурор, правоохранительные органы, признаки принадлежности к следствию.

ABSTRACT

The article reflects the issues of jurisdiction in criminal proceedings, the importance of jurisdiction in the investigation, the specifics of the types and characteristics of jurisdiction, as well as some shortcomings in national legislation and a comparative analysis of these issues with international experience.

Keywords: investigation, preliminary investigation, inquiry, affiliation, territoriality, prosecutor, law enforcement agencies, signs of affiliation to the investigation.

КИРИШ

Мамлакатимизда сунгги йилларда утказилган ислохотлар натижаси уларок, 2017-йил 6-сентябрда «Суриштирув институти такомиллаштирилиши муносабати билан Узбекистон Республикасининг айрим конун хужжатларига

узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида»ги конунга асосан жиноят ишини

340

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тергов килиш суриштирув ёки дастлабки тергов шаклида амалга оширилиши белгиланди. Жиноят процессида терговга тегишлилик масалалари ЖПКнинг 345 хамда 3812-моддаларида жиноят ишининг терговга тегишлилигига оид муносабатлар тартибга солинган.

Бу институт жиноят-процессуал хукукида энг долзарб масалалардан бири булиб, Х.Каримовнинг фикрига кура, "Терговга тегишлиликнинг ахамияти шундаки, жиноят содир этилганда у буйича кайси тергов органи тергов утказиши лозимлигини билади. Терговга тегишлиликни тартибга солувчи нормада Жиноят кодексида белгиланган барча жиноятлар акс этган булиши шарт, акс холда муайян жиноят содир етилганда у буйича кайси орган тергов утказиши лозимлиги хакида саволлар пайдо булишда давом этаверади" 1 . И.Г.Башинскаянинг фикрича, жиноят ишининг терговга тегишлилигини аниклашда содир этилган килмишнинг хусусияти, терговни амалга оширувчи органларнинг компетентлиги инобатга олиниши зарур 2 . И.С.Дикарев тегишлилик масаласи факат жиноят ишига эмас, терговга кадар текширув материали ва жиноят хакида берилаётган хабарларга хам тааллукли эканлигини илмий асослаб берган 3 . Буларнинг натижасида эса жиноят ишини хар томонлама, тула ва холисона тергов килиш имконияти яратилади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жиноят-процессуал хукуки назариясида процессуалист олимлар "тегишлилик турлари" хамда "тегишлилик белгилари" тушунчаларини бир-бирига боглаб тушунтирадилар. Жумладан, айрим олимлар предметига, худудий ва шахсига кура терговга тегишлиликнинг белгилари сифатида эътироф этишади. Бошкалар эса мазкур белгиларни терговга тегишлиликнинг турлари4, деб билишади. Бизнингча, ижтимоий хавфли килмишнинг белгилари айнан терговга тегишлилик масаласини хал этишда хал килувчи ахамиятга эга. Шунинг учун биринчи тоифа процессуалист олимларнинг фикрларига кушилиб булмайди. Шунингдек, бу уринда прокурор ёки тергов булими, бошкармаси бошлигининг хохиши хам инобатга олиниши зарур. Чунки жиноят-процессуал

1 Каримов Х. Терговга оид нормалар такомиллаштирилади. https://huquq.uz/2020/12/16/PR-9/

2 Башинская, И.Г. Проблемы правовой регламентации института подследственности в российском уголовном судопроизводстве: автореф. дисс. канд. юрид. наук: 12.00.09 / И.Г. Башинская. Краснодар, 2007. - с. 8

3 Дикарев И.С. Подследственность в уголовном процессе: вопросы теории и законодательной регламентации // Журнал российского права. 2020. №4. URL: https://cyberlemnka.ru/artide/n/podsledstvennost-v-ugolovnom-protsesse-voprosy-teorii-i-zakonodatelnoy-reglamentatsii

4 Якимович Ю. К., Пан Т. Д. Досудебное производство по УПК Российской Федерации (участники досудебного производства, доказательства и доказывание, возбуждение уголовного дела, дознание и предварительное следствие). СПб., 2003. С. 151—156

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

конунчилигимизда прокурорга терговга тегишлилик коидаларига риоч килмаган холда жиноят ишларини утказиш ваколати берилган.

Амалдаги процессуал конунчилигимизга асосан дастлабки терговни олиб боришга ваколатли булган мансабдор шахслар белгиланган булиб, унга кура дастлабки терговни факатгина уч давлат органи, яъни прокуратура, ички ишлар органлари ва давлат хавфсизлик хизмати органи терговчилари томонидан олиб борилиши мумкин. Ушбу учта органга хам ЖПКнинг дастлабки терговга оид нормалари бирдик тегишли булсада, ушбу органларда дастлабки терговнинг утказилиши бир биридан жиноий килмишларнинг тегишлилиги билан фаркланади. Юридик адабиётларда дастлабки терговни олиб борувчи субъектларни икки гурухга ажратишади. Дастлабки терговни олиб борувчи субьектларнинг биринчи гурухига прокуратура, ички ишлар органлари ва давлат хавфсизлик хизмати терговчиларини, иккинчи гурухга эса прокурорларни киритишади. Дастлабки терговни амалга оширишга ваколатли булган 3 та давлат органларининг ваколатлари Узбекистон Республикасининг "Прокуратура тугрисида"ги; "Ички ишлар органлари тугрисида"ги; "Давлат хавфсизлик хизмати тугрисида"ги конунларда белгилаб куйилган.

Терговга тегишлилик жиноят ишининг белгилари ёки ваколатли мансабдор шахснинг хохишидан келиб чикиб, жиноят ишининг аник бир тергов органининг иш юритувига тааллукли эканлигини англатади. Жиноят-процессуал конунчилигимизда терговга тегишлиликнинг турлари буйича аник тушунтириш берилмаган. Лекин нормалар мазмунидан келиб чикиб, уларни фарклаш мумкин. Хусусан, ижтимоий хавфли килмишнинг квалификацияси предметига кура терговга тегишлиликни белгилаб берса, килмиш содир этилган жой ёки гувохларнинг купчилиги жойлашган худуд - худудий судловга тегишлиликни назарда тутади. Бугунги кунда, жиноят ишларининг терговга тегишлилигини аниклашда "тегишлилигини белгилашнинг алгоритми"ни яратиш долзарб масалалардан бири хисобланади. Одатда, ишнинг тегишлилигини аниклаш унинг худудий, шахсига ва предметига кура тегишлилик коидаларини бир вактда ва биргаликда куллаган холда амалга оширилади. Лекин, амалда уларнинг хаммасини хам бир вактда куллаш имконсиз.

Бизнингча, жиноят ишининг терговга тегишлилиги алгоритмини ишлаб чикишда унинг предметига ва худудга кура белгиларини асос килиб олиш зарур. Чунки килмишни квалификация килиш оркали ЖПК 345 ёки 3812-моддалари мазмунидан жиноят ишининг кайси тергов органининг иш

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

юритувига тааллукли эканлигини, килмиш содир этилган жойни курсатиш оркали эса айнан кайси территориал органга тегишли эканлигини аниклаш мумкин. Шу икки белгининг узи тегишлилик буйича етарлича масалаларни хал этади. Шу билан бирга, терговга тегишлиликнинг яна бир тури мавжудки, у жиноят-процессуал хукуки назариясида мустаснолик хусусиятига эга булиб, уни процессуалист олимлар мустасно терговга тегишлилик, дея таърифлашади. Тегишлиликнинг мазкур тури прокурор билан боглик булиб, амалдаги конунчилигимизга кура прокурор терговга тегишлилик коидаларидан каъий назар жиноят ишининг муайян тергов органининг иш юритувига утказа олади бу хатти-харакат карорда уз аксини топиши лозим. Бунда прокурор урганиладиган материалларнинг мураккаблиги, уларнинг жамоатчилик учун юкори ахамиятга эга эканлиги ёки тергов органи томонидан жиноят-процессуал конунчиликнинг жиддий бузилиши каби фактларнинг мавжудлиги инобатга олиниши зарур.

Мустасно терговга тегишлиликка кура, ЖПКнинг 345-моддаси 9-кисмида баён этилган асослар мавжуд булганда жиноят ишини терговга тегишлилик коидаларидан катъи назар, бир дастлабки тергов органидан бошкасига утказишга, факат Бош прокурор ёки унинг уринбосарларининг асослантирилган карорига биноан амалга оширилади. Шунингдек, вилоят прокуратураси органлари иш юритувидаги терговга кадар текширув материали ёки жиноят ишини худудий жихатдан терговга тегишлилигига кура бошка вилоят прокуратурасига утказиш Бош прокуратура оркали амалга оширилади5. Туман (шахар) прокуратураси ва унга тенглаштирилган прокуратура иш юритувидаги терговга кадар текширув материали ёки жиноят ишини бошка худудга ёки вилоят прокуратурасига, шунингдек вилоят прокуратураси иш юритувидаги терговга кадар текширув материали ёки жиноят ишини куйи прокуратурага утказиш вилоят прокурорларининг ёзма рухсати билан амалга оширилади.

Худудий терговга тегишлилик коидаларига кура, жиноят каерда содир этилган булса, жиноят иши уша туман (шахар) суриштирувчи, терговчисининг терговига тегишли булади. Жиноят содир этилган худудни аниклашнинг имконияти мавжуд булмаган такдирда терговга тегишлилик масаласини хал

5 Жиноятчиликка царши кураш, суриштирув, дастлабки тергов ва тезкор-цидирув фаолиятида цонун устуворлигини х,амда шахснинг хуцуц ва эркинликлари ^имоясини самарали таъминлаш тугрисида. Узбекистон Республикаси Бош прокурорининг 2016 йил 22 февралдаги 129-сон б у й р у ги. Бош прокурор буйруцлари туплами.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

этиш юзасидан ЖПК 346-модданинг 2-кисмида куйидагича маълумот келтирилган, яъни дастлабки тергов, суриштирув агарда иш холатларини анча тез, пухта, тула, холисона, хар томонлама текширишга ёрдам берса, иш кузгатилган жойда ёки гумон килинувчи ёхуд айбланувчи ёки гувохларнинг купчилиги турган ерда утказилиши хам мумкин. Лекин ушбу норма мазмунидан жиноят содир этилган худудни аниклашнинг имкони булмаганда тегишлилик масаласини хал этиш юзасидан етарлича маълумот берилмаган. Рус олими С.А.Дмитреев поездларда содир этиладиган угрилик жиноятларини тахлил килар экан бундай тергов жиноят белгилари аникланган худудда хам утказилиши кераклигини таъкидлаган6. Худди шундай фикрни Н.В.Османова ва А.А.Ильюховлар7 хам билдириб утишган. Бу билан процессуалист олимлар жиноят излари аникланган ёки унинг окибатлари тегишли булган худудни назарда тутган. Мазкур тавсиянинг ижобий жихати жиноят белгилари аникланган худудни жиноят содир этилган худудга якинлаштириб, тергов самарадорлигини ва сифатининг ошишига хизмат килади. Мазкур тартибни Россиф Федерациясининг 152-моддасида хам куриш мумкин. Худди шу мазмундаги тартиб жиноят хакида берилаётган ариза ва хабарларга хам тегишли булиши лозим.

Юкоридагилардан келиб чикиб, ЖПК 346-моддасини куйидаги мазмундаги 2-кисм билан тулдириш:

жиноят содир этилган худудни аниклашнинг имкони булмаган такдирда жиноят белгилари аникланган ёхуд унинг окибатлари тегишли булган худудда тергов олиб борилади.

Жиноят конунчилигимизга кура, диний экстремизм, сепаратизм ва акидапарастлик гоялари билан йугрилган материалларни таркатганлик, шунингдек Интернет, ижтимоий тармокларга жойлаганлик учун жиноий жавобгарлик назарда тутилган. Худда шу турдаги жиноятларда хам гарчи унинг тегишлилик масаласи ЖПКнинг 345-моддасида аник белгилаб куйилган булсада, килмиш содир этилган жойни (худудни) аниклашда тергов амалиётида муаммолар учраб туради. Бу борада конунчилигимизда аник тушунтириш хам бериб утилмаган.

6 Дмитриев, С. А. Проблемы определения территориальной подследственности по делам о кражах в поездах / С. А. Дмитриев // Законность. - 2009. - № 4(894). - С. 48-51. - EDN ^ЖГУ.

7 Османова Н. В., Ильюхов А. А. К вопросу об универсальной подследственности уголовных дел, расследуемых следователем СК России //Вестник Академии Следственного комитета Российской Федерации. - 2015. - №. 1. -

С. 167-171.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Мантикий жихатдан олиб Караганда, диний экстремистлар таъсирига тушиб колган шахс такикланган материалларни Интернет оркали ижтимоий тармокларга жойлаган вактдан бошлаб тугалланган булиши керак, бизнинг фикримизча. Унинг учун мазкур шахс качон ка каердан туриб уларни жойлаштирганлигини аниклаш керак булади. Афсуси, глобал тармок оркали амалга ошириладиган мазкур турдаги хатти-харакатларнинг аник вакти ва манзилини аниклаш муаммоли масала (IP-манзилини топиш, агарда «Wi-Fi» оркали амалга оширилган булсада иш янада мураккаблашади). Бунинг устига, жиноятнинг содир этилиш вакти ва жойини топиш одил судловни таъминлашда асосий омиллардан бири булиб, ЖПКнинг 82-моддасида айблаш ва хукм килиш асосларидан бири сифатида белгиланган. Бу масалада Ю.М. Батурин, В.Н. Щепетильников, О.С. Морозова каби олимлар узларининг илмий асарларида тадкикот олиб борган булсаларда муаммонинг ечими юзасидан хар томонлама тугри, асослантирилган таклиф бера олишмаган8. Улар бу масалани алтернатив судловга тегишлилик коидаларидан, яъни иш кузгатилган, гувох, айбланувчиларнинг купчилиги жойлашган худуддаги тергов органинининг терговига тегишли булиши керак, деган хулосага келишган.

ХУЛОСА

Бизнингча, диний экстремизм, сепаратизм ва акидапарастлик гоялари билан йугрилган материалларни таркатиш билан боглик жинот Интернет глобал тармоги оркали дунёнинг исталган кисмидан туриб содир этилиши мумкинлигидан келиб чикиб, давлатлар уртасидаги халкаро хамкорликни кучайтириш лозим. Халкаро хужжатлар, икки томонлама ёки куп томонлама шартномаларни тузиш оркали бу турдаги жиноятларнинг содир этилиш жойини аниклаш ва жавобгарлик мукарралигини таъминлаш имконини беради.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси - Тошкент: Узбекистон НМИУ, 2017. - 76 бет.

8 Морозова, Н. А. Проблемы привлечения к уголовной ответственности за экстремизм в информационной сети Интернет / Н. А. Морозова // Российский следователь. - 2014. - № 5. - С. 38-41, Щепетильников, В. Н. Уголовно-правовая охрана электронной информации : дис. ... канд. юрид. наук / Щепетильников Виктор Николаевич. - Рязань, 2006. - 179 с., Баранова М.А. Проблемные вопросы определения территориальной подследственности уголовных дел о преступлениях экстремистской направленности // Legal Concept. 2020. №2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problemnye-voprosy-opredeleniya-territorialnoy-podsledstvennosti-ugolovnyh-del-o-prestupleniyah-ekstremistskoy-napravlennosti

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2. Узбекистан Республикаси Жиноят-процессуал кодекси. - Тошкент: Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги, 2018.

3. Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси. - Тошкент: Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги, 2018.

4. Жиноят-процессуал хукуки. Дарслик. Муаллифлар жамоаси. // -Тошкент: ТДЙУ нашриёти, 2018. - 406 бет.7

5. Узбекистон Республикасининг Жиноят процесси: Дарслик // Ш.Т.Икрамовнинг умумий тахрири остида. Тулдирилган иккинчи нашри. - Т.: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. - 635 б.

6. О.М.Мадалийев Суд статистикаси: Укув кулланма. Масъул мухаррир: К.П. Иркаходжайев й.ф.н. досент. -Т.: ТДЙИ нашриёти. 2006. -289 бет.

7. Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси Академияси кафедра бошлиги, ю.ф.ф.д. Хуршид Каримов: "ТЕРГОВГА ОИД НОРМАЛАР ТАКОМИЛЛАШТИРИЛАДИ".- 16.12.2020

8. https://www.stat.uz/uz/rasmiy-statistika/crime-and-justice-2

9. The International Investigations Review: France. Antoine Kirry and Alexandre Bisch Debevoise & Plimpton LLP 01August 2021. (https://thelawreviews.co.uk/title/the-international-investigations-review/france)

10. Criminal Procedure and Investigations Act 1996 (section 23(1)) Code of Practice Revised in accordance with section 25(4) of the Criminal Procedure and Investigations Act 1996.

11. https://www.legalserviceindia.com/legal/article-3535-powers-of-police-in-investigation.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.