Научная статья на тему 'ЖАНУБИЙ ЎЗБЕКИСТОН ТОПОНИМИЯСИДАГИ АЙРИМ АРХАИК ЛУҒАВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАР'

ЖАНУБИЙ ЎЗБЕКИСТОН ТОПОНИМИЯСИДАГИ АЙРИМ АРХАИК ЛУҒАВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
119
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
топоним / топоформант / ойконим / компонент / қишлоқ / диахрон / этимология / аҳоли маскани / қўрғон / объект. / toponym / topoformant / oikonym / component / village / diachrony / etymology / settlement / fortress / object.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Бегимов, Одил Тўхтамишович

Ўзбекистонда кўп асрлик тарихий давр мабойнида яшаган миллат ва эллатлар топонимларда ўзига хос из қолдиришган. Ўзбекистон диахрон топонимиясини шаклланишига хизмат қилган ва ҳозирги кунда турли фонетик ўзгаришлар билан бизгача етиб келган топонимлар таркибида турли архаик луғавий элементлар сақланиб қолган. Мақола шундай архаик элементларнинг баъзиларининг тадқиқига бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ARCHAIC LEXICAL ELEMENTS IN THE TOPONYMY OF SOUTHERN UZBEKISTAN

The nations and peoples living in Uzbekistan during a centuries-old historical period have left their mark on toponymy. In the structure of toponyms, various archaic lexical elements have been preserved, which served to form the diachronic toponymy of Uzbekistan and have come down to us today with various phonetic changes. The article is devoted to the study of some of these archaic elements.

Текст научной работы на тему «ЖАНУБИЙ ЎЗБЕКИСТОН ТОПОНИМИЯСИДАГИ АЙРИМ АРХАИК ЛУҒАВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЖАНУБИЙ УЗБЕКИСТОН ТОПОНИМИЯСИДАГИ АЙРИМ АРХАИК

ЛУГАВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАР

Бегимов Одил Тухтамишович

Карши мухдндислик-иктисодиёт институти Узбек тили ва адабиёти кафедраси

мудири, филология фанлари доктори

АННОТАЦИЯ

топонимиясини шаклланишига хизмат цилган ва уозирги кунда турли фонетик узгаришлар билан бизгача етиб келган топонимлар таркибида турли архаик лугавий элементлар сацланиб цолган. Мацола шундай архаик элементларнинг баъзиларининг тадцицига базишланган.

Калит сузлар: топоним, топоформант, ойконим, компонент, цишлоц, диахрон, этимология, ауоли маскани, цургон, объект.

НЕКОТОРЫЕ АРХАИЧЕСКИЕ ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЭЛЕМЕНТЫ В ТОПОНИМИИ ЮЖНОГО УЗБЕКИСТАНА

Бегимов Одил Тухтамышович

Каршинский инженерно-экономический институт, заведующая кафедрой узбекского языка и литературы, доктор филологических наук

АННОТАЦИЯ

Нации и народы, проживающие в Узбекистане в течение многовекового исторического периода, оставили свой след в топонимии. В структуре топонимов сохранились различные архаические лексические элементы, послужившие формированию диахронической топонимии Узбекистана и дошедшие до нас сегодня с различными фонетическими изменениями. Статья посвящена изучению некоторых из этих архаичных элементов.

Ключевые слова: топоним, топоформант, ойконим, компонент, деревня, диахрония, этимология, поселение, крепость, объект.

SOME ARCHAIC LEXICAL ELEMENTS IN THE TOPONYMY OF

SOUTHERN UZBEKISTAN

Begimov Odil Tukhtamyshovich

Karshi Engineering and Economic Institute, Head of the Department of Uzbek Language and Literature, Doctor of Philology

Узбекистонда куп асрлик тарихий давр мабойнида яшаган миллат ва эллатлар топонимларда узига хос из цолдиришган. Узбекистон диахрон

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ABSTRACT

The nations and peoples living in Uzbekistan during a centuries-old historical period have left their mark on toponymy. In the structure of toponyms, various archaic lexical elements have been preserved, which served to form the diachronic toponymy of Uzbekistan and have come down to us today with various phonetic changes. The article is devoted to the study of some of these archaic elements.

Keywords: toponym, topoformant, oikonym, component, village, diachrony, etymology, settlement, fortress, object.

КИРИШ

Жанубий Узбекистоннинг диахрон ва синхрон топономиясида сакданиб колган архаик лугавий элементлардан- бири ман//-мон хисобланади. Булар асосан кишлок ва ахоли масканлари номларига тегишли. Бу суз кадимги эроний тилларга мансуб булиб, этимологик жихатидан сугдча майн~мейн~ме:ин~ме:н~мен -кишлок сузига бориб такалади [1,285].

Шахрисабзда Хушман, Ширамон, Полмон; Китоб туманида Мотмон, Х,азормон, Говушман, Крзман, Ёзман номли ахоли масканлари бор. Зарафшон юкорисидаги Ягнобда -майн, -мейн компонентли топонимлар кенг таркалган: Маргитмайн, Гармайн, Нунмайн, Шарман [15,87-99].

Бу номлар хозир бир узакли суз шаклига келиб колган. Аслида бу номлар икки компонентдан иборат кушма суз булган. Узбек тили топономиясига яхлит суз сифатида утган. Топонимлар таркибидаги -ман, -мон компоненти кишлок маъносини берган булса, уларнинг биринчи компоненти булиб келган сузлар объектининг жойлашган урни, бошка белги-хусусиятларини билдирган. Фикримизни куйидаги топонимлар тахлили мисолида асослашга харакат киламиз.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хуммон - Шахрисабз туманидаги кишлок номи. Тарихий ясалишига кура хум+мон сузларидан ташкил топган кушма ном. Ном таркибидаги сузларнинг маъно хусусиятига кура , уни икки хил изохлаш мумкин: 1) хум - ичига суюклик ва бошка озик-овкат махсулотларини саклаш мумкин булган лойдан тайёрланган идиш, мон~ман~майн - кургон, кишлок; 2) Тогли жойда учрайдиган тиббиётда ва безак учун ишлатиладиган кизгиш-кора тош тожик тилида "хумохан"~"хумохан" дейилади[14,2,503]. Кишлок шу турдаги тошлар учрайдиган тог багрида жойлашганлиги учун шундай номланган булиши мумкин.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Гишман - Косон туманидаги кишлок номи. Бу номнинг тарихий тузилиши Гиш+ман шаклида булган. Гиш сузи асли эроний тилларга тегишли хишт сузининг фонетик узгарган шакли. Бу суз Наршахий (X аср), Фирдавсий (X-XI аср) асарларида шу шаклда учрайди. Топонимнинг келиб чикиши Гишман>Хишман>Хиштман шаклига бориб такалади. Хишт сузига -ман форманти кушилгандан сунг, таркибидаги "т" товуши тушиб колган. Бу хол огзаки нуткка хос хусусият. Шундай килиб, Гишман - гиштдан курилган кургон. Олтиарик ва Охунбобоев туманларида Гиштман топоними мавжуд. Фонетик киёфаси анча аник булган бу топоним хам шу шакл ва маънода изохланади.

Сурхондарё вилоятининг Ангор туманида Хушман номли кишлок мавжуд. Бу топоним хам тузилишига кура Хуш+ман шаклидаги кушма суз. Бу суз келиб чикишига кура эрон тилларига мансуб: Хушман~Хишман~Хиштман - гиштдан курилган кургон.

Ширамон (Шахрисабз, кишлок) - топонимининг тузилиши Шир+а+мон. Келиб чикишига кура кадимги эроний шир~шер~жир~жер - тош, баландлик; мон - кургон; -а - урин-жой маъносини берадиган кушимча. Демак, Ширамон топонимини тошдан курилган кургон маъносида изохлаш мумкин.

Полмон (Шахрисабз, кишлок) - тузилиши Пол+мон шаклида булиб, келиб чикишига кура кадимги эроний тилларга тегишли пол~пал~пар~бар - юкори; мон - кургон, кишлок. Демак, Палмон~Пармон~Бармон - юкорида жойлашган кишлок. Объект жойлашиш урнига кура номланган.

Хазорман - Олтинсой туманидаги кишлок номи. Топоним тарихий тузилишига кура Х,азор+ман шаклидаги кушма суз хисобланади. Келиб чикишига кура кадимги эроний тилларга тегишли: хазор~хазар~газар - эроний кабила номи; ман - кишлок. Хазорман - хазор уругига мансуб кишилар яшайдиган кишлок.

Жанубий Узбекистон топонимиясида учрайдиган архаик лугавий элементлардан яна бири -метан //-матон формантидир. Келиб чикишига кура шаркий эроний тилларга тегишли булган бу компонент дастлаб мустакил суз сифатида кулланилиб, "уй, шахар, турар жой" маъноларини англатган. У узининг шу функцияси оркали топонимларга кучган ва топоформант сифатида кишлок, шахар номларини ясашда фаол иштирок этган. Дастлабки варианти булган meyan сугдча топоформант сифатида кадимги эроний тиллардаги "meyana" - "турар жой, уй" сузини узида акс эттиради[16,10]. Унинг урта эрон тиллари даврига келиб шаклланган варианти metan хисобланади. Муг тоги хужжатларида бу топоформант ёрдамида ясалган жой номлари хам учрайди:

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Урметан, Фраметан ёки Фарметан [6,2,184]. Бу формант оркали ясалган топонимлар кадимги сугд худудида, айникса, Бухоро ва Самарканд атрофида куплаб мавжуд булган. Тарихий ёзма манбаларда кадим утмишда Бухоро атрофида Хурметан, Исметан каби жой номлари булганлиги кайд этилган [4,1,173-186]. Араб географи Самъоний ва Ёкут ал-Хамавий кадимги Нахшаб (Насаф) атрофида Аншаметан кишлоги булганлигини ёзиб колдиришган [4,1, 193]. Шунингдек, кадимда Кеш ва Насаф атрофида Парметан, Кабаметан, Азизметан, Буриметан каби жой номлари хам булган. Тарихчи Наршахий узининг "Бухоро тарихи" асарида Бухоро худудида Сакматин номли кишлок булганлигини ёзиб колдирган [10,92]. Кейинчалик бу кишлок Суметан деб атала бошланган.

Жанубий Узбекистон синхрон топономиясида бу формант оркали ясалган, лекин давр утиши билан шаклан узгаришга учраган Шаматон ва Наматон (Шахрисабз тумани) номли кишлоклар мавжуд. Уларнинг асли куриниши Наматон<Навметан - нав "янги", метан "кургон"; Шаматон<Шавметан: шав -"кора", метан - "кургон" шакли ва маъносида булган. Умуман, -метан, -митан форманти оркали ясалган номлар асосан ойконимларга тегишли булиб, у бутун сугд тилида гаплашувчи худудга таркалган [16:10].

Парметан - Карши шахри якинидаги кишлок номи. XVI аср вакф хужжатларида хам шу номда кайд этилган. Ягноб(Шимолий Тожикистон)да хам шу номли кишлок булган. Шунингдек, Анхор туманида хам Парметан номли кишлок булганлиги маълум. Пар+метан - пар~бар "юкори", метан "кишлок, кургон", яъни нисбатан юкорида жойлашган кишлок [11,154]. Объект жойлашиш урнига нисбатан номланган.

Кабаметан - Кеш вилоятидаги кадимги кишлок. Кадимги ёзма манбаларнинг курсатишича, у Сурхоб (хозирги Кизилсув ёки Яккабогдарё) буйида жойлашган. XVI аср вакф хужжатларида хам кайд этилган. Каба сузи сугдча кауфа сузининг фонетик узгарган шакли. Бу суз "баланд тог"маъносига эга булган [13,54]. Демак, Кабаметан<Кауфаметан - "баланд тогли жой якинидаги кишлок.

Топонимларнинг урганилишига багишланган ишларда -метан форманти тугрисида куплаб фикрлар учрайди. Хоразм этнотопонимларини лисоний текширган А. Отажонова хам Хоразм топонимлари таркибида митан сузини уруг номига мансублигини курсатади [12,111]. Хоразм топонимлари тадкикотчиси З. Дусимов бу формантни сугдча суз эканлигини эътироф этган холда, шундай ёзади: "Бу компонентнинг турли хил сузлар билан кушилиб

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Kegumu xaM yHuHr totohumuk эgeмeнт экaнgнгннн KypcaTagu. ammo 6y cy3HuHr этннк hom экaнgнгннн xaM uHKop Kugum MyMKuH эмас [7,23].

C. KopaeB TapKu6uga -MumaH ^opMarnu KaTHamraH TonoHuMgapHuHr 6up Khcmh "Kagta" MatHocugaru cy3gaH acagraHguruHu TatKuggafigu [8,145]. ^Kopuga KegTupugraH ^uKpgapgaH KypHHHÖ TypuögHKH, TapKu6uga -MHTaH ^opMaHTH KaTHamraH TonoHuMgapHuHr Kegu6 hukhmh Tyrpucuga hkkh xug Kapam MaB^yg. By ^HKpnapHHHr Kaficu 6upu acocgu экaнgнгн Tyrpucuga xyKM HHKapum Khhhh, ag6arra. Xygoca TapuKacuga myHu afiTum go3uMKu, MuraH, MyfiTaH, MaTaHgu (Xopa3M) Ka6u 6up TapKu6gu ^ofi HOMgapu этноннмgap acocuga apagraH 6ygumu MyMKuH. Ammo, KaguMru CyFgra Kapamgu xygygra TapKagraH Ba Tapuxufi acagumura Kypa ukku TapKu6gaH u6opaT 6ygraH (YpMeTaH, OapMeTaH, XypMeTaH, KaöaMeTaH, XymMeTaH Ba 6.) TonoHuMgap cyrgna "KumgoK, Typap ^ofi, yfi, Kagta, MycraxKaMnaHraH ^ofi" MatHocugaru MemaH cy3ura 6opu6 TaKagagu.

^aHy6ufi Y36eKucTOH TonoHOMuacuga TapKu6uga -eap,-eop apxauK эgeмeнтн KaTHamraH TonoHuMgap xaM ynpafigu: BopgoH (fflaxpuca63, KumgoK), 3uHBap (^araHueHgaru KaguMru KumgoK), 3eBap (Capocue, KumgoK), BaxmuBap (OgTuHcofi; gape, KumgoK), Bopu (^KKa6or, KumgoK), BapaHru (^araHueH, KumgoK) fflyHuHrgeK, 6y acocga apaTugraH TonoHuMgap Уз6eкнcтоннннг 6omKa xygyggapuga xaM TapKagraH: ^agBap3uH (AHgu^OH), Bapaxma, BapgoHa (Byxopo), Bap3uK (^ycT, KumnoK).

-eap, -eop Tono^opMaffra acguga cyrgna "eap" cy3ugaH Kegu6 nuKKaH 6ygu6, "yfi, KypFOH", yMyMaH, axogu amafiguraH, nopBa MoggapuHu caKgam ynyH TypT tomohu geBop 6ugaH ypagraH KaguMufi ucTexKOM MatHocuHu 6epagu[5,370]. Ha3apuMu3ga y36eK Tugura эpоннfi TuggapgaH y3gamraH Ba KeHr ucretMogga 6ygraH "geBop" cy3uHuHr тapкн6нgaгн -eop KOMnoHemu xaM my cy3ra gaxggop 6ygca KepaK. Bap aTaMacu Typpucugaru gacTga6Ku MatgyMOTgap YpTa Ocue Ba 3poHga nafigo 6ygraH. Y 6нpнннн 6ygu6, "ABecTo"ga "Bapa" maKguga ynpafigu. PuBoaTra Kypa, AxypaMa3ga nogmox ^aMmugra ogaMgapHu Ba yfi xafiBOHgapuHu acpam ynyH "eap" KypumHu MacgaxaT 6epraH. ^aMmug xap tomohu 6up ot nonum y3yHguKga (3 km) Bap 6uho KugraH Ba yHra ogaMgap, Moggap, urgap, Kymgap 30tuhu xaMga ogoBHu ogu6 KupraH. fflyHgafi Kugu6, y36eKucTOHga 6yHgaH 3 MuHr fiug ugrapu 6uho KuguHraH KarTa maxap Ba Typap ^ofi KogguKgapu "Bap" homu 6ugaH Mamxyp [18,2, 609].

YMyMaH, eapa эgeмeнтннннг TapKagum apeagu aHna KeHr. KaguMga 6y cy3HuHr umgaTugum gapa^acu aHna Ky^gu 6ygraH. YHuHr Kynga6 mapK Ba Fap6 MaMgaKaTgapuHuHr TonoHuMgapu TapKu6uga ynpamu myHgaH gagogaT 6epagu. By

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

эпементнннг Tono^opMaHT cu^arnga Tap;anum xygygu эpоннн xan;nap MaHcy6 öynraH xuHg-eBpona ramapuHuHr Tap^anumu apeanu 6unaH öoohk; öynumH MyMKHH. ^yMnagaH, 3.M.Myp3aeB nyraraga KenTupunumuna, 03ap6afi:«:0H, Tanum Ba Kypg TonoHuMnapu TapKu6uga Bap, Ba, bo maKnuga ynpafigu: MycaBap, rag^uBap, MaxMygaBap. Kypg ranuga Bep, Bap - "Typap ®oh", "narept", "6eKaT", "KyHMaHHu" Ba 6om;a MatHonapga KynnaHagu. BeHrup ranuga var - ";anta", varos - "maxap". Xopa3M (hu+wara+zam) homu my cy3 6unaH 6oFnu; 6ynu6, y MycTa^KaM maxapnapu Ba KumnoKnapu öynraH axmu xuMoanaHraH MaMnaKaT MatHocuga Tan;uH KunuHagu. By epga zam, zm - "^oh", "MaMnaKaT" MatHocura эгa[17,97].

fflyHuHrgeK, Kynna6 TonoHuMnap TapKu6uga ynpafiguraH HeMucna "6ypr" (raMÖypr, Mage6ypr) ^opMarnu xaM maxap, ;anta (MycTaxKaMnaHraH ^oh) MatHOcuHu 6epagu. 3. ^ycuMOB ^uKpuna 6y xaM "Bapa" cy3uHuHr ^OHeraK BapuaHTu xucoönaHagu [7,18].

03ap6afi^;oH эpоннн TonoHuMnapuHu hucohuh ^uxaTgaH TagKu; этгaн M. AcKepoBHuHr Kypcarnmuna, 03ap6afi^;oH xygyguga xaM TapKu6uga -eap ^opMaHTu ;arnamraH ^oh HOMnapu Kyn ynpafigu: 3mepBap, MaxMygBap, KenBap, fflaraap Ba 6. [2,18].

Xopa3M TonoHuMnapuHu Tag;u; этгaн 3. ^ycuMOB Bapa cy3u xo3up xaM HOMnap TapKu6uga Bap, Byp, Byp, Bypy Ka6u ^OHeraK Bapuaffraapga ynpamuHu TatKugnafigu. K^aguMru cyrg Ba эpон Tunnapuga yHuHr nap, napaK Bapuaffraapu xaM MaB^ygnuruHu эtтнpо$ этн6, e<n TOBym anMamuHumu ^OHeraK KOHyHuaTra Tyrpu KenaguraH xogucanuruHu Kypcara6 yTraH [7,17].

ro^opu 3apa^moH Ba ^fho6 TonoHOMuacuga TapKu6uga -eapa KOMnoHemu KaTHamraH 6up ;aHna ^oh HOMnapu MaB^yg: KaTBapa, ^yKpuBapa, fflyHnuBapa, Fa3Bapa Ba 6. 3. ^ycuMOB TonoHuMnap TapKu6ugaru -Bapa KOMnoHernuHu cyFgna ";ypFOH, ucTexKOM, MycTaxKaMnaHraH ®oh, maxap", MatHocugaru "Bap" cy3ura gaxngop ge6 xнcо6пaнgн[7,18]. Bu3HuHr ^uKpuMrona, 6y TonoHuMnap TapKu6ugaru -Bapa KOMnoHeHTu 6upop HapcaHu, MacanaH, ycuMnuK TypuHuHr KynnuruHu, MynnuruHu 6нпgнpagн. By KymuMna MatHO ^uxaragaH ^opc-TO^MK Ba y36eK Tunnapuga ;ynnaHaguraH -3op a^uKcura TyFpu Kenagu. By epga -Bapa Tono^opMaHTu maKngomnuK xycycuaTuHu HaMoeH Kunu6, 6upu axonu MacKaHnapu HOMnapu (oÖKOHuMnap^u acaraH 6ynca, ukkuhhucu ycuMnuK Typnapu MynnuruHu u^oganoBHu MuKpoTonoHuMnap acamra xu3MaT ;unraH.

BaxmuBop - ohtuhcoh TyMaHugaru gape Ba Kumno; homu. By hom Tapuxufi тyзнпнmнгa Kypa Baxm+u (h)+ Bop maKnugaru ;ymMa cy3 6ynu6, reHe3ucura Kypa

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кадимги эроний тилларга тегишли. Номнинг биринчи компоненти булиб келган вахш сузи кадимги эроний тилдаги "вахви"- фаравонлик сузининг фонетик варианти[19,73]. Маълумки, фаровонлик тушунчаси "сув" тушунчаси билан узвий боглик. Чунки сув бор жойда фаровонлик булиши инсонларнинг азалий тушунчаси. Шунинг учун бу сузнинг маъноси "сув","дарё" маъноси билан кушилиб кетган. ^адимдан эроний тилларда гаплашувчи кишилар яшайдиган хар кандай дарё "вах" узагидан ташкил топган сузлар билан аталган: Вах, Вахш, Вахон, Вахруд, Вахаб каби. Вахш сузининг энг кадимги маъноси - сув, дарё булган. Кейинчалик бу суз илохийлаштирилиб, "сув худоси" маъноси билан богланган. Берунийнинг ёзишича, сув худосининг номи "Вахш" булган [20,135]. Демак, вахш - "дарё", вор -"кургон" маъноларини беради. Шундан келиб чикиб айтиш мумкинки, Вахшивар - дарё буйида жойлашган кургон ёки кишлок маъносини англатади.

Шунингдек, Шахрисабз туманида Вардон номли кишлок мавжуд. Уни хозирги шаклига кура вар+дон каби таркибларга ажратиш мумкин. Бунда вар -калъа, кургон; дон - форс-тожик тилидаги урин-жой оти ясовчи кушимча хисобланади. Демак, Вардон топонимини калъа ёки кургон урни, жойлашган ер маъноларида изохлаш мумкин.

Ундан ташкари, Яккабог тумани худудида Вори номли кишлок жойлашган. Бу топоним хозирги куринишига кура вор+и каби тузилишга эга деб караш мумкин. У холда уни вор - кургон, -и - мансубликни билдирувчи кушимча, яъни кургонлик ёки "вор" деб аталувчи жойга мансуб кишилар яшайдиган кишлок маъносида тушуниш мумкин. Лекин унинг иккинчи изохи хам бор: Вори<вора<вара - кургон, калъа.

Хулоса килиб айтганда, Жанубий Узбекистоннинг купгина топонимлари ва улар хакидаги маълумотлар кадимги юнон муаллифлари асарларида, турли мих ёзувларида, сугд тилига оид хужжатларда, хитой сайёхларининг кундаликларида ва араб географларининг асарларида сакланиб колган. Биз бу маълумотлар оркали Узбекистон худудида булган куплаб кадимги жой номлари ва улар ёрдамида хозирги топонимларнинг кадимги киёфасини тиклаш имконига эга булиб турибмиз.

Таркибида -митан//-матон, -вара//-вар//-вор; -ман//-мон каби формантлардан ташкил топган топонимлар улканинг энг кадимги жой номлари булиб, улар сугдча "калъа, кургон, кишлок, шахар" маъноларини англатган мустакил сузлар замирида вужудга келган. Шунинг учун уларнинг аксарияти ойконимларга тегишли.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Топонимлар таркибида узига хос топонимик микросистемани ташкил этган бу топоформантлар гензесига кура узига хос хусусиятларга эга. Жумладан, -метан, -вара, -ман каби формантлар келиб чикишига кура шаркий эроний тилларга тегишли мустакил сузлардан келиб чиккан. Улар даврий ва худудий кулланишига кура хам узига хос хусусият касб этади. Утказилган лисоний тахлиллар -вара//-вар//-вор; -ман//-мон формантли топонимлар Узбекистоннинг жанубий виоятлари худудида кенгрок таркалган. -метан ва унинг фонетик вариантлари нафакат Жануби Узбекистон топонимиясида, балки бутун Узбекистон топонимиясида учрайди. Бу формантлар, асосан, кичик ахоли масканлари (кишлок) номлари таркибида учрайди.

REFERENCES

1. Андреев М. С. и Пещерова Е.М. Ягнабские тексты. М., - Л. Акад. Наук СССР, 1957. - 390 с.

2. Аскеров М.М. Структура и семантика иранского пласта топонимии Азербайджана: афтороф. Дисс...канд. филол. Наук. - Тбилиси, 1984. - 26 с.

3. Атаниязов С.А. Туркменистаны топонимик созлиги. - Ашхабад: Ылым, 1970, - 360 б.

4. Бартольд В.В. Сочинения. - М.: Наука Т. I,1963-759 c., Т. II, ч. 1 - 1963.

5. Боголюбов М. Н. Древнеперсидские этимологии. Древний мир. -М.: 1962. -с. 368-370.

6. Гафуров Б.Т. Таджики древнейшая, древняя и средневековая история. Душанбе: Ирфон, Т. I - 1989, -382 с., Т.П - 1989 480 c. - 1020 с., Т.Ш, 1955. -711с.

7. Дусимов З. Хоразм топонимлари. Т.: Фан, 1985. -104 б.

8. Караев С. Древнейшие топонимы Средней Азии в согдийских документах с горы Муг // Ономастика Средней Азии. Фрунзе, 1980, № 2. -C. 141-148.

9. Лунына С. Б. Города Южного Согда в VIII - XII вв. Т.: Фан, 1984. 127с.

10. Наршахий. Бухоро тарихи // Мерос. Т.1991.-Б. 82-174.

11. Нафасов Т. Узбекистон топонимияларининг изохли лугати . -Т.: Укитувчи, 1988. -290 б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. Отажонова А. Хоразм этнотопонимлари. Т.: Фан, 1997, -128 б.

13. Розенфильд А.З. Оронимы Юго-Восточного Таджикистана //Оронимика. -М., 1969.-с. 50-54.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

14. Фарханги забони тожики, ЬП, М., 1969.

15. Хромов А.Л. Согдийская топонимия верховьев Зарафшана//Топонимика Востока. -М., 1969. с.87-99.

16. Хромов А.Л. О структурных особенностях иранской топонимии Мавераннахра в период IX-XШ вв.// Восточная филология.- Душанбе, 1974. Вып. З. -с. 3-25.

17. Худуд ал-алам // Рукопись Туманского с введением и указательем В.Бартольда. -Л.: Наука, 1930.

18. Узбекистон ССР тарихи. Т. 2. -Т.: Фан, 1958. -681с.

19. Гуломов Я.Г. Хоразмнинг сугорилиш тарихи, Т., 1959. -324 б.

20. Хдсанов X,. Урта Осиёлик географ ва сайёхлар. Т.: Фан,1964. -252 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.