Научная статья на тему 'МОВАРОУННАҲР ВА ХУРОСОН ТАЗКИРАЧИЛИК МАКТАБИ ШАКЛЛАНИШИ'

МОВАРОУННАҲР ВА ХУРОСОН ТАЗКИРАЧИЛИК МАКТАБИ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
239
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тазкира / туркий / форсий / анъана / таржима / Хуросон / Мовароуннаҳр / Ҳиндистон / tazkira / Turkic / Persian / tradition / translation / Khorasan / Movarounnahr / India.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Қурбонов, Бобур

Мақолада тазкирачилик мактабининг вужудга келиши ва унинг ривожланиши хусусида фикр юритилади. Тазкира шаклидаги асарларнинг турлари ва талаблари ҳам ёритилади. Тазкирачилик мактабининг муҳим жиҳатлари, хусусан форсий ва туркий тазкираларнинг муштарак тарзда ривожланганлигига тегишли бўлган масалалар кенгроқ таҳлил қилнди. Мовароуннаҳр ва Хуросондаги адабий муҳитнинг бир пайтда ривожланганлиги ҳамда бу икки минтақадаги адабий ҳаётнинг бир-биридан фарқли бўлган жиҳатлари тадиқ этилди. XV-XVI асрлардан олдинги даврларда яратилган тазкиравий асарлар хусусида ҳам фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF MOVAROUNNAHR AND KHURASAN SCHOOL OF SPEECH

This article discusses the emergence and development of the tazkirа school (anthology). The types and requirements for works in the form of tazkirа are also highlighted. Important aspects of the tazkira school are analyzed in detail, in particular, issues related to the joint development of the Persian and Turkish tazkira. The simultaneous development of the literary environment of Movarounnahr and Khorasan, as well as different aspects of the scientific life of these two regions, is studied. Also considered are the works of tazkirа created in the period up to the XV-XVI centuries..

Текст научной работы на тему «МОВАРОУННАҲР ВА ХУРОСОН ТАЗКИРАЧИЛИК МАКТАБИ ШАКЛЛАНИШИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МОВАРОУННАХР ВА ХУРОСОН ТАЗКИРАЧИЛИК МАКТАБИ

ШАКЛЛАНИШИ

Бобур бурбонов

Самарканд давлат чет тиллар институти Якин шарк тиллари кафедраси укитувчиси (Узбекистан)

Тел: +998973970300 АННОТАЦИЯ

Мацолада тазкирачилик мактабининг вужудга келиши ва унинг ривожланиши хусусида фикр юритилади. Тазкира шаклидаги асарларнинг турлари ва талаблари уам ёритилади. Тазкирачилик мактабининг мууим жщатлари, хусусан форсий ва туркий тазкираларнинг муштарак тарзда ривожланганлигига тегишли булган масалалар кенгроц таулил цилнди. Мовароуннаур ва Хуросондаги адабий мууитнинг бир пайтда ривожланганлиги уамда бу икки минтацадаги адабий уаётнинг бир-биридан фарцли булган жиуатлари тадиц этилди. XV-XVI асрлардан олдинги даврларда яратилган тазкиравий асарлар хусусида уам фикр юритилади.

Калит сузлар: Тазкира, туркий, форсий, анъана, таржима, Хуросон, Мовароуннаур, Хиндистон.

В данной статье рассматривается возникновение и развитие школы тазкира (антология). Также освещены виды и требования к произведениям в виде тазкира. Подробно проанализированы важные аспекты школы тазкиры, в частности вопросы, связанные с совместным развитием персидской и турецкой тазкиры. Изучено одновременное развитие литературной среды Мовароуннахра и Хорасана, а также разные стороны научной жизни этих двух регионов. Также рассмотрены произведения тазкира, созданные в период до ХУ-ХУ1 веков.

Ключевые слова: тазкира, тюркский, персидский, традиция, перевод, Хорасан, Мовароуннахр, Индия.

This article discusses the emergence and development of the tazkira school (anthology). The types and requirements for works in the form of tazkira are also highlighted. Important aspects of the tazkira school are analyzed in detail, in particular, issues related to the joint development of the Persian and Turkish tazkira. The simultaneous development of the literary environment of Movarounnahr and

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Khorasan, as well as different aspects of the scientific life of these two regions, is studied. Also considered are the works of tazkira created in the period up to the XV-XVI centuries..

Keywords: tazkira, Turkic, Persian, tradition, translation, Khorasan, Movarounnahr, India.

XV-XVI асрларда илм, адабиёт, санъат ва бошка сохаларда хар томонлама ривожланиш ва узгаришлар юзага кела бошлади. Бу асрларда адабий хаёт асосан Х,ирот, Самарканд, Табриз ва Бухоро шахарларида ривожланди. Мазкур шахарларнинг хар бирида адабий марказларлар шаклланган ва бу марказлар бир-бирларига доим ракобат курсатиб келган. Булар орасида Х,ирот адабий маркази адабиёт сохаси буйича энг намунали эди. Х,ирот мактабининг асосчилари Мавлоно Абдурахмон Жомий ва Мир Алишер Навоийлар форсий-тожик ва туркий-узбек адабиётининг ривожланишига катта хисса кушганлар ва юзлаб шогирдларни тарбиялаб камолотга етказганлар. XV асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб Хиротга турли шахарлар ва минтакалардан ёш ижодкорлар тахсил олиш учун келардилар ва Жомий хамда Навоийдек буюк инсонларнинг хузурига ташриф буюриш, улардан панд насихат олиш ва уларнинг имтихонларидан утишни узлари учун шараф деб билардилар. Улар бу ерда уз истеъдодларини мукаммаллаштирардилар, буюк шоирлар шеърларига назиралар айтардилар ва адабий анжуманларда бир-бирларининг шеърларини мухокама килардилар. Зайниддин Махмуд Восифий, Бадриддин Х,илолий, Мавлоно Хртифий ва бошкалар шулар жумласидандирлар.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Тазкирачилик мактабининг шаклланиши хусусида куплаб илмий ишлар амалга оширилган. Хусусан форсий ва туркий тилларда ёзилган тазкираларни тадкикотига оид илмий ишларда бу масалага купрок эътибор каратилган. Мазкур маколада Алишер Навоий "Мажолис ун-нфоис" тазкираси ва унинг таржималари хамда Мовароуннахр ва Хуросон минтакаларида яшаб ижод килган бошка адибларнинг тазкираларига багишланган илмий асарлардан фойдаланилди. Шунингдек, Навоийнинг мазкур тазкираси, унинг биринчи таржимаси саналмиш "Латойифнома" тазкираси ва бошка машхур тазкиралар ушбу ишимизнинг асосий манбалари хисобланади.

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MYX,OKAMA BA HATH^AHAP

MoBapoyHHaxp Ba XypocoHgaru agaSufi MyxuT Sup nafiTga puBo^naHraH Synca xaM, 6y hkkh MuHTaKagaru agaSufi xaeT Sup-SupugaH gouM $apK KunuS TypraH. KynnaS MaHSanapga TatKugnaHraHugeK, XypocoH agaSufi MapKa3u MoBapoyHHaxpra KaparaHga metpuaT Ba agaSueT coxacu SyfiuHa aHHa puBO^naHraH SynraH. X,a3par HaBOHHHUHr "Ma^onuc yH-Ha^ouc" Ta3KupacH Ba Oaxpufi ^upaBHH xaMga X,aKuMmox Ka3BHHHH Tap^uManapuga ucMnapu 3HKp KHHHHraH onuMy moupnapHuHr KaTTa kucmu acocaH xypocoHnuK экaнnнкпapн SyHgaH ganonar Sepagu. "Ma^onuc yH-Ha$ouc"gaH ^oö onraH 480 ra aKuH moupnapHHHr ^aKarruHa 75 Ha^apu MoBapoyHHaxpgaH SynuS, ynapHuHr aKcapuaTu acocaH moupnuK эмaс, SanKu SomKa KacS Ba xyHap SunaH myFynnaHraHnap. Oaxpufi XupaBufi "^aTOHH^HOMa"cuga "Ma^onuc yH-Ha$OHc"garu moup Ba aguSnapgaH TamKapu aHa 200ra aKuH moupnap Ba metpuaTra Moun SynraH SomKa MacnaK BaKunnapu ucMnapu KenTupunraH SynuS, ynapHHHr xaM acocufi kucmuhu xupoTnuKnap TamKun этagнnap. XupoTga unM-^aHgaH Ba agaSueTgaH TamKapu xyHapMaHgnunuK xaM puBo^naHraH эgн. Ma3Kyp тaзкнpagaгн moupnapHuHr 61 Ha^apu xyHapMaHgnunuKHuHr 29 Typu SunaH myFynnaHraHnap.

XypocoHga uhku ypymnap xaMga TamKu KynnapHuHr SocKuHHunuK xapaKaraapu KyHafiraHnuru Harn^acuga uHcoHnap KaTTa KKnuHHunuKnapra gyn Kengunap, xycycaH xyHapMaHgnapHuHr axBonu KecKuH oFupnamuS Kongu. Ey xonar ^yga Kyn Ta3Kupanap Ba Tap^KMau xonra SaFumnaHraH acapnapga y3 aKcuHu TonraH. TatKugnam ^oroKu, ymSy orup Ba3uaTga Mup Änumep HaBoufi orup Ba3uaTra TymuS KonraH xyHapMaHgnap, moupnap Ba aguSnapra KyMaKnamuS TypraH. Зaнннggнн MaxMyg Bocu^uH yзннннг "Eagoe yn-BaKoe" acapuga yma gaBpHuHr ucTetgognu moupnapugaH Supu MaBnoHo X,acaHmox xaeTugaH KyHugaru BoKeaHu e3raH: "Eup nunu XupoTga Kum ^yga coByK Kengu. MaBnoHo XacaHmoxHuHr xeH Hapcacu fiyK эgн, axBonu ^yga orup эgн. X,aeT a3oSugaH ^yga Kkhuh axBonra TymuS KonraH MaBnoHo ^acaHmox yrnuHu naKupuS myHgafi gegu: -MoTaM TyTraHnap KaSu KyK kuhumhu KufiuS, Mup ÄnumepHuHr yfiura Sop. Mup ceHu KypuS xon-axßon cypamca, y Kumura oTaM gopyn^aHogaH gopynöaKora pex^aT Kungu, geS afiTruH. fflyHgaH KefiuH Mup ceHra TaK^uH Ba Ta^xu3 ynyH Maönar Sepagu. Yhu onuS So3opra Sop Ba py3Fop ynyH So3opnuK KunuS Ken. MaBnoHo ^aKuMmoxHuHr yFnu oTacuHuHr TonmupuFuHu Sa^apgu. ^a3paT HaBoufi yHuHr oTacu ynraHnuru тyFpнcнgaгн ranura umoHuS, Ky3 em TyKgunap Ba yHra xapa^aTnap ynyH MatnyM MuKgopga nyn Sepgunap. Eup KyHgaH KefiuH MaBnoHo

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Хдсаншох Мир Алишернинг уйларига келдилар. Х,азрати Мир у кишини куриб, таажжуб билан айтдилар:

-Эй мулла, Сиз улган эдингизку?

Бунга жавобан Мавлоно шундай деди:

-Эй Мир, агар уша Сиз берган инъом булмаганида хакикатдан хам улган булар эдим"1

Бир томондан кулгули, бошка томондан эса нихоятда кайгули булган ушбу вокеа калам ахлининг канчалик мушкул ахволга тушиб колганликларидан далолат беради. Уларнинг яшаб ижод килишлари учун Мавлоно Жомий ва Х,азрат Навоий кумаклашиб турганлар.

Ижтимоий вазият канчалик огир булганига карамай, Мир Алишер Навоий яшаб ижод килган замонда илм ва маърифат юксак даражада ривожланган. Айнан шу даврда дунё адабиётининг энг йирик намунаси саналмиш туркий халклар адабиётига Х,азрат Навоий томонидан асос солинди. Форс-тожик адабиёти намояндаларининг бу даврдан олдинги 500-600 йиллар давомидаги ижод махсули тупланиб, мукаммаллаштирилди. Зуллисонайнлик анъанаси ривожланди. Тасаввуф илми тараккиётнинг энг юкори погонасига кутарилди. Шулар билан бирга тазкирачилик мактаби шаклланди ва туркий хамда форсий тазкираларнинг энг сараси айнан ушбу даврда вужудга келди. Мовароуннахр ва Хуросон тазкирачилик мактабининг энг буюк намояндалари айнан шу даврда яшаб ижод килдилар. Тазкирачиликнинг ривожланишига энг аввало Х,ирот адабий мухити уз хиссасини кушган. Шу ерда тазкира жанри ва унинг турлари хамда шаккланиш тарихига оид тухталиб утишни маъкул деб билдик. Тазкира сузи лугатда "зикр килиш", "эслаш" маъносини ифода этади ва адабий-илмий атама сифатида шоирлар, олимлар ва дин уламолари таржимаи холига багишланган асар хисобланади. Тазкира адабиётшунослик ва тарих йуналишларида олиб бориладиган илмий тадкикот ишлари учун асосий манбаларнинг бири сифатида хизмат килади. Илгари таржимаи холга багишланган асарларга "табакот", "ансоб", "муъжам" хамда "ахбор" каби номлар хам берилган. Хрзирги замонда "тазкира" деганда асосан шоир ва адибларнинг хаёт ва фаолиятига багишланган асар тушунилади 2 . Гарб адабиётида "антология" деб номланган адабий асар хам тазкиранинг бир тури хисобланади. Шоирларнинг хаёт ва фаолиятига багишланган асарлар жуда куп булиб, уларнинг аксарияти тазкира унвони билан машхур булган. Албатта

1 Айнй С. Восифй ва хулосаи «Бадоеъу-л-вакоеъ». Д., 1989. С 58.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

бундан мустасно булган баъзи бир асарлар хам мавжуд. Масалан, Алихон Мубталоийнинг "Мунтахаб ул-ашъор" номли асари ва яна бир нечта шу каби асарларни тилга олишимиз мумкин.

Шоирлар таржимаихолига багишланган энг биринчи ва мукаммал асар бу Мухаммад Авфий Бухороийнинг "Лубоб ул-албоб"идир. Ушбу даврларда Мухаммади Ровандийнинг «Тазкираи мусаввар»и (1172й), Камолуддини Хутанийнинг«Манокиб-уш-шуаро»си, Низомий Арузий Самаркандийнинг «Чахор макола»си (1177й), Диловарийниг «Китоб уш-шеър ваш-шуаро»си каби асарлар хам яратилган. Илмий манбаларда булар шоирлар хаёт ва фаолиятига багишланган энг кадимий асарлар, деб кайд килинган, аммо айнан "тазкира" деб аталган энг кадимий асар бу Давлатшох Самаркандийнинг "Тазкират уш-шуаро" номли тазкирасидир.

Тазкиранавислик анъанасининг вужудга келиши ва ривожланишида араб адибларининг хам хизматлари катта. Тазкира хакида маълумот берганда Абу Мансур ас-Саолибийнинг хизматлари хусусида тухталиб утиш максадга мувофикдир. Ушбу олим томонидан яратилган "Йатимат ад-дахр фи махосин ал-аср" асари хам энг кадимги тазкиралар сирасидандир.3

Тазкирачилик тарихига назар соладиган булсак, бу турдаги асарларнинг яратилиши, айнан тазкира услубида ижод килиш асосан Мовароуннахр ва Хуросонда вужудга келганлигига гувох буламиз. Тазкирачилик мактаби хам узок йиллар давомида ушбу минтакада шаклланган ва ундан кейин тазкирачилик санъати бошка минтакаларга таркалган. Тазкирачилик мактаби ривожланганидан кейин адиблар орасида ушбу жанрда ижод килиш анъанага айланди ва тазкиравий асарнинг узи мавзу, мундарижа, бадиий тил ва услуб жихатидан шаклланди. Хусусан XV асрларга келиб тазкира жанри жуда ривожланди. Ушбу даврда Мир Алишер Навоий томонидан "Мажолис ун-нафоис" тазкираси таълиф этилганлиги, мазкур тазкиранинг таржималари ва бошка мутафаккирлар томонидан яратилган тазкиралар XV асрда тазкирачилтк мактабининг юксак даражада ривожланганлигидан далолат беради.

Тазкиралар мазмун ва гоя жихатидан бир нечта турга булинади.

1. Таркибий жихатдан мустакил ва гайримустакил тазкиралар мавжудлиги маълум. Мустакил тазкиралар деганда факатгина шоирларнинг кискача таржимаихоли ва шеърлари хусусидаги маълумотларни уз ичига оладиган тазкиралар тушунилади. Бу каби тазкираларга "Лубоб ул-албоб" мисол була олади. Гайримустакил тазкиралар эса шоирларнинг таржимаихоли

3Абу Мансур ас-Саолибий. Йатимат ад-дахр. - Тошкент: Узбекситон ССР «Фан» нашриёти, 1976.

475

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ba acapnapugaH TamKapu ynapra Terumnu SynraH SomKa MatnyMoTnapHu xaM unura onagu. Ey KaSu Ta3Kupanapga moupnapHuHr Tap^uMauxonu HucSaraH My^accanpoK epuTunagu.

2. MaB3y ^KxaTugaH Sem Typra SynuHagu: a) YnaMo тaзкнpacн - MatnyM Sup coxa onuMnapu xycycugaru Ta3Kupanap. MacanaH Anu uSh HcoHuHr "Ta3KupaT yn-KyxxonuH" HoMnu Ta3Kupacu Ky3 KacannuKnapuHu gaBonoBHu TaSuSnapra SaFumnaHraH SynuS, ymSy Typgaru тaзкнpanapнннг HaMyHacu xucoSnaHagu. S) XyHapMaHgnap TasKupacu - MatnyM Sup MuHTaKaga amaS ^aonuaT KypcarraH xyHap axnura SaFumnaHraH Ta3Kupanap SynuS, Sy KaSu Ta3Kupanapga xyHapMaHgnunuKHuHr aHuK Sup Typu SunaH myFynnaHraH xyHapMaHgnap xycycuga MatnyMoT Sepunagu. Mup3o CaHrnox HoMnu aguSHuHr "Ta3KupaT yn-xaTToTuH" acapu SyHra Mucon Syna onagu. YmSy Ta3Kupaga xaTToTnuK KacSu SunaH myFynnaHraH xyHapMaHgnap 3uKp KunuHraHnap. b) Opu^nap TasKupacu - mafixnap Ba SomKa guH BaKunnapu xycycugaru TasKupagup. EyHra "Ta3KupaT yn-aBnue" Mucon Syna onagu. r) ffloxnap TasKupacu - moxnap, aMupnap Ba gaBnaT apSoSnapura SaFumnaHraH Ta3Kupanap. Ey KaSu Ta3Kupanapra Mucon Syna onaguraH Ta3Kupanap KaTopura "TaBKupau fflox TaxMocSu Ca^aBufi" (fflox TaxMocS Ca^aBufi Taзкнpacн)-нн кнpнтнmнмнз MyMKuH. g) ffloupnap TaBKupacu - Sy TaBKupaHuHr энг Kyn ynpafiguraH TypnapugaH Supu SynuS, moupnap, aguSnap Ba SomKa KacS эгacн Syna TypuS metpuaTra KrouKKaH Ba metpnap u^og KunraH uHcoHnapra SaFumnaHraH acap xucoSnaHagu. Mup Anumep HaBoufiHuHr "Ma^onuc yH-Ha^ouc" TaaKupacu Ba yHuHr Sapna Tap^KManapu MaB3y ^uxarngaH afiHaH my Typgaru Ta3Kupanap KaTopura Kupagu.

3. TaaKupanapHuHr aHa Sup ^uxara myHgaH uSopaTKu, ynap "yMyMufi" Ta3Kupa eKu "xycycufi" Ta3Kupa Synumnapu MyMKuH. "YMyMufi" Ta3Kupa geraHga yTMumga amaS u^og KunraH moupnap Ba ynaMonpagaH TopTuS to Myannu^HuHr 3aMoHacurana SynraH gaBp MoSafiHuga amaS u^og KunraH moupy aguSnapHuHr Tap^KMauxonu Ba acapnapuHu y3 unura onaguraH Ta3Kupanap Ha3apga Tyranagu. "Ma^onuc yH-Ha^ouc" тaзкмpacннн Ma^nu^SoS^apuHuHr TaKcuMnaHumura эtтнSop KapaTaguraH SyncaK, afiHaH ymSy xycycuaTHHr ryBoxu SynaMu3. "Xycycufi" Ta3Kupanap эca MaB3y ^uxaraaH HerapanaHraH Synagu. Ey KaSu Ta3Kupanap ^aKaTruHa TypKufi Tunga u^og KunraH moupnap тaзкнpanapн eKu ^aKaTruHa ^opc-To^uK metpuaTura Terumnu SynraH acapnap Myannu^napura SaFumnaHraH Ta3Kupanap Synumnapu MyMKuH.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Тазкиралар мукаддима, матн ёки тазкиранинг асосий кисми ва хотима кисмидан иборатдир. Тазкиранинг мукаддимаси Аллох Таъоло зикри ва Пайгамбар(с) таъриф тавсифидан иборат. Бундан ташкари мукаддима кисмида сахобалар ва подшохларнинг мадхи хам келтирилади. Шунингдек тазкиранинг ёзилиш таърихи хамда тазкирани ёзилишидан кузланган максад хам мукаддима кисмида баён этилади. Матн ёки тазкиранинг асосий кисми деганда шоирларнинг таржимаи холи ва уларнинг ижодидан кискача намуналар назарда тутилади. Хотима кисмида эса маълум бир сабаб билан тазкиранинг асосий кисмида исмлари келтирилмаган шоирлар хусусида маълумот берилади.

Тазкираларни таркибий кисми асосан куйидаги тартиб асосида тузилади:

1. Алифбо тартиби. Бу турдаги тазкираларда шоирларнинг исмлари тахаллусларининг биринчи харфига караб бир хил кетмакетликда зикр килинади. Али Кулихон Волаи Догистонийнинг "Риёз аш-шуаро" деб номланган тазкираси бу каби тазкиралар каторига киради.

2. Таърихий тартиб. Бу турдаги тазкираларда шоирлар исмларининг жойлашиш тартиби уларнинг яшаш замонлари ёки вафот этган йилларига караб тузилади. Шералихон Лудийнинг "Миръот ул-хаёл" номли тазкираси бунга мисол була олади.

3. Жугрофий тартиб. Бу каби тазкираларда асосан шоирларнинг яшаш манзилларига эътибор берилади ва кетмакетлик тартиби хам уларнинг яшаб ижод килган шахар ё мамлакатларига караб амалга оширилади. Бу турдаги тазкираларга мисол була оладиган тазкиралардан бири Дороб Шерозийнинг "Латойиф ул-хаёл" тазкирасидир.

Баъзи бир манбаларга келтирилган маълумотларга кура, милодий X-XI асрларгача тазкира шаклида ёзилган ёхуд маълум бир касб сохаси намояндалари таржимаи холига багишланган хеч кандай асар мавжуд эмас. Жумладан, эронлик тадкикотчи Козим Мусавий узининг тазкирачилик тарихига оид нашр этган маколасида XI асргача тазкиравий асарларнинг шаклланмаганлигига ишора килган.4 Тазкиралар балки мавжуд булган, аммо бизнинг замонамизгача етиб келмаган. Низомий Арузий Самаркандийнинг "Чахормакола"сида Рудакий, Унсурий, Фаррухий, Муъиззий, Фирдавсий, Азракий, Рашидий ва Масъуд Саъд Салмон каби шоирларнинг таржимаи холи баён килинган. Бу асар тахминан милодий 1125-1126 йилларда ёзилган. "Чахормакола" шоирлар хаёт ва ижодиёти хусусида маълумот бера оладиган илк китоб хисобланса хам, уни биз том маънода тазкира деб айта олмаймиз.Бу

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

асарнинг хар бир маколаси (боби) маълум бир илм сохасига багишланган. Улар хаттотлик, шеър ва шоирлик, нужум ва тиб каби илмнинг энг мухим тамоилларини уз ичига олган. Шу билан бирга буюк олим ва шоирлар хусусида хам маълумот келтирилган.5

Мухаммад Авфий Бухороийнинг "Лубоб ул-албоб"и хижрий камарий 618 йилда, яъни милодий 1240 йилда Мултон шахрида ёзилган. Бир катор тадкикотчиларнинг акидасига кура, бу асар форс тилида ёзилган биринчи тазкирадир.Аммо таъкидлаб утганимиздек, бу асар шоирлар таржимаи холига багишланган булса хам, у тазкира деб номланмаган, шунингдек тазкира жанрининг талабларига кисман жавоб бера олмайди. Тазкирачилик санъатига асос солган адиб Давлатшох Самаркандийдир. Унинг "Тазкират уш-шуаро" номли тазкираси энг аввалги ва мукаммал тазкира хисобланади.

Мухаммад Авфий Бухороий замонидан бугунги кунларгача ёзилган тазкиравий асарларнинг барчаси "тавсифий", яъни шоирлар ёки бошка касб -хунар эгаларини таъриф-тавсиф этувчи асар сифатида танилган. Тазкиралар орасида Мир Алишер Навоийнинг "Мажолис ун-нафоис"и узининг хар томонлама мукаммаллиги билан ажралиб туради. Бу тазкира форс-тожик ва туркий-узбек адабиётининг энг ривожланган пайтида яшаб ижод килган шоир ва адиблар таржимаи холига багишланган асардир. Мовароуннахр ва Хуросонда тазкирачилик мактаби хам ушбу даврга келиб мукаммал ривожланди. Мовароуннахр ва Хуросон тазкирачилик тарихини куплаб тадкикотчилар икки кисмга ажратиб урганганлар. Биринчи кисм бу тазкиравий асарларнинг вужудга келиши, яъни Мухаммад Авфий замонидан бошлаб XVI-XVII асрларгача булган даврни уз ичига олади. Бу даврда тазкиранавислик санъати нихоятда ривожланиб борди ва тазкиравий асарларнинг энг мухими хамда тарихий, бадиий ва поэтик жихатлардан мислсиз булган тазкиралар ижод килинди. Авфийнинг "Лубоб ул-албоб"и, Давлатшох Самаркандийнинг "Тазкират уш-шуаро"си, Алишер Навоийнинг "Мажолис ун-Нафоис"и, Фахрий Х,иравийнинг "Латойифнома"си, Мутрибий Самаркандийнинг "Тазкират уш-шуаро"си ва яна бир катор тазкиралар мазкур давр мобайнида ёзилган. Бундан ташкари тазкирачилик тарихига уз хиссасини кушган буюк адиблардан бири Абдурахмон Жомийдир. Жомий каламига мансуб булган жахоншумул асар "Бахористон"нинг еттинчи равзаси тазкира жанрида таълиф этилган6.Булардан ташкари бу даврда ижод килинган яна бир канча асарларга тазкира унвонини

5Собрание редкостей или Четыре беседы, М., 1969; X. Шарифов.

6Абдурахмони Ч,омй, Бахористон, Душанбе, Адиб. 1987 (Тахияи Аълохон Афсахзод)

478

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

беришимиз мумкин. Жумладан "Тухфат ус-сурур" асари. Бу асар Хрфиз Дарвиш Али Чангий каламига мансуб булиб, асосан мусика илмига багишланган бир нечта рисоладан ташкил топган. Аммо мазкур мусикий рисолалардан ташкари 96 нафар шоир ва мусика ахли таржимаи холи хакида хам маълумот келтирилганлиги сабабли бу асарни хам тазкиравий асарлар каторига киритишимиз мумкин. "Музаккир ул-асхоб" тазкираси хам ушбу даврда ижод килинган асар булиб, Мовароуннахрда тазкиранавислик мактабини ривожланишига мухим урин тутган.7

Мовароуннахр тазкирачилиги тарихининг иккинчи кисми милодий XVIII асрдан кейинги даврни ташкил этади. Бу даврда тазкирачилик анъанаси кисман давом эттирилди ва унинг узига хос жихатлари риволжанди, аммо тазкирачилик санъатининг ривожланиш даражаси сезиларли даражада пасайди. XVIII асрда ёзилган тазкиравий асар сифатида биргина Мухаммад бин Нур бин Насафийнинг "Мазхар ул-мусаннафин" деб номланган асарини тилга олишимиз мумкин. Бу асар тахминан милодий 1758 йилда ёзилган. Бу тарихий асар хисобланади ва тазкиравий асарларга хам ухшашлик жихатлари куп. Шуларни инобатга олиб, бу асарни XVIII асрдаги ягона тазкиравий асар деб бахолашимиз мумкин.8 Бошка хеч кандай тазкира бу асрда ёзилмаган, ёзилган булса хам мукаммал тазкира сифатида танилмаган ва бугунги кунларгача етиб келмаган. XIX асрнинг бошида, яъни 1822 йилда яна бир тазкиравий асар яратилди. Бу асар "Мажмуаи шоирон" (баъзи манбаларда Мажмуат уш-шуаро") деб номланган булиб, Кукон хони Амир Умархон саройида машхур булган Фазлий Намангоний томонидан яратилган.9

Таъкидлаш жоизки, тазкирачилик мактаби Мовароуннахр ва Хуросондан ташкари бошка минтакаларда хам шаклланган эди. Жумладан Х,инд субконтиненти, яъни хозирги Х,индистон, Покистон ва Бангладеш худудларида хам тазкирачилик анъанаси кенг таркалган. Газнавийлар салтанатининг бу минтакага кириб боргани ва хукмронлик килишни бошлаганидан кейин адабиёт ва маданият ривожлана бошлади. Бу даврда Масъуд Саъд Салмон, Абулфараж Руний, Саноий Газнавий, Насруллох бин Абдулхамид, Амир Хусрав Дехлавий, Хожа Хдсан, Урфий, Соиб, Калим, Толиб Омулий, Бедил ва бошка адиблар Х,индистон субконтинентига кучиб бориб, илмий ва адабий фаолият билан шугулландилир. Исмлари зикр килинган бу шоир ва адибларнинг айнан шу

7 Рахматуллаев Н.Н. Малихо Самаркандийнинг "Музаккир Ул-Асхоб" Тазкирасида Бухоро адабий мухити хусусида // Интернаука: электрон. научн. журн. 2020. № 24(153)

.Jj! jl^jl j ^jAja ^IJIJJ ^Ijl^jjl ^l^jl^i j^j jj.J ^JJ

9Намангонй, Фазлй. Мачмуат-уш-шуаро.- Тошканд, 1900.- 502с.

479

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

минтакага кучиб келишларига албатта турли ижтимоий ва сиёсий вазиятлар сабаб булган. Уша даврларда Х,индистонда хукмронлик килган шохлар илм ахлига нисбатан катта мурувват курсатган. Шу боис адабиёт, илм ва маданият бу минтакада ривожланди. Натижада тазкирачилик мактаби тарихида янги сахифа очилди.

Бу минтакада тазкирачилик ва бошка адабий жанрлар юксалди. Х,индистон субконтинентидаги тазкирачилик мактабини шубхасиз Мовароуннахр ва Хуросон тазкирачилик мактабининг давоми, деб айтишимиз мумкин. Чунки бу минтака жугрофий нуктаи назардан Мовароуннахр ва Хуросон худудига кирмаса-да, илм, фан, адабиёт, санъат ва бошка сохалардаги ривожланишга асосан Мовароуннахр ва Хуросонда тугилиб усган ёки аждодлари аслан хуросонлик ё мовароуннахрлик булган алломалар уз хиссаларини кушганлар. Ундан ташкари Хдндистонда илм ва фан ривожи учун уз хиссаларини кушган давлат арбоблари асосан Темурийлар салтанатининг давомчилари булганлар. Профессор ^амидулла Болтабоев 2013 йил "Жауон адабиёти" журналида чоп этган мацоласида шундай ёзган: "Х,азрат Алишер Навоий томонидан яратилган туркий тазкирачилик мактаби ХХ аср бошларига кадар нафакат Туркистон ёки Марказий Осиёда, балки Эрон, Х,индистон, Афгонистон, Озарбайжон хамда Туркияда муваффакият билан давом этган. Утган 500 йилдан ортикрок вакт давомида яратилган тазкираларда "Мажолис ун-нафоис"нинг изларини илгаш кийин эмас. Биргина Онадулида туркий тилда 36 тазкира яратилган булиб, булар, асосан, "Шоир тазкиралари" (яъни валийлар ва дабирлар тазкиралари бу хисобдан ташкари)дир. Шундан 12 тазкирада Х,азрат Навоий шахси тилга олинган, унинг ижодига муносабат билдирилган. Мазкур тазкиралардаги маълумотларга кура, Усмонли шоирларидан 70 дан ортиги Навоийнинг шеърий асарларига назиралар ёзганлар, улардан 30 дан ортиги хам бу анъанани изчил давом эттирган. Айни мана шу ижодий ворисликни хамсанавислик доирасида, улуг адиб насрий ва тасаввуфий асарларидан таъсирланиш жараёнида хам кузатиш мумкин"10.

Х,индистонда тазкирачилик анъанаси узок муддат давом эттирилди ва узгача тарзда ривожланди. Х,индистон субконтинентида ижод килинган тазкиралар узига хос хусусиятларга эга булиб, уларни куйидагича таърифлашимиз мумкин:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10%амидулла Болтабоев. Туркий тазкираларда Алишер Навоий сиймоси// "Жах,он адабиёти", 2013 йил, 2-

сон. 480

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

1) тазкиралар содда равон тилда ёзилган булиб, бошка минтакаларда ёзилган тазкиралардан тил ва услуб жихатидан фарк килади;

2) бу даврда ёзилган тазкираларнинг деярли барчаси маълум бир Хинд амалдорининг номига аталган;

3)тазкиралар муаллиф замонида яшаб ижод килган шоирлар ва олимлардан ташкари ундан анча мукаддам яшаб утган шоирлар таржимаи холини хам уз ичига олган.

Хиндистонда яшаб ижод килган куплаб тазкиранавис адиблар Х,азрат Навоийнинг асарларидан илхомланиб, уз тазкираларини ва бошка асарларини ижод килганлар. Фахрий Хиравий шулар жумласидандир. Асли хиротлик булган Хиравий замон нотинчликлари сабаб юкорида айтилган куплаб олиму шоирлар сингари Хиндистонга сафар килишга мажбур булди. Хирот тазкирачилик мактабини Хиндистонда давом эттирилганлигининг ёркин мисоли Фахрий Хиравийнинг бу улкада яшаб илмий ва адабий фолият курсатганидир. "Мажолис ун-нафоис" тазкирасининг илк таржимаси саналмиш "Латойифнома" тазкираси муаллифнинг Мовароуннахр ва Хуросон, хусусан Хирот адабий мухитига булган хурмат ва эътиборини яккол намоён этади. Алалхусус, тазкирага илова килинган туккизинчи боб ва Х,азрат Навоийнинг ушбу бобда зикр килинганлиги Хирот адабий маркази нуфузи ва Х,азрат Навоийнинг шухрати кенг таркалганлигидан далолат беради. Мазкур даврда Хирот адабий мактабининг ривож-равнаки ва ушбу мактабнинг нафакат Хирот, балки бутун Мовароуннахр, Хуросон, Хиндистон, Туркия, Эрон ва бошка минтакаларда машхур эканлиги бир канча тадкикотчилар томонидан эътироф этилган.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

XV- XVI асрларда Самарканд, Бухоро ва Табриз адабий хавзалари бир-бирлари билан якин муносабатда булган, аммо бу адабий хавзалар Хирот адабий хавзасига нисбаттан заифрок эди. Х,иротдаги адабий мухит хаттоки Ирок адабий мухити намояндалари томонидан хам таъриф ва тавсиф этилган. Албатта Хирот мактабининг бу даражада юксалишига буюк устозлар Мавлоно Жомий ва Хазрат Навоийнинг хизматлари катта булган. Бирок Хуросон Шайбонийлар томонидан ишгол этилганлигидан кейин Хирот адабий маркази катта кийинчиликка дуч келди. Буюк адиблар ва шоирлар уз шахарларини тарк этиб, Хиндистон, Самарканду Бухоро, Тошкент, Табриз каби шахараларга кучиб боришга мажбур булдилар. Натижада Бухоро ва Тошкент адабий

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MapKa3napH puBo^naHa öomnagu. X,ap KaHgafi MaMnaKarnuHr agaÖHH pHBO^naHHfflH öhphhhh HaBÖarga HCTetgognu HHcoHnapra öoOhk;. XupoTgaH hhm axnuHHHr 6om;a MHHTa;anapra Kynuö öopraHnapu öup ToMoHgaH XupoT agaÖHH MyxHTHra canÖHH Tatcup eTKa3raH öynca, hkkhhhh ToMoHgaH 6om;a maxapnap agaÖHH MyxHTHHHHr puBo^naHumura caöaö öynraH. Ymöy gaBp agaÖHH MyxHTH xycycuga ga;HK Ba MyKaMMan MatnyMOT öepa onaguraH acocufi MaHÖa 6y "Ma^muc yH-Ha^OHc" Ba yHHHr Tap^HManapugup. "Ma«mHc"HHHr Tap^HManapu xaHy3rana MyKaMMan TagKu; этнпмaгaнпнгн öohc ynapHH ypraHHÖ acnH^T öunaH KHecHH Taxnun Kunum Ba 3aMOH TanaöoTHra MyBO^u; hothh Ba KHpann anu^öocura Taögun KHnum xaMga y3ÖeK Tunura Tap^HMa KHnum 3apypgup.

3. Ahhh C. Boch^h Ba xynocau «Eagoety-n-Ba;oet». 1989

4. XaMuöyma Eoxmaöoee. TypKHfi Ta3Kupanapga Anumep HaBoufi chhmoch // "MayoH aöaöuemu", 2013 üm, 2-coh.

5. HaMaHroHH, Oa3nfl. Ma^MyaT-ym-myapo.- TomKaHg, 1900.- 502c

6. Banuxy^aeB E. Y3ÖeK agaSueTmyHocnurH Tapuxu. - TomKeHT: Y36eKHCTOH,

7. EepTentc. E.3. HaBau h ^^aMH. - MocKBa: HayKa, 1965

8. FaHueBa C. "Ma^muc yH-Ha$ouc"HHHr ^opcufi Tap^HManapu" //Anumep HaBOHH Ba $opc-To^HK agaöueTH кoн^epeнцнaсн MarepHarnapH. 2002, 30-

AHBapt.

9. BoxugoB. P. "Ma^muc yH-Ha$oc"HHHr Tap^HManapu/ Mactyn Myxappup: E. Banuxy^aeB. - T.: OaH, 1984.

REFERENCES

1993

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.