Научная статья на тему '“ҚИЁСИЙ ТАСАВВУФШУНОСЛИК” – ТАСАВВУФ ТАРИХИ ВА ФАЛСАФАСИ ДОИРАСИДАГИ ЯНГИ ФАН СИФАТИДА'

“ҚИЁСИЙ ТАСАВВУФШУНОСЛИК” – ТАСАВВУФ ТАРИХИ ВА ФАЛСАФАСИ ДОИРАСИДАГИ ЯНГИ ФАН СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
357
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ислом / Ислом дини / исломшунослик / Тасаввуф / Ирфон / тасаввуфшунослик / “Тасаввуф фалсафаси” / фалсафа / герменевтика / “Тасаввуф геременевтикаси” / “Қиёсий тасаввуфшунослик” / янги фан / метод / методология / диний эътиқодлар / диний-фалсафий таълимотлар / ёндашув. / Islam / Islamic religion / Islamic studies / Tasawwuf (Sufism) / irfan / mysticism / “Philosophy of Sufism” / philosophy / hermeneutics / “hermeneutics of Sufism” / “comparative Sufism” / new science / method / methodology / religious views / religious and philosophical teachings / an approach.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Холмўминов, Жаъфар Муҳаммадиевич

Ушбу мақолада тасаввуфшунослик туркумидаги фанлар уларнинг хусусиятларига кўра таснифланади. Шунингдек, муаллиф тасаввуфшуносликнинг бугунгача шаклланмаган ёки шаклланиш жараёнида бўлган фанларини ҳам таснифлаб ўтар экан, улар ичидан “Қиёсий тасаввуфшунослик” атрофида алоҳида тўхталиб ўтади. Муаллифнинг фикрича, “Қиёсий тасаввуфшунослик”нинг илк унсурлари Х-ХI асрлар Шарқ мутафаккирларининг асарларида учрайди. Мақола муаллифи “Қиёсий тасаввуфшунослик” Тасаввуф тарихи ва фалсафасини ўрганишда ҳам метод ва методология, ҳам тасаввуфшуносликнинг мустақил бир фани сифатида ушбу таълимотнинг асл мазмун-моҳиятини очиб беришга хизмат қилади, деган хулоса чиқаради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

“COMPARATIVE SUFI STUDIES” AS A NEW SCIENCE IN THE FIELD OF HISTORY AND PHILOSOPHY OF SUFISM

In this article, sciences belonging to the category of Sufi studies are classified according to their characteristics. The author also classifies the sciences of Sufism, which have not yet formed or are in the process of formation, gives a special emphasis on "Comparative Sufi Studies". According to the author, the first elements of Comparative Sufi Studies can be found in the works of Eastern thinkers of the 10 th-11th centuries. The author of the article concludes that "Comparative Sufi Studies" in the study of the history and philosophy of Sufism, both a methodology and an independent science of Sufism, serves to reveal the true meaning of this teaching.

Текст научной работы на тему «“ҚИЁСИЙ ТАСАВВУФШУНОСЛИК” – ТАСАВВУФ ТАРИХИ ВА ФАЛСАФАСИ ДОИРАСИДАГИ ЯНГИ ФАН СИФАТИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"КИЁСИЙ ТАСАВВУФШУНОСЛИК" - ТАСАВВУФ ТАРИХИ ВА ФАЛСАФАСИ ДОИРАСИДАГИ ЯНГИ ФАН СИФАТИДА

Холмуминов Жаъфар Мухаммадиевич,

Тошкент давлат шаркшунослик университети "Манбашунослик ва тасаввуф герменевтикаси" кафедраси доценти, фалсафа фанлари доктори (DSc) j afarmuhammad@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада тасаввуфшунослик туркумидаги фанлар уларнинг хусусиятларига кура таснифланади. Шунингдек, муаллиф

тасаввуфшуносликнинг бугунгача шаклланмаган ёки шаклланиш жараёнида булган фанларини уам таснифлаб утар экан, улар ичидан "Циёсий тасаввуфшунослик" атрофида алоуида тухталиб утади. Муаллифнинг фикрича, "Циёсий тасаввуфшунослик"нинг илк унсурлари Х-Х1 асрлар Шарц мутафаккирларининг асарларида учрайди.

Мацола муаллифи "Циёсий тасаввуфшунослик" Тасаввуф тарихи ва фалсафасини урганишда уам метод ва методология, уам тасаввуфшуносликнинг мустацил бир фани сифатида ушбу таълимотнинг асл мазмун-моуиятини очиб беришга хизмат цилади, деган хулоса чицаради.

Калит сузлар: Ислом, Ислом дини, исломшунослик, Тасаввуф, Ирфон, тасаввуфшунослик, "Тасаввуф фалсафаси", фалсафа, герменевтика, "Тасаввуф геременевтикаси", "Циёсий тасаввуфшунослик", янги фан, метод, методология, диний эътицодлар, диний-фалсафий таълимотлар, ёндашув.

"COMPARATIVE SUFI STUDIES" AS A NEW SCIENCE IN THE FIELD OF HISTORY AND PHILOSOPHY OF SUFISM

Kholmuminov Jafar Muhammadiyevich,

Doctor of Philosophical sciences (DSc),

Tashkent State University of Oriental Studies, associate professor of chair "Source studies and Hermeneutics of Sufism"

j afarmuhammad@mail ru

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ABSTRACT

In this article, sciences belonging to the category of Sufi studies are classified according to their characteristics. The author also classifies the sciences of Sufism, which have not yet formed or are in the process of formation, gives a special emphasis on "Comparative Sufi Studies". According to the author, the first elements of Comparative Sufi Studies can be found in the works of Eastern thinkers of the 10 th-11th centuries.

The author of the article concludes that "Comparative Sufi Studies" in the study of the history and philosophy of Sufism, both a methodology and an independent science of Sufism, serves to reveal the true meaning of this teaching.

Keywords:, Islam, Islamic religion, Islamic studies, Tasawwuf (Sufism), irfan, mysticism, "Philosophy of Sufism", philosophy, hermeneutics, "hermeneutics of Sufism ", "comparative Sufism ", new science, method, methodology, religious views, religious and philosophical teachings, an approach.

«СРАВНИТЕЛЬНОЕ СУФИЕВЕДЕНИЕ» КАК НОВАЯ НАУКА В ОБЛАСТИ ИСТОРИИ И ФИЛОСОФИИ СУФИЗМА

Холмуминов Джафар Мухаммадиевич,

доктор философских наук (DSc), доцент кафедры «Источниковедения и герменевтики суфизма» Ташкентского государственного университета востоковедения

j afarmuhammad@mail .ru

АННОТАЦИЯ

В этой статье науки, относящиеся к категории суфиеведение, классифицируются в соответствии с их характеристиками. Автор также классифицирует науки суфизма, которые еще не сформировались или находятся в процессе формирования, даёт особый акцент на «Сравнительное суфиеведение». По мнению автора, первые элементы «Сравнительного суфиеведение» можно найти в трудах восточных мыслителей X-XI веков.

Автор статьи заключает, что «Сравнительное суфиеведение» в изучении истории и философии суфизма, как методология, так и как самостоятельная наука суфизма, служит раскрытию истинного смысла этого учения.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Ключевые слова: Ислам, исламская религия, исламоведение, Тасаввуф (суфизм), ирфан, мистицизм, «Философия суфизма», философия, герменевтика, «герменевтика суфизма», «сравнительный суфизм», новая наука, метод, методология, религиозные воззрения, религиозно-философские учения, подход.

КИРИШ

Тасаввуфшунослик фанини унинг ичидаги муаммолар ва масалалар характерига кура куйидаги таркибий кисмларга ажратиш ёки таснифлаш мумкин:

1. Тасаввуф тарихи.

2. Тасаввуф манбашунослиги.

3. Тасаввуф терминологияси.

4. Тасаввуф фалсафаси.

5. Тасаввуф фалсафаси герменевтикаси.

6. Тасаввуф адабиёти.

7. Тасаввуф адабиёти герменевтикаси.

1-чизма: Тасаввуфшуносликнинг таркибий цисмлари.

Тасаввуфий тушунчалар, истилохлар, рамзий ва мажозий маъноларни герменевтик усул ёрдамисиз тушунтиришнинг имкони йук. Тасаввуфий билимларга герменевтик ёндашиш IX асрдан буён мавжуд булиб келган ва

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

бугунги кунда бу усул имкониятларини янада кенгайтириш эхтиёжи тугилмокда. ^адимги Юнонда герменевтикага ("Герменевтика" сузи юнонча hermeneuo сузидан олинган булиб, "тушунтираман", "изохлайман" маъноларини англатади) матнларни изохлаш ва шархлаш санъати сифатида карашган. Юнонларнинг мифологик тасаввурларига кура худоларнинг тили инсонлар учун мавхум саналган. Асотирларга Караганда, Гермес худолар ва инсонлар уртасидаги воситачи сифатида худолар хохиш-иродасини одамлар учун тушунарли булган тилда изохлаб берган экан.

Тасаввуфий тушунчалар, истилохлар, рамзий ва мажозий маъноларни герменевтик усул ёрдамисиз тушунтиришнинг имкони йук. Тасаввуфий билимларга герменевтик ёндашиш IX асрдан буён мавжуд булиб келган ва бугунги кунда бу усул имкониятларини янада кенгайтириш эхтиёжи тугилмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАР Утган асрнинг урталарида герменевтика тушунишнинг фалсафий назариясини англатадиган булди. Фалсафий герменевтиканинг асосларини Ф.Шлейермахер, В.Дильтей, М.Хайдеггер, Э.Бетти, Ч-Г Гадамер, П.Рикер ва Ю.Хабермас асарларида куриш мумкин. Бутун матн ёки унинг маълум кисмида мавжуд булган фикр мавхумлиги - тушунарсизлигини бартараф этиш герменевтиканинг вазифаси хисобланади. Шундан келиб чиккан холда, тасаввуфий матнлар, тушунчалар, фикр ва гоялардаги мавхумлик ва мураккабликлар хам герменевтик методга мухтождир.

Бугунги кунга келиб Тасаввуф диний-фалсафий фан сифатида узига хос анча мураккаб илм булганлиги туфайли уни тушуниш, шархлаш ва талкин килиш муаммоси хам юзага келди ва шу сабабли "Тасаввуф герменевтикаси" фани хам шаклланди. Фалсафий герменевтикага асосланган тасаввуфий герменевтика - "Тасаввуф герменевтикаси" тасаввуф ва Ирфон фалсафаси масалаларини герменевтик метод оркали тушуниш ва тушунтириш, шархлаш ва талкин килиш имконини яратади. Яъни, герменевтика Тасаввуф мазмун-мохиятини очиб беришда хам метод, хам методология сифатида хизмат килади. Бошкача айтганда, "Тасаввуф герменевтикаси" Тасаввуфни тушуниш ва тушунтириш санъатидир.

Аслида "Тасаввуф герменевтикаси" ёхуд "Тасаввуфий герменевтика" -Тасаввуф фалсафасини тушунтирадиган методология сифатида илк маротиба Хдким ат-Термизий асарларида кузга ташланган булса, кейинчалик Шайх Абу Бакр Калободий, Хожа Мустамлий Бухорий, Имом Мухаммад Газзолий, Шайх

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Абдулкодир Гелоний, Шайх Абдулкарим Гелий, Шайх Шахобиддин Сухравардий, Шайх Нажмиддин Кубро, Шайх Фаридиддин Аттор, Шайх Мухйиддин Ибн ал-Арабий, Шайх Садриддин Кунавий, Мавлоно Жалолиддин Румий, Шайх Азизиддин Насафий, Фахриддин Ирокий, Шайх Махмуд Шабустарий, Довуд Кайсарий, Абдураззок Кошоний, Хожа Мухаммад Порсо Бухорий, Мавлоно Абдурахмон Жомий, Х,азрат Алишер Навоий, Имом Раббоний, Мирзо Абдулкодир Бедил ва Суфи Аллохёр асарларида янада ривожлантирилади.

Масалан, Имом Мухаммад Газзолий Куръони карим оятларини тафсирлаш ва Хддиси шарифларни шархлаш жараёнида купрок онтологик асосга таянадиган махсус герменевтик методологияни ишлаб чикади. Асарнинг кириш кисмидаёк Имом Газзолий оятлар ва хадислар бундай усулда изохлашга уриниш забт этиб булмас чуккига чикиш билан баробарлигини таъкидлаб утади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Тасаввуф илми сир-синоатли олам. Бу илмнинг ичига канчалик кириб борилса, шунчалик бу соха диапазонининг янада кенгайиб бориш имкониятлари курина бошлайди. Яъни, тасаввуфшунослик сохасида хали очилмаган куриклар, айтилмаган жихатлар куплиги билинади. Буларни куйидагича таснифлаш мумкин:

1. Тасаввуф теологияси.

2. Тасаввуф этикаси.

3. Тасаввуф эстетикаси.

4. Тасаввуф социологияси.

5. Тасаввуф аксиологияси.

6. Тасаввуф психологияси.

7. Киёсий тасаввуфшунослик.

Тасаввуфнинг таркибий кисмлари сифатида хали шакллантирилмаган ушбу сохаларни келажакда шакллантириш ва урганиш зарурати хозирданок сезилиб турибди.

Тасаввуфшунослик фани бир томондан барча исломий билимлар -Исломшунослик, Куръоншунослик, Хддисшунослик, фикх ва калом илмлари билан ёнма-ён, чамбарчас боглик холда шаклланган булса, бошка томондан фалсафа, тарих, адабиёт, жамиятшунослик ва психология фанлари билан алокадорликда шаклланган ва ривожланган фандир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2-чизма: Тасаввуфшуносликнинг шаклланмаган таркибий цисмлари.

Тасаввуф таълимотини вужудга келтирган, унга мангулик бахшида этган оби хаёт кайси сарчашмалардан окади? Бу масала халигача тасаввуфшуносликнинг асосий муаммоларидан бири булиб колмокда. Зеро, бу муаммони ечмасдан туриб Тасаввуф адабиёти ва фалсафаси хакида мукаммал тасаввурот ва маълумотга эга булиш амри махол. Шундай экан, бу масалага факатгина киёсий-тарихий усул оркали кириб бориб, Тасаввуф таълимотини турли динлар, Шарк ва Гарбдаги турли диний-фалсафий таълимотлар билан солиштирган холда урганиш мумкин, деган хулоса келиб чикади. Бу зарурат, яъни, Тасаввуфни киёсий равишда урганиш уз навбатида "Киёсий тасаввуфшунослик" номли методологияни ишлаб чикишни такозо этади. "Киёсий тасаввуфшунослик"да умумий узаро алокадорлик, тарихийлик, тизимлилик тамойиллари, гипотетик дедуктив, мавхумликдан аникликка юксалиш, герменевтика, дедуктив-номологик ва интенционал-телеологик тушунтириш, умумлаштириш усулларидан кенг фойдаланилади.

"Киёсий тасаввуфшинослик" хам узига хос шаклланиш тарихига эга. Тасаввуфни турли диний эътикодлар, диний-фалсафий таълимотлар билан солиштириб урганиш усулининг илк намунаси Абу Райхон Берунийнинг -"Х,индистон" асарида кузатилади. Беруний Кадимги Юнон фалсафаси ва Кадимги Х,инд динларидаги баъзи бир масалаларни суфийлар таълимоти билан кискача таккослаб утади.

Тасаввуф илми назариётчиларидан илк маротиба X-XI асрларда яшаган мутасаввиф олимлар Абу Бакр Калободий Бухорий "Ат-таъарруф" асарида ва

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

унинг шогирди Мустамлий Бухорий "Шарх ат-таъарруф ли мазхаб ит-Тасаввуф" асарида баъзи бир масалаларни бошка динлар, мазхаблар ва фалсафий таълимотлар билан таккослаш усулини куллаганлар. Жумладан, Мустамлий Бухорий "Шарх ат-таъарруф"нинг "Рух хакида"ги бобида шундай ёзади: "Одамлар орасида рух масаласи бобида ихтилофлар мавжуд. Бир гурух рухни жисм деганлар, бошка бир гурух жавхар деганлар, яна бир гурух эса араз (акциденция) деганлар, бир гурух уни кадим деганлар ва яна бировлари яратувчи деганлар. Насронийлар уни яратувчи деганлар. Таносух эътикодига эга баъзи файласуфлар хам шу фикрдадирлар. Ахли суннат вал- жамоат мазхабида, рух хакида гапирайлик (мавжуд деб билайлик), лекин унинг мохияти ва сифати хакида суз юритмайлик, дейилади. Жунайд бу хакда шундай дейдилар:

jj^j ^j l^l ^Jc ¿^j f^ j ^ jjIJ^I ^^^ ^jj^l Jl^ ) "

."^ij JX 3х CJJ^l ^ 3х

Мазхаб хам Жунайд билдирган фикрдадир, факихлар ва дин имомлари хам шундай фикрдалар ва бизнинг эътикодимиз хам шундай".[7:835]

Мустамлий Бухорий "рух" хакидаги бахсларни Куръон ва Суннат асосида тахлил килар экан, унга турли таълимотлар томонидан берилган таърифларни куйидаги мантикий далиллар билан рад этади:

jjSIJ JJ*J V j J^j j J"^' 3е t «Ufa f^ia. ^jj^l ^ ^^ jil (J-s)" fj

"jj^jX

Деди: "Рух - уни хис сезадигандан латифрок, уни хеч нарса тега олмайдиган даражада каттарок, уни бор дейишдан бошка ибора топишнинг имкони йук бир жисмдир" Аммо рухни жисм дейиш дуруст эмас; чунки Усул ахли наздида рухнинг узи араздир ва араз эса жисм эмас; дин факихлари ва уламолари наздида унинг борлигини айтишдан ортик гапириш раво эмас; ва жисм, жавхар, араз дейиш махолдир. Чунки Худойи Азза ва Жалла бизга баён килмаган. Агар жисм дейиш раво булганда шариатда келтириларди.

Жисм дейишни ботил килувчи далил шуки, рух - тана у билан тириладиган сифатдир, жисм эса сифат эмас; жисм сифат унда турадиган булиши лозим. Шунингдек хайй жисм булса шохид ила хаёт унда койим булса (турса) ва у хаётга хайй булса. Илм олимга сифат булганидек, олим илм

200

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

onaMura Kenagu, Ba uhm onuMra kohhm öynagu. Hhm onuMHuHr cu^ara SynraHu ynyH, OHUM ^HCMgup Ba UHM ^HCM эмacgнp, myHuHrgeK xaeT xafifiHuHr CH^aTugup Ba ^ucMgup Ba xaeT эсa ^HCM эмacgнp.

Eapna aÖTHÖ yTraH ^aBOÖnapuMrora SuHoaH, pyx 6op, HeKuH HHMa экaнпнгннн SunMafiMro geö ^bboS 6epaMH3".[7:838]

Hmom Aöy XpMug MyyaMMaö AH-Fa33onuu (1058-1111) эсa y3HHHHr "Taxo^ar yn-$anocu$a" Ba "MaKocug yn-$anocu$a" ($afinacy$napra paggua cu^arnga e3unraH) homhu acapnapuga $afinacy$nap ypTara TamnaraH MacananapHu KanoM uhmu Ba Hp^OH ^anca^acu acocuga pag этagн. K^aguMru Mhoh Ba Pum ^anca^ufi MaKTaSnapuHu ypraHumga Faззoпнfiнннг ymöy KuToönapu öupnaMHu MaHÖanapgaH xucoönaHraH. Faззoпнfiнннг $anca$a axKoMnapu öunaH öynraH uxrano^u my KuTOÖHuHr y3uga xaM MatnyM. fflyHra KapaMacgaH, EBpona my KuTOÖHuHr Tap^uMacu Ty^afinu yHu $afinacy$ ohum cu^arnga эtтнpo$ этagн.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

"Än-MyHKK3 muh a3-3anon" acapuga Fa33onufi pyxufi rorapoSnapu, xaKK^aTHu ronam fiynugaru ®:oн6oзпнкпapн, uhcohhuot aKH Ba Mymoxagacu capxagnapu, $anca$a, Mamus; Ba KanoM uHMura öynraH MyHocaöaraapu, myHuHrgeK, Typnu paBua Ba Ma3xa6napHuHr MoxuaTu, WTyK Ba KaMnunuKnapu uHMufi acocga epumS öepunraH. AfiTum MyMKuHKu, öy acapnap xaM Kuecufi TacaBBy^myHocnuKHuHr puBo^ura KaTTa ynym öynuö Kymunagu.

XII acpga amaö u^og KuHraH unoxueTmyHoc ohum Hmom X,acaH Po3ufi y3uHuHr "Taöcupar yn-taBoM Matpu^ar un-aHoM" homhu acapuga Hchom guHu TapKuSugaru fiyHanumnap, Ma3xa6nap Ba Typnu TatnuMoraap xycycuga KuMMarau MatHyMoTHap öepuö yTagu. Myannu^ xap öup Ma3xaö Ba TatnuMoT xaKuga MatHyMoTHap öepum öunaH öupra, ynapHuHr Tyrpu fiynga экaнннгн eKu agam-raHHuruHu xaM unMufi-MaHTuKufi ganuHnap opKanu ucöoTHaö öepumra xapaKaT KuHagu. roxuga, fiyn-fiynaKafi Ma3xa6napgaru ycyn Ba ^ypytnapHu Kuecnaca, roxuga HcnoMgaru öupop-öup Ma3xaÖHu öom^a guH Ba TatnuMoraap öunaH xaM TaKKocnaö yTagu.[3]

XII-XIII acpnapga amaraH ynyr unoxueTmuHoc Ba TacaBBy^ нaзapнeтннcн, "BaxgaT yn-By^yg" ^anca^acuHuHr acocnucu fflafix yH-aKÖap MyxfiugguH uöh aH-Apaöufi y3uHuHr Mamxyp "Oycyc yH-xuKaM" Ba öom^a acapnapuga uhk MapoTuöa Typnu guHHapHuHr nafiraMSapHapu gatBaTuHu Kuecufi Taxnun KuHagu.

XV acpga TacaBBy^ TatnuMoraHuHr 6ywK HasapueTHuHapugaH öupu MaBHoHo AögypaxMoH ^oMufi y3uHuHr "Ag-gyppaT yn-^oxupa" ("Pucona TaxKuKu Ma3xaö ac-cy^ua Ba-H-MyTaKaHHuMufiH Ba-H xyKaMo" Ba ^'TaxKuK yH-

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мазохиб" деб хам номланган) номли асарида Тасаввуф фалсафасидаги бир катор масалаларни мутакаллимлар (Калом илми ахли) ва файласуфларнинг карашлари билан киёслаб чикади.

Жомий бу асарда мутакаллимлар, мутасаввифлар ва файласуфлар уртасида узок асрлар давомида катта бахсу муносаларга сабаб булган 11 та масалани уртага ташлаб, уларга холисона хакамлик килиш ва уз нактаи назарини айтишга харакат килади. Бу масалалар китобда куйидаги тартибда киёсу тахлилга тортилган:

1) Худонинг вужуди тушунчаси ва Унинг уз зотига мансублиги. Яъни, Хдкнинг вужуди айнан Унинг Зотими ё Унга зоид (кушимча) булган нарсами?

2) Худонинг вахдати (бирлиги) ва буни исбот килишнинг зарурати.

3) Худонинг сифатлари ва уларнинг Унинг Зотига тааллуклиги, яъни, Худонинг сифатлари айнан Унинг Зотими ёки Унга зоид (кушимча) булган нарсаларми?

4) Худо илмининг мохияти. Илмнинг Худога мансублиги.

5) Худо илмининг жузъиёти, Худога нисбат бериладиган илм атрофида тугиладиган бахслар.

6) Худо иродасининг мохияти. Сифатий ирода Унинг илмиданми?

7) Худо кудратининг мохияти. Худо фоили мухторми (мутлак ихтиёрга эга булган Зотми?)

8) Оламнинг азалийлиги. Олам азалдан булганми ё муайян замонда яратилганми? Кадим олам фоили мухтордан бор булганми?

9) Худо каломининг мохияти. Куръоннинг кадимийлиги ва яратилганлиги хусусида бахс.

10) Бандаларнинг ихтиёрий амаллари (уз хохиш-истаклари билан) ва барча амал- харакатларнинг охир-окибати Худонинг кудратига богликлиги.

11) Оламнинг Худодан келиб чикиши. Турли окибатларнинг ягона сабабиятдан келиб чикиши масаласи.

Жомий хар бир масалани бирма-бир келтириб, биринчи навбатда мутакаллимлар, иккинчи навбатда файласуфлар ва охирида суфийларнинг хар бир масалага булган муносабатларини баён килади. Лекин суфийлар мазхабини мутакаллимлар ва файласуфлар жамоатига караганда макбул ва маъкул мазхаб сифатида эмас, балки устунрок бир таълимот сифатида таништиради. У калом ахли ва файласуфлар уртасида ихтилофларга сабаб булган вахдоният масаласини бир-бирига зид куймай, уларни аралаштиришга харакат килади. Масалан, суфийлар Худонинг сифатларини Унинг Зотидан ташкари, аммо

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тасаввурда унга зоид деб карайдилар. Бу нуктаи назар мутакаллимлар ва файласуфлар фикридан хосил булган уртача карашдир. Мутакаллимлар Худонинг сифатларини Унинг Зотига зоид деб биладилар, файласуфлар эса сифатни Зотнинг айни узи дейдилар. Суфийларнинг яна бир акидаси мутакаллимлар ва файласуфлар уртасидаги бахсни муътадиллаштиради. Бу "Худо фоили мухтор булишига карамай, жахон азалийдир", деган бахсдир. Файласуфларнинг фикрича, "Худо фоили мухтор булгани учун хам олам азалийдир. Мутакаллимларнинг фикрига караганда, оламнинг ибтидоси борлиги учун хам Худо фоили мухтордир. Лекин, "Худонинг вужуди айни Унинг Зотидир ё унга зоид булгандир", деган масалада мутасаввифлар бутунлай бошкача фикрни билдирадилар. Улар Худони Зот ва вужуддан таркиб топган деб тасаввур килиш урнига, Уни Вужуди Мутлак деб биладилар. Улар нафакат Худо вужудининг зотга булган нисбати масаласидан четга чикишга, балки шунингдек, Аллохнинг бирлигини исбот килишга хам уринмасликка харакат киладилар. Мутакаллимлар ва файласуфлар эса бунга далил-исбот излайдилар. Жомий бу асарда "файласуфлар" деганда Кадимги Юнон файла-суфлари - перипатетиклар - Шарк аристотелизми намояндалари (Форобий, Ибн Рушд, Ибн Сино)ни назарда тутади ва уларнинг юкорида келтирилган масалаларга оид фикрларни тахлил ва мухокама килади. Жомий мутакаллимлар, файласуфлар ва мутасаввифлар таълимотини таништириш ва уларнинг карашларини баён килиш максадида жуда куп муътабар китобларга мурожаат килган. "Ад-дуррат ул-фохира" ва унинг хошиясидаги жуда куп иктибослар ё уша китоблардан далил сифатида келтирилган, ё изох берилган. Гохида Жомийнинг узи бу манбаларга ишора килиб, уларни таништириб утади. Жомий Калом илмига оид манбалардан Журжонийнинг "Шарх ул-мувокиф" ва Тафтазонийнинг "Шарх ул-макосид" номли асарларидан, Тусийнинг "Шарх ул-ишорот" асари ва унинг Садриддин Куниявийнинг саволларига берган жавобларидан таркиб топган рисоласидан хам файласуфларга боглик булган баъзи бир масалалар баёнида фойдаланган. Тасаввуфга оид манбалардан эса асосан Фанорийнинг "Мисбох ул-унс", Довуд Кайсарийнинг "Матлаъи хусус ул-калам", Хдмадонийнинг "Зубдат ул-хакойик", Ибн ал-Арабийнинг "Футухот ул-Маккия" ва Садриддин Куниявийнинг "Китоб ун-нусус фи тахкикот ит-Тур ул-махсус" ва "Иъжоз ул-баён" каби асарларидан мисоллар ва далиллар келтирган.[5]

Хулоса килиб айтганда, Жомийнинг "Ад-дуррат ул-фохира" асари Тасаввуф, Калом ва Фалсафа илмларини киёсий-тахлилий услубда очиб

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

берадиган энг кимматли фалсафий манбалардан бири саналади. Албатта, Жомийдан бир неча аср олдин хам Тасаввуф ва Калом илмларига оид масалаларни гохида коришиб кетган холда, гохида эса киёсий тарзда баён этиш ёки урганиш (масалан, Мустамлий Бухорийнинг "Шархи ат-таъарруф ли мазхаб ит-тасаввуф" каби асари) холатини кузатиш мумкин, аммо у даврларда ёзилган манбаларда уч тойифа - мутакаллимлар, суфийлар ва файласуфларнинг муайян мавзулар атрофидаги бахс-мунозаралари "Ад-дуррат ул-фохира"дагидек аник ва таник манзарага эга эмас. Колаверса, Жомийнинг ушбу асари Ислом фалсафасини уч асосий йуналиш - Калом, Тасаввуф (Ирфон) ва Фалсафа (Шарк аристотетизми; Шарк перипатетизми)га булиб урганиш учун имконият яратиб бериши жихатидан хам катта илмий-амалий ахамиятга эга.

Шотландиялик диншунос, "Тасаввуф хакида очерк: Ислом маънавияти асослари" (World Wisdom, 2013), "Тасаввуф - Исломнинг мистик асослари ва методлари" (Нью-Йорк, 1985) каби асарлар муаллифи Уильям Стоддарт (1925 йилда тугилган) айтганидек, "хар бир диннинг табиати ва таркибида Тасаввуф яширинган"[11:19-20] Яъни, хар бир диний ёки диний-фалсафий таълимот таркибида Ислом Тасаввуфи ва Ирфонига ухшаб кетадиган ирфоний тамойиллар мавжуд. Шундан келиб чикиб, улардаги ана шу ирфоний тамойилларни, умумийлик ва хусусийлик жихатларини Ислом Тасаввуфи билан киёсий равишда урганиш ва тахлил килиш ушбу таълимотларнинг мазмун-мохиятини янада чукуррок урганиш имкониятини яратади.

Куриниб турганидек, "Киёсий тасаввуфшунослик"нинг илк намуналари Шарк фалсафий тафаккури ва илохиётшунослигида минг йилдан буён мавжуд булиб келган экан. Аммо, на Абу Райхон Беруний ва Мустамлий Бухорий, на Хдсан Розий ва Имом Газзолий, на Ибн ал-Арабий ва Жомий Тасаввуфни бошка динлар ва таълимотлар билан киёсий урганишни "Киёсий тасаввуфшунослик" деб атамаганлар. Уларнинг барчаси бу усулни Тасаввуф хакикати ва мохиятини чукуррок урганиш максадида куллаганлар. Зеро, хак ва ботил, хакикат ва афсона, тугри ва нотугри, рост ва ёлгон хамиша киёс кузгусида намоён булади.

Тасаввуф Ислом динидаги Ислом, Иймон ва Эхсон кисмларидан учинчиси - Эхсонга тегишли. Шундай экан, Тасаввуф Ислом дини таркибидаги ходиса сифатида Исломшунослик сохасига тегишлидир. Аммо, "Киёсий тасаввуфшунослик" Ислом маърифатининг вакили сифатида бевосита турли диний ва диний-фалсафий таълимотлар билан муносабатга киришар экан, "Киёсий диншунослик" фани билан умумий максад ва вазифаларга эга булади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Тасаввуфнинг вужудга келиши ва шаклланишида асосий манба (бош илдиз) сифатида хизмат килган, иштирок этган ёки маълум даражада таъсир курсатган диний ва фалсафий таълимотлар хусусидаги бахс Абу Райхон Беруний давридан бошлаб хозирги кунга кадар давом этиб келмокда. Ана шу масалани киёсий-тарихий усулни куллаган холда урганиш ва унга ойдинлик киритиш учун хам киёсий тасаввуфшунослик методологиясини ишлаб чикиш зарурати тугилди.

Шундай килиб, "Киёсий тасаввуфшунослик" хам методология, хам Тасаввуфшунослик фанининг таркибий кисми сифатида уз олдига Тасаввуф тарихи, фалсафаси ва адабиёти билан боглик булган турли масалаларни жахон динлари, миллий динлар, диний-фалсафий таълимотлар, Ислом дини таркибидаги фикхий ва акидавий мазхаблар, шунингдек, Тасаввуф таълимоти таркибидаги тарикатлар ва ирфоний мактаблар билан узаро киёсий урганишни асосий максад килиб белгилайди. Бундан келиб чикиб, "Киёсий тасаввуфшунослик" икки йуналишда олиб борилади:

1. Ташки "Киёсий тасаввуфшунослик".

Бу йуналишда Тасаввуф Насронийлик ва Буддавийлик каби жахон динлари, турли миллий динлар ва диний-фалсафий таълимотлар билан киёсий тарзда урганилади.

Масалан, бу йуналишда Тасаввуф таълимоти ва Монавийлик таълимоти уртасидаги алокадорлик даражаси куйидагича тахлил килинади: Моний таълимоти хам Зардуштийлик каби Тасаввуфнинг биринчи тараккиёт боскичида, яъни IX аср - хонакохлар ва тарикат одобининг шаклланиши даврида маълум даражада таъсир курсатган булиши мумкин. Шарк тасаввуфшунослигида илк маротиба эронлик олим Саид Нафисий Тасаввуф ва Моний таълимоти уртасидаги муносабатлар хусусида купрок тухталиб утган. У Моний таълимотини Тасаввуф сарчашмаларидан бири, деб хисоблайди ва бу фикрни исботлаш учун бир нечта далил келтиради:

- Монавияда хам, Тасаввуфда хам еттита рухий-маънавий камолот боскичларини босиб утиш шарт хисобланади;

- Монавия таълимотида хам, Тасаввуфда хам шахс (солик, тарикат издоши) кайси ижтимоий табака, кайси миллат ё мазхабга мансублигидан катъий назар, мехнату риёзат ва даражаларни навбатма-навбат босиб утиш оркали энг юкори даражага - Комилликка эришиши мумкин;

- Моний таълимоти Шарк ва Гарб уртасидаги куприкка ухшайди. Унинг таълимотига яхудий, насроний ва юноний каби Гарб таълимотлари

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сезиларли даражада таъсир курсатган. Тасаввуф эса Гарб тафаккуридан нимаики олган булса, Монийлик таълимоти оркали бахраманд булган. Демак, Тасаввуф Гарб тафаккуридан Исломдан олдинги шаркона таълимотлар галвиридан утган, Шарк тафаккури билан мослашиб кетган акидаларни кабул килган;

- Монавийлар нуроний фикр, нуроний хис, нуроний акл ва шу билан бирга зулмоний фикр, зулмоний хис ва зулмоний аклнинг мавжудлигига ишонар эдилар. Суфийлар хам нури абяз (ок нур) ва нури асвад (кора нур) борлигига ишонардилар ва шайтонни нури асвад деб атардилар;

- "Хонакох"га (форсийдаги "хонагох" сузининг арабчалашган шакли) тааллукли маросимлар илк бор хуросонлик суфийлар томонидан бажарилган. Суфийлар аслида хонакох расму одобини монавийлардан олганлар.[9:35-51]

Ёки Тасаввуф таълимотини бошка бир ташки омил, жумладан, Буддавийлик билан киёсий урганиш "Киёсий тасаввуфшунослик"нинг "ташки киёси" хисобланади. Мисло учун: Буддавийларда Тасаввуфнинг "Фано" тушунчаси "Нирвана" шаклида мавжуд, аммо улар бир-биридан мохият жихатидан фарк килади. Зеро, буддавий солик йул интихосида "Нирвана" манзилида карор топади, аммо Тасаввуфда солик "Фано" мархаласидан утиб энг олий мархала -"Бако" манзилига утади ва шу тарика носут умр (инсоний умр) поёнига етиб, лохут умр (илохий умр) бошланади. "Нирвана"нинг асл мохияти Инсонни Коинот билан абадий боглаш булмай, рухий осойишталик топмок ва дунёнинг ранжу машаккатларидан узлатга чекиниб нажот топмокдир. Будда фалсафасига биноан хаёт мусибатдир, инсон тугилишидан сунгги нафасигача рухий изтироб ва ташвишлар билан умр утказади, зеро у саодат кимёсининг толибидир. Ва у бу кимёни уч нарсада куради: биринчиси хаёт, иккинчиси соглик ва учинчиси сарват. Хрлбуки, хаётни улим, согликни карилик ва сарватни кашшоклик эгаллаши мумкин. Ва у (инсон) бу офатларни кайтариш чораларини излаб тополмагач, изтироб чекиб, тушкунликка тушади. У узини кийнаётган бу изтиробу ташвишлардан кутулиш чорасини излайди. Ва бунинг иложини орзуларни тарк этмокдан топади. Орзу-хавасларни тарк этган инсоннинг калби изтироблардан холи булади. Бу дунёда вужудини одамлар мухаббати, мол-дунё, шахват ва барча моддий орзу-хаваслардан тозалаган ва "Нирвана" даражасига етган кишигина осойишта яшаши мумкин.

2. Ички "Киёсий тасаввуфшунослик".

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бу йуналишда Тасаввуф Ислом дини асослари, Ислом дини таркибидаги фикций ва акидавий мазхаблар, Тасаввуф таълимоти таркибидаги тарикатлар ва ирфоний мактаблар билан киёсий равишда тадкик этилади.

Ушбу йуналишнинг асосий максади Тасаввуф таълимотиннг Ислом асослари - Куръони карим ва Хддиси шариф билан богликлигини курсатиб беришдир. Масалан, Ислом ва унинг таркибий кисми саналмиш Тасаввуф таълимотида Инсон - Кайхон муносабатларини куйидагича куздан кечириш мумкин: Тасаввуф таълимотида Инсон "Х,акнинг нусхаси" саналади. Кайхон "олами кабир" (йирик олам), Инсон эса "олами сагир" (кичик олам) деб аталади. Инсон ва Кайхон уртасида узвий ва доимий робита мавжуд. Йирик олам кичик оламни уз таркибига олса-да, кичик олам йирик оламнинг рухидир. Инсон хам жисмоний ва хам рухоний жихатдан оламга ухшаш.

Тасаввуф мутафаккирларининг космологик таълимоти ("Офок ва анфус")га кура одамнинг суяги тогларга, томирлари дарёларга, териси ва гушти Ерга, боши ва мияси самога, рухи эса Мутлак Рухга ухшайди. Оламнинг зохиру ботини инсоннинг зохиру ботинига, оламнинг бепоёнлиги унинг хаёлига, йуклик уйкусига, борлик уйгокдигига, йилнинг турт фасли инсон умрининг турт даври - болалик, ёшлик ва кариликка ухшатилади. Оламнинг турт унсури - тупрок, олов, хаво ва сув инсон вужудининг таркибида хам бор: кулок - тупрок, куз -олов, бурун - хаво, огиз - сув. Демак, инсон кичик олам сифатида йирик оламнинг барча хусусиятларини узида мужассамлаштиради.

Улуг мутасаввиф Хожа Юсуф Хдмадоний (440 хижрий (1048 милодий) йили Хдмадон шахрининг Бузанжирд (ёки Бузинажирд) кдшлогида таваллуд топган, 535 хижрий (1141 милодий) Бомиёнда вафот этган) узининг "Коинот ва Инсон хакида рисола"сида Инсон ва Коинот уртасидаги алокадорликни Куръони каримга истинод килган холда Тасаввуф мезонлари асосида тушунтириб беради ва жумладан шундай дейди:

"Ояти каримада буюриладики:

jjjliljj |»j«l3 dllj^ ¿Uj jj A-Li UtA^i. ^ J^'"J

"У уз томонидан (яъни Уз хохиш-иродаси билан) сизларга осмонлардаги ва ердаги барча нарсаларни буйсиндирди" (Жосия сураси, 13-оят. Бу ердаги "сизларга" калимаси билан Одам фарзанди назарда тутилган. Оятнинг маъноси бундай: "Бу оламдаги хамма нарсани сизлар учун яратдим. Чунки сизлар ожизликларингиз учун дунёдаги нарсаларга мухтожсизлар. Сизлар ва сизлардан

207

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ташкари бошка махлукотларни хам худди шу тарзда Мен яратдим. Сизлар коинотнинг хукмдори ва саййид-хожаларисиз. Чунки коинот сизнинг тасарруфингиз остида, сизга хизмат учун мухайё килинган. Лекин бошка бир жихатдан эса сизлар коинотнинг кулларисиз. Чунки коинотга мухтожсизлар. Холбуки, Мен хеч нарсага мухтож булмаганим боис сиздан ва сизлар учун яратганим барча борликлардан устунман".[12: 113-114]

Хожа Юсуф Хдмадоний нигохида Инсон ва Коинот уртасидаги алокадорлик икки томонламадир. Яъни, Инсон борлиги Коинотга боглик, Коинот борлиги эса Инсонга боглик. Улар бир-бирисиз хеч кандай ахамият ва мохиятга эга булолмайди, зеро, улар бир-бирисиз мавжуд булолмайди: "Дархакикат, коинот (борлик) ожиздир, чунки у сизнинг хизматингизга топширилган. Сиз хам ожиз ва хожатмандсиз. Фойдаю манфаатга, ярокли нарсаларга мухтож булганингиз учун дунё сизларга буйсундирилди. Коинотнинг кадр-киймати ва устунлиги очик-ойдин маълум. Зеро, у сиз учун фойдалидир. Сизнинг коинотдаги устунлигингиз хам очик-ойдин равшан. Чунки унинг фойдали ва завкли жихатларидан фойдаланишингиз мумкин. Шу боис коинот бир томондан ожиз булса, бир томондан саййид-хожадир. Сиз хам бир жихатдан борликни бошкарувчисиз, иккинчи жихатдан эса ожизу мухтожсиз. Коинотнинг ожизлиги сенга мухтож булгани сабаблидир. Устунлиги эса сенинг коинот ва унинг хизмати туфайли хаёт кечира олишингдир. Сенинг ожизлигинг - коинотсиз яшай олмаслигингдир. Хожа-саййидлигинг эса рохатланиш учун кузларинг билан дунёдан фойдаланмогинг, лаззатланмок учун кулогинг, маза тотмок учун огзинг, хузурланмок учун бурнинг, хуллас, хаётингни давом эттирмок учун барча аъзоларинг билан дунё ва коинотдан фойдаланишингдир.

Коинот куринишда сенинг фармонингга мунтазир. Сен эса коинотнинг амрига буйсунасан. Чунки коинот бир таомдир. Сен уни еб, узингда хазм киласан. Коинот ичимликдир. Уни ичиб тугатасан. Коинот кийимдир. Сен уни кийиб эскиртирасан. Коинот маскан-уйдир. Сен унда яшайсан. Уни баъзан таъмирлайсан, баъзан бузасан, баъзан кулатасан".[12: 114-115]

Хожа Юсуф Хдмадоний талкинида Инсон ва Коинот уртасидаги алокадорлик диалектик зиддиятларга тула. Улар хам бир-бирини тулдиради, хам бир-бирини инкор этади. Аммо ушбу талкинда, барибир Инсон Коинотнинг сарвари, бошкарувчиси, сохиби сифатида гавдаланади. Негаки, мутасаввиф тафаккурининг сарчашмаси - Ислом тафаккурида Коинот ва ундаги барча мавжуд нарсалар Инсонга буйсундирилган. Демак, Инсон фойдаланувчи,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Коинот эса хизмат килгувчидир. Хожа Махдуми Аъзам Инсонни "Дехкони Вужуд" - "Борлик дехкони" деб атагани хам ана шундан сарчашма олади.

Ёки, "Куръони каримдаги "омонат юки" хакида нозил булган оятларнинг тасаввуфий талкинларини урганиш хам "ички киёсий тасаввуфшунослик" вазифасига киради. Ушбу масала куйидагича тахлил килиниши мумкин: "Кут ул-кулуб" муаллифи Абутолиб Маккий орифнинг Аллох йулида чекадиган кундалик риёзатини бошкалар Кадр кечасидагина адо этадилар, дейди. Баъзи олимлар эса ориф учун хар бир кеча Кадр кечасидир, дейдилар:

Ш У^Ь Ш [8:178]

"Ат-тасфия фи ахвол ал-мутасаввифа" асари муаллифи ориф калбини "соф ойина"га киёсласа,[10:169] Хожа Х,офиз уни Жоми Жамга ухшатади:

^ ^ ^ j [2:135]

Яъни: Гойиб оламини кургувчи ва Жоми Жамга эга булган кунгил нега йуцолган узукучун цайзурсин?

Шарх: Ривоят цилишларича цадимги Эрон шоуи Жамшид уозир ва гойибни курсата оладиган жомга эга булган экан. Ана шундай Жоми Жам каби гайб ауволини, утмиш ва келажакни кура оладиган ва уамма нарсадан огоу Цалб (бундай цалб эгаси шубуасиз орифдир!) йуцолган нарса учун нега гам чексин? Йуцолган нарса уатто Сулаймон пайгамбарнинг оламни бошцарадиган муъжизавий хотами, яъни, узуги булсаям (бу муъжизали узукни дев угирлаб жауонни бир муддат жауолат ва зулм ила бошцарди, аммо охирида Сулаймон узукни цайтариб олиб олам аулини дев зулмидан цутцарди) бундай цалб эгаси учун арзимаган нарса уисобланади.

Кулдан кетган, йуколган нарсага гам емаслик орифона фазилатлардан биридир. Чунончи, ибн Кайюм ал-Жузийя орифни куйидагича тавсифлайди: "Ориф талаб килмайди (дунё ва унга тааллукли нарсаларни - Ж.Х.), бирон кишидан шикоят килмайди, дагаллик ва тамаъгирликдан йирокдир, узини хеч кимдан устун деб билмайди ва бировда хакким бор, деб уйламайди. Ориф кулдан кетган нарса учун андух чекмайди ва келажакда буладиган нарса учун хам хурсанд булмайди. У хамма нарсага фано ва завол кузи билан карайди, зероки, улар хакикатдан хам шабах ва соядан узга нарса эмаслар. Орифнинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

яна бир нишонаси шуки одамларни узи ва Худо уртасида хижоб булишига йул куймайди, уларни узидан четлашитради, гуёки, улар дунёда йукдай, улардан на фойда кузлайди ва на зиён. Уларнинг (одамларнинг - Ж.Х.) на яшашга ва на улишга ихтиёрлари бор, на тирилишга. Шунингдек, нафсидан хам пархез килади, гуёки одамлар орасида унсиз яшайди. Ориф йулни икки кадамда босади, биринчи кадами билан нафсидан, иккинчи кадами билан халкдан утади, деган гапнинг маъноси шудир. Ориф уз замонасининг фарзандидир, дейдилар:

a^J UjUl [6:340-341]

"Ибн ул-вакт" унвонини купрок суфийга нисбат берадилар. Зеро суфий киши бугунги ишни эртага колдирмайди, хар бир ишни уз вактида бажаради. Суфий ва ориф уртасида анча тафовут мавжуд Х,ар бир ориф суфий хамдир, аммо хар кандай суфий хам ориф булолмайди. Зеро суфий Тарикат расму русумига богланган, дунёкараши ва билим доираси анча чекланган шахсдир. Аммо ориф Шариъат, Тарикат ва Маърифат боскичларини утиб булган, Хдкикатни кузлаган мутафаккир шахсдир. Орифнинг ягона бойлиги унинг покиза ва мусаффо калбидир. У дунёни калб кузи билан мушохада этади, гайб овозони калб кулоги билан эшитади ва калб тили билан сузлашади. Муаллифи номаълум булган "Бустон ул-ъорифин ва тухфат-ул-муридин" номли асарда келтирилишича, ориф калбининг Аршу Курси ва Еру Осмоннинг етти каватидан хам кенгрок (буюкрок) эканлиги сабабини унинг Хдк томонидан юклатилган омонатга манзил була олганлигидадир: "Пайгамбар Хдзкил алайхиссалом дуо килиб деди: - Бор Худоё! Менга Ернинг етти каватини курсат. Унга курсатди. Хдйратга тушиб деди: - Илохо, бундан ва бихиштдан ташкари кенгрок ва буюкрок яна бирор нарса яратганмисан? Жабраил келди ва деди:

-Яратганман, деди.

- Илохо, у нима?

Деди: - Ориф калби.

Деди: - Нега?

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Деди: - Зероки, омонатни Еру Кукларга ва тогларга юклатдик:

аммо улар кабул килолмадилар, бу юкни кутаришга тоб-токатлари етмади. Факат ориф калби омонатни кабул килди, унинг калби етти кавватдан хам кенгрокдир".[1:152]

JlbJlj dlljLaLJl Jc Ajlx^^l H^ajC Üj

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"Atpo$" cypacHHHHr 143-otfraga Myco(a)HuHr Typ ToFuga Annox Ta^annHHCHHH (^hhochhh) Kypumu Ba yHuHr xafiöaTugaH ToFHuHr TuTKunaö KeTHmH-w, Myco(a)HuHr öexym öynuö fiuKunumu xasuga cy3 KeTagu:

"Myco Eu3 6ensunasan ea%möa (Typ mosusa) Kensan, y 6unan Pa66u

nasap %unaü!" - öeöu. (Ännoy): "Menu Kypa onMaücan. fieKun (ana y) mo^^a (6up) 6o%! Äsap MeH yrna 6up wunea ^umanuMöa (mo%am %unu6) y3 ypnuöa mypa onca, cen yaM Menu Kypacan", - öeöu. Pa66u mo^^a mawannuü (kuhuk 6up Kypunum) ^uman эöu, ynu Maüöana6 mamnaöu. Myco (6ynöan mabcupnanu6) 6eyym yonöa üu^unöu. Xyrnusa Kensan, öeöu: "Cerna mac6ey aümypMan, Censa mae6a %unöuM ea Men MyMunnapnum 6upunnucu (neMeocu)öypMan".[13: 167]

^tHH, Arnox Taono TOK^a Ha3ap conraHga tof nugaenMagu Ba nunnapnuH öyngu ( XpnöyKH, TacaBBy^ axnu Ha3guga y öup Kenaw KyHgy3ga yn w3y

onTMHm MapoTaöa opu$ Kanöura Ha3ap conagu, aMMO yHHHr Kanöura öupop 3apap eTMafigu. ^eMaK, opu$ Kanöu ycTyBopnuK Ba Kyn-KyBBarga xaM öeHa3up экaн.

fflafix Ha^MugguH Po3ufi "Mupcog yn-uöog" homhu acapuga "OMoHaT wkh" xasuga $HKp ropuraö, yHH "Matpu^aT" geö aTafigu. Ha^MugguH Po3ufi HyKTau Ha3apugaH "HHcoH"gaH Mascag "Opu$" öynca, yHuHr K&nöu Matpu^ar MatBocugup.

"OMoHaT wku" xasuga Ho3un öynraH o^rga ocMoHgaH Mascag caMoBufi MaB^ygoTnap M&rouKa (wngy3nap), epgaH Mascag TynpoK gyHecu, atHu xafiBoHnap, ToFgaH Mascag tof MaB^ygora, atHu Baxmufi xafiBoHnap Ba Kymnap (ycuMnuKnap gyHecu)gup. Ey ypuHga myHgafi xasgu öup caBon TyFunagu: Hera oMoHaT wkuhu öomsa MaB^ygoT эмac, afiHaH uhcoh KyTapgu? Ey caBonra fflafix Ha^MugguH Po3ufi myHgafi ®&boö öepagu:

OMoHaT wkuhu MapgoHa Ba omusoHa KyTapum (TopTum) ynyH MyxaööaTy öaHganuK Ba unMy Matpu^arnu MyKaMMan My^accaMnamTupraH, pyxoHufi Ba ^MCMoHufi onaM Ma^Myacu no3uM эgн. ManouKanap Hyp Ba pyxoHufi ca^o öunaH öy wkhu KyTpapumra xapaKaT Kungunap, aMMo Hara^a nuKMagu, 3epo ^ucMoHufi KyBBaTgaH öeHacuö эgнпap. ^afiBoHoT ^ucMoHufi KyBBarra эгa эgн, aMMo Hypy Matpu^argaH öeHacuö. Ammo uhcoh By^ygu Hyp Ba pyxoHufi ca^o,

6eeocuma sannamöu. Myco: "Pa66uM! (Y3uh8hu) Mensa Kypcamsun, Censa 6up

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

зулмат ва жисмоний кудрат мажмуасидан таркиб топгани учун хам бу юкни кутаришга ва ошикона тортишга кодир булиб чикди.[4:41-42] Шундай килиб, борликдаги барча тирик мавжудотлар ичидан факат Х,азрати Инсонни "амин" (омонатдор, омонат сохиби) деб аташ мумкин.

ХУЛОСА

Тасаввуф гоятда мураккаб таълимот. Унинг мохият ва хакикатларини чукур англаш куп йиллик мутолаа ва тадкикотларни талаб килади. Мусулмон Шарки тарихи, маданияти, адабиёти ва фалсафасини урганишни уз олдимизга максад килиб куяр эканмиз, хохласак-хохламасак, Ислом оламида салкам 1300 йил маънавий хукмрон булиб келган "Тасаввуф" номли мураккаб ва мазмунан бой диний-фалсафий таълимотга рубару буламиз. Унинг мохиятини очиб бериш ва хакикатларини англаш эса янгидан-янги усуллар ва методологияларни такозо этади. "Киёсий тасаввуфшунослик" эса ана шу зарурат натижасида майдонга чикиб, нафакат Тасаввуфшунослик туркумидаги фанлардан бири сифатида ушбу таълимотнинг кенгликларини намойиш этади, балки, шунингдек, Тасаввуфни бошка диний ва фалсафий таълимотлар, Ислом дини таркибидаги фикхий-акидавий мазхаблар, турли таълимотлар ва Тасаввуф таркибидаги тарикатлар билан таккослаб, улар уртасидаги алокадорликни аниклаб беради, ана шу мукоясалар жараёнида Тасаввуф фалсафаси ва адабиётининг асл мазмун-мохиятини хам очиб беришда энг самарали метод ва методология сифатида хизмат килади.

АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

)

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

.mv tjijji -io

11. Stoddart , William. Sufism: the Mystical Doctrinas and Mettods of islam. India. Delhi, 1983.

12. Xo^a rocy$ X,aMagoHHH. X,aeT Me30HH. (Pyr6aT yn-xaeT). Ogo6n Tapu^ar. KOHHOT Ba HHCOH xa^nga. / Tap^HMOH Ba cy36omn MyamH^napn: CCan^ynnox,, H.X,acaH. - TomKeHT: "Movarounnahr", 2018.

13. Kyp^OHH KapuM MatHonapHHHHr Tap^HMacn. / Tap^HMa Ba rooxgap MyarnH^H: A6gyna3H3 MaHcyp. - TomKeHT: "TomKeHT hchom yHHBepcHTeTH", 2001.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.