Научная статья на тему 'АРАБ НОТИҚЛИГИ-ХИТОБАНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИК ФАНЛАРИДАГИ ТАЛҚИНИ МУАММОЛАРИ'

АРАБ НОТИҚЛИГИ-ХИТОБАНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИК ФАНЛАРИДАГИ ТАЛҚИНИ МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
94
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
араблар / нотиқлик / сўз санъати / филологик соҳалар / риторика / поэтика / Arabs / oratory / the art of word / philological sciences / rhetoric / poetics.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Джураева, Феруза Шукуровна

Ушбу мақола қадим араб халқи ижтимоий ҳаётида ҳамда араб адабиёти тарихида муҳим ўрин тутган араб нотиқлик санъати –хитобанинг луғавий ва истилоҳий маънолари ҳақида баҳс олиб борилади.Араб нотиқлик санъати ,арабларнинг сўздан юксак маҳорат билан фойдалана олиш истеъдоди ҳақида кўплаб илмий манбаларда бир-бирига зид ёки бир-бирини тўлдирувчи фикрлар учрайди.Мақола муаллифи дунё адабиётшунослиги тарихида муҳим ўрин тутган “риторика”, “балоғат” ва “поэтика” каби филологик соҳаларнинг хитобага нисбатан дахлдорлик даражасини чуқур илмий тадқиқ этади.Муаллиф ушбу қадим араб адабий жанри ҳақида турли илмий қарашларни баён қилар экан,араб хитобасининг ўзига хос хусусиятларини ҳам бевосита таҳлил қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF INTERPRETATION OF THE ARABIC HITAB IN LITERARY STUDIES

This article discusses the lexical and terminological meanings of the Arabic khitaba, which played an important role in the social life of the ancient Arab people and in the history of Arabic literature. In many scientific sources there are many conflicting or complementary opinions about Arabic oratory and the high ability of the Arabs to use the word. The author of the article tries to deeply study the connection of khitaba with such philological disciplines as “rhetoric”, “eloquence” and “poetics” and directly analyzes the features of Arabic oratory, while expressing various scientific views.

Текст научной работы на тему «АРАБ НОТИҚЛИГИ-ХИТОБАНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИК ФАНЛАРИДАГИ ТАЛҚИНИ МУАММОЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

АРАБ НОТЩЛИГИ-ХИТОБАНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИК ФАНЛАРИДАГИ ТАЛЦИНИ МУАММОЛАРИ

Джураева Феруза Шукуровна

Ал-Бухорий университети Филология факултети

"Шарк тиллари" кафедраси доцент в.б., филология фанлари буйича фалсафа доктори(РКО)

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацола цадим араб халци ижтимоий уаётида уамда араб адабиёти тарихида мууим урин тутган араб нотицлик санъати -хитобанинг лугавий ва истилоуий маънолари уацида баус олиб борилади.Араб нотицлик санъати ,арабларнинг суздан юксак мауорат билан фойдалана олиш истеъдоди уацида куплаб илмий манбаларда бир-бирига зид ёки бир-бирини тулдирувчи фикрлар учрайди.Мацола муаллифи дунё адабиётшунослиги тарихида мууим урин тутган "риторика", "балозат" ва "поэтика" каби филологик соуаларнинг хитобага нисбатан дахлдорлик даражасини чуцур илмий тадциц этади.Муаллиф ушбу цадим араб адабий жанри уацида турли илмий царашларни баён цилар экан,араб хитобасининг узига хос хусусиятларини уам бевосита таулил цилади.

Калит сузлар: араблар,нотицлик, суз санъати, филологик соуалар,риторика,поэтика

ПРОБЛЕМЫ ИНТЕРПРЕТАЦИИ АРАБСКОЙ ХИТАБЫ В

ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИИ

Джураева Феруза Шукуровна

PhD по филологии, и.о.доц. кафедры «Восточные языки» филологического факултета университета Аль-Бухари

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются лексико-терминологические значения арабской хитабы, сыгравшей важную роль в общественной жизни древнеарабского народа и в истории арабской литературы. Во многих научных источниках встречаются множество противоречивых или взаимодополняющих мнений об арабском ораторском искусстве и о высоком умении арабов пользоваться словом. Автор статьи старается глубоко изучать связь хитабы с такими филологическими дисциплинами как "риторика" "красноречие" и"поэтика" и непосредственно анализирует

984

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

особенности арабской ораторской речи, высказывая при этом различные научные взгляды .

Ключевые слова: арабы, ораторство, искусство слово, филологические дисциплины, риторика, поэтика.

PROBLEMS OF INTERPRETATION OF ARABIC KHITAB IN

LITERARY STUDIES

Djurayeva Feruza Shukurovna

Phd, ass. professor of the "Eastern languages" department Philological faculty

Al-Bukhari university

This article discusses the lexical and terminological meanings of the Arabic khitaba, which played an important role in the social life of the ancient Arab people and in the history of Arabic literature. In many scientific sources there are many conflicting or complementary opinions about Arabic oratory and the high ability of the Arabs to use the word. The author of the article tries to deeply study the connection of khitaba with such philological disciplines as "rhetoric", "eloquence " and "poetics " and directly analyzes the features of Arabic oratory, while expressing various scientific views.

Keywords: Arabs, oratory, the art of word, philological sciences, rhetoric, poetics.

Араб адабиётида хитоба кадимий насрий жанрлардан бири хдсобланади ва у тарихнинг маълум даврларида араб адабиётида етакчи макомга эга булган. Хитоба атамаси турли манбаларда турлича тушунчаларни ифодалаш учун кулланилгани сабабли тадкикотимиз бошидаёк мазкур атама англатадиган хитоба тушунчасига ойдинлик киритиб олишни лозим топдик.

Арабча-узбекча комусий лугатда ^^"хитоба" 1) хатиблик, ваъзхонлик; 2) фаннул хитаба нотиклик санъати, ^^"хатоба" 1) нутк сузлаш; "фаннул хатоба" - нотиклик санъати; 2) хутба укиш; 3) мнт. фараз ва макбул нарсалардан иборат киёс; ^^"хутбатун" 1) кулранг, кукимтир ранг; 2) нутк; 3) хутба, диний хутба, ваъз, - деб кайд килинган.1 Аммо бошка арабий лугатларда:

ANNOTATION

КИРИШ

:Ал-^омус. Арабча-узбекча комусий лугат. Ж. 1. -

Б.784. 985

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

J jjji^t ^l : J '^¿JL '^jkill J 'LlkaJl ' JC uLtaJl ubi J "

Ja.j ' dj^j j

Хитоб айтувчи минбардан нутц сузлади,"хатоба"(фатуа билан) ва "хутба"(дамма билан;)насрий ,сажли ва шунга ухшаш калом; хатиб киши:хутбаси(нутци) яхши (инсон).

jA J 'UkaJl Llki"

Хатоба энг яхши хитоб(мурожаат)булиб, у суз орцали юзлашишдир-тарзидаги мисол келтирилган.

Ибн Манзурнинг кайдича, хитоба "хатб" сузидан келиб чиккан ва мухим вокеа-ходиса ёки халокатни англатган хамда арабларда хитобалар фавкулодда вазиятларда айтилган4. Бирок "хтб" узагидан ясалган иккинчи хатоба(тун) масдари нотиклик хатти-харакатини, баъзан санъат даражасига кутарилган нуткни англатади ва адабий танкидда "балогат" атамаси билан бирга хам ишлатилади"5.

Шунингдек, Ибн ан-Надимнинг фикрича, "хатоба" ва "балога" атамалари "сузга чечанлик", "нотиклик" маъносидаги синонимлардир, икки сузнинг фарки - "хатоба" хато булиб, "балога" шаклида ёзилган. У узининг "Фихрист"ида нотиклар номларини - хутаба'у"6 атамаси остида санаб утади ва

хатибларни - булага'у", яъни балогат илми сохиблари, дейди7.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Х,анс Вернинг замонавий стандарт араб тили лугатида хитоба урта асрлардаги хатоба риторика - балогат, нотиклик ва юкори даражадаги суз санъати билан кушилган, бу икки атама хам урта асрлардаги хутба (нутк, маъруза, калом-дискурс) билан богланган8. Узбек тилида хутба сузи факат масжидларда исломий маросимларда махсус диний вакил томонидан анъанавий матнни укиш маъносида тушунилмаслиги учун биз бутун тадкикотимиз давомида узбек тили сохиблари учун табиий якинликни акс эттирган "хитоба" атамасини айни шу "хатоба" ва "хутба" маъносида танладик ва кулладик. Аммо жума намозининг бир кисми сифатида, хайит байрамида ёки никох маросимида укиладиган хутба билан илк ислом даврида араб адабиётида, хусусан, насрида

2

.81 ^^ 'Ц-М '^JJJ^J '^ll^jJl '^^Ы jjjisll OJ ^j^Jl ^ЛД ' '^--'l

.112 ^^ 'О-М '^jjdj 1,JI^'I^'A^^JJI '

4.1194 ^ '3 £ Vj*ll jl^l 'jjk^ oj!

3 , , , , ^ - j,

4.

5Qutbuddun T.Khutba. - P.182.

6Изох:диссертация ишида келтирилган арабий сузлардаги хамза товуши "'" белгиси билан ифодаланган.

7.130 ^^ 'Ci^ij^ill 'jla^! oj! ^«•N« fj^jll OJ!

8Wehr Hans. The dictionary of Modern Written Arabic. - P. 246.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

етакчилик килган хитобаларни айни бир нарса деб уйлаш ножоиздир. Сабаби бундай хутбалар илк ислом анъаналарининг таркибий кисми сифатида, тилга олинган вазиятларда хамиша бир хил айтилади ва тингловчиларга ушбу диний одатларнинг мукаддаслиги ва аник коидалар билан амалга оширилиши лозимлиги хабар берилади.

Хитоб мулокотда юзага чикадиган ижтимоий ходисадир. Бирок, оддий нуткдан фаркли равишда аник бир максадга ишонтириш ва шу оркали тингловчиларни эргаштириш максадида айтиладиган араб хитобаси бадиий нутк булиб, унда таъсирчанликни оширадиган куплаб риторик ва поэтик воситалардан фойдаланилади, шу хусусиятига кура насрий ижод махсули хамдир.

Кузатишларимиз нотиклик санъати - хитоба ёки "фанну-л-хитоба", балогат - нотиклик санъати (демак, хитоба), илму-л-байан объекти - хитоба, риторика - хитоба маъноларида кулланилишини курсатди. Масалан, француз шаркшуноси Пьер Ларше ал-^азвинийнинг "Талхис"ида риторикани "илму-л-балагати" деб, "илму-л-балагати", уз навбатида, яна уч кисм "илму-л-байан", "илму-л-маъани" ва "илму-л-бадиъ"га булинишини эътироф этаркан, фанда ушбу атамалар юзасидан турлича фикрлар мавжудлигини таъкидлайди. Унингча, баъзи олимлар риторикани тулалигича, "илму-л-байан" десалар, бошкалар риторика бу - "илму-л-маъани" ёки яна бошка мутахассислар "илму-л-маъани" ва "илму-л-бадиъ"ни риторика деб биладилар"9. Урта аср араб манбаларида айни атаманинг турлича талкин килинишини ва уни аристотельча риторикага нисбатанланишини тушунтираркан, олим шундай хулосага келади: "Одатда, "илму-л-балагати" риторика деб таржима килинади. Бу бизнинг, яъни гарб анъаналаримиздаги риторикадир, аммо Аристотелнинг "Риторика"си араб тилига "Ал-хатоба" деб таржима килинган эди. Хатоба, яъни риторика этимологик жихатдан араблардаги сузга чечанликка бориб етади: "хатуба" -нотик, сузга уста булмок феъли узагидан ясалган "хатиб" арабларда сузга усталиги учун муайян кабила уз вакилини нутк сузлаши учун танлаб олган шахсдир. Ва, айни вактда, у Европа маданияти ва адабиётидаги "оратор" вазифасини утай бошлаган. Худди шундай, халк вакили сифатида жамоат олдида сузамоллик билан айтилган нутк "хитоба" масдари шаклида риторика маъносида ишлатила бошланган. Бирок араблардаги "илму-л-балагати" билан Аристотель риторикаси уртасида хеч кандай генетик алока йук. Араб

9Larcher P. Arabic Linguistic Tradition II: Pragmatics. -P.4.Available at: www.academia.edu

987

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

анъаналари хитоба ва шеърни риторик силлогизм - "ал-кияс ал-хатобиййу" сифатида танийди"10.

"Илму-л-балагати" ва риторика атамалари уртасидаги алокадорликни Мейсамининг охирги йилларда яратган "Араб адабиёти энциклопедияси"11 да хам учратиш мумкин: "Риторика ва поэтика атамалари классик ва гарб анъаналаридаги фанларда пайдо булган. Риторикага энг якини бу - нотиклик санъати, яъни "илму-л-балагати". "Илму-л-балагати", уз навбатида, синтактик стилистика, тасаввур назарияси ва риторик фигураларни уз ичига олади. Поэтика эса унинг аник нусхаси сифатида шеърият танкидчилигида, "накду-ш-шиър"да ишлатилади. Поэтика яхши шеъриятнинг тузилиши хакидаги йул-йурикдан кура, танкидчилик назарияси деб тушунилди. Бунда энди поэтика ва риторика адабиёт билан иш курувчи метадискурслардан бири сифатида улкан интеллектуал функцияни шакллантирди. Бу икки атамани бир суз билан адабиёт назарияси деб аташ мумкин булди", - деб шархларкан, гарб олими араб нотиклик санъати - хитобани юнонларнинг риторикасига нисбатан олинганда "илму-л-балагати", - деб номлайди ва "илму-л-балагати"ни эса поэтика, яъни араблардаги "накду-ш-шиърга" якинлаштиради.

Араб олимларидан баъзилари эса "илму-л-балагати" ва риторика -хитобани икки хил ёндашув асосида таснифлайдилар: "хитобадан кузланган максад хужжат-далилларни етарли килиб курсатиш хисобланса, хитоба; агар хитобада купрок бадиий санъатларга эътибор каратмок лозим булса, балогат деб таржима килиш мумкин"12.

Бизнинг бу уринда хитоба тушунчаси, унинг адабиётшуносликдаги талкинларини келтиришдан максадимиз - ушбу кадим араб адабий жанрининг наср ва назм учун илк суз санъати сифатида асос булганини таъкидлаш. Хитобани поэтикага нисбат берилиши замирида хам, бизнингча, ушбу кадим суз санъатининг айнан бадиий мукаммаллиги ётади. Бирок якин-якингача араб адабиётшунослари, адабий танкидчилари ва ёзувчилари, колаверса, дунё шаркшунослари араб насрини араб шеъриятига караганда кам урганганлигини хам айтиб утиш керак. Шунинг учун З. Муборак араб танкидчиларининг Куръони каримдан бошка илк урта асрлар адабиёти ёки насрий жанри намуналарини тахлил килмаганликларини афсус билан айтади13.

10TOKopngarH acap. -E.15.

11Encyclopedia Of Arabic Literature. Volume 1. Edited by Julie Scott Meisami. - P.651.

12KapaHr: .48 ^ '2005 'jl^Vl jb'^jc. j ajjjc j AJJUJJ Cilk^ SjUi^Vl Jj

13.57 '^j^l ^lj jjSJl jSiJi '^jW-

Oriental Renaissance: Innovative, VOLUME 2 | ISSUE 2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor (J) SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

XY.TOCA

Apa6 xanKu Tapuxu Ba agaSueTHHH ypraHraH Kynna6 onuMnap ^oxunH^T gaBpugaeK aga6uH Hacpun ®:aHpnap SynraHnuruHH эtтнpo$ этagнпap14, nyHKH apa6nap a3angaH cy3ra nenaH, ycTa hothk 6ynraHnap. fflapKmyHoc H.M. OunbmTHHCKHH ^HKpnapura эtтн6op KaparaMH3: "HoTHKguK caHtaru aHtaHanapu apa6napga y30K KaguMHATra 6opu6 TaKanagu. HcnoMrana 6ynraH gaBpnapgaeK apa6ucTOHnHKnap - KynMaHHunap Ba yTpoK axpnu HunHHHr Myan^H ^acnuga Kypra3Manap Tammn Kunurnap Ba y epga 6agaBHH moup xaMga HOTHKgap metp caHtaru Ba hothk^hk 6yHHna 6ennamap эgнпap. EyHgan Myco6aKanap apa6napga 6yTyH ypTa acpnap Mo6aHHuga 6ynraH"15.

"Apa6nap KaguMgaH hothk^hkhh, TungaH Maxppar 6unaH ^onganaHumHu KagpnaraHnap. ffly6x,a HyKKH, ^oxuhhot gaBpugaH 6u3rana eTu6 KenraH apa6 cy3 caHtaTH эpaмнзнннr 6upHHHH acpnapugaeK apa6 xanKgapu 6aguHH TaxafiwnHHHHr TapaKKHH этraнпнrнgaн gapaK 6epagu". 16 "Apa6nap y3napuHHHr ^oxuhhat 3aMOHnapuga Hacpun ®;aHpnapra KaTTa эtтн6op KaparraHH MaB^yg MaH6anapgaH MatnyM. Ey y3ura xochhk HOTHKgap (xara6nap)HHHr xyT6anapu, KOTu6napHHHr puconanapu opKanu Mamxyp 6yngu"17.

Apa6 cy3 caHtaTHHHHr WKcanraHH, 6yHgan HKTugop KaguM 3aMOHnapgaeK MaB^yg 6ynraH xmo6a - OMMa onguga MKcaK 6aguHH HyTK Kuna onraHnuKnapuga ^KKon HaMoeH Synumura oug Kapamnap ypraHunaeTraH coxa 6yHHna e3unraH Ba эtпoн KHHHHraH umnapHHHr KapunS 6apnacuga ynpangu. A^ABHET^AP

1. An-^oMyc. Apa6Ha-y36eKHa KoMycun nyrar. ^.1. - TomKeHT: Fa^yp FynoM HoMugaru HampueT-MarSaa u^ogun ynu, 2017.

2. '^jj-yj 'Al^ijJl '^Jlji Jjj^Jl VJ^ Oi ^aa Ori^l '^JAU])

3. olL] jja <J2£J1 JJ'l^'Ac^Jl '(^.J) ' ^jAiajJl

4. 3 £ 'vj*]l 'JJ&A UJ)

5. Q^j^iJl '^IA^I) UJ) ^¿jJl UJ)

6. O^A^l jlJ'A^jP J AJJJP J AJJUJJ ^ILAA ^fl SjUj^iVl AAAA

7. 1-£ '^j^l ¿iljll 0ji]l ^^ jftl '^jl^A

14^аранг: Аrabic literature to the end of the umayyad period The Cambridge history of arabic literature; Хitti Р. History of the Arabs. Part one, Pre Islamic age; Nicolson R.M.A. A Literary History of the Arabs.

15Фильштинский И.М. История арабской литературы V - X века. - С. 245.

16АгаЫс literature to the end of the umayyad period. The Cambridge history of arabic literature. - Р.115.

17Фильштинский И.М. Курсатилган асар. - Б. 245.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

8. Qutbuddun T. Khutba: The Evolution of Early Arabic Oration"in Classical Arabic Humanities in their own Terms: Festsschrift for Wolfhart Heinrichs, ed. Beatrice Gruendler and Michael Cooperson. - Brill, 2008.

9. Wehr H. A Dictionary of Modern Written Arabic: Arabic-English. Edited by J. Milton Cowan. 3rd printing. - Beirut: Librairie du Liban, 1980.

10. Larcher P. Arabic Linguistic Tradition II: Pragmatics. -P.4.Available at: www.academia.edu

11. Encyclopedia Of Arabic Literature. Volume 1. Edited by Julie Scott Meisami

12. Arabic literature to the end of the umayyad period The Cambridge history of arabic literature; Xitti P. History of the Arabs. Part one, Pre Islamic age; Nicolson R.M.A. A Literary History of the Arabs

13. OnnbfflTHHCKHH H.M. HcTopna apa6cKOH nHTepaTypti. V-Hanano X BeKa. MocKBa, TnaBHaa pega^na boctohhoh nHTepaTypbi,1985

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.