Научная статья на тему 'МОВАРОУННАҲР ФАЛСАФИЙ-ИРФОНИЙ МАКТАБЛАРИ ВА ИБН АЛ-АРАБИЙ ТАЪЛИМОТИ'

МОВАРОУННАҲР ФАЛСАФИЙ-ИРФОНИЙ МАКТАБЛАРИ ВА ИБН АЛ-АРАБИЙ ТАЪЛИМОТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
188
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ислом / тасаввуф / ирфон / теология / калом / диний-фалсафий тафаккур / таълимот / теологик таълимот / Мовароуннаҳр / фалсафий-ирфоний мактаблар / Ибн ал-Арабий / Ваҳдат ул-вужуд фалсафаси / тажаллий / таъсир / муносабат / Марказий Осиё мутафаккирлари / Ҳаким ат-Термизий / Форобий / Ибн Сино. / religious and philosophical thought / Islam / Sufism / irfan (Islamic mysticism) / theology / kalam (Islamic theology) / Maverannahr / philosophical-sufi school / Ibn al-Arabi / philosophy of Wahdat ul-wujud (“Unity of Being” / “One Being”) / tajalli (insight) ) / teachings / Central Asia / thinker / influence / attitude / Hakim at-Termezi / Farabi / Ibn Sina.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Холмўминов, Жаъфар Муҳаммадиевич

Ислом оламида “Шайх ул-акбар” номи билан шуҳрат қозонган ва ўзидан бой фалсафий-ирфоний мерос қолдирган буюк илоҳиётшунос, мутасаввиф, файласуф ва шоир, “Акбария” илмий-назарий тасаввуф мактаби асосчиси Муҳйиддин ибн ал-Арабийнинг (1165 – 1240) теологик-фалсафий таълимоти – “Ваҳдат ул-вужуд” аслида Ҳаким ат-Термизий (м. 820 – 932), Абу Наср Форобий (м. 873 – 950), Абу Али ибн Сино (м. 980 – 1037), Абў Исҳоқ Калободий (ваф.м. 991) ва Мустамлий Бухорий (ваф. ҳ.қ.434 / м. 1043) каби Мовароуннаҳр мутафаккирларининг диний-фалсафий қарашлари таъсири остида вужудга келган. Мазкур мақолада Шайх ул-Акбар Ибн ал-Арабийнинг Марказий Осиёлик мутафаккирларнинг таълимотлари ва Мовароуннаҳр тасаввуф мактабларига муносабати ва улардан таъсирланиши масаласи ислом фалсафий-ирфоний тафаккурининг ғарбий ва шарқий йўналишлари ўртасидаги маданиятлараро мулоқоти доирасида таҳлил ва тадқиқ этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PHILOSOFICAL-SUFI SCHOOLS OF MAVERANNAHR AND THE DOCTRINE OF IBN AL-ARABI

The philosophical and theological teachings of Wahdat ul-Wujud ("Unity of Being", "One Being") of the great theologian, mystic, philosopher and poet, who became famous in the Islamic world as "Sheikh ul-Akbar" Muhyiddin ibn al-Arabi (1165 1240) actually arose under the influence of the religious and philosophical views of the great thinkers of Mavеrannahr, such as Hakim at-Termizi (d. 820-932), Abu Nasr al-Farabi (d. 873-950), Abu Ali ibn Sina (d. 9801037), Abu Ishak Kalabadi (d. 991). ) and Mustamli Bukhari (d. 434 / m. 1043). This article briefly examines and analyzes the issue of the attitude of Ibn al-Arabi to the teachings of the thinkers of Central Asia and the Sufi schools of Maverannahr in the framework of intercultural dialogues between the western and eastern directions of Islamic philosophical and mystical thought.

Текст научной работы на тему «МОВАРОУННАҲР ФАЛСАФИЙ-ИРФОНИЙ МАКТАБЛАРИ ВА ИБН АЛ-АРАБИЙ ТАЪЛИМОТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 10

educational, natural and social sciences ( ) ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

МОВАРОУННАУР ФАЛСАФИЙ-ИРФОНИЙ МАКТАБЛАРИ ВА

ИБН АЛ-АРАБИЙ ТАЪЛИМОТИ

Холмуминов Жаъфар Мухаммадиевич,

Тошкент давлат шаркшунослик университети "Манбашунослик ва тасаввуф герменевтикаси" кафедраси доценти,

фалсафа фанлари доктори j afarmuhammad@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Ислом оламида "Шайх ул-акбар " номи билан шуурат цозонган ва узидан бой фалсафий-ирфоний мерос цолдирган буюк илоуиётшунос, мутасаввиф, файласуф ва шоир, "Акбария" илмий-назарий тасаввуф мактаби асосчиси Мууйиддин ибн ал-Арабийнинг (1165 - 1240) теологик-фалсафий таълимоти -"Ваудат ул-вужуд" аслида Хаким ат-Термизий (м. 820 - 932), Абу Наср Форобий (м. 873 - 950), Абу Али ибн Сино (м. 980 - 1037), Абу Исуоц Калободий (ваф.м. 991) ва Мустамлий Бухорий (ваф. у.ц.434 /м. 1043) каби Мовароуннаур мутафаккирларининг диний-фалсафий царашлари таъсири остида вужудга келган.

Мазкур мацолада Шайх ул-Акбар Ибн ал-Арабийнинг Марказий Осиёлик мутафаккирларнинг таълимотлари ва Мовароуннаур тасаввуф мактабларига муносабати ва улардан таъсирланиши масаласи ислом фалсафий-ирфоний тафаккурининг гарбий ва шарций йуналишлари уртасидаги маданиятлараро мулоцоти доирасида таулил ва тадциц этилади.

Калит сузлар: Ислом, тасаввуф, ирфон, теология, калом, диний-фалсафий тафаккур, таълимот, теологик таълимот, Мовароуннаур, фалсафий-ирфоний мактаблар, Ибн ал-Арабий, Ваудат ул-вужуд фалсафаси, тажаллий, таъсир, муносабат, Марказий Осиё мутафаккирлари, Хаким ат-Термизий, Форобий, Ибн Сино.

ФИЛОСОФСКО-СУФИЙСКИЕ ШКОЛЫ МАВЕРАННАХРА И УЧЕНИЕ ИБН АЛЬ-АРАБИ

Холмуминов Джафар Мухаммадиевич,

доктор философских наук, доцент кафедры «Истоковедения и герменевтики суфизма» Ташкентского государственного университета востоковедения

j afarmuhammad@mail. ru

Scientific Journal Impact Factor

АННОТАЦИЯ

Философско-теологическое учения Вахдат уль-Вуджуд («Единства бытия», «Единое бытия») великого богослова, мистика, философа и поэта, прославившийся в исламском мире как «Шейх улъ-Акбар» - Мухйиддин ибн аль-Араби (1165 - 1240) на самом деле возникался под влиянием религиозных и философских взглядов великых мыслителей Мавераннахра, таких как Хаким ат-Термизи (ум. 820-932), Абу Наср алъ-Фараби (ум. 873-950), Абу Али ибн Сина (ум. 980-1037), Абу Исхак Калабади (ум. 991). ) и Мустамли Бухари (ум.

В данной статье в кратком образе расматривается и анализируется вопрос отношение Ибн алъ-Араби к учениями мыслителей Центральной Азии и суфийских школ Мавераннахра в рамках межкулътурных диалогах между западных и восточных направлениях исламской философско-мистической мысли.

Ключевые слова: Ислам, религиозно-философский мысль, суфизм, ирфан (исламский мистицизм), теология, калам (исламская теология), Мавераннахр, философско-суфийсие школы, Ибн аль-Араби, философия Вахдат уль-вуджуд («Единства бытия», «Единое бытия»), таджалли (озарение), учения, влияние, отношение, Центральная Азия, мыслитель, Хаким ат-Термези, Фараби, Ибн Сина.

THE PHILOSOFICAL-SUFI SCHOOLS OF MAVERANNAHR AND

Kholmuminov Jafar Muhammadiyevich,

Doctor of Philosophical sciences (DSc), Tashkent State University of Oriental Studies, associate professor of chair "Hermeneutics and Hermeneutics of Sufism"

j afarmuhammad@mail .ru

The philosophical and theological teachings of Wahdat ul-Wujud ("Unity of Being", "One Being") of the great theologian, mystic, philosopher and poet, who became famous in the Islamic world as "Sheikh ul-Akbar" - Muhyiddin ibn al-Arabi (1165 - 1240) actually arose under the influence of the religious and philosophical views of the great thinkers of Maverannahr, such as Hakim at-Termizi (d. 820-932), Abu Nasr al-Farabi (d. 873-950), Abu Ali ibn Sina (d. 980- 1037), Abu Ishak Kalabadi (d. 991).) and Mustamli Bukhari (d. 434 / m. 1043).

434 / м. 1043).

THE DOCTRINE OF IBN AL-ARABI

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 10

educational, natural and social sciences ( ) ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

This article briefly examines and analyzes the issue of the attitude of Ibn al-Arabi to the teachings of the thinkers of Central Asia and the Sufi schools of Maverannahr in the framework of intercultural dialogues between the western and eastern directions of Islamic philosophical and mystical thought.

Keywords: religious and philosophical thought, Islam, Sufism, irfan (Islamic mysticism), theology, kalam (Islamic theology), Maverannahr, philosophical-suf school, Ibn al-Arabi, philosophy of Wahdat ul-wujud ("Unity of Being", "One Being"), tajalli (insight) ), teachings, Central Asia, thinker, influence, attitude, Hakim at-Termezi, Farabi, Ibn Sina.

Ибн ал-Арабий мактаби. Испан, форс, турк, лотин ва инглиз каби купгина Шарк ва Гарб тилларини яхши билган ва амалий фаолиятида улардан унумли фойдаланган Ибн ал-Арабий узидан жуда катта илмий-адабий мерос колдирган. Унинг маънавий меросидан 200 таси бугунги кунгача етиб келган. Аммо унга том маънода шухрат келтирган икки асари - "Ал-Футухот ал-Маккия" (Макканинг очилиши; Макканинг фатх этилиши) ва "Фусус ул-хикам" (Х,икмат дурдоналари; Х,икмат гавхарлари) буларнинг орасида алохида илмий ахамиятга эга. Абдулваххоб Шаъроний унинг асарлари сонини 400 дан ортик деб билса [19, Б.8], Мавлоно Жомий уларнинг сонини 500 дан ортик, дейди [5, Б.546]. Исмоил Пошшо Багдодий эса Ибн ал-Арабийнинг 475 та асарини санаб утади [1, Б. 114-121]. Олмон шаркшуноси Карл Брокельманнинг аниклашича, уларнинг сони 150 жилдни ташкил этади [2, Б.571-582]. Эронлик тасаввуфшунос олим Мухсин Жахонгирий эса Ибн ал-Арабийнинг 511 та асари руйхатини келтиради [4, Б.108-134].

Олмон шаркшуноси Карл Брокельманн айтишича, "Фусус ул-хикам"нинг 35 та шархи бор, аммо "Ислом буюк доират ул-маорифи"да берилган маълумотларга кура, Усмон Яхё унга 120 та шарх ёзилганлигини таъкидлайди [6, Б.25]. В.В. Лавскийнинг таъкидлашича "Фусус ал-хикам"га 150 дан ортик шархлар ёзилган [13, Б.112]. Айтиш мумкинки, ислом фалсафий-ирфоний тафаккури тарихида бирор китоб "Фусус ул-хикам"чалик машхур булган эмас.

Борликнинг бирлиги ва ягоналиги - Ваудат ал-вужуд таълимотининг асосчиси сифатида издошлари томонидан "Улуг шайх", "Афлотуннинг угли" деб ардокланган Ибн Арабий таълимотининг узига хослиги шундаки, унда гарбий ва шаркий тасаввуф анъаналари коришиб кетган. Суфий сифатида у рационализм ва схоластикага нисбатан интуитив билим - илохий файз афзаллигининг тарафдори эди. Унинг услуби асосини Куръон ва Суннанинг

мажозий тадкики, мутлак камровлилик хамда яхлитлилик ташкил этади.

805

Scientific Journal Impact Factor

Илохиёт сохасида Ибн Арабий мистик-пантеист эди. Унинг асарларида худди хозирги замон теософияси каби теософик ва метафизик карашлар, гохида хатто аклга сигмайдиган парадокслар коришмаси хам мавжуд. У асос солган Ваудат ул-вужуд таълимоти ва Илоуий тажаллий назарияси, иймон, нубувват ва валоят масалаларига оид карашлари халигача хам ахли сунна вал-жамоа ва хам шиъа йуналишидаги уламолар доирасида катта илмий-акидавий бахс-мунозараларга сабаб булиб келмокда.

Ибн ал-Арабий Мовароунна^р фалсафий-ирфоний тафаккури таъсири остида

Шайх ул-Акбар Мухйиддин Ибн ал-Арабий фалсафий-ирфоний таълимотининг кейинги даврдаги тасаввуфий таълимотларга таъсири масаласини урганиш жараёни Ваудат ул-вужуд фалсафаси ва у билан алокадор назариялар бум-буш майдонда вужудга келмаган экан, деган хулосани келтириб чикарди. Бу борадаги тадкикотлар Ибн ал-Арабий таълимотининг асл илдизлари биринчидан, ислом динининг бирламчи манбалари - Куръони карим ва Хддиси шарифга бориб такалса, иккинчинчидан тасаввуф таълимоти таркибида "Хакимия" номли илк фалсафий-ирфоний мактаб очган Хаким ат-Термизий, Шарк аристотелизми (машшо) намояндалари - Абу Наср Форобий ва Абу Али ибн Сино, Бухоро илмий-назарий тасаввуф мактаби намояндалари -Абуисхок Калободий ва Мустамлий Бухорий томонидан яратилган фалсафий-ирфоний таълимотларга бориб такалишини курсатади.

Ибн ал-Арабий ирфон фалсафасининг узидан олдинги буюк намояндаси -Хаким ат-Термизий таълимотини чукур урганган, унинг асарларидан куплаб иктибослар келтирган. Ваудат ал-вужуд таълимоти асосчиси узининг "Футухот ал-Маккия" номли асарида 155 та диний-фалсафий саволга Хдким Термизийнинг "Хатм ул-авлиё" китобига суянган холда жавоблар ёзган. Айникса, Хаким ат-Термизийнинг нубувват (пайгамбарлик), валоят (валийлик), руъят (уйгоклик ва туш уртасидаги холат), цалб ва нафс хакидаги назарияларини куллаб-кувватлаган ва янада такомиллаштирган.

Ибн ал-Арабий узининг "суфийлик комуси" деб аталган "Футухот ал-Маккия" асарини яратишда машхур мутасаввифлар ва илохиётчилар катори ат-Термизий асарларидан хам фойдалангани хакида Дж.С.Тримингэмнинг "Суфийские ордены" асарида кимматли маълумотлар берилган. Унда жумладан, шундай дейилган: "Хаким ат-Термизий гоялари... Ибн ал-Арабийдек дахо томонидан тикланмагунга кадар салкам хотиралардан учиб кетган эди" [15, Б.306]. Боязид Бистомий билан бир даврда яшаган, лекин лекин купрок

Scientific Journal Impact Factor

Ha3apnëTHH oïïhm cH^araga TaHHnraH X,aKHM ar-TepMH3HHHHHr Fo«napHgaH TatcHpnaHraH höh an-ApaÖHH Hyôyeeam Ba eaxoxm TymyHnanapHHH TanKHH этнmga xaM acocaH yHra TaaHraH [15, E.339]. YnapHHHr xaëT Ba $aonH«TnapH, HnrapH cypraH FoanapHHHHr öomKanap ToMoHHgaH Typnnna Tan^HH этнпнmн MHConnga xaM ÖHp KaHna yxmamnHKnapHH Ky3aram MyMKHH. MacanaH, öat3H 3aMOHgomnapH xap hkkhchhh xaM ogaMnapHH 3apapnn ÖHgtarra eTaKnamga, nafiraMÔapnHKHH gatBo этнmga afiönaraHnap [16, E.14; 7, E.189]. Ey acoccH3 Ba MaHTHKCH3 afiônoBnap X,aKHM ar-TepMH3HH Ba Höh an-ApaÖHH rogomnapH, MyxnHcnapH Ba Tapa^gopnapH ToMoHHgaH gHHHH Ba hhmhh ^HxargaH pag этнпгaн. ^yMnagaH, X,aKHM ar-TepMH3HH TatnHMoTH AöyöaKp BappoK TepMH3HH, Höh an-ApaÔHH Ba Xo^a EaxoyggHH HaKmöaHg KaÖH öywK Myra^aKKHpnap ToMoHHgaH Kynnaö-KyBBaraaHraH Öynca, Höh an-ApaÖHH TatnHMoTH y3 HaBÖarnga CagpHggHH KyH^BHH, OaxpnggHH HpoKHÖ, Aögypa33oK KomoHHH, Xo^a MyxaMMag nopco EyxopHH, Xo^a Axpop Bannfi, MaB^OHO AögypaxMOH ^omhh, ^OByg KaöcapHH, KaMonnggHH XycaÖH Xopa3MHH, Annmep HaBOHH, Mnp3O AögynKogHp EegHn Ba öorn^anap ToMoHHgaH Ha^aKar Kynnaö-KyBBaraaHgH, öanKH myHHHrgeK, gaBOM эттнpнпgн.

Bayöam an-eywyö TatnHMoraga "Hyp" Ba "Ta^annnfi" roanapngaH KeHr ^oöganaHHnagH. Ey fo«hh hhk MapoTHÖa öywK MyTa^aKKHp Ba MyTacaBBH^ X,aKHM aT-TepMH3HH Höh an-ApaÖHÖgaH yn W3 hhh MyKaggaM ypTara Tamnaö, ^yMnagaH, myHgaö geraH эgн: "AnnoxHHHr a3aMaraHrHgaH ynapra (xoö-xaBacgaH noKnaHraHnapra) Hyp ^H^Ba (Ta«:aMHH) KHngH"; EynapHHHr öapnacH Annox HypH Ta^annHHCH öapaKoTHgaH cogHp öynraHnHrH TyFpHcHgarH FoanapH xaM «Ha ÖHp öop TacgHKgaögH [8, E.38].

EyHgaH TamKapH Höh an-ApaÖHH "fflapx yn-MacoHn ap-pyxoHHma amarafi cyHna atHxo an-X,aKHM ar-TepMH3HH" (An-X,aKHM ar-TepMH3HÖgaH cypanraH pyXHH MacananapHHHr mapxH) homhh Maxcyc acap xaM «parraH. ^eMaK, "öywK arnoMa Höh an-ApaÖHH TepMH3nHK goHHmMaHg an-X,aKHM ar-TepMH3HHHHHr acapnapH Ba TatnHMorara anoxHga эtтнöop öepraH xaMga yHHHr öoh hhmhh-MatHaBHH MepocHHH KeÖHHrH aBnognapra eTHÖ KenHmHga ôeKHëc xH3Maraap KH^raH" [16, E.26].

X,aKHM aT-TepMH3HHHHHr "HyöyBBaT" (HaÖHÖnHK, naÖFaMÖapnHK) Ba "Bano«T" (BanHHHHK, aBHHënHK) MacananapH xycycHgarH, aÖHHKca, yHHHr TacaBBy^ga BanHHHHKHHHr MyxHM ypHH xaKHgarH KapamnapH KeÖHHHanHK HCHOM Ta^aKKypH TapHxHga Höh an-ApaÖHH ToMoHHgaH «Haga pHBo^naHTHpHngH. ^aTTo ymöy Macanara öaFHmnaHraH ÖHp KaTop acapnapHga Höh an-ApaÖHHHHHr an-^aKHM aT-

Scientific Journal Impact Factor

Термизий рисолаларидан бутун-бутун сахифаларни сузма-суз кучириб келтирган холлари хам кузга ташланади [16, Б.36].

Ислом оламининг буюк файласуфи Абу Наср Форобий (872-950) илк маротиба "вужуд", "вужуди вожиб" (вожиб ул-вужуд) ва "вужуди мумкин" (яратилган вужуд) каби кейинчалик Ваудат ул-вужуд фалсафасида кенг кулланилган атамаларни фалсафий категориялар даражасига кутарди. Форобийнинг Ваудат ул-вужуд фалсафасининг шаклланишига кушган хиссасини куйидаги икки холатда кайд этиш мумкин:

а) Форобий "Вужуд" (борликшунослик) фалсафий мактаби тарафдори, балки бу мактабнинг асосчиси хам эди. Зеро унинг асарларида "Вожиб" (зарурят, зарурлик), "Мумкин" (яратилган) уртасидаги фаркларни аниклаш, шунингдек, Вужуд (Борлик)нинг вожиблигига оид масалалар илк маротиба уртага ташланади.

б) Форобий биринчи булиб "фаъол ва салохиятли (кудратли) Акл" масаласи, шунингдек, инсоний аклнинг амалий (тажрибавий) ва назарий аклга булиниши хакида суз очди. Натижада, Абу Али Ибн Сино "аклларнинг Биринчи акл (Акли аввал)дан тажаллий этиши (эманацияси)" хакидаги назарияни ривожлантирди.

Ислом фалсафаси тарихида илк маротаба "Фусус ул-хикам" номи билан фалсафий асар ёзишни хам Форобий бошлаб берган. У бу асарда фалсафа -рационализм ва тасаввуф - иррационализмни бир-бирига якинлаштиришга харакат килади. Шу максадда "рационал далилларни эътироф этиб, аник гояларни баён этиш оркали суфийларнинг максадга эришиш йулларини фалсафанинг рационал билимларини чукурлаштиришга кумаклашувчи восита деб бахолайди" [18, Б.71]. Форобий "Фусус ул-хикам"нинг бир неча бобида "вожиб" (Худонинг мавжудлиги зарурати), "имкон" (яратилиш, яратилган), хаюло (рационал фалсафа нуктаи назаридан бутун борликдаги вужуд иккига булинади: Вожиб ал-вужуд ва Мумкин ал-вужуд. Вожиб ал-вужуд борлиги узига тегишли булган Зот - Худодир. Мумкин ал-вужуд борлиги Вожиб ал-вужудга боглик булган, яъни, узидан бор булолмайдиган, муайян бир вактда мавжуд булиб, муайян бар вакта йук буладиган вужуддир. Бу олам (дунё), табиат ва унинг ичидаги мавжудотлар, нарсалар ва ашёлар хисобланади. Олам жавхар (субстанция) ва араз (аксиденция)дан иборат. Араз уз вужудида жавхарга мухтож. Унинг вужудидаги жавхар эса беш кисмдан иборат: хаюло, куриниш, жисм, акл ва нафс. Хаюло куриниш (сурат) унга кучадиган ёки утадиган жавхар хисобланади. Бошкача айтганда, хаюло сурат учун жой

Scientific Journal Impact Factor

(макон)дир. Масалан, ёгоч - хаюло, сурат - куринишга эга булса, стол ёки стулга айланади. Хаюло билан сурат бири-бирига чамбарчас боглик: улар бир-бирисиз мавжуд була олмайди), Тангри таолонинг яккаю ягоналиги, уз-узидан борлиги хусусида гапириб далиллар келтиради ва буни аклий мушохада оркали исботлаб беради [18, Б.71]. Асарнинг барча бобларида Форобийнинг калби битмас-туганмас ишк нури билан порлаб туради ва Оятуллох Хасанзода Омулий таъбири билан айтганда, "барча бобларни узаро боглайдиган халка булиб, жами мавзуларнинг энг гузали хисобланган мухаббатга багишланган" [12, Б.148].

Форобийнинг тасаввуфга булган кизикиши хакида эронлик олим Ахмад Тамимдорий шундай ёзади: "Форобий нафакат сиёсат ва фалсафа билан шугулланди, балки тасаввуфда хам юксак даражага эришди. Буни унинг оддий аскетик турмуш тарзини кечиргани мисолида яккол куриш мумкин. Перипатетик фалсафа (машоиюн; Мусулмон Шарки файласуфлари; Шарк аристотелизми - Ж.Х.) принциплари асосида яратилган "Фусус ул-хикам" китоби диний мистика назарияси (ирфон) йуналишини белгилаб беради" [14, Б.12].

А.Тамимдорийнинг ёзшишича, Ибн Сино, уз фалсафасини "Хикмат ул-Машрикия" (Шарк хикмати; Шарк фалсафаси - Ж.Х.) деб атади" [14, Б. 14]. Ибн Синонинг фикрича, олам ва ундаги бор нарсалар мавжуд булиш имкониятига эга, аммо бунда узидан узи бор булган Вужудга мухтождирлар [14, Б.15]. Ибн Синонинг "Узидан узи бор булган Вужудга мухтож булмок" гояси кейинчалик Ибн ал-Арабийнинг Вахдат ул-вужуд фалсафасида марказий уринлардан бирини эгаллади.

Ибн Сино хам тасаввуф таълимотига бефарк булмаган. Буни унинг Шайх Абусаид Абулхайр билан булиб утган сухбати мисолида хам, умрининг охирида яратган "Хайй ибн Якзон", "Саломон ва Абсол", "Рисола ат-тайр" ва "Рисола фил-ишк" каби бир катор фалсафий-мажозий асарлари мисолида хам куриш мумкин. "Рисола ат-тайр" кейинчалик Шайх Атторнинг "Мантик ут-тайр" асари яратилишига замин яратган булиши хам мумкин. Ибн Сино оламнинг Аллох таоло томонидан яратилишида Унинг нури жилва этгани хакидаги гояни уртага ташлаган.

Куръони каримда келтирилган Аллох таъоло нурининг жилва этиши (Тур тогига) масаласи илохий нурнинг калбга тажаллий этиши тарзида илк маротиба IX асрнинг буюк мутасаввифи Хаким ат-Термизий асарларида кузатилса [10, Б.42], X асрда Бухоро назарий тасаввуф мактабининг йирик намояндалари -

Scientific Journal Impact Factor

Калободийнинг "Китоб ат-Таъарруф", Мустамлий Бухорийнинг "Шархи ат-Таъарруф ли мазхаб ит-тасаввуф" номли асарларида "тажаллий" масаласи алохида бир назария, тасаввуфнинг мухим тушунча ва категорияларидан бири сифатида махсус бобда ёритилади [3].

Таникли тасаввуфшунос олим Н. Комиловнинг фикрича, буюк мутасаввиф Шайх Фаридиддин Аттор (1145-1221) Ваудат ул-вужуд гояларини кичик замондоши - Ибн ал-Арабий китоблари хали Эрону Хуросонда таркалмасдан олдин уз асарларида ифодалаган эди. Шу нуктаи назардан, Атторни Ваудат ул-вужуд таълимотининг асосчиларидан деб хисоблаш мумкин [9, Б.53].

ХУЛОСА

Испаниянинг Андалусия вохасида тугилган Шайх ул-акбар Мухйиддин Ибн ал-Арабий тасаввуф идеаллари таъсири остида ижтимоий фаолиятлардан эрта воз кечиб, суфийликни кабул килди. Дунёкараши суфийлар тафаккури таъсири остида шаклланди, узига устоз - пир излаб Андалусия ва Шимолий Африка мамлакатларини кезди, Кичик Осиё ва Якин Шарк мамлакатлари буйлаб сафарларга чикди. 30 ёшларидаёк фалсафий ва ирфоний фанларга кобилияти, билимдонлиги ва гузал хулк-одоби билан суфийлар орасида юксак хурмат ва эътиборга сазовор булди. Аммо унинг фалсафий-ирфоний дунёкараши Мусулмон Шарки мутафаккирлари, айникса, Мовароуннахр ва Хуросон суфийлари ва файласуфларининг таълимотлари асосида шаклланди. Жумладан, у асос солган Ваудат ул-вужуд фалсафасининг илмий-назарий илдизлари ундан олдин яшаб ижод этган Мовароуннахр мутафаккирларининг таълимотларидан озикланган экан, деган катъий хулосага келиш мумкин.

REFERENCES

1. Багдодий, Исмоил Пошшо. Хддят ул-орифийн. 2-ж. - Истамбул, 1951. Bagdadi, Ismail Poshsho. Hadyat al-'arifin. 2. - Istanbool, 1951.

2. Brockelmann, Carl. Geschichte Der Arabischen Litteratur, Volume 1 (German Edition). 2011. P. 571-582.

Бухорий, Хожа Имом Абу Иброхим Исмоил бин Мухаммад Мустамлий. Шарх ат-таъарруф ли мазхаб ат-тасаввуф. Рубъи чахорум. Бо мукаддима ва тасхехи Мухаммад Равшан. - Техрон: "Асотир", 1363.

Scientific Journal Impact Factor

Jahangiri, Mohsen. Mohyi al-din ibn 'Arabi, The distinguished figure of Islamic Mysticizm. - Tehran University Press, 2004.

Jami, Abdurahman. Nafahat al-ons. - Tehran, 1337.

6. Жузжоний, Абдулхаким Шаръий. Тасаввуф ва инсон. - Т.: "Адолат", 2001.

7. Каримов Э. Кубравийский вакф XVII-XIX вв.: письменные источники по истории суфийского братства Кубравийа в Средней Азии. - Т.: "Фан", 2008.

8. Кенжабек М. Термиз тазкираси. - Т.: "Узбекистан Миллий Энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2001.

9. Комилов, Нажмиддин. Тасаввуф. Иккинчи китоб: Тавхид асрори. -Т.: F. Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти; "Узбекистон". 1999.

10. Мухаммад Хдким Термизий рисолалари. Хдким Термизий йулининг бошланиши. Будувву шаън Абу Абдуллох Термизий. Нафс одоби. Нафс риёзати. Касб - тирикчилик баёни. Таржимон: Журабек Чутматов. - Т.: "Movarounnahr", 2017.

11. Нишопурий, Фаридуддин Аттор. Тазкират ул-авлиё Мукаддимаси. / Форсийдан Мирзо Кенжабек таржимаси. // "Сино", 2002, №8. - Б.47.

12. Омулий, Оятуллох Хдсанзода. Нусус ул-хикам. - Техрон, 1365.

13. Суфийская мудрость. Тупловчи: В.В.Лавский. - М.: "Март", 2007.

14. Тамимдари, Ахмад. История персидской литературы. - Санкт-Петербург: Петербургское Востоковедение, 2007.

15. Тримингэм Дж. С. Суфийские ордены в исламе. - М.: София ИД Гелиос, 2002.

16. Уватов У. Ал-Хаким ат-Термизий. - Т.: "Маънавият", 2014.

17. Хидевжам, Хусайн. Мукаддима. / Абунаср Форобий. Эхсо ул-улум. -Техрон: Интишороти Илм ва фарханг, 1364 хк.

Хидевджам, Хусайн. Предисловие. / Абу Наср Фараби. Эхса уль-улум. -Тегерен: Наука и культура, х.1364.

18. Хотамий, Саййид Мухаммад. Ислом тафаккури тарихидан. / Таржимон НДодирзода. - Т.: "Минхож", 2003.

Хатами, Сеййид Мухаммад. Из истории исламской мысли. / Перев. Н.Кадирзаде. - Т.: "Минхадж", 2003.

19. Шаъроний, Абдулваххоб. Ал-явокит в-ал-жавохир. 1-ж. - Миср, 1343. Sharani, Abd al-vahhab. Al-yavaqit va-l-javahir. 1. - Egypt, 1343.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.