Научная статья на тему 'РИЗОУДДИН ИБН ФАХРИДДИННИНГ “ИБН АРАБИЙ” АСАРИДА ИСЛОМ ОЛАМИ'

РИЗОУДДИН ИБН ФАХРИДДИННИНГ “ИБН АРАБИЙ” АСАРИДА ИСЛОМ ОЛАМИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

118
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ризоуддин ибн Фахриддин / Ибн Арабий / “Вақт” нашриѐти / Мадинату-Заҳро / Мурсия / Мария / Қуртоба. / Rizouddin ibn Fakhriddin / Ibn Arabi / “Vaqt” Publishing House / Madinatu-Zahra / Murcia / Maria / Qurtaba.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Муслимбек Бахтиёржон Ўғли Алижонов

Ушбу мақолада туркий халқларнинг жадидчилик ижтимоий ҳаракати бўйича йирик номоѐндаси Риозуддин ибн Фахриддиннинг “Ибн Арабий” асари ва унда файласуф ва тасаввуф илмининг машхур шахсиятларидан бўлмиш Ибн Арабий яшаган давр ва муҳит таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISLAMIC WORLD IN RIZOUDIN IBN FAHRIDDIN’S WORK “IBN ARABI”

This article analyzes the work of Ibn Arabi by Riozuddin ibn Fakhriddin, the great representative of the Turkic peoples on the Jadid social movement, and analyzes the period and environment in which Ibn Arabi, a famous philosopher and great mystic, lived.

Текст научной работы на тему «РИЗОУДДИН ИБН ФАХРИДДИННИНГ “ИБН АРАБИЙ” АСАРИДА ИСЛОМ ОЛАМИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-348-351

РИЗОУДДИН ИБН ФАХРИДДИННИНГ "ИБН АРАБИЙ" АСАРИДА

ИСЛОМ ОЛАМИ

Муслимбек Бахтиёржон уFли Алижонов

ТДШУ магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада туркий халкдарнинг жадидчилик ижтимоий харакати буйича йирик номоёндаси Риозуддин ибн Фахриддиннинг "Ибн Арабий" асари ва унда файласуф ва тасаввуф илмининг машхур шахсиятларидан булмиш Ибн Арабий яшаган давр ва мухит тахлил килинган.

Калит сузлар: Ризоуддин ибн Фахриддин, Ибн Арабий, "Вакт" нашриёти, Мадинату-Захро, Мурсия, Мария, Куртоба.

ISLAMIC WORLD IN RIZOUDIN IBN FAHRIDDIN'S WORK "IBN ARABI"

ABSTRACT

This article analyzes the work of Ibn Arabi by Riozuddin ibn Fakhriddin, the great representative of the Turkic peoples on the Jadid social movement, and analyzes the period and environment in which Ibn Arabi, a famous philosopher and great mystic, lived.

Keywords: Rizouddin ibn Fakhriddin, Ibn Arabi, "Vaqt" Publishing House, Madinatu-Zahra, Murcia, Maria, Qurtaba.

КИРИШ

Ризоуддин ибн Фахриддин хакида ХХ асрнинг 60 йилларидан кейингина гапирила ва ёзила бошланди. Айнан шу даврдан бошлаб унинг хаёти ва ижоди борасида жиддий тадкикотлар олиб боришга имконият юзага келди. Бу улкан шахсиятнинг ёзган асарларини, ёзишмаларини ва ижтимоий-сиёсий фаолиятини урганишга йул очилди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИ

Ризоуддин ибн Фахриддиннинг "Ибн Араби" асари 1912-йил Оренбургдаги "Вакт" нашриётида чоп этилган булиб, унда файласуф ва суфий олим Ибн Арабийнинг муфассал таржимайи холи ва фалсафий карашлари келтирилган [1]. Асарнинг фихристи куйидагича: 1) Кириш; 2)Ибн Арабийнинг

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-348-351

исми ва насаби, куня ва лакаби, шухрати, Ишбилия, Куртоба, Гирнота, Тулятулия шахарларининг васфи, Мадинати аз-захро, Мурсия, Мария, Шом, Дамашк, Ибн Арабийнинг тугилиши ва вафоти; 3) Ибн Арабийнинг оиласи, киёфати, одати, расмий хати; 4) Х,аёт ва маийшати, У хакида суйланган марсиялар, тушлари; 5) Устоз ва шайхлари, шогирд ва мусохиблари, кароматлари; 6) Шеърлари; 7) Таълифлари ва бугунги кунда чоп этилган асарлари; 8) Амаллари; 9) Ижтиход ва таклиди, ижмо ва киёс, Аллох рахматининг васфи, зот ва сифат, хар нарсада хаёт борлиги хакида, илм ва унинг доимий тарзда юксалиши, вахий, тасаввуф ва хирка кийдирмок, Махдий ва Х,изр, кутб ва гувс, кароматм, Куёшнинг магрибдан чикиши, Таврот, Корун; 10) Вахдату-вужуд; 11) Вахдату-Вужуд маслагидаги машхур одамлар; 12) Ибн Арабийнинг танкидчи ва мудофаачилари; 13) Мухокама; 14) Русия мусулмонлари орасида Ибн Арабий; 15) Х,икматли сузлари; 16) Насихатлари; 17) Хртима.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ибн Арабийнинг исми Мухаммад ибн Али Мухаммад ибн Ахмад ибн Абдуллох булиб, араб диёрларида "Х,отам Той" дея машхур булган кишининг наслидан эди [2]. Ушбу сабабдан Ибн Арабий "Ат-Той ал-Х,отамий" деб хам ном козонган. Куняси Абу Бакр, лакаби Мухйиддин булиб узи "Ибн Арабий" дея танилган. Абу Бакр Мухаммад ибн Абдуллох ибн Арабий исмли олимдан фаркланиб туриши учун шарк олимларидан купчилик унинг таржимайи холии "алиф" ва "лом"сиз "Ибн Арабий" дея ёзишга карор килишган. Узи эса хар икки исм ила ёзмишдир. Ёш вактида ва Андалус мамлакатида истикомат килган чогларида негадир "Ибн Сурока" дея машхур булган. Ахли тасаввуф буюкларидан булгани жихати билан "Шайх акбар" деб хам аталган [3].

Ибн Арабий Андалус мамлакатининг Мурсия шахрида дунёга келиб, 8 ёшга етганда 568/1172-йилда Ишбилияга (Севиля) борди ва у ерда илм билан машгул булганидан сунг 38 ёшда эканлигида (598/1201-йилда) Шарк тарафга караб йулга отланди. Ушбу сафарида Маккайи-мукаррамада бир неча йил туриб Шом ва Мусул, Багдод ва Миср, Кунё шахарларига, шунингдек яна Онадоли мамлакатларига сафарлар килди. Ибн Арабий Багдодга илк маротаба келганида ун икки кун турди, кейинги сафар келганида канча тургани номалум [4].

Саккиз юз йиллар кадар муддат мусулмонлар кулида турган Андалус мамлакати бугунги кунда Испания билан Португалия мамлакатларидан иборатдир. Гувт кавмидан мукаддам бу ерларда Вандал кавми тургани

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-348-351

муносабати билан "Вандалусия", сунгра тахрир килиниб "Андалусия" дея шухрат козонган. Фатх этганларидан кейин мусулмонлар бу мамлакат номини Андалус дея "Андалус" сувратида айтадиган булдилар ва ушбу ном мусулмонларнинг шимол тарафидан забт этган ерларга нисбатан ишлатилиниб ушбу жихатдан Андалус номи аввалгига Караганда кенг ишлатилинадиган булиб колди.

Ислом маданиятининг донги чиккан вактларда Андалуснинг машхур шахарлари куйидагилар эди:

Ишбуна. Бугунги кунда Португалия давлатининг пойтахти ва Лиссабон деб аталувчи шахардир. Мусулмонларнинг денгиз савдолариинг энг кудратлиси ушбу шахар эди. "Янги дунё" излаб океанга чикувчи ва "Магрурийн" номи билан машхур булган мусулмонлар ушбу шахардан булиб, шу ердан сафар этганлар. Бу шахарда куплаб мусулмон олимлари дунёга келган. Бу кунда эса бир дона булса хам мусулмон йукдир [5].

Ишбилия. Хрзирги вактда Севиля дея машхур булган ушбу шахрнинг илк номи "Испалис" булганидан, фатх этганларидан кейин мусулмонлар "Ишбилия" деб атай бошлаганлар. Уммавийлар замонида ушбу шахар Куртобадан кейинги энг мухим шахар сифатида эъзозланиб, ахолиси 400 мингга якин эди [6]. Шахар окиб утувчи дарё буйида булганидан мусулмонлар замонасида хавосининг тозалиги, биноларининг гузаллиги, савдосининг ривож топганлиги, ахолисининг бойлиги билан машхур эди. Мусулмонлар тоонидан курилган "Ал-Каср" номли сарой бугунги кунда хам мавжуд булиб, номи тахрирга учраб "Алкасар" дея машхурдир. Бу ердан етишиб чиккан мусулмон олимларининг сон-саногининг охири йуклиги каби, бу шахар хакида суйланган шеърлар хам купдир. Ибн Арабий ушбу шахарда тахсил олган [7].

Тулайтула (Толедо). Уммавийлар замонасида энг маъмур (обод) шахарлардан булиб, жуда куплаб мусулмон олимлари бу ерда таваллуд топганлар. "Ал-Каср" номли подшох саройи испанлар томонидан черковга айлантирилган.

Гирнота (Гранада). Ислом хукумати замонида 420 минг ахолиси булган бу шахар энг охири булиб испанлар кулига утди. Меъморчиликнинг нодир наъмунаси ва машхур олим ва мусулмонларнинг тараккиётининг рамзи булмиш "ал-Х,амро"[8] номли ажойиб сарой ушбу шахарда жойлашган. Бундан етишиб чиккан мусулмон олимларининг хисоби йук.

Куртоба (Кордова). Уммавийлар замомида бу шахар бутун Андалус мамлакатининг пойтахти булганидан, Багдоддан кейинги турувчи биринчи

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-348-351

шахар булган [9]. Бинолари зийнатли, хайрия муассасалари обод, маориф ва саноат борасида беназр эди. Икки юз мин гуй ва бир миллиондан зиёд ахолиси, икки юз жомеаси, беш юз хастахона билан мадрасаси ва туккиз юз хаммоми булиб, мусулмонлар томонидан ишланган сахтиёнлар бутун дунёга машхур ва макбул эди. Бугунги кунда "Кордуан" дея танилган сахтиён мусулмонлардан ёдгор булиб колган Сахтиён номидир. Фарнклар томонидан "Ал-Казар" дея суйлайдиган сарой билан унинг ёнидаги "Мадина аз-Захро"ни араб шоирлари мадх этиб куп шеърлар суйлаганлар.

Мурсия. Ислом хукумати замонида бу шахарнинг шухрати ипак савдоси билан эди. Ибн Арабий ушбу шахарда дунёга келган.

Мария (Ал-Мария). Мусулмонлар вактида энг гавжум, илм-маърифат тараккий этган бу шахар испанлар кулига утгач шухрати сунган.

Ибн Арабий 560/1165-йилда рамазон ойида тугилиб, 638/1240-йил робиюл-аввал ойининг 28-кунида вафот этган. Бу вактда унинг ёши 77 да эди. У Дамашк шахридаги кози Мухйиддин ибн аз-Закийнинг уйида вафот этиб, Жабал ал-Касиюн этагига дафн этилди.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Хулоса урнида айтганда Ибн Арабий илм-фан ва тараккиёт ривожланган бир даврда яшади ва уз даврида яратилинган шароитлардан унумли фойдаланган холда шарк ва гарб оламининг фалсафий тасаввуф тарзига улкан тасир курсатди.

REFERENCES

1. Ризоуддин ибн Фахриддин. Ибн Араби. Оренбург.: Вакт. 1912. -Б. 129.

2. Michael Sells. Mystical Language of Unsaying. Chicago.: Press. 1994. -S. 45.

3. Ризоуддин ибн Фахриддин. Ибн Араби. Оренбург.: "Вакт". 1912. -Б. 5.

4. Мухаммад Салим. Мифтахул-Футухотил-Маккия. Кохира.: Булок. 1996. -Б. 112.

5. Ризоуддин ибн Фахриддин. Ибн Араби. Оренбург.: Вакт. 1912. -Б. 9.

6. Cagfer Karada§. ibn 'Arabi'nin itikadi Görü§leri. Istanbul.: Turk kurumleri. 1997. -S. 98.

7. Ризоуддин ибн Фахриддин. Ибн Араби. Оренбург.: Вакт. 1912. -Б. 11.

8. Ali Vasfi Kurt. Endülüs'te Hadis ve ibn Arabi. istanbul.:Andalus. 1998. -S. 102.

9. Ризоуддин ибн Фахриддин. Ибн Араби. Оренбург.: Вакт. 1912. -Б. 12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.