Научная статья на тему 'ЖАНУБИЙ ОРОЛБЎЙИДАГИ ТАБИИЙ ГАЗ КОНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ'

ЖАНУБИЙ ОРОЛБЎЙИДАГИ ТАБИИЙ ГАЗ КОНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
70
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Орол денгизи / Орол денгизи муаммоси / Устюрт газ-кимё мажмуаси / Шохпахта / Шимолий Устюрт / Қувонч / Урга / Бердақ / Учсой / Ақшолақ. / Aral Sea / Aral Sea problem / Ustyurt gas-chemical complex / Shokhpakhta / Northern Ustyurt / Kuvonch / Urga / Berdaq / Uchsoy / Aksholaq.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Искендеров, Алишер Базарбаевич, Абдираманов, Бахтияр Сағыйдулла Улы

Орол денгизи ҳудуди ҳозирги даврда кенг миқёсда ўрганилган ва ўрганилаётир. Орол денгизи муаммоси билан боғлиқ бир қанча илмий тадқиқот ишлари амалга оширилган. Ўлкамиздаги фойдали қазилма бойликларини ўрганишда ер ости бойликларининг пайдо бўлиш шароитлари Ҳамда улардан турмушда фойдаланиш аҳамиятини кенг миқёсда таҳлил қилиш керак.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NATURAL GAS FIELD EXPLOITATION ISSUES IN THE SOUTH COAST

The territory of the Aral Sea has been studied and is being studied on a large scale at the present time. A number of scientific research works related to the problem of the Aral Sea have been carried out. In the study of mineral resources in our country, it is necessary to analyze on a large scale the conditions of occurrence of underground resources and the importance of their use in life.

Текст научной работы на тему «ЖАНУБИЙ ОРОЛБЎЙИДАГИ ТАБИИЙ ГАЗ КОНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 10

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ЖАНУБИЙ ОРОЛБУЙИДАГИ ТАБИИЙ ГАЗ КОНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ

Искендеров Алишер Базарбаевич Абдираманов Бахтияр СаFыйдулла улы

Ажиниёз номидаги Нукус давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Орол денгизи уудуди уозирги даврда кенг мицёсда урганилган ва урганилаётир. Орол денгизи муаммоси билан боглиц бир цанча илмий тадцицот ишлари амалга оширилган. Улкамиздаги фойдали цазилма бойликларини урганишда ер ости бойликларининг пайдо булиш шароитлари Х^амда улардан турмушда фойдаланиш ауамиятини кенг мицёсда таулил цилиш керак.

Калит сузлар: Орол денгизи, Орол денгизи муаммоси, Устюрт газ-кимё мажмуаси, Шохпахта, Шимолий Устюрт, Кувонч, Урга, Бердац, Учсой, Ацшолац.

ABSTRACT

The territory of the Aral Sea has been studied and is being studied on a large scale at the present time. A number of scientific research works related to the problem of the Aral Sea have been carried out. In the study of mineral resources in our country, it is necessary to analyze on a large scale the conditions of occurrence of underground resources and the importance of their use in life.

Key words: Aral Sea, Aral Sea problem, Ustyurt gas-chemical complex, Shokhpakhta, Northern Ustyurt, Kuvonch, Urga, Berdaq, Uchsoy, Aksholaq.

КИРИШ

Хрзирги вактда Жанубий Оролбуйидаги табиий газ конлари республикамизнинг импорт урнини боса оладиган энергия ресурслар билан уз-узини таъминловчи дастурларни ишлаб чикишда алохида урин эгаллайди. Жанубий Оролбуйи иктисодиёти устивор йуналишларидан бири минтакадаги ер ости бойликлари ресурсларини топиш, зонасини аникдаш ва фойдаланишга йуналтирилган.

Оролбуйининг фойдали казилма бойликларидан бири табиий газ булиб улар, Шохпахта, Шимолий Устюрт, газ конденсатлари Кувонч, Урга, Бердак, Учсой, Акшолак табиий газ конларидан иборат.[3] Ушбу минтакада башоратланган захираларни кайта хисоблаб, уларнинг захиралари бур ва юра

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

даври ёткизикларига таалукли. Регионнинг асосий табиий газ конлари бир неча геологик объектларда куринади. Шунингдек бир катор захирасининг тадкикотларда яхши урганилган икки табиий газ конини регионнинг умумий табиий газларнинг жойлашишини куриш максадида Шохпахта ва Куваниш табиий газ конларини мисол тарикасида олиш мумкин.[5] Улар. Бу табиий газ конлари комплексли геологик ва геофизик тадкикотлар натижасида истикболли деб топилган. Табиий газ конларига географик тавсиф беришда

A.М.Акрамходжаев, А.Г.Бабаев, А.А.Бакиров, И.О.Брод, А.А.Борисов,

B.Г.Васильев, О.С.Вялов, Г.Х.Дикенштейн, Б.Ф.Дъяков, Н.У.Имашев, Н.А.Калинин, Н.В.Неволин, И.В.Скворцов, А.И.Смолко, В.П.Токарев, М.М.Чаргин, Ю.А.Федотов каби атокли геолог олимларнинг тадкикотларига мехнатлари оркали урганамиз.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Оролбуйи зонасида хозирги вактда геологик маълумотларга караб 2 трлн м.куб газ ва 1,7 млрд тонна суюк углевод энергия ресурслари жойлашган. Оролбуйи зонасида 8 табиий газ конлари очилган булиб, улардан 100 млрд м.куб газ махсулоти олиш мумкин. Газ конденсат конлари Урге, Бердак, Учсой конларида ундирилиб, уларнинг суткалик уними 5 млн м.куб газни, конденсат махсулотлари эса йилига 12 млн. тоннани ташкил килади. Табиий газни кайта ишлаш дастури Узбекистонда кенг микёсда ривожланмокда. «Газли» кушимча копрессор станцияси ишга туширилди, «Кунгирот» компрессор станциясида кунига 35 миллион куб метр газни куритадиган иншоот барпо этилди. Устюрт газ-кимё мажмуаси курилиши тасдикланган мамлакатимиз саноатини кенг куламли модернизация килиш дастури доирасида амалга оширилди. Бу нефт-кимё сохасида нафакат Узбекистон, балки МДХ, худудида узок муддатли лойихавий молиялаштириш асосида хаётга тадбик этилаётган дастлабки кенг куламли лойихадир. Ушбу лойиха Узбекистон ва Жанубий Корея хукуматлари тарафидан тулаконли сиёсий куллаб-кувватланмокда. Ушбу жараёнлар илимий тахлил килиш мазкур мавзунинг долзарблилигини белгилайди.

Оролбуйи зонасининг умуман табиий газ конлари жойлашган худуд кенглик буйича 550 км масофани ташкил этган холда ушбу табиий - географик худуд Орол денгизидан шимолда жойлашган. Шимолий Оролбуйи шимолда Тургай платосининг жанубий тик ёнбагри, шаркда Арискум платосининг чинксимон ёнбагри, жанубда куйи Сирдарё этаклари хамда Орол денгизининг утган асрнинг 60- йиллардаги туб киргоклари ва Устюрт платосининг шимолий чинклари - гарбда - Чограй платоси билан чегараланган.[3]

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Худуднинг марказий кисми платодан иборат, у палеогеннинг гил, охактош ва кумтошларидан ташкил топган. Плато эрозия натижасида кучли парчаланган, бунинг натижасида куплаб супасимон баландликлар ва чуккилари яссиланган паст тоглар таркиб топган. Уларнинг энг юкори кисми кумтош жинслари билан копланган, ён багирлари эса тик. Мутлок баландликлари 100250 метр (Октов тоги 248 метр) булиб атрофдаги текисликлардан 100 метргача кутарилиб туради. Ботиклар эса ясси антиклинал структураларга тугри келади. Улар асосан палеоген ва бур даври жинсларидан ташкил топган. Гарбий кисмда бундай ботикларда Катта ва Кичик Бурсик кумлари мавжуд. Шунингдек, уларда шурхоклар, шурлар ва куриб коладиган шур куллар ва курук узанлар учрайди. Думалоккул чукмаси 60 км2 майдонни эгаллайди.

Иклимнинг кургокчилиги ер усти сувларининг нихоятда камлигидан дарак беради. Ёзда куриб коладиган кичик куллар куп, иссик кунлар бошланиши билан уларнинг туби шурхокга айланади. Ер ости сувларига хам унча бой эмас. Бур ва палеоген неоген ёткизикларидаги ер ости сувлари купрок турли даражада шурланган.[2]

Урганиш объектимизда табиий газ конлари палеозой, триас катламларида учрамайди, сабаби улар мезазой ва кайназой йирик катламининг остида жойлашган. Маълумотларга кура палеозойнинг герцин, Мангишлак-гиссар, Ассакааудан, Дарёлик, Заунгуз ва Орка Устюрт зоналарида булиши мумкин.

Оролбуйи минтакасини табиий газ конларини урганиш холатига караб 4 минтакага булиш мумкин: истикболсиз; кам истикболли; истикболли ва юкори истикболли. [1]

Тадкикот ишлари курсатадики, истикболли минтакаларни Жанубий ва Жанубий-шаркий Оролбуйи минтакалари, Шаркий Оролбуйи пасттекисликлари, Козокдарё, Судочъё култиги, Талдик, Аккалъа, Мазортуба ва Жанубий Амударё куйи минтакасида, Устюртнинг Кушбулок пасттекислиги Сам култиги хамда Борсакелмас пастлиги ташкил этади. Бу участкаларда табиий газ конлари пайдо булишнинг асосий омиллари углеводородлар йигилиши ва сакланишига хамма шарт-шароитлар яратилганлигидир. Бу зоналарда стратеграфик, литологик ва тиктоник геологик структуралар мавжуд булиб табиий газ конларини башорат килиш экранлари куринади. Шунингдек, юкори истикболли участкаларни тадкик килиш даврида куйидаги геологик харитани урганиш оркали табиий газ конларининг жойлашишига географик тавсиф берилган. Табиий газлар жойлашиш тартиби, микдори ва шу каби омиллар курсатилган. Урганиш объектимизда истикболли табиий газ конлари тектоник ахволи солиштирмали

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

силжиш ва актив геологик жараён асосида пайдо булувчи антиклинал, синклинал геоструктураларнинг фаолиятида пайдо булувчи геологик ёриклар ва йирик геологик бурилишлар киради.

углеводород казиб олиш катта хажмда усиши булди, шундан 15 йил ичида газнинг захираси 1,015 трлн. кубметр, нефтнинг захираси 69,8 млн. тонна ва конденсатнинг захираси 65,7 млн. тоннага купайди. Бу буйича газнинг асосий кисми Устюрт платосига тугри келади. Бу ердаги газ захираси 579 млрд. кубметрга ортади, яъний стратегик программа давомида аникланадиган газнинг 53,9 % ни ташкил килади. Орол денгизи халкимизга кандай езгу ёрдамлар килган булса, уз фожиасидан кейин хам халкимизга уз ёрдамини бермокда. Унинг куриган акваториясидан нефтъ ва табиий газ конлари топилмокда.

Оролбуйи минтакасида жойлашган табиий газ конлари геологик тартибдаги ер ости бойликларининг жойлашиши дунёга маълум (МДХ, ва чет эллар) табиий газ конларига ухшашлиги билан тадкикотчиларни узига жалб этади ва минтаканинг келажагида катта имкониятлар бор эканлигини курсатади.

ХУЛОСА

Узбекистонда ислохотларнинг самарали амалга оширилиши натижасида сиёсий, ижтимоий ва макроиктисодий баркарорлик тобора мустахкамланмокда, хорижий сармоядорлар ва кредиторларнинг мамлакатимизга инвестиция киритишга интилиши ва кизикиши ортмокда. Ушбу омил Узбекистон Республикаси хукумати томонидан хар томонлама куллаб-кувватланиши баробарида, халкаро сармоядорлар ва кредиторлар учун кулай шарт-шароит яратиш, мамлакатимизда уз сохасининг илгор халкаро компаниялари иштирокида лойихавий молиялаш асосида кенг куламли саноат лойихаларини амалга оширишни таъминлашга хизмат килмокда.

1. Иклимнинг кургокчилиги ер усти сувларининг нихоятда камлигидан дарак беради. Шунинг учун гидрогеологик тадкикотларни самарали урганиш;

2. Юкори истикболли участкаларни тадкик килиш даврида геологик харитани урганиш оркали табиий газ конларининг жойлашишига географик тавсифни кенг микёсда ёритиш;

3. Оролбуйи минтакасини табиий газ конларини урганиш холатига караб 4 минтакага булиш мумкин: истикболсиз; кам истикболли; истикболли ва юкори истикболли эканлигини геологик ва географик нуктаи назардан ишлаб чикиш;

Узбекистонда 2005-2020-йиллар оралигида стратегик программа буйича

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

4. Орол денгизи ва Устюрт минтакаси табиий газ конларини таккослаб географик шароитларини урганиш.

REFERENCES

[1] Авезходжаев Х., А.Палбеков Литология, геохимия и полезние ископаемые мезазойских отложений Каракалпакии. Т.:Фан. 1976.

[2] Серикбаев М., Курбониёзов р., Умаров Э. Жанубий Орол буйларининг ер-сув ресурслари ва улардан окилона фойдаланиш йуллари. Урганч. 2002.

[3] Умаров Е. Каракалпакстан Республикасынын, экономикалык хэм социаллык географиясы. Некис, 2015.

[4] Turdimambetov I., Joldasov A., Iskenderov A., Uzaqbaev Q. Qaraqalpaqstannm ekonomikaliq ham socialliq geografiyasi. Nokis, 2022.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.