Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХУДУДИДАГИ ОЛТИН КОНЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХУДУДИДАГИ ОЛТИН КОНЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
542
85
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қадимий тоғ иншоатлари / кон / маъдан / олтин / усул / маъдан формацияси / тошқол / амальгамация. / Ancient mountain structures / mine / ore / gold / method / ore formation / rock / amalgamation.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Пирназаров, Мажид Махкамович, Хамидова, Масрурахон Хасан Қизи

Ўзбекистон худудида тоғ-кончилик саноати вужудга келишининг дастлабки одимлари мавжуд тарихий манбалар ҳамда геология-қидирув жараёнида топилган кўплаб фактик материаллар ёрдамида ёритилган. Қадимий тоғ иншоатларини кенг тарқалганлиги, турли формацияларига хос конларда учраши, миқёси, ўтиш чуқурлиги ва усулларидаги хилма-ҳилликлар ресмпубликада олтин маъданларини ўзлаштиришнинг ананалари кўп асрлик тарихга эгалигидан дарак беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GOLD MINES IN THE TERRITORY OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

The first steps of the mining industry in the territory of Uzbekistan are covered with the help of existing historical sources and many factual materials found in the process of geological research. Identification of new perspective positions in the southwestern part of South Nuratau is based on the rational concentrating of the results of geochemical (structuring of metallometric and biogeochemical aureoles of gold and arsenic according to the density of development) and cosmostructural (computer processing of digital satellite images using of the Sabel method, mineral (MinComp) and hydrothermal (HydroComp) components of images, etc.) works.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХУДУДИДАГИ ОЛТИН КОНЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХУДУДИДАГИ ОЛТИН КОНЛАРИ

Пирназаров Мажид Махкамович

Геология фанлари университети профессори, геол.-мин. ф. доктори, профессор.

+998(90)186-60-45. E-mail: pmajid@bk.ru

Хамидова Масрурахон Хасан кизи

Х,.М.Абдуллаев номидаги геологи ва геофизика институти таянч докторанти +998(90)045-95-30. E-mail: masruraxon@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Узбекистон худудида тог-кончилик саноати вужудга келишининг дастлабки одимлари мавжуд тарихий манбалар уамда геология-цидирув жараёнида топилган куплаб фактик материаллар ёрдамида ёритилган. Цадимий тог иншоатларини кенг тарцалганлиги, турли формацияларига хос конларда учраши, мицёси, утиш чуцурлиги ва усулларидаги хилма-уилликлар ресмпубликада олтин маъданларини узлаштиришнинг ананалари куп асрлик тарихга эгалигидан дарак беради..

Калит сузлар: Цадимий тог иншоатлари, кон, маъдан, олтин, усул, маъдан формацияси, тошцол, амальгамация.

АННОТАЦИЯ

Первые шаги возникновения горно-добывающей промыщленности на территории Узбекистана освящаются на основе сохранивщихся исторических источников и фактических материалов накопленных в процессе геологоразведочных работ. Широкое распространение древных горных выработков, их наличие в различных формационных типах месторождений, масштабы, глубина распространения и разнообразие примененных методов проходки свидетельствуют о многовековых традициях освоения золотых руд в республике.

Ключевые слова: Древные горные выработки, месторождение, руда, золото, метод, рудная формация, шлак, амальгамация.

ABSTRACT

The first steps of the mining industry in the territory of Uzbekistan are covered

with the help of existing historical sources and many factual materials found in the

process of geological research. Identification of new perspective positions in the

southwestern part of South Nuratau is based on the rational concentrating of the

30

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

results of geochemical (structuring of metallometric and biogeochemical aureoles of gold and arsenic according to the density of development) and cosmostructural (computer processing of digital satellite images using of the Sabel method, mineral (MinComp) and hydrothermal (HydroComp) components of images, etc.) works.

Keywords: Ancient mountain structures, mine, ore, gold, method, ore formation, rock, amalgamation.

Маълумки Узбекистан худуди фойдали казилмаларга бойлиги билан ажралиб туради. Хрзирги даврда республика геология тармоги томонидан 70 дан ортик турга мансуб 2000га якин конлар узлаштиришга тайёрлаб куйилган. Уларнинг купчилиги охириги ярим аср мобайнида утказилган режали геологик-кидирув ишлар натижасида топилган. Лекин бир гурух маъданли, айникса олтинга бой конлар мавжуд булиб, уларни узлаштириш куп асрлар аввал, бутунлай узгача билимлар тизими ва техник-технологик жихозланишга таяниб амалга оширилган. Ушбу тарихий ёдгорликларни тахлили кадимий Узбекистон худудидаги кончилик фаолиятининг дастлабки одимлари, излаб топилган фойдали казилма турлари, уларни узлаштириш марказ ва усулларининг юзага келишини хронологик кетма-кетликда кузатиш имконини беради. Бу эса, уз навбатида, узбек халкининг, айникса Мустакиллик кулга киритилганидан кейинги, уз тарихини англашга булган интилишларини инобатга олганда, мазкур тадкикотларни жуда долзарблигини таъминлайди.

Кадимий кончилик масаласи, махсус геологик-тарихий тадкикотлар мавзуси сифатида, систематик тарзда бир канча йирик монографик ишларда ёритилган [1-5 ва б.]. Унинг тадкикот объекти булиб хизмат киладиган замонавий Узбекистон худудини геологик урганилганлиги айрим даврларининг узига хос хусусиятлари ва замин хакидаги билимларни умумий ривожланишига кушган хиссасига караб 1998 йилда олти давр ажратилган [6]: кадимий ва урта асрлар, XIX-ХХ аср бошлари (1917 йилгача), 1920-1930, 1940-1950, 1960-1970 ва 1980-1990 йиллар. Дастлабки икки даврнинг янада муфассаллаштирилган куриниши кейинги тарихий обзорда куйидагича келтирилган [7]:

- тош асридан Александр эпохасигача булган кадимий цивилизациялар (эрамиздан аввалги IV-I асрлар);

- янги эра дастлабки асрлари (I-V);

- урта асрлар (VI-XII)^

- мугиллар хукмронлиги даври (XIII);

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

- Темурийлар хукмронлиги даври (Х1У-ХУ1);

- охириги асрлар (ХУП-ХГХ аср биринчи ярми).

Узбекистондаги геологик фикр ва коншунослик ривожидаги ушбу 6 давр тизимли ёндашув асосида етарли даражада батафсил тахлил килинган. Улардан кейинги ва замонавий даврлардаги геологик мерос тарихий тахлилининг асосий натижалари маъдан геологияси кисми буйича Минерал ресурслар институти («МРИ» ДМ) монографик ишида уз аксини топган [8]. Шу туфайли, ушбу маколада янада муфассал геологик-тарихий тахлилни факат олтин конларини кадимда узлаштириш худуд, кулам ва хусусиятлари билан боглик масалалар буйича утказиш кузда тутилади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Энг дастлабки Мовануннахрдаги фойдали казилма конларини турлари ва жойлашув ерлари (тахминий) тугрисидаги маълумотлар кадимий Хитой йилнома ва антик грек хабарларида уз аксини топган. Сугд ва Хоразим тугрисидаги муайян географик маълумотлар «Муътабар китоб» - «Авеста»да (эрамиздан аввалги IX аср - хозирги III аср) келтирилган. Абу Райхон Беруний минералогия буйича сугд трактатлари борлиги тугрисида хабар берган [9]. Куплаб кадимий кулёзма ва уларни иккиламчи нашрлари тахлили асосидаги шаркшунос олимларнинг (В.В.Бертольд, М.Е.Массон, М.П.Грязнов, Б.А.Литвинов, М.А.Абдураимов, О.И.Исломов ва б.) тасаввурларига кура тугма (соф) олтин ва кимматбахо тошлар бу ерда тош асридан бошлаб кулланилиб келинган. Темир (Кухитонг ва Курама тоглари, Фаргона водийси), калайи (Карноб), мис (Кизилкум) каби неолит ва бронза эпохаларидан (эрамиздан аввалги Ш-I минг йилликлар) бошлаб узлаштириб келаётган фойдали казилмалар руйхати унлаб номларни узида жамлаган. Марказий Осиёнинг жанубий-шаркий кисмида кузатилган эрамиздан аввалги У ва III минг йилликларга мансуб археологик топилмалар бу ерда олтиндан маиший эхтиёжлар учун фойдаланилганлигини курсатади. Герадот (эрамиздан аввалги У аср) ва Страбон (эрамиздан аввалги I аср) асарларида Марказий Осиё олтин ва мисга жуда бой, уларга нисбатан темирга ва кумуш бир мунча оз булган худуд сифатида тасвирланган. Бунда олтин казиб олиш марказлари сифатида, тахминан, Кизилкумни Оролбуйи (Султон-Увайс тоглари-?) ва Шимолий Нурота тоглари билан чегарадош худудлари курсатилган. Шу даврга мансуб Хитой йилномаларида эса тугма олтинни Самарканднинг шаркида ва, темир ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

симоб билан бирга, Фаргона водийсида казиб олиниши тугрисидаги маълумотлар келтирилган.

Геологик-технологик нуктаи-назардан узлаштирилиши оддий булган сочма конларидаги тог иншоатларининг Узбекистондаги энг дастлабки излари эрамиздан аввалги иккинчи ва биринчи минг йилликларнинг бошлангич даврларига мос келади [10]. Бу тугрисида Чирчик, Чоткол, Косонсой дарёлари ва уларнинг жилгалари киргокларидан топилган уша давр кончилик фаолияти излари (чукинди тог жинслари уюмлари, очик тог иншоатлари фрагментлари ва турли маиший буюм булаклари) гувохлик беради. Бирламчи маъданларни казиб олишнинг дастлабки излари Курама тизмаси шимолидаги Кучбулок кони (эрамиздан аввалги ва эрамизнинг биринчи минг йилликлари) ва Султон-Увайс тогларидаги Шайх-Жейли майдонида (эрамизнинг III-IV асрлари) аникланган.

X-XI асрларга келиб, Марказий Осиё олтиннинг сезирарли захираларига эга улкан тог-маъдан худуди сифатида маълум булган. Абул-Косим ибн Хаукал, Абу Райхон Беруний ва Хамдоллох Казвиний трактатларига кура энг йирик олтин конлари Самарканд шахри чеккасидаги «Кухлек» тепалиги (Чулпонота кирлари), Фаргона водийсидаги «Буттам» ва Туркистон тизмаси шимолий ёнбагридаги «Усрашана» вилоятларида узлаштирилган [6]. Бундан ташкари, ушбу майдонлар жумласига Косонсой дарёси водийидаги «Ахсикета» юрти, Истарахи томонидан тасвирланган «Юкори Несье» (Сох дарёси кдргокларида), «Некад» (Фаргона водийси жанубий-шаркий чеккаси) ва «Ипак» (Ангрен дарёси ва Корамозор тоглари) улкалари хам киритилиши лозим. Уша даврлар кадимий тог иншоатларига энг бой объектлар сифатида Курама тогларининг олтин конлари алохида ажралиб туради. Айрим маълумотларга кура улар Кизилолмасой (V-XII асрлар), Самарчук (X-XI), Кучбулок (асосан IX-XII асрларда узлаштирилган), Токберди (IX-XII), Катранга (IX-XII), Акчасой (X-XI), Сартабутакон (X-XII), Гольдуран (IX-XII) и Октурпок (IX ва XI аср биринчи ярмида олтин феруза билан бирга олинган) конларида топилиб, тадкик килинган [11]. Кумуш казиш буйича катта микёсли ишлар V-XI асрларда Конйул, Лашкерек ва, асосан, Октепа маъданлар майдонида олиб борилган. Улардаги кадимий тог иншоатлари 180 метр чукурликгача тушгани ва чикарилган тог жинслари тукилмалари хажми юзлаб минг тоннани ташкил килгани, казиб олинган металнинг микдори минг тоннадан ошганини тахмин килишга имкон берган. X-XII асрларга мансуб кадимий тог иншоатларнинг яна бир катта гурухи Нурота тогларидаги Сентяб, Маджирум, Консой, Олтинказиган, Чормитон каби олтин конлари худудидан топилган. Бундан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ташкари, фактик материаллар уларни Чодак (Чоткол тоглари) ва, тахминан, Рабинжон (Зирабулок тоглари) маъдан майдонларида хам булганини курсатадилар [12, 13]. Яъни, Чоткол-Курама ва Нурота регионларида хозирги кунда маълум булган олтин конларининг купчилиги урта, асосан Х-Х1, асрларда муваффакиятли узлаштирилган.

Шаркий Узбекистон объектлари учун кадимда узига хос тог иншоатларини утишнинг техник, маъдан казиш ва кайта ишлаш усуллари тавсифли булган [11, 13]. Иншоатлар маъдан танасининг узунасига ва чукурлашув йуналишига мос равишда утилган. Конлар ер сатхидан маъдан таналари шаклига мос келувчи тиркишсимон иншоатлар билан узлаштирилиб, чукурликда айримлари боши берк шахта, кесма ва камераларга айлантирилган. Шу зайлда кадимий тог иншоатлари аста-секин катта чукурликларга караб ривожлантириб борилган. Мисол учун, улар Октурпок конида 80 метр, Кизилолмада эса, 100 метрдан зиёд заминга кириб борган. Бу курсаткичлар чегаравий эмаслигига Лашкерек ва Конйул кумуш-кургошин конларининг 300м ва ундан ортик чукурликларида кузатилган урта асрга мансуб тог иншоатлари гувохлик бериши мумкин. Лекин, тог-кончилик амалиёти бундай чукурликларда асосан кислород етишмаслиги ва ер ости сувлари босиши билан боглик инсон фаолиятини чекловчи омиллар устиворлик килишини курсатади. Булар эса, уз навбатида, Кадимий Рим тог иншоатларидаги топилмаларга асосланган холда, Шаркий Узбекистон конларида ер ости сувларини чикариш ва вентиляция максадларида антик механик курилмалар ишлатилганлигини тахмин килишга асос булиб хизмат килади. Ухшаш, лекин бир мунча камрок чукурликларга утилган кадимий тог иншоатлари, ахамияти жихатидан Чоткол-Курама региондан кейин турувчи, кадимий кон узлаштириш маркази - Нурота тогларида аникланган (Сентяб, Маджирум, Консой, Олтинказиган ва б. конлар). Уларга ухшаш тавсифга эга кадимий тог иншоатлари Зирабулок-Зиёвутдин тогларида топилган (Чангалак, Коракутон, Тиллатог ва бошкалар). Олдинги асрнинг 70-йилларида Рабинжон конида аникланган кадимий маъдан казиш ишларининг излари (очик тог иншоатлари фрагменталари, ишлов берилган тог жинси уюмлари ва б.) Зирабулок тогларининг шаркий кисмидаги олтин-мис-скарн маъданларида олиб борилган казиш ишларининг нисбатан унча катта булмаган чукурликларидан дарак беради (биринчи унлаб метрлар).

Шундай килиб, замонавий тадкикотлар натижалари билан асослангани даражасига караб Узбекистон Республикаси худудида кадимий олтин казиш

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

umnapu ^äMgaHHfflHHHHr yn MaögoHH a^parnnagH: ^OTKpn-KypaMa, HypoTa Ba 3Hpa6ynoK-3neByTgHH (1-pacM).

.HeKHH TapuxHH MaHÖanapga MaB^yg öynraH cnopaguK MatnyMoraap Ba MycTa^HnnHK HunnapugarH aöpuM TagKUKoraap Hara^acuga HurunraH ^aKTHK MarepuamapHH HHOÖaira onraH xpnga, Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacu 6yÖHHa Kaög этнпгaн 600gaH Kyn KaguMHH KOHnap pyöxaTuga [13] KypcarnnraH x,aMga rosppuga KHCMaH Taxnun KunuHraH MafigoHnap cohh Ba reorpa^uacuHH ce3upapnu KeHraHTupurn MyMKHH.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бу маънода Туркистон фойдали казилмаларига багишланган энг кадимий Россия манбалари (XVI-XIX асрлар) кул келиши мумкин [14, 15]. Улардаги юкорида эслатиб утилган кадимий марказлардан чеккада жойлашган Шайх-Жейли тизмасидаги «яхши» олтин ва кумуш маъданлари, Бухоро орти Амударё якинидаги олтинга бой кумлар ва Буконтовдаги (Илдертов) катта микдордаги олтин захиралари тугрисидаги маълумотлар диккатга сазовордир.

К.Лейкс узининг «Марказий Осиё» (1916) китобида региондаги фойдали казилмалар тугрисидаги маълумотни келтирар экан Бухородан шаркрокда 600-1000м калинликда намоён булиб, Вахш ва Панж дарёларигача чузилиб кетган олтинли конгломератларга катта ахамият берган.

Бундан туларок маълумотларни А.Андреевнинг «Туркистон фойдали казилмалари Каталогидан» (1912) олишимиз мумкин. Бу ердаги географик жойлашуви курсатилган холда тузилган 38 турдаги фойдали казилмаларнинг 648 объекти тугрисидаги ахборотдаги 13 олтин конлари хозирги Узбекистон худудида жойлашган. Булар, маълум бир жихатдан, Султон-Увайс (Шайх-Жейли) ва Томдитов (Мурунтов ва б.) тогларида аввал фанга номаълум булган кадимий тог-кончилик фаолияти излари топилганининг сабабини тушунтириши мумкин.

Бу маънода охириги йилларда республикамиздаги фойдали казилмалар учун энг истикболли регионларидан бири сифатида шаклланаётган Жанубий Узбекистон маъдан объектлари хали купгина очилмаган имкониятларга эга. Мисол учун, Крратепа-Чакилкалён тогларидаги майдонларда кадимий тог-маъдан узлаштириш фаолиятининг жуда ноёб объектлари кайд этилган. Улар ичида Ширдаг, Коровулхона ва Мадмон майдонлари алохида ажралиб туради (2-расм). Кадимий тог-кончилик мажмуаси булган Ширдаг кенг тармокли конлар тизими Сангардак, Шаршарали, Ширдаг, Аспидухтар ва Тиллатепа конларини узида бирлаштирган булиб, уларнинг барчасида тог-казиш ишларининг излари топилган. Биринчи навбатда, булар маъдан зоналари буйлаб утилган ва маъдан таналари шаклини кайтарувчи кадимий тог иншоатларидир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

h>

vo

vo

~7\ h I 1 I

o

o

/

CS E OJ H

3

o

jT

ST

? L

u

> f

o

o

tc o

H X

K!

o

u

<L> I EC 4> U

O

O

o

a

H

o

CO

K

0)

o -

c c.

o

o

3

O o

3S :S tri

1 rt s r s

a N

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

i s X cö cö ej a

H

VO

s—' X

vo Oi

o s es H VO

s c3 {XJ

o O rrt

C3 PQ 3 a s IM u S3 CS

T O s

S H H >K S3 CS

e; CS

ü ? m

i m s et c3

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Нишаб, штольнясимон иншоатларнинг диаметри 1,5дан 4,8 метргача етиб, узунлиги упирилишлар буйича кузатилганида 70-95 метрни ташкил этади. Ишлов берилган тог жинслари тупламларида катта микдорларда киноварь мавжуд. Шаршарали объектида эса, 50 метрдан узун каръер аникланган. Кенг тошкол (шлак) майдонлари кадимий маъдан эритиш печлари ва купгина дафн макбаралари бу райондаги жадал фаолиятдан дарак бериб турибди. Тиллатепа -маъдан казувчилар шахарчасидир. Бу ерда ёши эрамизни бошланишидан тортиб, XII асригача булган даврда ишлаб чикарилган хаёт ва мехнат воситалари топилган.

Симобни саклаш ва хайдашда фойдаланилган идишлар фрагментлари, бу ерда олтин симоб ёрдамида ажратиб олинрганидан дарак беради. Ширдаг ва Коровултепа конлари тогларнинг кийин чикиладиган жойларида жойлашганига карамай, хар томонидан даралардаги жуда зич куриклаш пунктлари билан уралгани, казиб олиш ишларини канчалик беркитикча олиб борилгани ва махсус мухофазаланганидан дарак бериб туради. Ушбу майдонда хаммаси булиб 160та кадимий иншоат ва каръерсимон чукурликлар изи кайд этилган (Зохидов ва Гофурбеков, 2001).

Ушбу региондаги яна бир кадимий олтин казиш фаолиятининг иктидорли районлари жумласига турли улчамли тошкол (шлак) участкаларидан таркиб топган Мадмон маъданлар майдони киради. Ундаги энг йирик тошколлар майдони Кулук сойининг чап киргогидан топилган. У гарбдан шаркка караб узунасига 500 метрга тадкикот килиниб, кенглиги 50-100 метрлиги аникланган. Тошкол майдони турт погоналик тузилишга эга булиб, хар бир погонанинг баландлиги 1,5-2 метр атрофида.

Тошколларда 0,01-0,1 дан 0,8 г/т гача колдик олтин хамда барий, марганец, фосфор, кальций ва тутиёнинг баланд курсаткичлари аникланган. Терриген хосилалар учун хос булмаган 1 фоиздан ортик барий ва марганец, 0,8% фосфор ва 0,002-0,006% тутиё микдорлари эритиш учун бирламчи тог жинслари сифатида охактошлар кулланилганлигини курсатади.

Тошколларнинг катта хажмлари узлаштирилган объектнинг йириклиги, эритиш ишларининг жиддий ва давомийлигидан гувохлик беради. Кузатилган маъдан эритиш печлари, бир канча куриклаш иншоатлари ва йирик карвон йули ушбу участкани Жиннидарё юкорисидаги биринчи даражали объектлардан булганини курсатади.

Бундан ташкари, юкори санъат асарлари даражасидаги сопол материалларнинг куплиги, купгина тангаларнинг топилгани ва камида иккита

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

TaHra HHK;apyBHH xoHagoHnapHHHr MaB^yg SynraHu ymSy epgaru KaguMHH xaeTHHHr KaHHanuK Soh SynraHugaH gapaK SepuS TypuSgu. MatgaHra ;aHTa umnoB SepunraH ^oönapgaH onuHraH HaMyHanap onraHHuHr w;opu MuKgopnapu öunaH TaBcu^naHagu. Arapga 6y Marepuan TamnaHgu; MatgaHHu gacraaSKu a^param ^ofiugaH onuHraHuHu uHoSarra onuHca, KaHTa umnaHraH MatgaHnapgaru ohtuh MuKgopu 1gaH 10-20 r/T rana KypcaircuHnapgaH xaM w;opu SynraHuHu aHraamuMro MyMKuH.

AfipuM ynacTKanapHuHr Tom;on MaögoHnapu xo3upru эpa I-V acpugaH to XXII acpurana SynraH gaBpra MaHcyS cuhuk conon MafigoHnapu SunaH aroHa MaKoHga ^oönamraH. ffly epHuHr y3uga xo3upru эpa V-VI acpnapu CacoHugnap guHacTuacura (Oepy3) MaHcyS KyMym TaHranap xaM TonunraH. MagMoHga TonunraH ohtuhhu aмaпbгaмaцнacн ynyH umnarnnraH ugumnapHuHr KynHunuruHu emu эpaмнзgaн aBBanru I acpgaH to xo3upru эpa VI-VIII acpnapurana SaxonaHagu.

KaguMufi caexaTHu Ba reorpa^napHuHr KynruHa e3Ma MaHÖanapu SunaH TacguK^aHaguraH MeTarnoreHuK uMKoHuaTnapu xanu Tynu; onunMaraHu Ty^afinu, ^aKu^KaneH Tornapuga a^parnnraH ymSy ynacTKanapHu ^yga guKKar SunaH, My^accan ypraHum 3apyp. CycaHugnap gaBpugaru ohtuh umnaS HuKapunraH pafioHnap Kam;agapeHuHr ^aHySuga ^ofinamraHu TaxMuH KunuHagu. Eyxopo aMupnuru gaBpuga ohtuh So3opnapra EapTaHra SunaH Supra Eo3op ^ape Ba MagMoH muMonufi eH Sarpnapugaru ^am;agape okumuhuot ypTanapugaru Mo3opnap Ha3apga TyranraH «TaSappyK maHx Mo3opugaH w;opugaH» onuS KupunaraH. «Cyro; ootuh» ^uHa Ba 0;cyB a;uHugaH, «omuH tomhu capoö TypraH» (TaxMuHaH Tunnarena) ^ofiga a^parnS onuHraH.

KaguMufi MatgaH KasyBHunapHuHr Ha^aKar ^aHySufi ^SeKucTOH, Sarau pecnySnuKaHuHr ;onraH xygygnapugaru Ma;cagra HyHanTupunraH KeHr MuKecnu ^aonuaragaH ymSy oS3opga aKc эттнpнпмaгaн KynnaS MatgaH Ka3yBHunap amam ^ofinapu, MatgaH Tamum fiynnapu, KypuK^am uHmoaraapu, KyMum Ma^Myanapu Ba TonoHoMuK MatnyMoraap gapaK SepuS TypuSgu. fflyHra axaMuaT Sepum ^ou3Ku, omuH Typnu reonoruK-cTpyKTypaBufi ^ofinamum mapoura, ;aMpoBHu tof ^MHcnapu nuTonoruK TapKuSu, MatgaH TaHanapuHuHr Mop^onoruK Typu Ba MogguH (MuHepanoruK) TapKuSnapura MaHcyS KoHnapgaH onuHraH (^agBan). MatnyMKu, KypunaeTraH KoHnapgaru ymSy KypcaTKunnap y3ura Me3o3ofirana xocun SynraH tof ^MHcnapuHuHr MuKpocKonga ;afig этнпyвнн MeTacoMaTuK y3rapum нзпapннн Ba TeKToHuK Syзнпнmннн KapuHuS Sapna reHeTuK Ba nuTonoruK TypnapuHu KupuTyBHu ^yga KeHr nerapanapga y3rapuS Typagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Узлаштирилган маъдан тупламлари морфологик турлари оддий томир ва плитасимон давомли ётказиклардан тортиб, формациялар ичи ва аро, куп холларда калинлиги унчалик катта булмаган, тик ётувчи таналаргача булган чегараларда узгариб турган. Казиб олинган маъданлар олтин мавжудлик шакли ва уни жамловчи мухитнинг сульфидлик даражасининг турличалиги билан хам тавсифланган.

Охириги курсаткич, хозирги кунларгача республикада аникланган конларнинг маъдан-формацион турлари барча палитраси билан такдим этилган - жуда оз сульфидли (Чодак, Сентаб, Олтинказиган, кисман Кизилолма ва б.), кам сульфидли (Консой, Кизилолма ва б.), муътадил сульфидли (Кучбулок, Октурпок ва б.) ва куп сульфидли олтинли (Рабинжон, кисман Кучбулок, Лашкерек ва б.). Улар орасида етакчи булиб гидротермал-метаморфоген (Консой, Сентаб, Олтинказиган ва б.), гидротермал-плутоноген (Зармитон, Октурпок, Рабинжон (скарнли) ва б.) ва гидротермал-вулконоген (Кучбулок, Кизилолма, Чодак ва б.) генетик синфлар хисобланади. Ушбу синфларга мансуб конларнинг намоён булиш майдонлари хам, муносиб равишда, Марказий Кизилкум тог баландликларида, Гарбий Узбекистоннинг Нурота ва Шаркий Узбекистоннинг Чоткол-Курама тогларида кузатилади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Юкоридаги фикр сунгида диккат каратилган худуд (Чоткол-Курама

кирувчи кисмларида жойлашган. ХУЛОСА

Маълумки, геологик тузилишнинг карийиб барча параметрлари, моддий таркиб ва, мос равишда, излаш белгилари билан бир-биридан фаркланиб турувчи кенг спектрга мансуб конларни топиш ва саноат микёсида узлаштириш учун геологик ва мухандислик-технологик билимларининг яхлит тизими мавжуд булиши лозим. Бу эса, уз навбатида, Узбекистон худудини нафакат олтинга бой, балки уни башоратлаш, излаш, тадкик килиш, бахолаш ва узлаштириш сохаларида хам ананавий кучли илмий-амалий потенциалга эга булиб келган дунё микёсидаги провинция сифатида эътироф этиш учун асос була олади.

XX-XXI асрлардаги геологик билимларнинг, техник ва технологик имкониятларнинг ривожланиши Узбекистон минерал-хомаъё негизини кадимий маъдан казувчилар томонидан узлаштирилмаган янги олтин конлари билан янада кенгайтирилишига олиб келди. Шундай замонавий ихтиролар жумласига Марказий Кизилкумнинг Мурунтов, Кукпатос, Довгизтов, Омонтойтов, Аджибугут каби олтин конларини киритиш мумкин. Куп асрлик излаш ишларига карамай, охириги йилларда Реваште, Ковулди, фургон, Кайрагоч, Чакмоктош, Междуречье каби куплаб олтин конлари излаб топилган Чоткол-Курама тогларида хам геологик-кидирув ишлари муваффакиятли ривожланмокда.

REFERENCES

1. Абдуллаев Х.М., Васильковский Н.П., Вайнер Л.А., Исламов О.И. Очерки по истории геологического изучения Средней Азии. - Ташкент: Изд-во АН УзССР, 1956. - 147с.

2. Геология СССР. Т. XXIII: Узбекская ССР. - Москва: Недра, 1972. - Кн. 2, 3.

3. Геология СССР. Т. XXIII: Узбекская ССР. Полезные ископаемые. -Москва: Недра, 1983. - 232с.

4. Золото. Геология и полезные ископаемые Республики Узбекистан / Шаякубов Т.Ш., Цой Р.В., Голованов И.М. и др. - Ташкент: Университет, 1998. - С. 577-593.

тоглари) Урта Тян-Шан, дастлабки иккитаси эса, Жанубий Тян-Шан бурмали вилоятларнинг (металлогеник провинцияларнинг) Узбекистон худудига

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Исламов О.И. Зарождение геологических знаний в Средней Азии // Тр. инта геол. АН УзССР. - Ташкент, 1956. - Вып. 13.

6. Геология и полезные ископаемые Республики Узбекистан / Под. ред. Т.Ш.Шаякубова, Т.Н.Далимова. - Ташкент: Университет, 1998. - 723с.

7. Лордкипанидзе Л.Н. История геологического изучения Узбекистана в системе цивилизаций Азии. - Ташкент: ГИДРОИНГЕО, 2001. - 180 с.

8. Рудные месторождения Узбекистана - Ташкент: ГИДРОИНГЕО, 2001. -661с.

9. Policovskiy V.S., Aripov M., Islamov L.R., Saripov R.A. Abu Raykhan ibn Mukhammed al-Beruniy.- Tashkent: University, 1999. - 57p.

10. Массон М.Е. К истории горного дела на территории Узбекистана. -Ташкент: Изд-во АН УзССР, 1953.

11. Киреев В.И., Пругер Е.Б. О древнем золоторудном промысле Узбекистана // Вопросы геологии золота Узбекистана. - Ташкент, 1975. - С. 108-116.

12. Пругер Е.Б. Древний горный промысел Узбекистана - целесообразность и перспективы изучения // Узбекский геологический журнал. - Ташкент, 1978. -№ 4. - С. 93-94.

13. Иванов П.П. К истории развития горного промысла в Средней Азии. -Ленинград-Москва, 1932.

14. Вебер В.Н. Полезные ископаемые Туркестана. - Санкт-Петербург, 1917.

15. Бубнова М.А. Добыча полезных ископаемых в Средней Азии в XVI-XIX вв. - Москва: Наука, 1975.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.