Научная статья на тему 'КОНЧИЛИК ЛЕКСИКАСИ ВА КОНЧИЛИК ТЕРМИНЛАРИ МАСАЛАСИ'

КОНЧИЛИК ЛЕКСИКАСИ ВА КОНЧИЛИК ТЕРМИНЛАРИ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
173
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кон / кончилик / минераллар / минералларнинг қазиб олиниши / минералларнинг қазиб олиниш жараёнлари / кончилик лексикаси / кончилик терминлари / кончилик терминларига эътибор / ўзбек тилидаги кончилик лексикаси ҳамда кончилик терминларининг тадқиқи масаласи / deposit / mining / minerals / mining process / mining vocabulary / general mining / vocabulary of the mining industry / mining terms / attention to the terminology of mining / issues of studying mining terms / as well as mining vocabulary in the Uzbek language.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Эназаров, Толиб Джуманазарович, Ҳакимова, Дилрабо Йўлдошовна

«Мақолада кам тадқиқ этилган кончилик лексикаси ва кончилик терминлари тилшуносликнинг терминология бўлимида ўрганилиши айтилган. Умуман терминларнинг ўрганилишида иккита ўзаро боғлиқ тараққиёт занжири борлиги таъкидланган.Кончилик геология фанининг махсус ўрганиш объекти эканлигига асосланиб, бу соҳада илмий кузатишлар олиб борган олимларнинг тадқиқотларига илмий ахборот сифатида тўхталиб, уларни тизимли ҳолатда таҳлилга тортган. Муаллиф бошқа терминлардан, хусусан, геологиянинг бошқа терминларидан ўзбек тилидаги кончилик лексикаси ва кончилик терминларини фарқлаш лозимлигини асослаган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MINING VOCABULARY AND MATTER OF MINING TERMS

"The article explores mountain vocabulary (discourses) and mining terms in the terminology section of linguistics. In general, the study of terms emphasizes the existence of two interrelated development trends. Based on the fact that geological science is the subject of special study, geological science has been described as scientific information for the study of scientists in this field and systematically analyzed them. The author argues that from other terms, in other words, geological terms, it is necessary to distinguish between mining vocabulary and mining conditions in the Uzbek language.

Текст научной работы на тему «КОНЧИЛИК ЛЕКСИКАСИ ВА КОНЧИЛИК ТЕРМИНЛАРИ МАСАЛАСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КОНЧИЛИК ЛЕКСИКАСИ ВА КОНЧИЛИК ТЕРМИНЛАРИ

МАСАЛАСИ

Эназаров Толиб Джуманазарович

(ТДУТАУ профессори), Х,акимова Дилрабо Йулдошовна

(Навоий давлат педагогика институти "Факультетлараро чет тиллар" кафедраси укитувчиси).

АННОТАЦИЯ

«Макрлада кам тадциц этилган кончилик лексикаси ва кончилик терминлари тилшуносликнинг терминология булимида урганилиши айтилган. Умуман терминларнинг урганилишида иккита узаро боглщ таращиёт занжири борлиги таъкидланган.Кончилик геология фанининг махсус урганиш объекти эканлигига асосланиб, бу соуада илмий кузатишлар олиб борган олимларнинг тадкщотларига илмий ахборот сифатида тухталиб, уларни тизимли уолатда таулилга тортган. Муаллиф бошка терминлардан, хусусан, геологиянинг бошщ терминларидан узбек тилидаги кончилик лексикаси ва кончилик терминларини фарклаш лозимлигини асослаган.

Калит сузлар: кон, кончилик, минераллар, минералларнинг казиб олиниши, минералларнинг щзиб олиниш жараёнлари, кончилик лексикаси, кончилик терминлари, кончилик терминларига эътибор, узбек тилидаги кончилик лексикаси уамда кончилик терминларининг тадцыцы масаласи.

АННОТАЦИЯ

В статье исследуются, что горная лексика (дискурсы) и термины горного дела являются малоизученными терминами и они изучаются в терминологическом разделе лингвистики. В целом изучение терминов подчеркивает существование двух взаимосвязанных тенденций развития. Исходя из того факта, что геологическая наука является предметом специального изучения, геологическая наука была описана как научная информация для изучения ученых в этой области и систематически анализировала их. Автор утверждает, что горная лексика четко различается от других терминов и в частности, от геологических терминов.

Ключевые слова: месторождение, горный, минералы, процесс добычи полезных ископаемых, горная лексика, общая добыча полезных ископаемых, лексика горнодобывающей промышленности, термины добычи, внимание к

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

терминологии добычи полезных ископаемых, вопросы исследования горных терминов, а также горной лексики в узбекском языке.

"The article explores mountain vocabulary (discourses) and mining terms in the terminology section of linguistics. In general, the study of terms emphasizes the existence of two interrelated development trends. Based on the fact that geological science is the subject of special study, geological science has been described as scientific information for the study of scientists in this field and systematically analyzed them. The author argues that from other terms, in other words, geological terms, it is necessary to distinguish between mining vocabulary and mining conditions in the Uzbek language.

Keywords: deposit, mining, minerals, mining process, mining vocabulary, general mining, vocabulary of the mining industry, mining terms, attention to the terminology of mining, issues of studying mining terms, as well as mining vocabulary in the Uzbek language.

Х,ар бир соханинг алохида терминлари ва тушунчалари булгани сингари кончилик сохасининг хам махсус терминлари мавжуд. Шу билан бирга уларни ифодалайдиган лексик бирликлар хам бор.Уларни лексикология хамда терминологияда урганиш максадга мувофикдир. Бирок терминология тилшуносликнинг катта хамда бахсли сохалардан бири булгани каби кончилик лексикаси хамда кончилик терминларини фарклаш тамойил, омил ва усулларига эътибор берилмаган. Терминологияда мавжуд фанларга оид терминлар илмий-назарий ва илмий амалий асосларда урганилади ва ургатилади. Шу уринда таъкидлаш керакки, кончилик терминлари хам терминологиянинг урганиш ва тадкик этиш объектларидан бири саналгани сингари кончилик лексикасининг тадкики масаласи хам бахслидир.Шу уринда терминларни урганишда иккита узаро боглик тараккиёти занжири бор:

1.Улар хаётда зарур булгани ва ишлаб чикаришда учрагани учун урганилади.

2. Улар илм-фан ва саноат ривожи учун махсус равишда илмий хамда амалий жихатлардан тадкик этилади.

Бу икки холат кончилик лексикаси ва кончилик терминлари тизимига хам хос ички тараккиёт жараёнлардир.

ABSTRACT

КИРИШ

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Кончилик терминлари тил умумтерминологиясининг бир кисми сифатида алохида хусусиятларга эга. Шу туфайли хам у геология илм-фаннинг бир булаги сифатида бундан 2000 йил илгари вужудга келган [1]. Лекин ер, геологияга оид ходисалар, кончилик,кончилик билан боглик фойдали казилмалар хакидаги тажрибага асосланган маълумотлар кишилик жамиятининг бошлангич даври ибтидоий жамоа тузумидан бошланади. Тажрибага, аник маълумотга асосланган илк (биринчи) геологияга, аникроги, кончиликка оид лексика ва терминлар узок утмишдаги кишилар онгида уларнинг табиий бойликларга булган эхтиёжидан ва уларни ишлатиш жараёнида шаклланади. Узок утмишдаги одамлар тог жинслари ва минераллардан аввало тош асрида содда куроллар, буюмлар ясаб фойдаланишган. Кейинрок бронза ва темир асрларида кишилар мис, калайи, кургошин, олтин, кумуш ва темир рудаларини жамият тараккиётининг талабларига мувофик ишлата бошлашгангани сингари улар воситасида кончилик лексикаси хамда кончилик терминларини хам яратишни бошлашган.

Кадимдан кишиларнинг онгини турли ер ости конларидаги бойликлар билан биргаликда геологияга оид жараёнлар, масалан, дахшатли зилзила ва вулкон отилиши жараёнлари узига жалб этиб келган. Булар хакида кадимий одамларнинг хикоя ва баъзи ривоятларида учрайдики[2], уларда хам кон билан у ёки бу лексикага ва терминга дуч келиш мумкин. Бунда хам кончилик лексикаси ва кончилик терминлари шаклланиши, тараккиётига тегишли доимий амал киладиган методология ва методика амал килинганлигини кузатиш мумкин[3]. Тил борми, демак, кишилар уз тилларига мос холда вокеа-ходисаларни тилдаги номланиш жараёнида кончилик лексикасини хам, кончилик терминларини хам номлашганлиги табиий холдир[4]. Албатта, улар лексик катламлар тизимида жой олишлари шарт[5].

Турли геологияга оид ходисаларнинг сабаблари, Ернинг пайдо булиши ва тузилиши, унинг юзасини узгариши хакида милодимиздан аввалги VII—IV асрларда Грециянинг Фалес, Гераклит, Эмпедокл, Аристотель, Теофраст, Плиний каби олимлари узларининг илмий тушунчаларини илмий тахминлар тарикасида баён этишган. Мана шу тахминлар асосида XVIII асрда геологияга оид жараёнларнинг сабабларини турлича тушунтирувчи илмий назарий концепциялар булган нептунизм ва плутонизм окимлари шаклланган. Нептунистлар таълимотига кура ер ва ундаги организмлар сув таъсирида пайдо булган. Плутонистлар эса хамма мавжудотлар ва ер оловдан вужудга келган деган фикрни илгари суришган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Аристотель ер юзасининг узгариши тугрисида узининг "Метеорология" асарида шундай деб ёзади: "Ернинг бирон кисми доим куруклик ёки денгиз булиб колмайди. Денгиз урнида куруклик, курукдик урнида денгиз пай до булиб туради" Бу билан ернинг, ер юзасининг узига хос тараккиётини хам курсатишга интилган.

Грек олими Страбон материк(лар)нинг баъзи жойларида учраган ва кадимги денгиз шароитида яшаган хозирги вактда эса тош-котган хайвон чиганокларига асосланиб, ер юзаси доимо харакатланиб туради деган хулосага келган. У ер пустининг вертикал харакатланиши вулкон таъсиридан булади, деб тушунган.

Урта Осиёда X—XI асрларда яшаб ижод килган машхур олимлар Абу Али ибн Сино, Абу Райхон Беруний, XIII асрда яшаган озарбайжон математиги ва астрономи Мухаммад Насриддин каби бошка олимлар уз давридаги геологиянинг, аникроги кончилик лексикаси ва кончилик терминологиясининг юксак даражада равнак топшига катта хисса кушишган[6].

Абу Али ибн Сино (980—1037 йиллар) Европада Авиценна номи билан машхур комусчи, мутафаккир олим 1021 —1023 йилларда узининг калбни даволаш комуси ("Китоб ашшифо") ни ёзган. Шу китобнинг табиат булимининг иккинчи боби "Геология ва минералогия" масалаларига оид рисоласи мавжуд. Ибн Сино узининг "Геология ва минералогия"рисоласида асрлар давомида кишилар билишга ошиккан — зилзила сабаблари, тоглар, тог жинслари, олтин, кумуш сингари бир канча минералларнинг хосил булиши, ер юзасининг шаклини узгартирувчи сабаблар ва минералларни туртта синфга булинган шажарасини кузатиш ва тажриба маълумотларига асосланиб баён этган[7].

Абу Райхон Беруний Мухаммад ибн Ахмат (973—1048 йиллар) XI асрнинг киркинчи йиллари урталарида жавохирлар хакида маълумотлар туплами — (арабчада - Китоб ал-Жамохир фи маърифат ал Жавобхир) номли асарини ёзган. Бу асарда олим конларимизда хозир хам куплаб топилаётган олтин, кумуш, жавохир каби хар бир минералнинг физик хоссалари, таркиби ва солиштирма огирлигини аниклаш усуллари хамда минералларни синаш, аниклаш, ишлатиш ва минерал конларининг хусусиятлари хакида фикр юритган. Уларни кимматбахо жавохирлар ва металларга булиб, хар бир минерал хакида уз даври нуктаи назаридан аник ва пухта илмий асосланган маълумотлар берган. Берунийнинг "Минералогия"асари Оврупа мамлакатларида бир неча марта турли тилларга таржима килинган ва бир неча аср давомида соха буйича ута

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

зарур ва мухим кулланмалардан бири вазифасини утаган. Чунки унда кон ва кончилик билан боглик тушунча ва терминлар атрофлича тушунтирилган.

Бу олимнинг "Минералогия" дан ташкари катор асарларида хам геология хамда кончиликка оид бир катор бахсли масалалар баён этилган[8]. Уларда Беруний ер, геология ва кончилик, кончиликдаги ноёб металлар казилишларнинг хусусиятлари хамда методлари сохасига оид жараёнлар хакидаги энг мухим илмий гояларни хаётий мисоллар воситасида биринчилар каторида баён этган.

Мухаммад Насриддин (1201 —1274 йиллар), Оврупада Туси номи билан машхур, астрономия, математика сохасидаги Озарбайжон олими "Жавохирнома" номли рисола ёзганки[9], унда минераллар хакида мукаммал маълумотлар учрайди.. Олим бу асарда феруза, зумрад, лаъл, агат, яшма ва бошка минералларнинг физик ва кимёвий хоссаларини, уларни аниклаш усулларини батафсил баён этганлиги геология, аникроги, унинг бир булагини ташкил этган кончилик терминлари сохаси учун катта ютук булган.

Хуллас, урта асрларда Якин ва Урта Шаркда геологиянинг айрим сохалари, аникроги, конда топиладиган минераллар хакида куп маълумотлар берилган. Бирок коннинг ичидаги кончилик терминлари ва уларнинг амалда кулланиши масаласига юкорида айтиб утилган олимларнинг тадкикотларида жиддий тарзда эътибор берилмаган. Булардан куриниб турибдики, кончилик терминларига кизикиш кадимдан булган, аммо тизимлилик асосида улар махсус тадкик этилмаган.

Конлар ва конларда казиб олинадиган металларнинг казиб олинишига оид жараёнларга тегишли терминларига эътибор XVIII асрдан кучайган булса-да, XX асрда кончилик терминлари рус ва Европа олимлари томонидан илмий тадкикка тортилган. XX асрдан узбек тилидаги кончилик терминлари хам урганила бошланган, чунки мамлакатимиз худудида бир канча конларда минералларни казиб олиш ишлари кучайган. Бирок узбек тилидаги кончилик терминлари тадкики масаласи халигача бахсли ва илмий назарий жихатдан мукаммал урганилмаган холатдадир.Тугри, бу сохада баъзи бир илмий кузатишлар натижасида макола ва илмий макола шаклидаги баъзи илмий ишлар эълон килинган. Аммо узбек кончилик лексикаси ва кончилик терминлари буйича махсус монографик тадкикотнинг амалга оширилиши бугунги куннинг долзарб масалаларидан биридир. Кончилик терминлар хам терминологияга, хам ономастикага тегишли оралик терминлар саналади. Бирок "Узбек ономастикаси терминларининг изохли лугати"да кончиликка оид факат

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

биттагина термин изохланган, холос: " Кон номи - фойдали казилмаларни казиб олиш учун курилган ер ости иншоотининг атокли оти"[10]. Биз мулжаллаётган "Кончилик лексикасининг шаклланиши ва таращиёти " номли монографик ишда узбек тилидаги кончилик терминлари бошка тиллардаги кончилик терминлари билан узаро киёсланиб урганилади. Эхтимол, бу мавзу катта дейилса, унда "Узбек тилида кончилик лексикасининг шаклланиши ва тараккиёти"деб узгартириб хам тадкикотимизни давом эттириш мумкин. Чунки асосий эътибор узбек тилидаги кончилик терминларига каратилади ва уларнинг илмий назарий, илмий амалий жихатларига далиллар билан муносабат билдирилади. Унда "Кончилик лексикасининг шаклланиши ва таращиёт манбалари", "Кончилик лексикасининг ясалиш хусусиятлари", "Кончилик лексикасининг мавзуий гуруулари ва мотивланиш хусусиятлари", "Кончилик лексикасининг шакл ва маъно муносабатига кура турлари уамда изоуи" кабиларга махсус тухталиш фикридамиз. Шулар асосида тадкикотимизда кончилик лексикаси ва кончилик терминологияси масаласига асосли муносабатда булинади.

Кончилик лексикаси ва кончилик терминлари геология сохасида геологик нуктаи назаридан махсус тадкик килинади. Узбекистонда геология фани анча ривожланган булса-да, кончилик лексикаси хамда терминларининг тадкики масаласи бугунги кунгача атрофлича урганилмаган. Бунинг учун уларга филололгик нуктаи назаридан хам тадкикотлар олиб борилиши максадга мувофикдир. Шу билан бирга кончилик терминларини хам узида жамлай олган кончилик лексикаси муаммолари хам халигача хал этилмаганлиги учун лексималарнинг алохида турган лексима тизими хисобланади. Кончилик лексикаси катта тизимни ташкил этса, кончилик терминлари шу тизимнинг алохида кичик бир тури маъносини англатади. Узбек терминологияси ва узбек номшунослигига оид манбаларда бу мавзуга эътибор берилмаган[11]. Шу билан бирга шуни таъкидлаш шартки, кончилик лексикаси ва кончилик терминлари узбек ономастикасидаги кончилик ономастик майдонини, шунингдек, кончилик лексикаси ва кончилик терминлари куламини хам маълум даражада бойитиш аник[12]. Келажакда"Узбек кончилик лексикаси", "Узбек кончилик терминлари" ва "Кончилик лексикаси ва кончилик терминлари" номли монографияларимизни хам шакллантириб, нашр эттириш ниятидамиз.

ХУЛОСА

Бу маколадан кутилган яна бир максад - узимизнинг олиб бораётган тадкикотимиз тугрисида хамкасбларга хисобот берган холда бошка

912

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мамлакатларда бу мавзуда тадкикотлар олиб борган хамда олиб боришаётган хорижий хамкасб олимлар билан ижодий хамкорлик килишдир.

Демак, кончилик лексикаси хамда кончилик терминлари тизимига эътибор ва кизикиш кадимдан булган, аммо улар тизимлилик асосида махсус тадкик этилмаганки, уларни тизимлаш ва тизимлилик асосида тахлилга тортиш долзарб муаммолардан бири саналади.

REFERENCES

1. Д.Ю.Хакимова, Заимствование из иностранного языка в узбекской горногеологической терминологии. Международный научный журнал "Научные горизонты'№5 (9) 2018

2. Д.Ю.Хакимова , Тематические группы и мотивационные особенности горной лексики при обучении терминологии горного дела. Вестник науки и образования № 4 (107). Часть 1 Москва

3. D.Y.Khakimova, Method of studying the mine-technical terminology of the French language. Science, research, development #13 Technics and technology Berlin.2019

4. Dilrabo Yuldashovna Khakimova, Composition of the mining vocabulary, sources of originand functional classification. International Scientific Journal. ISJ Theoretical & Applied Science Philadelphia , USA, 2022

5. Шалимов А.И.Диплом Плутона.Л. " Детская литература|",1992

6. Узбек терминологияси: бугунги холати ва истикболи. Илмий-назарий анжуман материаллари.Тошкент, 2017. -Б.3-214.

7. Эназаров Т., Хусанова М., Есенмуратов А. Узбек номшунослиги.Тошкент, Навруз, 2015. -Б.38-46.

8. Каранг: Йулдошев Б. Узбек ономастикаси масалалари. Самарканд, СамДУ нашри, 2011. -Б.22-26. Йулдошев Б. Узбек ономастикаси масалалари. Самарканд, СамДУ нашри, 2012. -Б.22-26.

9. Шермухамедова Н.А. Илмий тадкикот методологияси.Тошкент, Фан ва технологиялар, 2014. -Б.253-326.

10. Языковая номинация. Москва, Наука,1977. -С.7-206.

11. Бегматов Э. Хозирги узбек адабий тилининг лексик каптламлари. Т., Фан, 1985. -Б. 6-21, 116-125.

12. Бегматов Э., Улуков Н. Узбек ономастикаси терминларининг изохли лугати. Наманган, 2006. Б.41.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.