Научная статья на тему 'МАСОФАДАН ЗОНДЛАШ МАЬЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ШИМОЛИЙ НУРОТАУ ЧУҚУР ЕР ЁРИҒИ ЗОНАСИ МАЬДАНЛАШУВИНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ОМИЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ (УСТАХОН-ҒАЗҒОН МАЙДОНИ МИСОЛИДА)'

МАСОФАДАН ЗОНДЛАШ МАЬЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ШИМОЛИЙ НУРОТАУ ЧУҚУР ЕР ЁРИҒИ ЗОНАСИ МАЬДАНЛАШУВИНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ОМИЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ (УСТАХОН-ҒАЗҒОН МАЙДОНИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
55
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Масофавий зондлаш маьлумотлари / Устахон-Ғазған майдони / геологияда аерокосмик маълумотлардан фойдаланиш / Суратнинг минерал компонентлари усули (MinComp). / Remote sensing data / Ustakhan-Gazgan area / use of aerospace data in geology / Method mineral image components (MinComp).

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Дусмаматов, Сайёд Акбар Ўғли, Юлдошев, Сирожиддин Муҳиддин Ўғли

Ушбу мақолада масофадан зондлаш маьлумотлари асосида Шимолий Нуротау чуқур ер ёриғи зонаси маьданлашувининг структуравий омиллари ўрганилиши келтирилган бўлиб, Устахон-Ғазған майдонини ўз ичига олади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Дусмаматов, Сайёд Акбар Ўғли, Юлдошев, Сирожиддин Муҳиддин Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF STRUCTURAL FACTORS OF NORTH NUROTAU DEEP CRUSHING ZONE CULTURE ON THE BASIS OF DISTANCE SURVEILLING DATA (USTAKHON-GAZGAN FIELD)

This article presents a study of the structural factors of mineralization of the North-Nurata zone of deep faults according to remote sensing data, including the Ustakhan-Gazgan area.

Текст научной работы на тему «МАСОФАДАН ЗОНДЛАШ МАЬЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ШИМОЛИЙ НУРОТАУ ЧУҚУР ЕР ЁРИҒИ ЗОНАСИ МАЬДАНЛАШУВИНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ОМИЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ (УСТАХОН-ҒАЗҒОН МАЙДОНИ МИСОЛИДА)»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 4/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

МАСОФАДАН ЗОНДЛАШ МАЬЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ШИМОЛИЙ НУРОТАУ ЧУ^УР ЕР ЁРИГИ ЗОНАСИ МАЬДАНЛАШУВИНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ОМИЛЛАРИНИ УРГАНИШ (УСТАХОН-ГАЗГОН

МАЙДОНИ МИСОЛИДА)

Дусмаматов Сайёд Акбар yFли

Геология фанлари университети, Ерни масофадан зондлаш ва мухандислик

геологияси кафедраси магистранти Юлдошев Сирожиддин Мухиддин yFли Ислом Каримов номидаги ТДТУ, Фойдали казилма конлари геологияси, кидирув ва разведкаси кафедраси магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада масофадан зондлаш маълумотлари асосида Шимолий Нуротау чуцур ер ёриги зонаси маъданлашувининг структуравий омиллари урганилиши келтирилган булиб, Устахон-Газзан майдонини уз ичига олади.

Калит сузлар: Масофавий зондлаш маълумотлари, Устахон-Газган майдони, геологияда аерокосмик маълумотлардан фойдаланиш, Суратнинг минерал компонентлари усули (MinComp).

АННОТАЦИЯ

В данной статье представлено исследование структурных факторов оруденения Северо-Нуратинской зоны глубинных разломов по данным дистанционного зондирования, включающей Устахан-Газганской площади.

Ключевые слова: Данные дистанционного зондирования, Устахан-Газганской площади, использование аерокосмических данных в геологии, Метод - минеральные составляющие изображения (MinComp).

КИРИШ

Тадкикот иши Устахон ва Газган майдонларини масофавий зондлаш маьлумотларидан фойдаланган холда истикболли майдонларнинг маьданлашувининг структуравий омилларини аниклашга багишланган. Тадкикот иши масофавий зондлаш маьлумотлари ва уларга кайта ишлов берувчи дастур ва усуллар ёрдамида, хамда олдинги бажарилган ишлар натижаларини урганиш оркали амалга оширилади. Масофадан зондлаш усулларидан фойдаланган холда фойдали казилмаларни прогнозлаш ва кидириш масаласини долзарблиги, кимматбахо дала ишлари учун урганилаётган объектлар буйича сифат жихатидан янги маълумотларни олиш

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 4/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

3apypnaTH 6nnaH 6ofhhk. Maco^agaH 3OHgnam KaTTa MangoHnapHH, my ^yMnagaH aHtaHaBHH ycynnap 6nnaH эpнmнm kuhhh 6ynraH ^onnapHH KaMpa6 onagn.

1-PacM. Ycmax0H-Fa3S0H Mciiidouwmup ¿eonozuK xapumacu. reonoraaga aepoKOCMHK MatnyMoraapgaH ^onganaHHm KyHHgara MacananapHH x,an Kunnm hmkohhhh 6epagn :

- Maco^agaH Typn6 3OHgnam acocnga pyga xpcnn 6ynnmHHH 6axpnam;

- Ta6nHH aHOMannanap, pyganapHH 6omKapyBHH Ty3HHManapHH aHHKgam;

- xapHTanapHH apaTHm (reonorHK, TeKTOHHK, reoMop^onorHK, MyxaHgncnHK-reonorHK, eKonoro-reonorHK Ba 6omKanap) ;

- nHTOC^epaHHHr CTpyKTypaBHH maKrnapHHH ypraHHm;

- reonorHK Ty3HnnmHH aHHKgamTHpnm Ba 6aTa$cnn 6aeH этнm;

- 3aMOHaBHH reogHHaMHK ^apaeHnapHH MOHHTopHHr KU^Hm Ba 6omKanap.

2-PacM. MangoHHHHr ympa-MKopn aHHKgHKgara cyHtHH nyngom TacBHpH.

167

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Аерокосмик маълумотлар асосида хар кандай керакли масштабда мухандис-геологик хариталар ва топографик планлар яратилади. Ушбу маълумотлар геологик ишларни бажаришда мухим рол уйнайди. Сунгги йилларда, замонавий аеро ва космосдан ерни зондлаш, ернинг ички тузилиши хакида комплекс билимлар, фойдали казилмаларни прогнозлаш, техногенез таъсири остида холатини ва литосфера узгаришларини урганиш, геологик атроф-мухитни тезкор мониторингини ташкил этиш кенг ривожланди. Лекин бу уларни кайта ишлашда махсус билим ва технологияларни талаб килади.

Суратнинг минерал компонентлари усули (MinComp)

Х,ар бир тасвирни кайта ишлаш дастури куплаб кайта ишлаш усулларини уз ичига олади, улардан баъзилари геологлар томонидан уз тадкикотларида кулланилади. Геологик ахборотни олиш учун тасвирни кайта ишлашнинг асосий усулларига куйидагилар киради: АСР, ITS,, CC стандарт ва табиий ранглар композицияси, баъзи филтрлаш усуллари ва бошкалар. Ушбу усуллар билан олинган натижаларнинг геологик ахборотлилиги махаллий ва хорижий тадкикотчиларнинг ишларида кайд етилган.

Минерал компонентлар усули 3 хил индексларнинг рангли таркибига асосланган: гил жинслар индекси, темир таркибидаги минераллар индекси ва темир оксиди индекси. Олинган тасвирда кизил ранг гил жинсларига, яшил ранг темир таркибидаги минералларга, кук ранг еса темир оксиди булган жинсларга мос келади (3-расм.).

3-Расм .MINERALCOMPOSITION усули билан ишлов бериш натижаси

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Юкорида айтиб утилган тасвирни кайта ишлаш усулларидан ташкари, битта тасвир каналларининг чизикли комбинацияларига асосланган усуллар мавжуд. Бу усуллар билан олинган натижалар индекслар ёки янги каналлар деб аталади. Индекслар бир хил тасвирнинг турли манба каналларининг ракамли кийматларини математик бирлаштириш натижасидир.

Барча индекслар ютиш ва акс еттириш хусусиятларига асосланган. Улар урганилаётган сиртнинг кимёвий таркиби билан боглик. Геологик нуктаи назардан, бу индекслар турли хил тог жинслари уртасидаги фаркни аниклайди. Геологик тадкикотларда ишлатиладиган индексларнинг айрим мисоллари:

1. Гилли жинслар-ТМ5 / ТМ7

2. Темир таркибли минераллар-ТМ5 / ТМ4

3. Темир оксидлари-ТМЗ / ТМ1

4. Минерал компонентлар - ТМ 5/7, 5/4, 3/1

5. Гидротермал компонентлар - ТМ 5/7, 3/1, 4/3

REFERENCES

1. Глух А.К., Мехмонходжаев А.Д., Ким К.Н. Компьютерные технологии-путь к новым методам интерпретации космических снимков. Геология и минерал.ресурсы. №4. 2003. с.4-7.

2. Кронберг П. Дистанционное изучение Земли. Основы и методы дистанционных исследований в геологии. - М.: Мир, 1998.

3. Гонсалес Р., Вудс Р. Цифровая обработка изображений. М.: Техносфера,

2005 г.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.