Научная статья на тему 'ҚИЗИЛТЕПА ҲУДУДИДА САҚЛАНИБ ҚОЛГАН “КАМПИР ДЕВОЛ ” ҲАҚИДА'

ҚИЗИЛТЕПА ҲУДУДИДА САҚЛАНИБ ҚОЛГАН “КАМПИР ДЕВОЛ ” ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
119
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
археологик ёдгорликлар / Бухоро тарихи / Кампирак девор / меъморий қурилиш усуллари / аждодларининг қаҳрамонона тарихи. / археологические памятники / история Бухары / Кампиракская стена / приемы архитектурного строительства / героическая история предков.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ҳожиев, М., Нурмуҳаммадиев, А., Ҳошимова, М.

Ушбу мақолада юртимизнинг тарихий шаҳарларида олиб борилган архиалогик қазишма ишлари, тарихий экспедициялар, археологик ёдгорликлар, Бухоро тарихи ҳақидаги асл маълумотларнинг қай ҳолатда аниқланиши ва шу кабилар ўрганилиб, мақоламизда тегишлича ёритиб берилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT "KAMPIR DEVOL" PRESERVED IN KIZILTEPA

This article discusses the archaeological excavations carried out in the historical cities of our country, historical expeditions, archaeological sites, the state of the initial information about the history of Bukhara, which is covered in our article.

Текст научной работы на тему «ҚИЗИЛТЕПА ҲУДУДИДА САҚЛАНИБ ҚОЛГАН “КАМПИР ДЕВОЛ ” ҲАҚИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ЦИЗИЛТЕПА ХУДУДИДА САЦЛАНИБ ДОЛГАН "КАМПИР ДЕВОЛ "

ХДКВДА

М.Хожиев

^изилтепа туман Улкашунослик музейи директори А.Нурмухаммадиев ^изилтепа туман Улкашунослик музейи экспонат сакдовчиси

М.Хошимова

Навоий видоят тарихи ва маданияти давдат музейи идмий ходими

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада юртимизнинг тарихий шауарларида олиб борилган архиалогик цазишма ишлари, тарихий экспедициялар, археологик ёдгорликлар, Бухоро тарихи уацидаги асл маълумотларнинг цай уолатда аницланиши ва шу кабилар урганилиб, мацоламизда тегишлича ёритиб берилди.

Калит сузлар: археологик ёдгорликлар, Бухоро тарихи, Кампирак девор, меъморий цурилиш усуллари, аждодларининг цаурамонона тарихи.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются археологические раскопки, проведенные в исторических городах нашей страны, исторические экспедиции, археологические памятники, состояние первоначальных сведений об истории Бухары, что и освещается в нашей статье.

Ключевые слова: археологические памятники, история Бухары, Кампиракская стена, приемы архитектурного строительства, героическая история предков.

КИРИШ

Навоий видояти таркибида булган туманимиз худуди утмишда маъдум ва машхур, удкан Сугд тарихий маданий минтакасининг мухим, ажралмас кисми хисобланиб, Бухоро сугди таркибида фаодият курсатган. Туманнинг географик жойлашуви, ундаги ахолининг хаёт тарзи, ижтимоий-иктисодий тараккиёти жараёнида жуда куплаб археологик ёдгорликлар барпо этилган булиб, уларнинг бир кисми бизгача етиб келган. Ана шунинг учун хам бу ёдгорликларни урганиш, тадкик этиш кариб юз йиллардан буён археологик олимлар эътиборида.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Дастлабки 1934 йилда Санкт-Петербургдаги Давлат Эрмитажи музейи ва

Узбекстон тарихи ёдгорликларни урганиш кумитаси хамкорлигидаги

449

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

экспедиция машхур шаркшунос олим А.Ю.Якубовский рахбарлигида утказилган. Академик Яхё Гуломов, Шишкин, Турди Мургиёсов, О.В.Обельченко Канпрак деворни ургандилар.

1959-1963 йилларда Узбекистан Республикаси Фанлар Академияси Археология институти илмий ходими Халилулла Мухаммедов Канпирак деворининг барча кисмини туяда айланиб чиккан.

Бухоро тарихи хакидаги асл хакикатлар шахардаги кадимий бинолар ва бугунги кунда айрим жойларда колдиклари колган деворларда намоён булади. Неча минг йиллардан буён викор солиб турган кадимий деворлар неча вокеа-ходисаларга гувох. Девор сузининг асл лугавий маъноси "шахарнинг айланма куйлаги", яъни шахар атрофини ураб олган мудофаа иншооти, деган маънони англатади.

Бухоро вохасини ураб турган девор харобалари хозирги вактда воханинг турли худудларида учрайди. У халк орасида «Канпирак», «Кампирдевор», «Девори Кампирак» номлари билан машхур. Тарихий китобларда Бухоро атрофида турли даврларда иккита девор барпо этилгани кайд этилган.

Улардан бири булган «Кампирак девор» анча кадимийрокдир. Иккинчиси эса VIII-IX асрларга оид хисобланади. Девор миноралар куринишидаги калъалар ва истехкомлар каби кушимча химоя иншоотларига хам эга булган. Археологик казишмалар пайтида деворларни куриш боскичлари ва курилиш ускуналари аникланди. Тадкикотчиларга кура, девор милоддан аввалги III асрда курилган.

Асрлар давомида табиат кучлари ва узаро урушлар натижасида девор нураб, емирилиб, хозирга келиб узун сунъий кир холига келиб колган. ^ирнинг баландлиги турли жойларда хар хил булиб, урта хисобда 1 метрдан 3 метргача, хатто 4 метргачаетган. Унинг кенглиги хам хар жойда турлича сакланган ва уртача 20-30 метрни ташкил этади.

Истехкомга «Кампирак девори» номининг берилиши юзасидан хам турлича фикрлар илгари сурилади. Манбаларга кура кадим Бухоро хукмдорларидан бири аёл булган. У мамлакатни ташки душман хужумларидан саклаб колиш учун кучли истехком куришни буюради. Иншоот аёл хукмдорнинг карилик - кампирлик даврида куриб битказилгани учун унга шу ном берилганлиги хакида хикоя килувчи ривоятлар сакланиб колган.

Археолог казишмалар вактида девор харобалари остидан милоддан аввалги VII ва милодий VII асрларга оид турли уруш куроллари, сопол идишлар, кишлок хужалиги анжомлари, аёлларга тегишли такинчоклар ва бошка

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

нарсалар топилган. Бу ашёлар деворнинг хакикий ёшини аниклашда мухим ахамият эга.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мустакилликдан кейин. Туман худудидаги археологик ёдгорликларни урганишга эътибор янада кучайди. Республика Фанлар Академиясининг дастурига асосан 2012 -2015 йиллари Узбекистон, А^Ш кушма экспедиция, Узбекистон томондан УзФА археология институтининг етакчи илмий ходимлари Жамолиддин Мирзаахмедов, Бахтиёр Абдуллаев ва Сирожиддин Мирзаахмедов; АКШ томонидан Нью -Йорк университети профессори Сорен Старк ва Маркус Конигсдорфер иштирокида Кизилтепа, Канпир девор

колдикларида казув, уРганУв ишлари олиб борилди.

Тадкикот шуни курсатди. Узининг кулланилиши фаолияти, меъморий курилиш усуллари билан жахонга машхур "Буюк Хитой девори" ёки

Самарканддаги "Девори

киёмат"га ухшаш IV ,VI асрда бунёд этилган Бухоро вохасининг асосий кисмини ураб олган узунлиги 400 километрга якин булган "Канпир девол" ёки "Девори Канпрак"

колдикдарининг ярокли кисми факат ^изилтепа худудида яхши сакланиб колган.

Канпирак девори

харобаларида Н.Ф.Ситняковский, А.Ю.Якубовский, Шишкин, Халилулла Мухаммедов ва бошка археологлар томонидан утказилган тадкикотларда

деворнинг хозирги Кизилтепа

451

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

'.1 Ir^s; v. •

_ . U*

туманидан утувчи кием и да куйидаги натижаларга

келинди.

Иншоотнинг таг замини шагал аралашган тупрокдан иборат булиб, 13 метр эканлиги; эни.

Девор асосан пахсадан, айрим жойлари кисман тугри туртбурчак шаклидаги йирик хажимли хом гиштлардан кутарилганлиги;

Мелодий эранинг V асрида Урта Осиё, Шаркий Туркистон, Афгонистон ва Шимолий Х,индистоннинг катта кисмида кудратли Эфталийлар давлати ташкил топади. VI асрнинг бошлари ва урталарида Эфталийлар давлати учун энг катта хавф Эрон Сосонийлар давлати ва Буюк Турк хоконлиги томонидан солинмокда эди. Айни шу сабабли химоя девори, яъни Канпрак девори курилишига сабаб булган.

Канпрак девори узбек халки аждодларининг

кахрамонона тарихи

хисобланади. Уни билиш, ардоклаш, фарзандларимизга етказиш, сакланиб колган кисмини йукотмаслик биз учун хам карз, хам фарздир.

REFERENCES

1. Кдхрамон Ражабов, Рахим Максудов "Кизилтепа тарихи"- "Мухаррир" нашриёти, Тошкент-2011

2. Akhmedov, B. A. (2019). THE ROLE OF UZBEKISTAN ON ESTABLISHING KARAKUL (ASTRAKHAN) SHEEP BREEDING IN FOREIGN COUNTRIES. Theoretical & Applied Science, (3), 72-75.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.