Научная статья на тему 'ЖАДИДЛАР МЕРОСИ – МИЛЛИЙ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ АСОСИ'

ЖАДИДЛАР МЕРОСИ – МИЛЛИЙ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ АСОСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
57
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Жадидчилик / маърифатпарварлик / усули жадид мактаби / маънавият / педагогика / тушунча / янгилик / янги усул / ижтимоий тарбия / миллий уйғониш / ренессанс / эски мактаб.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдуллаева Ў.И

Жадид маърифатпарварларининг педагогик фикрлар тараққиётига қўшган ҳиссаси, педагогик қарашлари, қолдирган меъроси ва уларнинг сиймоларини ўрганиш ҳар доим ҳам жамиятнинг асосий мақсади бўлиб келган. Тарихдан маълумки жадидлар ўзларининг қарашларида миллий тарбияни, маърифатпарварлик гояларини илгари суриб, миллатни илмсизлик жаҳолатидан қутқариш учун эски мактабни ислоҳ қилишни зарурлигини исботлаб, усули жадидияга асос солди. Ушбу мақолада жадид маърифатпарварларининг юқоридаги мазмунга оид бўлган қарашлари ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖАДИДЛАР МЕРОСИ – МИЛЛИЙ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ АСОСИ»

ЖАДИДЛАР МЕРОСИ - МИЛЛИЙ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ АСОСИ

Абдуллаева У.И

ТДПУ укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.10801570

Аннотация. Жадид маърифатпарварларининг педагогик фикрлар тарацциётига цушган %иссаси, педагогик царашлари, цолдирган меъроси ва уларнинг сиймоларини урганиш %ар доим %ам жамиятнинг асосий мацсади булиб келган. Тарихдан маълумки жадидлар узларининг царашларида миллий тарбияни, маърифатпарварлик гояларини илгари суриб, миллатни илмсизлик жа%олатидан цутцариш учун эски мактабни исло% цилишни зарурлигини исботлаб, усули жадидияга асос солди. Ушбу мацолада жадид маърифатпарварларининг юцоридаги мазмунга оид булган царашлари %ацида суз боради.

Калит сузлар: Жадидчилик, маърифатпарварлик, усули жадид мактаби, маънавият, педагогика, тушунча, янгилик, янги усул, ижтимоий тарбия, миллий уйгониш, ренессанс, эски мактаб.

Аннотация. Изучение вклада современных просветителей в развитие педагогической мысли, их педагогических взглядов, их наследия и их имиджа всегда было главной целью общества. Известные из истории джадиды выдвинули в своих воззрениях идеи народного образования и просвещения, обосновав необходимость реформирования старой школы, чтобы избавить нацию от невежества, и заложили основы джадидского метода . В данной статье рассматриваются взгляды джадидских просветителей на вышеуказанное содержание.

Ключевые слова: Джадидизм, просвещение, джадидская школа метода, духовность, педагогика, концепция, инновации, новый метод, социальное образование, национальное пробуждение, ренессанс, старая школа.

Abstract. The study of the contribution of modern enlighteners to the development of pedagogical thought, their pedagogical views, their heritage and their image has always been the main goal of society. Known from history, the Jadids put forward in their views the ideas ofpublic education and enlightenment, substantiating the need to reform the old school in order to rid the nation of ignorance, and laid the foundations of the Jadid method. This article discusses the views of the Jadid enlighteners on the above content.

Keywords: Jadidism, Enlightenment, Jadid method school, Spirituality, Pedagogy, Concept, Innovation, New method, Social education, National awakening, Renaissance, old school.

Педагогик меросимизни, маънавий кадриятларимизни урганиш ва тадкик этиш х,озирги даврда долзарб масалага айланди. Мустакиллик даврида ижтимоий-сиёсий хдётнинг хдмма жабхдларида узликнинг англаш маънавий-маърифий кадриятларини чукур идрок этиш ва хдлкка етказиш ёшларни Ватанга, хдлкка мухаббат рухида тарбиялашда улкан ишлар амалга оширилди. Халкимизнинг маънавий-илмий меросини урганиш ва унга муносиб бахо бериш мухим вазифалардан бирига айланди.

Зеро, Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти И.А.Каримов узининг "Юксак маънавият - енгилмас куч" асарида куйидагиларни алохида таъкидлаган эди: "Аждодларимиз тафаккури ва дахоси билан яратилган энг кадимги тош ёзув ва битиклар, халк огзаки ижоди намуналаридан тортиб, бугунги кунда кутубхоналаримиз хазинасида сакланаётган минг-минглаб кулёзмалар, уларда мужассамлашган тарих, адабиёт, санъат,

сиёсат, ахлок, фалсафа, тиббиёт, математика, минералогия, кимё, астрономия, меъморлик, дехкончилик ва бошка сохаларга оид кимматбахо асарлар бизнинг 6уюк маънавий бойлигимиздир. Бунчалик катта меросга эга бyлган халд дунёда камдан-кам топилади". Дархадидат, илмий меросимиз мазмунини миллий ва умуминсоний кадриятлар билан бойитилган педагогик гоялар ташкил этади. Чунки, умуминсоний тафаккур махсули бyлган билимларгина инсониятни янги тараккиёт боскичига етаклайди.

XIX асрнинг охири XX бошларида юртимиз Туркистонда ижтимоий тарбияга оид yзига хос жараён кечди. Бу жараён жадид маърифатпарвар педагоглари томонидан ташкил дилиниб, y Европа ва Россияда кечаётган тажрибалар асосида изчил ва узвий равишда ривожлантирила борди.

Бу хол педагогик фикр тараккиётида мухим Урин тутади. Шу сабабли: биринчидан, олимларимиз истиклол даврида шаклланган миллий тарбияшунослигимизни жадид маърифатпарвар педагогларининг карашлари билан бойитиш фикрини маъкул топдилар; иккинчидан, давлат сиёсатида жадид маърифатпарварларининг уз даврида уйнаган роли эътироф этилди.

Бу ишларда давлат рахбарининг даъватлари асосий йуналтирувчи омил булиб хизмат килди. Улар жадид маърифатпарвар педагогларимиз фаолиятига шундай бахо беради: "XX аср бошидаги маърифатчилик хакида куп гапирганмиз. Уша харакатнинг намоёндалари бойлик учун, шон-шухрат учун майдонга чикишдими? Махмудхужа Бехбудий, Мунаввар ^ори, Фитрат, Таваллоларнинг мактаб очганига, халкни уз хак-хукукларини танишга даъват этганига биров маош тулаганми?! Биров уларга ойлик берганми?! Албатта, йук! Улар ут билан уйнашаётганларини, истибдодга карши курашаётганлари учун аёвсиз жазоланишларини олдиндан яхши билишган. Билатуриб, онгли равишда мана шу йулдан борганлар. Чунки виждонлари, иймонлари шунга даъват этган". Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Олий Мажлисга йуллаган мурожаатномасида: "Умуман олганда жадидчилик харакати тарихини, аждодларимиз маърифатпарварлари меросини чукур урганишимиз зарур. Ушбу маънавий меросни куп ургансак, бугунги кунда бизни кизиктирган саволларга жавоб топиш осонрок булади. Биз уни канчалик фаол таргиб килсак, халкимиз, айникса, ёшлар шунчалик кучли ва хозирги тинч ва эркин хаётни кадрлашади",-деган фикрни илгари сурди.

Жадид педагоглари ёшлар тарбияси масаласига хаёт ёки мамот масаласи деб караганлар. Шу маънода, XX аср боши билан охиридаги маърифий-маънавий ва ижтимоий-сиёсий хаётда хам ажиб бир ухшашлик ва якинликни туйиш мумкин. Жадидчилик харакатининг тамал тоши усули жадид мактабларидир. Бу - жадидшунослар томонидан якдил эътироф этилган фикр. Бу харакатнинг асл максади миллатнинг узлигини танитиш, ижтимоий-сиёсий тузумни тубдан ислох килиш, миллат, Ватан истиклоли эди.

Бу пайт миллатнинг узлигини англаш, миллий уйгониш даражасининг илк ривожланиш боскичи ва жадид мутафаккирларининг мустамлакадан мустакиллик сари куйган биринчи дадил кадами булди.

Усули жадид мактабларининг вужудга келиши билан анъанавий укитиш усулларининг тубдан ислох килиш, таълим олиб боришнинг янги усулларини ишлаб чикиш, дарслик ва кулланмалар яратиш жадид педагогикасининг долзарб масаласига айланди. Укитишда кургазмалик (Мунаввар ^ори), ифодали укиш ва унинг турлари, уларда техник воситаларидан фойдаланиш, нутк устириш усуллари (Бехбудий, Фитрат), "Товуш-харф" методи оркали укитиш, хижжалаб ургатиш (Шакурий), ижтимоий тарбия, мактабгача

таълим тизимини янги усулда олиб бориш, ислох килиш ^ожи Мумин) кабилар айнан жадид педагоглари томонидан ишлаб чикилди.

Педагогика тарихи фанида катор жадидчи олимларни педагогикага кушган хиссасини янада туликрок урганиш мумкин.Уларнинг яратган мактаблари, колдирган мероси педагогик фикр тараккиётида катта ахамият касб этиши юкорида келтирилган фикрларимизнинг далилидир. REFERENCES

1. http://uza.uz/ru/politics/poslanie-prezidenta-respubliki-uzbekistan-shavkata-mirziyeev-25-01-2020.

2. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т., 2008.

3. Долимов У.Миллий уйгониш педагогикаси. - Т., 2014.

4. Х,ошимов К., Нишонова С. ва бошк.Педагогика тарихи. - Т., 1996.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.