Научная статья на тему 'ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИ ВА МАЪРИФАТИНИ КЎТАРИШДАГИ ЎРНИ'

ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИ ВА МАЪРИФАТИНИ КЎТАРИШДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
86
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жадид / миллат / маънавият / маърифатли жамият / жадидчилик. / Jadid / nation / spirituality / enlightened society / Jadidism.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Манзаров, Юсуп Хуррамович

Мазкур тадқиқот жараёнида жамиятни илмли-маьрифатли қилиб тарбиялаш мақсадида қилинган ҳаракатнинг жадидчилар тимсоли асосида таҳлил қилиб ўтилди. Жадид-маърифатпарварлар ўзларининг илғор қарашларини оддий халқ ўртасида ёйиш учун миллий матбаачиликни ривожлантириш орқали, замонавий таълими тизимини жорийлаш, илғор ғарб мамлакатларига маҳалллий ёшлар вакилларини таълим ва таҳсил олишга жўнатиш йўли билан амалга оширишга интилдилар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF THE MILITARY MOVEMENT IN RAISING THE MORALE AND ENLIGHTENMENT OF THE NATION

In the course of this research, the movement made in order to educate the society in a scientific and enlightened manner was analyzed on the basis of the image of modernists. The modern-enlightenment leaders sought to implement their progressive views by developing a national printing press, introducing a modern education system, and sending representatives of local youth to the advanced western countries for education and training.

Текст научной работы на тему «ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИ ВА МАЪРИФАТИНИ КЎТАРИШДАГИ ЎРНИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЖАДИДЧИЛИК ХДРАКАТИНИНГ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИ ВА МАЪРИФАТИНИ КУТАРИШДАГИ УРНИ

Манзаров Юсуп Хуррамович

К,арМИИ доценти

АННОТАЦИЯ

Мазкур тадцицот жараёнида жамиятни илмли-маьрифатли цилиб тарбиялаш мацсадида цилинган уаракатнинг жадидчилар тимсоли асосида таулил цилиб утилди. Жадид-маърифатпарварлар узларининг илгор царашларини оддий халц уртасида ёйиш учун миллий матбаачиликни ривожлантириш орцали, замонавий таълими тизимини жорийлаш, илгор гарб мамлакатларига мауалллий ёшлар вакилларини таълим ва таусил олишга жунатиш йули билан амалга оширишга интилдилар.

Калит сузлар: Жадид, миллат, маънавият, маърифатли жамият, жадидчилик.

ABSTRACT

In the course of this research, the movement made in order to educate the society in a scientific and enlightened manner was analyzed on the basis of the image of modernists. The modern-enlightenment leaders sought to implement their progressive views by developing a national printing press, introducing a modern education system, and sending representatives of local youth to the advanced western countries for education and training.

Key words: Jadid, nation, spirituality, enlightened society, Jadidism.

КИРИШ

Х1Х аср охири ХХ аср бошларидаги Туркистоннинг ижтимоий-сиёсий ва маданий, маърифий хдётига назар соладиган булсангиз, маърифатпарварлик FOялари демократик ва миллий ватанпарварлик харакатларининг FOявий мох,иятини ташкил килганини куриш мумкин. Маърифатпарварлик FOяларининг юзага келишига асосий сабаблар куйидагилар эди: рус истилочилик сиёсатининг чукурлашиб бориши ва унинг окибатида пайдо булган миллий озодлик харакатлари, Fарбдан кириб келаётган демократик харакатларнинг истилочилар томонидан буFиб куйилиши, учинчидан, миллатпарвар, маърифатпарвар фидоий инсонларнинг каттик таъкиблар остига олиниши ва хатто уларнинг катл этила бошланиши эди.

Жадидчилик харакати вакиллари узларининг маърифатпарварлик FOяларига

бир томондан уша давр учун мух,им булган демократик FOяларни, яъники илм-

390

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

фанни урганиш, янгиликлар ва техника ютукларидан бохабар хамда бахраманд булиш, табиий ва бошка илмий фанларни ривожлантириш, суз ва фикр эркинлигини жорий килиш, демократик давлат курилишига асосланган миллий давлатчиликни вужудга келтириш, махаллий зиёлилар катламини шакллантириш, адабиёт ва санъатнинг замонавий жанрларини ривожлантириш, иккинчи томондан мустамлакачилик сиёсати таъсири остида уз миллий киёфасини йукотаётган туркий тил ва миллий кадриятларни тиклаш, миллий маънавий-ахлокий таомилларни янада кучайтириш, миллий узликни англаш, миллий онг, миллий тафаккурни ва диний эътикодларни мустахкамлаш каби FOяларни асос килиб оладилар. Албатта бу вазифаларни амалга оширишда анъанавий ислом дини, шариат асослари ва хадислар хам уз таъсир кучини саклаб турган таълимотга суянадилар.

Алалхусус, Х1Х аср сунггига келиб махаллий зиёлилар биринчидан, халкни илмли ва маърифатли килмок натижасида миллий онг ва тафаккурни уЙFOтишга, иккинчидан, миллий давлатчиликни тиклаш, туркий тил бирлигига эришиш, диний хамда маънавий кадриятларни янада мустахкамлаш, учинчидан, Марказий Осиё халкларини янги замонавий, халкчил тараккиёт йулига олиб киришга уриндилар.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жадидчилик том маънода маърифатпарварлик харакати куринишидир. Маърифат тушунчасининг луFавий маъноси билиш, таниш, билим демакдир, ёки кишилар билими, маънавиятини оширишга каратилган таълим-тарбия жараёнидир. Маориф тушунчаси эса, табиат, жамият ва инсон мохияти хакидаги турли билимларни акс эттиради. Маърифатли киши деганда фаннинг бир ёки турли сохаларидан маълум билим ва йуналишларни эгаллаган деган мазмун касб этади. Маърифатни хаётга сингдириш маориф тизими оркали амалга оширилади. Демак, маърифат билим ва маданиятнинг кушма мазмуни булиб, маориф эса ана шу мазмунни ёйиш воситасидир. Маърифатпарвар маърифат учун курашувчи, билим таркатувчи ва берувчидир.

Жамият тараккиётида бир боскичдан кейинги боскичга утиш маърифатпарварликдан бошланиб, замонанинг етук, онгли, билимли кишилари маънавият ва маърифат таркатишган. Алалокибат, маърифатли кишилар маънавий карамлик, куркув хамда хадиксирашларни бартараф этиб, бекиёс куч-кудрат, салохият эгаси буладилар. Маърифатли кишилар миллат ва Ватан озодлиги, халкнинг маънавий уЙFOклиги ва маърифати учун курашадилар. Айнан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

шу нуктаи назардан халкимиз хамиша илму маърифатга интилиб келишган. Халкимизнинг етук вакиллари дунёвий ва диний илмларни уЙFунлаштириб, жахон тараккиётига буюк хисса кушиб келишган. Булар Форобий, Ибн Сино, Хоразмий, Ахмад ФарFOний, имом Бухорий, Термизий, Мотуридий, УлуFбек ва бошка куплаб буюк алломаларимиздир.

Х1Х аср охири ва ХХ аср бошларида Туркистон жамиятида маънавий инкироз чукурлашган булиб, миллий маданиятни кутармай туриб, умуминсоний кадриятлардан халк бахраманд булмасдан, маърифий ва тарбиявий ишлар кенг йулга куйилмасдан, ижтимоий ва иктисодий тараккиётга кадам босмок мушкул эди. Шу сабабдан жадидлар миллатнинг маънавий камолоти маърифатга эришув билан юз беради, дея тушундилар. Бунинг учун мактабларда дунёвий билимларни бериш билан ислохотлар килиш заруриятини уктиришар ва миллий уигониш ва миллий онг уЙFOнишида жиддий роль уйнаган эдилар.

Жадидчилик карашларини чукур ишлаб чикиб, уни хаётга тадбик килишда фаоллик курсатганлардан Махмудхужа Бехбудий, Фитрат, Чулпон, Абдулла К,одирий, Абдулла Авлоний, Мунаввар К,ори, Файзулла Хужаев, Суфизода, Исокжон Ибрат ва бошкалар миллат камолотини юксалтириш, кадрини ерга уришга йул куймаслик учун сайъ харакатларни кучайтиришди. Маърифатпарвар жадидлар жуда OFир шароитларда, FOявий-сиёсий тазйикларга карамасдан миллат маънавий юксалиши учун шарт-шароит ва имкониятлар яратишга харакат килдилар. Бундай тарихнинг мураккаб бурилиш палласида миллатнинг миллий онгини уЙFOтиш ва юксалтириш, миллий ифтихор туЙFуларини кучайтиришни биринчи даражали вазифа дея англадилар. Улар халк болалари учун мактаблар очар, укув кулланма, дарслик, китоблар, маколалар ёзар, дарс хам берардилар. Бу йулда хатто уз шахсий маблаFларини хам аяшмаган. Бундай саховатпешалик бизнинг хозирги кунда хаётий зарурат ва ахамияти бекиёсдир.

Жадидчилик харакатидаги маънавият шунда куринадики, булар, биринчидан, озодлик ва мустакилликка урушлар билан эмас, балки халкнинг саводини чикариш, уларнинг маърифатини кутариш оркали эришилишини, иккинчидан, миллий онгни ривожлантириш, миллий хамжихатликни юзага келтириш сиёсий тараккиётга олиб борувчи омиллигини, учинчидан, жадидчилар маърифатпарварлик FOяларини факат илгари суриш йули билангина чекланмасдан, уз маблаFлари хисобидан булса хам мактаблар очишлари, дарслик ва кулланмалар чикаришларидир. Жадид маърифатпарварлар OFир моддий кийинчиликлар, тазйикларга карамай, миллат маънавий равнаки учун имкониятлар яратишга

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тинмасдан сайъ кургуздилар. Мана шу ишлари билан жадидчилик харакати миллий маънавиятимиз ривожига буюк хисса кушдилар.

Маърифатпарварлик FOяларини халк орасида тарFиб килишга хизмат килувчи газета ва журналлар нашр этила бошланди; жадидлар томонидан чоп килинган "Нажот", "УлуF Туркистон", "Ойна", "Туркистон вилоятининг газе-ти", "Тараккиёт", Хуршид" сингари газета ва журналларда илм-маърифатни тарFиб этувчи маколалар бериб борилди. Жадидчилик харакати томонидан амалга оширилган маънавий тарFибот кишилар дунёкараши ва рухиятини тубдан узгартиришда, маърифатпарварлик FOяларининг жамият хаётидан урин олишида, миллий мустакилликнинг маънавий-маданий ва FOявий-назарий асосларини яратишда мухим ахамиятга эга булди.

Туркистон маърифатчилик мактаби бой утмиш ва улкан меросга эга. Жумладан, Махмудхужа Бехбудий, Мунаввар кори Абдурашидхон уFли, Абдукодир Шакурий, Ашурали Зохирий, Саидрасул Саид Азизий, Ахмад Дониш, Чулпон, Фитрат, Авлоний, Тавалло, Айний каби маърифатпарвар зиёлилар Х1Х асрнинг иккинчи ярмида, мамлакатни миллий зулм ва колокликдан куткаришнинг ягона чораси халкни маърифатга эриштириш деб тушуниб, шу йул оркали озодлик учун кураш олиб борганлар. Улар дунё мамлакатларини куриб келиб, мустамлака зулмидан илму маърифат чироFини ёкиш билангина кутулмок мумкинлигини англаб етганлар. Шул боис хам янги мактабларда назарий ва амалий ишларни амалга оширишга интилдилар. Улар жадидлар деб аталди. Демак, жадидчилик миллатни маърифат ва маънавиятга бошлаган узига хос ижобий харакатдир.

Жадидчилик - янгиланиш, янгилик тарфдори булиш, янги замонавий мактаб-маорифни тарFиб этувчи FOя сифатида Туркистонни феодал колоклик, хурофотлардан кутказиш, миллат ва Ватанни илFор тараккиёт йулишга сафарбар килиш оркали миллий давлат барпо этиш, Конституция, парламент ва Президент бошкаруви асосида озод ва ривож топган жамият куриш, туркий тилларга давлат макомини бериш, миллий армия тузиш сингари улуF максадлардан иборат харакат эди. Англашиладики, Туркистонда жадидчилик миллий-озодлик харакати сифатида тарихга кирган булиб, улар дунёкарашида ватанпарварлик, миллатпарварлик, маърифат ва тараккиётга эришиш фикри^оялари мужассам эди. Улар эркинликка эришиш йулида миллий онг ва узликни англашни янада кучайтириш зарурлигини доимо таъкидлашган.

Россиядаги мазлум халкларнинг орасида янгиликлар, ислохотлар килиш фикрини илк бор кримлик Исмоилбек Распирали уртага ташлаган эди. Гаспирали

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бу ислохотларни мактабдаги таълим тизимини бутунлай ислох килишдан бошлаш кераклигини илгари сурди. Бу халкнинг юксалиши, тарихини чукуррок англаши, замонавий касбларни эгаллаши, миллий манфаатларини теранрок англашига олиб келади, деб хисоблайди. Мактаб ислохоти билангина чекланмасдан, И.Гаспирали бутун туркий халклар бирлиги, умумий адабий тилни яратиш, маданий бирлик, миллий Fурур FOяларини олдинга сурди. Унинг бундай FOялари бутун Туркистонга хам ёйилди. Бехбудий, Мунавваркори, Авлоний, Фитрат сингари куплаб маърифатпарвар зиёлилар бундай FOяларни кулладилар ва уларни ривожлантиришга киришдилар. Бундай маърифатпарварлар сайъ харакатлари, ижоди ва олиб борган фаолиятлари бизнинг миллат тарихида уЙFOниш ва жадид маърифатпарварлиги даври дейилди.

Бу харакат купчиликни уЙFOтган эди. Бизнинг Туркистон заминида хам аста-секинлик билан фаоллик кучая борди, миллий узликни англаш уса борди. Тошбосма китоблар пайдо булди, газетачилик йулга куйилди, Халкнинг маърифати усишида, маънавияти ва маданияти юксала боришида жадид маърифатпарварларнинг урни бекиёс эди.

Х1Х асрнинг иккинчи ярми - ХХ асрнинг бошларида маърифатпарварлик FOялари Марказий Осиёда хам таркалди. Бунинг катор ижтимоий ва сиёсий сабаблари бор эди. Чунончи, Х1Х асрнинг иккинчи ярмига келиб, минтакадаги ижтимоий-иктисодий тузум инкирозга юз тутди, фукароларнинг турмуш даражаси кескин пасая бошлади. Чор Россияси томонидан амалга оширилган мустамлакачилик сиёсати эса вазиятни унглаш учун хеч кандай имконият колдирмади. Айни пайтда махаллий зиёлилар орасида калом фалсафаси, шариат ахлокига оид классик адабиётларни мутолаа килиш, турли мадрасаларда мушоиралар утказиш, маърифий сухбатлар авж олиб бораётган эди.

Марказий Осиё маърифатпарварлигининг биринчи боскичида мавжуд ижтимоий тузум танкидига катта эътибор берилди, ижтимоий-иктисодий ва маънавий-маданий колокликдан кутулишнинг ягона йули маърифат билан боFликлиги асослаб берилди. Бундай саъй-харакатларни Ахмад Дониш, Бер-димурод Бердах, Сатторхон АбдулFаффоров, Фуркат, Мукимий, Завкий, Х,амза ижодида куриш мумкин. Иккинчи боскичда эса маърифатпарварлик FOяларини халк орасида тарFиб килиш ишларига эътибор каратилди. Бунда жадидчилик харакатининг роли нихоятда катта булди.

"Жадидчилик - жахон цивилизацияси ютуклари, хусусан илFор илм-фан, маданият-маънавиятга, миллий ва умуминсоний кадриятлар бирлигига

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

асосланган, ижтимоий-иктисодий, маданий-маънавий колокликка, Чор Россиясининг мустамлакачилик истибдодига карши, миллий мустакилликни баркарор этишга каратилган демократик харакат эди." 1 Жадидчилик намоёндалари томонидан амалга оширилган маънавий тарFибот ишларининг куйидаги хусусиятлари кузга ташланади:

Маърифатпарварлик FOялари билан суFорилган дарслик ва укув кул-ланмалари авлоди яратилди; масалан, биргина Махмудхужа Бехбудий томонидан "К,искача умумий жуFрофия", "Болалар учун китоб", "Исломнинг кискача тарихи", "Ахоли жуFрофиясига кириш" каби куплаб дарсликлар тайёрланди;

Дунёвий маърифат таркатишга мулжалланган илк мактаблар барпо этилди, биргина Мунаввар кори Абдурашидхонов томонидан ташкил килин-ган жадид мактабида 1915 йилда 150 укувчи тахсил олган.Уларнинг 30-35 фоизи бепул укиган булса, колганлари ойига 50 тийиндан 1 сумгача тулаб илм урганганлар2.

REFERENCES

1. Чориев А. Инсон фалсафаси. Инсон туFрисидаги фалсафий фикрлар тараккиёти.Биринчи китоб.- Т.: Чинор, 1998.- Б.151-152.

2. Холбоев С. Мунаввар кори.// Мулокот, 1997, №1.- 24-25-бб.

3. Turabova, S. K. (2019). Social importance of the discussion in the development of civil society. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 260-266.

4. Kattakulovna, T. S. (2022, April). SCIENTIFIC DISCUSSIONS AS AN INNOVATIVE METHOD OF COGNITION. In Conference Zone (pp. 116-117).

5. Манзаров, Ю. (2017). ДЕМОКРАТИЧЕСКИЕ ПРЕОБРАЗОВАНИЯ И ОБЕСПЕЧЕНИЕ МЕЖНАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ В ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ. Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (4), 28-30.

6. Манзаров, Ю. Х., & Джумаева, Ш. С. (2016). СОЦИОДИНАМИКА ДУХОВНОСТИ СТУДЕНЧЕСКОЙ МОЛОДЁЖИ В ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ. Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (1), 41-42.

1 Чориев А. Инсон фалсафаси. Инсон туFрисидаги фалсафий фикрлар тараккиёти.Биринчи китоб.- Т.: Чинор, 1998.- Б.151-152.

2 Холбоев С. Мунаввар кори.// Мулокот, 1997, №1.- 24-25-бб.

ХУЛОСА

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. Манзаров, Ю. Х. (2021). НАУКА В ВОСТОЧНОЙ ЭПОХЕ ВОЗРОЖДЕНИЯ. Проблемы науки, (2 (61)), 5-7.

8. Мамасалиев, М. М., & Буриев, И. И. (2019). Информационная безопасность учащихся-одно из основных направлений деятельности педагога. In Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования (pp. 188-190).

9. Mamasaliev, M. M., & Elboeva, S. B. (2019). RELIGIOUS-PHILOSOPHICAL DOCTRINES OF SARVEPALLI RADHAKRISHNAN. Theoretical & Applied Science, (11), 339-342.

10. Туробова С. Талабаларнинг аргументатив компетентлигини ривожлантиришда бахс-мунозара методининг ахамияти //Общество и инновации. - 2020. - Т. 1. - №. 1/s. - С. 496-500.

11. Манзаров Ю. Х. НОВЫЙ УЗБЕКИСТАН НА ПУТИ ТРЕТЬЕГО РЕНЕССАНСА //Academy. - 2021. - №. 5 (68). - С. 34-38.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.