Научная статья на тему 'МАЪРИФАТПАРВАРЛИК АДАБИЁТИДА ТАЪЛИМТАРБИЯ МУАММОСИ'

МАЪРИФАТПАРВАРЛИК АДАБИЁТИДА ТАЪЛИМТАРБИЯ МУАММОСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

170
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маърифатпарварлик адабиѐти / ижтимоий мотив / болалар адабиѐти / жадидчилик / жадид адабиѐти / миллий озодлик ҳаракати / синфий кураш / илм-маърифат / дарслик / миллий уйғониш / маърифатпарварлик ғоялари. / enlightenment literature / social motive / children's literature / jadidism / jadid literature / national liberation movement / class struggle / scienceenlightenment / textbook / national awakening / enlightenment ideas

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — С. Матчонов

Ушбу мақолада ХХ аср бошларидаги маърифатпарварлик адабиѐти ижтимоий жамиятдаги янгиланишлар ва уларнинг юзага келишига сабаб бўлган омиллар, шунингдек, маърифатпарварлик қарашларининг болалар адабиѐти шаклланишида тутган ўрни таҳлил қилинади. Хусусан, Абдулла Авлоний ва Ҳамза Ҳакимзода Ниѐзий асарларидаги ижтимоий мотивларга алоҳида урғу берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article analyzes the enlightenment literature of the early twentieth century, the innovations in social society and the factors that led to their occurrence, as well as the role of enlightenment views in the formation of children's literature. In particular, special emphasis is placed on the social motives in the works of Abdullah Avloni and Hamza Hakimzoda Niyazi.

Текст научной работы на тему «МАЪРИФАТПАРВАРЛИК АДАБИЁТИДА ТАЪЛИМТАРБИЯ МУАММОСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-327-330

МАЪРИФАТПАРВАРЛИК АДАБИЁТИДА ТАЪЛИМ- ТАРБИЯ

МУАММОСИ

С. Матчонов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти профессори

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ХХ аср бошларидаги маърифатпарварлик адабиёти ижтимоий жамиятдаги янгиланишлар ва уларнинг юзага келишига сабаб булган омиллар, шунингдек, маърифатпарварлик карашларининг болалар адабиёти шаклланишида тутган урни тахлил килинади. Хусусан, Абдулла Авлоний ва Хдмза Хдкимзода Ниёзий асарларидаги ижтимоий мотивларга алохида ургу берилади.

Калит сузлар: маърифатпарварлик адабиёти, ижтимоий мотив, болалар адабиёти, жадидчилик, жадид адабиёти, миллий озодлик харакати, синфий кураш, илм-маърифат, дарслик, миллий уйгониш, маърифатпарварлик гоялари.

ABSTRACT

This article analyzes the enlightenment literature of the early twentieth century, the innovations in social society and the factors that led to their occurrence, as well as the role of enlightenment views in the formation of children's literature. In particular, special emphasis is placed on the social motives in the works of Abdullah Avloni and Hamza Hakimzoda Niyazi.

Keywords: enlightenment literature, social motive, children's literature, jadidism, jadid literature, national liberation movement, class struggle, science-enlightenment, textbook, national awakening, enlightenment ideas

КИРИШ

XIX аср охирида Чор Россияси боскини туфайли Туркистонда юзага келган тарихий вазият илгор фикрли зиёлилар олдига миллий мустакилликка эришиш учун нима килмок керак, кайси йулдан бормок лозим деган саволларни кундаланг куйди. Жамиятдаги илгор кучларнинг карашлари натижаси уларок шаклланаётган миллий уйгониш мафкура тарзида маърифатпарварликни кенг микёсда таргиб этиб майдонга чикди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-327-330

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тарихга жадидчилик номи билан кирган бу харакат намояндалари уз гояларининг хаётдан мустахкам урин олиши, окибат натижада миллий мустакилликка эришиш мумкинлиги учун курашга бел богладилар. Бу давр Туркистоннинг ижтимоий тараккиётида янги боскични ташкил этади.

Мустакилликка эришиш учун курашиш лозимлиги хакидаги ижтимоий мотивлар ва мазкур хулосага келинишининг яна бир сабаби тарихий шароит эди. Чиндан халк галаёнларининг аёвсиз конга ботирилиши маълум маънода огохликка хам даъват булди - хаётга тийрак куз билан карашга ундади. Иккинчи томондан, "жамият тараккиётида бир системанинг табиий равишда янги сифат узгаришига учраши узига хос маърифатчиликни такозо этади".

"^изгин рухли ёшларимиз миллатга хизмат этиб, анинг маданий даражасини устирсалар, ул вактда биз синфий ихтилофлар тугрисида суйлашурмиз, фикр юритишурмиз. Маданияти йук бир миллатнинг саноати була олмас. Модомики, ул йук экан, хали синфий низоларга эрта. Бизнинг бугунги вазифамиз хозирча маданий усувлар ва шунга йуллар хозирловдангина иборат". Ф. Амирхон тарихга жадидчилик номи билан кирган харакат даргаси Исмоил Гаспиринский тугрисида ёзган "Улуг миллатчи тугрисида кичик бир хотира" номли маколасида жадидларнинг кураш дастури хусусида айнан шундай деб кайд энган эди.

Дархакикат, миллий озодлик харакатларининг аёвсиз конга ботирилиши жадидларнинг кураш тактикасига мухим узгаришлар киритди.

Халкни илм-маърифатли килиш оркали жипслаштириш лозим эди. Халк сиёсий онгининг заифлиги бир томондан илм-маърифатга, бошка жихатдан маънавиятга дахлдор эди.

1892 йилги "вабо кузголони"дан узига яраша хулоса чикарган миссионер Н.Остроумов ёзади: "Куп жихатдан айб узимизда албатта. Уларнинг (сартларнинг) феъл-атворини ва конун-коидаларини урганганимиз йук ва халиям урганмаяпмиз".

Чор хукумати бундай урганишни турли воситалар ёрдамида амалга ошира бошлади. Рус-тузем мактаблари шу максадга каратилди. Унга карши усули жадид мактаблари ташкил топа бошлади. Бу мактаблар учун М.Абдурашидхоновнинг "Адиби аввал", Саидрасул Саидазизовнинг "Устоди аввал", А. Авлонийнинг "Туркий гулистон ёхуд ахлок", "Биринчи муаллим", "Иккинчи муаллим", С.Айнийнинг "Тахзиб ус-сибён", "^из бола ёки Холида".

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-327-330

Хдмзанинг "Енгил адабиёт", "Укиш китоби", "^ироат китоби", М.Бехбудийнинг "Китобат ул атфол" каби дарсликлари яратилди.

Жадидчилик гоялари талкинида маориф билан бирга матбуот хам мухим роль уйнади. "Тараккиёт", "Хуршид", "Шухрат", "Осиё", "Самарканд", "Садойи Туркистон", "Садойи Фаргона" газеталари, "Ойина", "Ал-ислох" журналлари чоп килина бошлади.

Бундан ташкари, жадидчилик карашлари хайрия жамиятлари фаолиятида хам уз аксини топа бошлади. Айникса, "Турон", "Тарбият ул -афтол" , "Шурои Ислом" жамиятлари хайрли ишлари билан миллий-озодлик харакатларида ижобий фаолият курсатди.

Лазиз Азизода М.Бехбудий хакидаги маколасида "Туркистоннинг уйгониш даврини уч кисмга - маориф, матбуот ва жамиятга булиб, шу даврда катта рол уйногонларни текширмок" фикрини илгари сурганида шу масалаларни назарда тутади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ижтимоий турмушдаги ислохотчилик адабиёт ва санъатни хам четлаб утмади. Анъанавий йусиндаги адабиёт янгича йуналишлар, янгича жанрдаги асарлар хисобига бойиди, романчилик, публицистика, адабий танкид, маърифий шеърият, драматургия майдонга келди.

Бу хакда "Маориф ва укитувчи" журнали 1928 йил 3-сонида куйидагиларни ёзган эди: "Жадидлар уз мафкураларини таркатиш, уз идеалари йулида ташвикот олиб бориш учун адабиёт яратдилар".

Чунончи, уша давр дарсликлари таркибида яратилган болалар адабиёти намуналари ёш авлодни билим олишнинг афзалликлари, Ватан эрки учун курашнинг мукаддаслиги, иймон, ахлок, эътикод, ростгуйлик, садокат, эрк рухида тарбиялашга каратилиши билан алохида эътиборга лойик.

А. Авлонийнинг "Мактаб", "Нима , кимники", "Миллатга хитоб", Хдмзанинг "Китоб", "Мактаб" асарлари шулар жумласидандир. А. Авлонийнинг "Миллатга хитоб" шеъри илм-маърифат оркали миллий уйгонишга даъваткорлик рухи билан алохида ажралиб туради.

Миллатга хитоб

Кузларинг оч, эй миллат!

Куп замон гофил ётдинг.

Умринг утди ётмакда

^айгуга тоза ботдинг.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-327-330

Кетди шону шарафинг, Мозор тошидек котдинг.

Эй! "Токайгача гафлат ичида ётамиз!" Келинг, ёшлар, жахолатни отамиз! Бизга бу кун илма киришмак керак! Бизга бу кун илма тиришмак керак!

1916 йилда Тошкентга келган шаркшунос А.Самайлович ёзади: "Туркистондаги янги адабиётнинг маркази Самаркандда булса керак. Ёш олимларнинг бош илхомчиси сифатида эса на тожик ва на турк, асли Хужа Муфтий Махмуд Бехбудийни эътироф этиш керак булади" .

Жадидчилик гояларини таргиб килишда Махмудхужа Бехбудийдан ташкари Абдулла Авлоний, Тавалло, Садриддин Айний, Хдмзалар кизгин фаолият олиб боришди. Жумладан, Мунаввар кори Абдурашидхонов "Х,ар ким эканин урар" шеърий хикоясида инсоннинг ижтимоий камолотини маънавий тарбия билан боглаб курсатади. Келиннинг маслахатига кура оталарини кариб, мункиллаб колган чогида чулу биёбонга олиб бориб ташлашга жазм килган асар кахрамонлари китобхон куз унгида огир синовдан утади. Асарда илгари сурилган ота-оналарнинг фарзандлар, фарзандларнинг ота-оналар олдидаги бурчи, инсоннинг инсон олдидаги масъулияти билан боглик мухим хаётий гоя хар кандай кишини уйлашга даъват этади.

ХУЛОСА

Хулоса килганда, Тавалло, Садриддин Айний, Хдмза, Мунаввар кори Абдурашидхонов, Абдулла Авлоний ижодида илгари сурилган маърифатпарварлик гоялари уша давр адабиётида алохида урин тутади.

REFERENCES

1. Абдулла Авлоний. Танланган асарлар. 1-том. -Т.: "Маънавият", 1998. -19-б.

2. Давлатова А. Жадид адабиётида эстетик идеал талкини //Узбек тили ва адабиёти .2008 йил №3.-Б.57-59.

3. Долимов У.Туркистонда жадид мактаблари. -Т.: "Университет", 2006. -126 б.

4. Афокова Н.Жадид шеърияти поэтикаси// Педагогик махорат.2005.№2.

5. Шерматова У.С. Kunduzsiz kechalar yog'dusi // Til va adabiyot ta'limi, 2020. № 3. - Б.23-25.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.